Smejali smo se Rumunima i Bugarima, a vidi nas sad

Smejali smo se Rumunima i Bugarima, a vidi nas sad

Šta može da stane na stranicu jednog papira? Ljubavno pismo, kratak sastav? U slučaju Vlade Republike Srbije na jednu stranicu staje detaljan plan za razvoj domaće informaciono-tehnološke industrije u naredne četiri godine, pri čemu je dobar deo dokumenta u najmanju ruku plagijat, a onaj drugi deo maglovit i previše opšt - bez konkretnih planova za dalji razvoj najbrže rastuće privredne grane vredne 350 miliona evra godišnje.

itfinalno

Uvidom u program nove Vlade koji je javnosti juče postao dostupan, načelno smo se upoznali sa promenama koje bi u naredne četiri godine trebale još više da nas usmere ka evropskom putu, demokratskim vrednostima i dugotrajnom (da ne kažem održivom) prosperitetu. Dokument od 68 strana (plan za razvoj IT sektora počinje od 47. stranice) predstavlja prvi zvaničan pregled programa po kome bi nova Vlada trebala da sprovodi reforme, no deo o tehnološkoj industriji i njenom daljem razvoju je maglovit, štur i ne predstavlja osnovu iz koje se mogu izvući konkretni zaključci.

Naime, u ekspozeu se navodi kako sektor malih i srednjih preduzeća koja se bave informacionim tehnologijama u ovom trenutku broji oko 2.200 registrovanih IT preduzeća koja ukupno zapošljavaju 19.000 ljudi, sa rastom na godišnjem nivou od čak 10 odsto. Polovina tih kompanija je u domaćem vlasništvu, dok se polovina zasniva na inostranim ulaganjima, no i dalje je nepoznato jesu li i u kojoj meri ovi podaci zaista tačni, budući da se pomenuti dokument ne poziva na istraživanja i zvanične izveštaje.

O radu nove Vlade sudićemo kada vidimo konkretan plan za razvoj IT privrede

Pojedina istraživanja na koja se osvrnuo i Startit u tekstu o IT-ju kao najzdravijoj privrednoj grani kažu da ukupan broj zaposlenih prevazilazi 30.000 stručnjaka pri čemu je prošlogodišnji neto izvoz dostigao 317 miliona evra – približno broju od 350 miliona koji se navodi u ekspozeu (realna vrednost procenjuje se na negde oko 700 miliona). Iako Vlada uspešno primećuje da Srbiji nedostaju IT stručnjaci, te da je broj otvorenih mesta daleko veći u odnosu na broj kvalifikovanih radnika koji mogu da ih popune, iz priloženog dokumenta ne vidi se jasno kako nova vlast namerava da se pozabavi ovim problemom.

Rešenje pak postoji, ali je potrebno zasući rukave i učiniti nekoliko značajnih poteza među kojima je uvođenje obavezne informatike za osnovce i povećanje upisnih kvota na ETF-u i drugim tehnološkim fakultetima. Tek kada to vidimo, znaćemo da nova Vlada zaista mari za dalji razvoj IT industrije u Srbiji.

Štaviše, u ekspozeu se navode primeri dvoje mladih osoba koje su upravo u IT-ju pronašle zaposlenje – uz pomoć specijalizovanih programa edukacije koji sprovodi NVO sektor, a kroz koji je u protekle dve godine prošlo više od 6.500 ljudi. Ni ovoga puta nije navedeno na koje se tačno programe misli i na čije se podatke ekspoze poziva, no deo koji privlači svakako najviše pažnje jeste primer jedne preduzetnice koji je u najmanju ruku direktno preveden sa zvaničnog izveštaja USAID-a povodom programa ICT Cluster Academy koje je ovaj fond podržao.

Ozbiljan izveštaj ili primer podataka koji su izvučeni na brzinu? Sličnosti sa izveštajem USAID-a itekako su primetne.
Ozbiljan izveštaj ili primer podataka koji su izvučeni na brzinu? Sličnosti sa izveštajem USAID-a itekako su primetne, a nemali broj građana ukazao je na primere plagijata unutar samog dokumenta.

Od ‘prodavaca selotejpa’ do IT sile

Rambo Amadeus u svojoj pesmi „Fela Kuti, Druže Stari“ peva o tome kako smo na komšijske zemlje oduvek gledali sa određenom dozom podsmeha i cinizma:

Rublje smo kupovali na crno, a prodavali po službenom kursu,
smijali se Česima koji su prodavali pegle…

Umnogome, tako je i danas. Na reči „Bugari“ i „Rumuni“ reagujemo sa smeškom. „Prodavci selotejpa i gumica za tegle na obližnjoj pijaci“. Ipak, u 2016. godini mogli bismo da naučimo stvar ili dve od njih. Bugarska već godinama važi za državu koja privlači veliki broj tehnoloških kompanija (među kojima su i one srpske), a nebrojeno je izveštaja, novinskih članaka i reportaža koje svrstavaju Rumuniju kao jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi u kojoj industrija informacionih tehnologija igra važnu ulogu. Hoćete da se kladimo da su Rumuni ispisali više od jedne stranice na ovu temu?

IT nije ‘smeša’ kojom ćete popunjavati pukotine

Možda je i bolje što država ne zadire previše u rad malih softverskih kompanija i startapa. Možda je bolje jer umesto da im se skloni sa puta, verovatno bi samo još više povećala namete i učinila preduzetništvo manje poželjnim. Na kraju krajeva, mi smo nacija koja prema rečima premijera Vučića „ne gaji preduzetnički duh“. Pitam se zašto?

Kakav je, zapravo, odnos države prema domaćoj IT industriji? Ja to vidim kao onu legendarnu fotografiju na kojoj Vuk Drašković drži miš. Da, tu fotografiju. Ili maline, dugo nismo čuli tu priču? Vlada nevoljno priznaje da je u pitanju ozbiljna privredna grana čiji prihodi prevazilaze političko-poslovne projekte i privatizacije, ali bez konkretnih planova za njen dalji razvoj. Na kraju krajeva, glasačko telo znatno bolje reaguje na naslove koji veličaju nova radna mesta u fabrikama – klinci koji sede za računarima i nisu neka vest.

A upravo ti „klinci“ doprinose stvaranju novih radnih mesta, danas predstavljaju najveće potrošače koji pomeraju ekonomiju napred i omogućavaju slobodnu cirkulaciju kapitala. Sve dok informacione tehnologije predstavljaju još samo jednu stvar koja se može prepisati i koja služi kao običan filler za ulepšavanje slike o prosperitetnoj Srbiji, sav trud koji 10, 20, ili 30 ili više hiljada IT stručnjaka uloži ostaje isključivo njima – bez prava da se bilo ko od političara hvali njihovim uspesima i dostignućima.

Ostavi komentar

  1. Rommel

    Rommel

    10. 8. 2016. u 13:13 Odgovori

    Ova rečenica urednika daje odgovor na sve:
    „Možda je i bolje što država ne zadire previše u rad malih softverskih kompanija i startapa.“

  2. Marko

    Marko

    10. 8. 2016. u 18:36 Odgovori

    Po onome sto ja znam, upravo se spremaju to da urade. Da uniste i ovu granu. Naime, svi koji imaju otvorene firme i agencije i koji se bave ovim poslom i uredno placaju sve dazbine drzavi, znaju da nova poreska resenja ne stizu vec skoro 2 godine. Po sredi je sledece, pokusavaju da iznadju nacin da poresku osnovicu dignu sa 40 na 80 hiljada, znaci duplo, i to retroaktivno. I trenutno je to poslato ustavnom sudu da vide da li ce im to procji. Eto, zato se toliko ceka. I ja verujem da ce im to procji. A onda, samo lagano i izmestite svoje poslovanje u Makedoniju, Bosnu, Rumuniju, Bugarski, madjarsku, Austriju.
    Ne shvataju oni da ovo nisu maline i da ne moramo da poslujemo preko Srbije. Pa neka izvole. Znam dosta kolega koje su to vec uradile i to vam vec sada izgleda ovako:
    “ Vise mi se isplati da odem autom do Becha, uplatim hotel 2 dana, obidjem, pokupujem sta mi treba (naravno mnogo jeftinije), u povratku uzmem povrat PDVa (izadje me JOS jeftinije) i naravno podignem pare na bankomatu uz put i opet mi ostane vise nego da sve to radim preko Srbije.“
    Pa eto, videcjemo sledeci njihov potez.
    I pls sherujte ovaj info posto mi se cini da ljudi nisu svesni sta se sprema i kako ce izgledati pocetak kraja ove industrije u Srbiji.

  3. Neven

    Neven

    10. 8. 2016. u 21:29 Odgovori

    Politički sam neopredeljen, ali bih branitelje naših interesa zamolio da nas ne brane više. Potpuno je pogrešno napadati vladu i očekivati razumevanje i olakšanje poslovanja. Političari to gledaju kroz drugačiju prizmu. Što mi glasnije budemo kritikovali vladu, ona će manje biti zainteresovana da nam pomogne, upravo iz razloga koji je sam autor naveo. Malo taktike nije na odmet. Osim, naravno, ako kritika vlade nije cilj sam po sebi.

  4. Zlatan

    Zlatan

    10. 8. 2016. u 23:43 Odgovori

    Nek samo ne diraju mnogo već poprave infrastrukturu i uopšte standard života. Ja sam se pre koji mesec kao informatičar sa desetogodišnjim stažom bukvalno evakuisao iz ludnice zvane Srbija u normalnu zemlju. Nije zbog para, neću osetiti neku veću razliku u novcu, ali hoću u kulutri, u saobraćaju, u zdravstvu, školstvu. Mnogi informatičari idu kad dođu u zrele godine, kad krene porodica i vide da ne žele dete u svinjarcu da odgajaju. Recimo ovde gde sam (Nemačka) više Poljaci ne dolaze kao radna snaga u IT-u. Dođe poneki ali više iz želje da vidi nešto novo. Mnogi su se vratili jer kad vide kako je teško naći stan i kakve su cene, pokupe se i vrate u Prag, Varšavu… Zadnji kolega iz Poljske je došao samo zato što voli da vozi bicikl po Alpima pa da bude bliže, još nije doneo odluku koliko će dugo ostati. Od onih koji su došli da ostanu su: Egipćanin, Libanac, Hrvata par komada, Srba par komada, Makedonac i masa Ukrajinaca… Dakle svi iz nefunkcionalnih zemalja, gde ih je više ta zemlja oterala nego što ih je Nemačka privukla

  5. Milica

    Milica

    23. 8. 2016. u 11:54 Odgovori

    Sjajan tekst. Ja bih rekla da deo nezainteresovanosti vlasti lezi i u tome sto oni bas i ne znaju kako bi od toga uzeli licnu korist od toga oa im to nije preterano interesantno.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Gaming

Kako je RUR od lokalne ekipe iz igraonice postao uticajni regionalni gejming medij

Već dvadeset godina organizacija RUR bavi se popularizacijom video igara u Srbiji. Njeni osnivači u velikom intervjuu za Netokraciju otkrivaju kako je RUR postao jedna od najvažnijih esports baza u našoj zemlji i šta novo spremaju ljubiteljima gejminga.

Nesortirano

Otvoren poziv za ‘online’ prekvalifikaciju za IT – prijave traju do 30. septembra

Projekat prekvalifikacije organizuju Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a otvoren je za zaposlena lica širom Srbije.

Propustili ste

Kolumna

Digitalizacija obrazovnog sektora je vreme u kome uče i studenti i profesori

Tokom avgusta i septembra celokupan nastavni i nenastavni kadar visokoškolskih ustanova u Srbiji imao je priliku da unapredi svoja znanja i veštine na polju online nastave - uz pomoć kompanije Microsoft i trening centra Semos Education.

Startapi i poslovanje

Novogradnja osvaja Beograd, a City Expert širi marketing tim kako bi odgovorio na potrebe industrije

Sa Igorom Jovićem iz beogradskog City Experta razgovaram o tržištu nekretnina u Srbiji u vreme globalne pandemije, novim projektima poput specijalizovanog oglašavanja za novogradnju, te razlozima zašto ovaj tim intenzivno širi svoj marketing sektor.

Novost

‘Freelance hours rate’ anketa: Frilenseri treba više da cene svoj rad

Ova anketa nastala je kao rezultat diskusije na drušvenim mrežama u vezi angažovanja frilensera po veoma niskim cenama, a nastoji da detaljnije približi stanje kada je reč o zaradi na tržištu slobodnog rada. Organizator ankete je srpski IT preduzetnik koji je želeo da ostane anoniman.

Office Talks Podcast

Kako napraviti uspešan biznis od trčanja? (gost Veroljub Zmijanac)

Sa osnivačem sajta trcanje.rs, Belgrade running klub i organizacije Serbia Business Run razgovaramo o tome kako je ušao u svet trčanja i zašto su svi njegovi poduhvati na preseku tehnologije, sporta i preduzetništva.

Startapi i poslovanje

Lokalnim biznisima Visa nudi besplatnu edukaciju, marketinšku podršku i održavanje web prodavnice

Početkom jula kompanija Visa je lansirala kampanju #PodržimoLokalno sa namerom da malim i srednjim porodičnim i lokalnim biznisima pomogne u neizvesnim vremenima. Sa Vladimirom Đorđevićem, generalnim direktorom kompanije Visa za jugoistočnu Evropu, detaljnije razgovaramo o nastavku i proširenju ove inicijative.

Društvene mreže

Zašto Facebook preti obustavom poslovanja u Evropi i šta to znači za digitalne biznise?

Tehnološka kompanija iz Menlo Parka zapretila je da će zaustaviti i povući svoje poslovanje u Evropi ukoliko se ne povuče odluka regulatorne komisije o zabrani transfera podataka korisnika sa Starog kontinenta ka SAD-u.