Smejali smo se Rumunima i Bugarima, a vidi nas sad

Uvidom u program nove Vlade koji je javnosti juče postao dostupan, načelno smo se upoznali sa promenama koje bi u naredne četiri godine trebale još više da nas usmere ka evropskom putu, demokratskim vrednostima i dugotrajnom (da ne kažem održivom) prosperitetu. Dokument od 68 strana (plan za razvoj IT sektora počinje od 47. stranice) predstavlja prvi zvaničan pregled programa po kome bi nova Vlada trebala da sprovodi reforme, no deo o tehnološkoj industriji i njenom daljem razvoju je maglovit, štur i ne predstavlja osnovu iz koje se mogu izvući konkretni zaključci.

Naime, u ekspozeu se navodi kako sektor malih i srednjih preduzeća koja se bave informacionim tehnologijama u ovom trenutku broji oko 2.200 registrovanih IT preduzeća koja ukupno zapošljavaju 19.000 ljudi, sa rastom na godišnjem nivou od čak 10 odsto. Polovina tih kompanija je u domaćem vlasništvu, dok se polovina zasniva na inostranim ulaganjima, no i dalje je nepoznato jesu li i u kojoj meri ovi podaci zaista tačni, budući da se pomenuti dokument ne poziva na istraživanja i zvanične izveštaje.

O radu nove Vlade sudićemo kada vidimo konkretan plan za razvoj IT privrede

Pojedina istraživanja na koja se osvrnuo i Startit u tekstu o IT-ju kao najzdravijoj privrednoj grani kažu da ukupan broj zaposlenih prevazilazi 30.000 stručnjaka pri čemu je prošlogodišnji neto izvoz dostigao 317 miliona evra – približno broju od 350 miliona koji se navodi u ekspozeu (realna vrednost procenjuje se na negde oko 700 miliona). Iako Vlada uspešno primećuje da Srbiji nedostaju IT stručnjaci, te da je broj otvorenih mesta daleko veći u odnosu na broj kvalifikovanih radnika koji mogu da ih popune, iz priloženog dokumenta ne vidi se jasno kako nova vlast namerava da se pozabavi ovim problemom.

Rešenje pak postoji, ali je potrebno zasući rukave i učiniti nekoliko značajnih poteza među kojima je uvođenje obavezne informatike za osnovce i povećanje upisnih kvota na ETF-u i drugim tehnološkim fakultetima. Tek kada to vidimo, znaćemo da nova Vlada zaista mari za dalji razvoj IT industrije u Srbiji.

Štaviše, u ekspozeu se navode primeri dvoje mladih osoba koje su upravo u IT-ju pronašle zaposlenje – uz pomoć specijalizovanih programa edukacije koji sprovodi NVO sektor, a kroz koji je u protekle dve godine prošlo više od 6.500 ljudi. Ni ovoga puta nije navedeno na koje se tačno programe misli i na čije se podatke ekspoze poziva, no deo koji privlači svakako najviše pažnje jeste primer jedne preduzetnice koji je u najmanju ruku direktno preveden sa zvaničnog izveštaja USAID-a povodom programa ICT Cluster Academy koje je ovaj fond podržao.

Od ‘prodavaca selotejpa’ do IT sile

Rambo Amadeus u svojoj pesmi “Fela Kuti, Druže Stari” peva o tome kako smo na komšijske zemlje oduvek gledali sa određenom dozom podsmeha i cinizma:

Rublje smo kupovali na crno, a prodavali po službenom kursu,
smijali se Česima koji su prodavali pegle…

Umnogome, tako je i danas. Na reči “Bugari” i “Rumuni” reagujemo sa smeškom. “Prodavci selotejpa i gumica za tegle na obližnjoj pijaci”. Ipak, u 2016. godini mogli bismo da naučimo stvar ili dve od njih. Bugarska već godinama važi za državu koja privlači veliki broj tehnoloških kompanija (među kojima su i one srpske), a nebrojeno je izveštaja, novinskih članaka i reportaža koje svrstavaju Rumuniju kao jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi u kojoj industrija informacionih tehnologija igra važnu ulogu. Hoćete da se kladimo da su Rumuni ispisali više od jedne stranice na ovu temu?

IT nije ‘smeša’ kojom ćete popunjavati pukotine

Možda je i bolje što država ne zadire previše u rad malih softverskih kompanija i startapa. Možda je bolje jer umesto da im se skloni sa puta, verovatno bi samo još više povećala namete i učinila preduzetništvo manje poželjnim. Na kraju krajeva, mi smo nacija koja prema rečima premijera Vučića “ne gaji preduzetnički duh”. Pitam se zašto?

Kakav je, zapravo, odnos države prema domaćoj IT industriji? Ja to vidim kao onu legendarnu fotografiju na kojoj Vuk Drašković drži miš. Da, tu fotografiju. Ili maline, dugo nismo čuli tu priču? Vlada nevoljno priznaje da je u pitanju ozbiljna privredna grana čiji prihodi prevazilaze političko-poslovne projekte i privatizacije, ali bez konkretnih planova za njen dalji razvoj. Na kraju krajeva, glasačko telo znatno bolje reaguje na naslove koji veličaju nova radna mesta u fabrikama – klinci koji sede za računarima i nisu neka vest.

A upravo ti “klinci” doprinose stvaranju novih radnih mesta, danas predstavljaju najveće potrošače koji pomeraju ekonomiju napred i omogućavaju slobodnu cirkulaciju kapitala. Sve dok informacione tehnologije predstavljaju još samo jednu stvar koja se može prepisati i koja služi kao običan filler za ulepšavanje slike o prosperitetnoj Srbiji, sav trud koji 10, 20, ili 30 ili više hiljada IT stručnjaka uloži ostaje isključivo njima – bez prava da se bilo ko od političara hvali njihovim uspesima i dostignućima.