Smejali smo se Rumunima i Bugarima, a vidi nas sad

Smejali smo se Rumunima i Bugarima, a vidi nas sad

Šta može da stane na stranicu jednog papira? Ljubavno pismo, kratak sastav? U slučaju Vlade Republike Srbije na jednu stranicu staje detaljan plan za razvoj domaće informaciono-tehnološke industrije u naredne četiri godine, pri čemu je dobar deo dokumenta u najmanju ruku plagijat, a onaj drugi deo maglovit i previše opšt - bez konkretnih planova za dalji razvoj najbrže rastuće privredne grane vredne 350 miliona evra godišnje.

itfinalno

Uvidom u program nove Vlade koji je javnosti juče postao dostupan, načelno smo se upoznali sa promenama koje bi u naredne četiri godine trebale još više da nas usmere ka evropskom putu, demokratskim vrednostima i dugotrajnom (da ne kažem održivom) prosperitetu. Dokument od 68 strana (plan za razvoj IT sektora počinje od 47. stranice) predstavlja prvi zvaničan pregled programa po kome bi nova Vlada trebala da sprovodi reforme, no deo o tehnološkoj industriji i njenom daljem razvoju je maglovit, štur i ne predstavlja osnovu iz koje se mogu izvući konkretni zaključci.

Naime, u ekspozeu se navodi kako sektor malih i srednjih preduzeća koja se bave informacionim tehnologijama u ovom trenutku broji oko 2.200 registrovanih IT preduzeća koja ukupno zapošljavaju 19.000 ljudi, sa rastom na godišnjem nivou od čak 10 odsto. Polovina tih kompanija je u domaćem vlasništvu, dok se polovina zasniva na inostranim ulaganjima, no i dalje je nepoznato jesu li i u kojoj meri ovi podaci zaista tačni, budući da se pomenuti dokument ne poziva na istraživanja i zvanične izveštaje.

O radu nove Vlade sudićemo kada vidimo konkretan plan za razvoj IT privrede

Pojedina istraživanja na koja se osvrnuo i Startit u tekstu o IT-ju kao najzdravijoj privrednoj grani kažu da ukupan broj zaposlenih prevazilazi 30.000 stručnjaka pri čemu je prošlogodišnji neto izvoz dostigao 317 miliona evra – približno broju od 350 miliona koji se navodi u ekspozeu (realna vrednost procenjuje se na negde oko 700 miliona). Iako Vlada uspešno primećuje da Srbiji nedostaju IT stručnjaci, te da je broj otvorenih mesta daleko veći u odnosu na broj kvalifikovanih radnika koji mogu da ih popune, iz priloženog dokumenta ne vidi se jasno kako nova vlast namerava da se pozabavi ovim problemom.

Rešenje pak postoji, ali je potrebno zasući rukave i učiniti nekoliko značajnih poteza među kojima je uvođenje obavezne informatike za osnovce i povećanje upisnih kvota na ETF-u i drugim tehnološkim fakultetima. Tek kada to vidimo, znaćemo da nova Vlada zaista mari za dalji razvoj IT industrije u Srbiji.

Štaviše, u ekspozeu se navode primeri dvoje mladih osoba koje su upravo u IT-ju pronašle zaposlenje – uz pomoć specijalizovanih programa edukacije koji sprovodi NVO sektor, a kroz koji je u protekle dve godine prošlo više od 6.500 ljudi. Ni ovoga puta nije navedeno na koje se tačno programe misli i na čije se podatke ekspoze poziva, no deo koji privlači svakako najviše pažnje jeste primer jedne preduzetnice koji je u najmanju ruku direktno preveden sa zvaničnog izveštaja USAID-a povodom programa ICT Cluster Academy koje je ovaj fond podržao.

Ozbiljan izveštaj ili primer podataka koji su izvučeni na brzinu? Sličnosti sa izveštajem USAID-a itekako su primetne.
Ozbiljan izveštaj ili primer podataka koji su izvučeni na brzinu? Sličnosti sa izveštajem USAID-a itekako su primetne, a nemali broj građana ukazao je na primere plagijata unutar samog dokumenta.

Od ‘prodavaca selotejpa’ do IT sile

Rambo Amadeus u svojoj pesmi „Fela Kuti, Druže Stari“ peva o tome kako smo na komšijske zemlje oduvek gledali sa određenom dozom podsmeha i cinizma:

Rublje smo kupovali na crno, a prodavali po službenom kursu,
smijali se Česima koji su prodavali pegle…

Umnogome, tako je i danas. Na reči „Bugari“ i „Rumuni“ reagujemo sa smeškom. „Prodavci selotejpa i gumica za tegle na obližnjoj pijaci“. Ipak, u 2016. godini mogli bismo da naučimo stvar ili dve od njih. Bugarska već godinama važi za državu koja privlači veliki broj tehnoloških kompanija (među kojima su i one srpske), a nebrojeno je izveštaja, novinskih članaka i reportaža koje svrstavaju Rumuniju kao jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi u kojoj industrija informacionih tehnologija igra važnu ulogu. Hoćete da se kladimo da su Rumuni ispisali više od jedne stranice na ovu temu?

IT nije ‘smeša’ kojom ćete popunjavati pukotine

Možda je i bolje što država ne zadire previše u rad malih softverskih kompanija i startapa. Možda je bolje jer umesto da im se skloni sa puta, verovatno bi samo još više povećala namete i učinila preduzetništvo manje poželjnim. Na kraju krajeva, mi smo nacija koja prema rečima premijera Vučića „ne gaji preduzetnički duh“. Pitam se zašto?

Kakav je, zapravo, odnos države prema domaćoj IT industriji? Ja to vidim kao onu legendarnu fotografiju na kojoj Vuk Drašković drži miš. Da, tu fotografiju. Ili maline, dugo nismo čuli tu priču? Vlada nevoljno priznaje da je u pitanju ozbiljna privredna grana čiji prihodi prevazilaze političko-poslovne projekte i privatizacije, ali bez konkretnih planova za njen dalji razvoj. Na kraju krajeva, glasačko telo znatno bolje reaguje na naslove koji veličaju nova radna mesta u fabrikama – klinci koji sede za računarima i nisu neka vest.

A upravo ti „klinci“ doprinose stvaranju novih radnih mesta, danas predstavljaju najveće potrošače koji pomeraju ekonomiju napred i omogućavaju slobodnu cirkulaciju kapitala. Sve dok informacione tehnologije predstavljaju još samo jednu stvar koja se može prepisati i koja služi kao običan filler za ulepšavanje slike o prosperitetnoj Srbiji, sav trud koji 10, 20, ili 30 ili više hiljada IT stručnjaka uloži ostaje isključivo njima – bez prava da se bilo ko od političara hvali njihovim uspesima i dostignućima.

Ostavi komentar

  1. Rommel

    Rommel

    10. 8. 2016. u 13:13 Odgovori

    Ova rečenica urednika daje odgovor na sve:
    „Možda je i bolje što država ne zadire previše u rad malih softverskih kompanija i startapa.“

  2. Marko

    Marko

    10. 8. 2016. u 18:36 Odgovori

    Po onome sto ja znam, upravo se spremaju to da urade. Da uniste i ovu granu. Naime, svi koji imaju otvorene firme i agencije i koji se bave ovim poslom i uredno placaju sve dazbine drzavi, znaju da nova poreska resenja ne stizu vec skoro 2 godine. Po sredi je sledece, pokusavaju da iznadju nacin da poresku osnovicu dignu sa 40 na 80 hiljada, znaci duplo, i to retroaktivno. I trenutno je to poslato ustavnom sudu da vide da li ce im to procji. Eto, zato se toliko ceka. I ja verujem da ce im to procji. A onda, samo lagano i izmestite svoje poslovanje u Makedoniju, Bosnu, Rumuniju, Bugarski, madjarsku, Austriju.
    Ne shvataju oni da ovo nisu maline i da ne moramo da poslujemo preko Srbije. Pa neka izvole. Znam dosta kolega koje su to vec uradile i to vam vec sada izgleda ovako:
    “ Vise mi se isplati da odem autom do Becha, uplatim hotel 2 dana, obidjem, pokupujem sta mi treba (naravno mnogo jeftinije), u povratku uzmem povrat PDVa (izadje me JOS jeftinije) i naravno podignem pare na bankomatu uz put i opet mi ostane vise nego da sve to radim preko Srbije.“
    Pa eto, videcjemo sledeci njihov potez.
    I pls sherujte ovaj info posto mi se cini da ljudi nisu svesni sta se sprema i kako ce izgledati pocetak kraja ove industrije u Srbiji.

  3. Neven

    Neven

    10. 8. 2016. u 21:29 Odgovori

    Politički sam neopredeljen, ali bih branitelje naših interesa zamolio da nas ne brane više. Potpuno je pogrešno napadati vladu i očekivati razumevanje i olakšanje poslovanja. Političari to gledaju kroz drugačiju prizmu. Što mi glasnije budemo kritikovali vladu, ona će manje biti zainteresovana da nam pomogne, upravo iz razloga koji je sam autor naveo. Malo taktike nije na odmet. Osim, naravno, ako kritika vlade nije cilj sam po sebi.

  4. Zlatan

    Zlatan

    10. 8. 2016. u 23:43 Odgovori

    Nek samo ne diraju mnogo već poprave infrastrukturu i uopšte standard života. Ja sam se pre koji mesec kao informatičar sa desetogodišnjim stažom bukvalno evakuisao iz ludnice zvane Srbija u normalnu zemlju. Nije zbog para, neću osetiti neku veću razliku u novcu, ali hoću u kulutri, u saobraćaju, u zdravstvu, školstvu. Mnogi informatičari idu kad dođu u zrele godine, kad krene porodica i vide da ne žele dete u svinjarcu da odgajaju. Recimo ovde gde sam (Nemačka) više Poljaci ne dolaze kao radna snaga u IT-u. Dođe poneki ali više iz želje da vidi nešto novo. Mnogi su se vratili jer kad vide kako je teško naći stan i kakve su cene, pokupe se i vrate u Prag, Varšavu… Zadnji kolega iz Poljske je došao samo zato što voli da vozi bicikl po Alpima pa da bude bliže, još nije doneo odluku koliko će dugo ostati. Od onih koji su došli da ostanu su: Egipćanin, Libanac, Hrvata par komada, Srba par komada, Makedonac i masa Ukrajinaca… Dakle svi iz nefunkcionalnih zemalja, gde ih je više ta zemlja oterala nego što ih je Nemačka privukla

  5. Milica

    Milica

    23. 8. 2016. u 11:54 Odgovori

    Sjajan tekst. Ja bih rekla da deo nezainteresovanosti vlasti lezi i u tome sto oni bas i ne znaju kako bi od toga uzeli licnu korist od toga oa im to nije preterano interesantno.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Gde je nestala besplatna poštarina i da li će AliExpress ikada vratiti ‘Free Shipping’ za Srbiju?

Pisanja medija s početka meseca o tome da AliExpress izbacuje 'free shipping' određenih proizvoda unelo je paniku među mnogima koji kupuju u ovoj online prodavnici. Mi smo analizirali šta je uzrok ovoj promeni i da li uskoro možemo očekivati da se stvari vrate u normalu.

Startapi i poslovanje

3Lateral kupio parcelu u Novom Sadu vrednu €7,7 miliona evra – da li je na pomolu izgradnja njihovog kampusa?

3Lateral kupio je plac u Novom Sadu od skoro 6.500 m2, a koji je plaćen više od 7,7 miliona evra. Znači li to da ova kompanija planira gradnju kampusa?

Gaming

Ovi momci su vicešampioni eEuro 2020 i profesionalni PES igrači u Srbiji

Većina muške populacije je u školskim danima provodila vreme igrajući čuveni PES sa svojim drugarima. Još tada se znalo ko je glavni u kraju, ko ima talenta za ovu igru i ko 'puni mreže' protivnicima. Upravo taj 'PES talenat', Marko Roksić Roksa i Stefan Slavković Kepa podigli su na profesionalni nivo igranja ove igre, napravivši sjajne individualne i reprezentativne rezultate na svetskom nivou.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Upoznajte Stefana Feješa, najmlađeg programera koji radi u GitHubu i jedinog koji dolazi iz Srbije

Stefan Feješ ima 20 godina, fakultet bi trebalo da završi 2022. godine, a već je kreirao šesti najbrže rastući 'open source' projekat u 2018. godini, govorio na nekim od najpoznatijih 'tech' konferencija širom sveta, a prošlog meseca postao je i najmlađi član GitHub tima.

Kultura 2.0

Kako ste danas?

Pre nekoliko godina jedan lanac privatnih zdravstvenih ustanova preplavio je Beograd bilbordima sa ovim pitanjem. I nikome ko je video nije bilo svejedno. 'Struka' se obrušila na kampanju, a suštinski ni tada ni danas nije bilo jasno koji je tačno problem sa tim što je komunicirano.

Startapi i poslovanje

ICT Hub Venture investirao u beogradski startap Trickest sa ciljem da se podrži razvoj rešenja u oblasti ‘cyber’ bezbednosti

ICT Hub Venture, investicioni fond sa sedištem u Beogradu koji ulaže u startape u ranoj fazi razvoja, investirao je u Trickest, beogradski startap koji se bavi 'cyber' bezbednošću. Cilj je da se podrži razvoj 'cloud-based' platforme koja će omogućiti dinamično testiranje radi pronalaska slabih tačaka i ranjivosti svakog sistema.

Gaming

Kako sam sa C# prešao na C++ i zašto to ne bih uspeo bez mentora?

Industrija video igara definitivno napreduje - kako na svetskoj tako i na domaćoj sceni. Ono što doprinosi njenoj ekspanziji je prisustvo raznih besplatnih 'subscription' ili 'premium game engine'-a, među kojima se najčešće nailazi na rešenja koja koriste C# ili C++. Ovo je moja priča kako sam sa prvog programskog jezika prešao na drugi.

Startapi i poslovanje

Payoneer potvrdio: Kartice su ponovo aktivne za sve korisnike

Kompanija Payoneer upravo je potvrdila da su njihove Prepaid Mastercard kartice ponovo aktivne nakon što je prošle nedelje 'fintech' kompanija Wirecard, njihov provajder, proglasila bankrot.

E-commerce

Gde je nestala besplatna poštarina i da li će AliExpress ikada vratiti ‘Free Shipping’ za Srbiju?

Pisanja medija s početka meseca o tome da AliExpress izbacuje 'free shipping' određenih proizvoda unelo je paniku među mnogima koji kupuju u ovoj online prodavnici. Mi smo analizirali šta je uzrok ovoj promeni i da li uskoro možemo očekivati da se stvari vrate u normalu.