Tresla se gora, rodio se miš. Dete zaigralo GTA, ubilo čoveka.

Tresla se gora, rodio se miš. Dete zaigralo GTA, ubilo prostitutku.

‘Ako igraš nasilne video igre i sam ćeš postati nasilan!’, reče meni starija gospođa prolazeći pored legendarne igraonice ‘Dača’ koja je tih devedesetih okupljala klince iz kraja. Petnaest godina kasnije i još uvek nisam ubio čoveka, ali čini mi se da se ponovo vrtimo oko onog poznatog pitanja - da li video igre izazivaju nasilje? Pa hajde da demistifikujemo par stvari.

gta_1

Brojne su studije rađene na ovu temu; iako se ne može sa sigurnošću utvrditi da li će vaš mališan za dvadeset godina postati public enemy No.1 igrajući GTA, neki generalni zaključak jeste da nasilne video igre podižu nivo agresivnosti kod igrača – bilo da je u pitanju računovođa koji je upravo headshot-ovao svog kolegu u Counter Strike-u ili vaš klinac koji je provalio multiplayer mod pa sada “tamani” ortake.

Ali hej, prema drugim istraživanjima nasilne igre zapravo podižu nivo kognitivnih sposobnosti kod dece. Pa kome sada verovati?

Vidite, i oprostićete mi na britkom jeziku, ali od kad je sveta i veka naslušali smo se priča o tome kako video igre štete deci i kako od njih nema ničeg doborg. Ovo pitanje itekako je podložno oštroj diskusiji, pogotovo ako pogledamo neke uspešne primere iz poslovnog sveta. Jedan Nordeus i Eipix nastali su iz ljubavi prema video igrama. Ljubavi koja se ne bi rodila da su roditelji osnivača branili deci interakciju sa računarima i video konzolama, već ih pustili da i sami istražuju neka nova područja. Da li su oni igrali GTA, Counter Strike? Ne znam, pitajte ih, ali ubeđen sam da će odgovor biti pozitivan.

Mali komšija je zahvaljujući video igrama naučio engleski jezik (bez dana plaćenih časova), a upravo ovih dana odlazi u Sjedinjene Američke Države gde započinje studije na jednom od univerziteta koji su mu ponudili punu stipendiju (a dečko nije sportista, zamislite).

Ček, video igre su loše po defaultu’. Kako je ovo moguće?

Što me dovodi do povoda za ovaj tekst. Britanski Dailymail piše da su se direktori škola u jednom okrugu složili da će roditeljima pozvati policiju ukoliko nastavnici saznaju od dece da su igrali nasilne video igre, poput GTA, Counter Strike, Call of Duty i slično. Ko bude osuđen, smeši mu se pozamašna novčana i zatvorska kazna.

Čudom Interneta vest je stigla i do naših prostora, a zabrinuti roditelji brže bolje latili su se Facebooka kako bi podigli svest o ovom problemu, obavestili svoje drugove (takođe roditelje) te pozvali na linč igraonice koje su, ako mi verujete, danas prava retkost, a koje su iznedrile mnogobrojna prijateljstva, kumstva, terala nas da od džeparca popravljamo gazdine džojstike zbog izgubljenih partija, mesto gde smo videli prvi par sisa, ali se i zaljubili u sestru od ortaka.

Verujte mi kada vam kažem da smo to vreme lako mogli provesti i na ulici, gde bismo se kao neki drugi ortaci za koju godinu i sami našli u ulozi dilera, opasnog batice koji podvodi ortakinje i “razbija” spid na veliko. A gle čuda, nije igrao GTA.

Ali nismo. Jedan je montažer, drugi virtuoz na violini, treći i dalje studira, ovaj poslednji je novinar. Još uvek nismo ubili nikoga, a važimo za poprilično chill ekipu. Jeste da psujemo vozače u Beogradu kada padne kiša i stane saobraćaj, ali niko nije savršen.

Da li bih svom detetu dao da igra GTA? Ne znam, možda, ne planiram decu u 24. godini. Ipak, ono što ću jednog dana pružiti svom nasledniku ili naslednici jeste mogućnost izbora, ali i beskompromisnu ljubav pokušavajući da ih izvedem na pravi put – a igrao sam video igre kao klinac, zamislite. Biću tu za njih, za njihove probleme. Za sva ona pitanja poput “zašto je Mesec okrugao”, “pa zašto ovo”, “pa zašto ono”, umesto što se derem u prodavnici na njih jer su uzeli omiljenu čokoladicu, i što im puštam tralala videe kada su nemirni pa ne žele da klopaju jer “to ih drži fokusirane”.

Vidim neko je otkrio “nasilje” u video igrama, i sad ce brizni roditelji da tupe o tome sledecih dana…

Posto nasilje…

Posted by Srdjan Vranac on Tuesday, September 15, 2015

Deca uče iz okruženja, to zapamtite

Da li nasilne video igre podižu nivo agresivnosti kod dece? Mogu, verovatno i da, ali to ne znači da će vaš klinac postati novi Hitler isključivo zbog jedne video igre, a to vas u Velikoj Britaniji može odvesti u zatvor.

Štaviše, more je drugih, društvenih problema koji dovode do ispoljavanja agresivnosti kod ljudi, nastale još u detinjstvu i pogodite šta – većina njih uslovljena je okruženjem u kojoj se deca nalaze, ponašanjem starijih i opažanjem njihovih radnji. Da, vas roditelja.

Ali avaj, neko u ovoj priči mora biti krivac…

Ostavi komentar

  1. Miloš Đekić

    Miloš Đekić

    16. 9. 2015. u 12:50 Odgovori

    Kao neko ko igra video igre (i trenutno preživljava u post-apokaliptičnom svetu bežeći od zombija sa ortacima u igri “Seven Days To Die”), naravno, ne bih nikad rekao da sam protiv njih. No, mišljenja sam da ovaj tekst obiluje generalizacijama i previše je “novinarski” a premalo se bavi suštinom problema igranja video igara u mlađem uzrastu.

    Na primer, postavljaju se kao kontra teze da (1) video igre izazivaju agresiju i (2) pojačavaju kognitivne sposobnosti kod dece. Ali ovo nisu suprotstavljene teze pa mi deluje da je tako postavljeno samo da bi se činjenicom (2) nekako sa pogledom ispod oka neko osvrnuo na (1).

    Drugo, jedan podnaslov, odnosno sadržaj ispod njega, kritički tretira stav da su video igre loše po “defaultu” iako se ne navodi baš precizno odakle dolazi taj stav. Početne teze su “NE KRIVITE VIDEO IGRE ZA SVE” i “Ako igraš nasilne video igre i sam ćeš postati nasilan!”, pa mi ta ekskurzija u ekstremne primere fanatizma prema video igrama opet deluje kao neki “novinarski” trik koji ne odgovara na temu koliko služi da izazove “wow” efekat.

    A ta suština koju sam pomenuo na početku nije u tome da li će dete postati nasilno zbog igranja video igre, tu je autor lepo primetio da je celokupno okruženje bitno i da su video igre samo mali deo istog. Suština problema video igara je usko vezana za razvoj tehnologije, te smo svedoci izraženog otuđenja i sveobuhvatne promene okruženja gde virtuelno zaista menja realno u ogromnom broju društvenih segmenata. Uvek se setim mog klinca moje sestre koji je prepametno dete, koje će svoj vid uništiti pre nego napuni 15 godina, imati 5 puta manje drugara nego što sam ja imao u detinjstvu, a koji će se “na vreme” navići na životni stil koji podrazumeva dugo sedenje ispred plavog svetla monitora.

    Moj doprinos temi je sledeći: Video igre nisu loše same po sebi, ali je “parental control” ozbiljna stvar kojoj bi svaki roditelj trebalo da se posveti i za svoje dete odredi optimalno vreme igranja video igara, kao i vrste igara koje će igrati, tako da čuva i njegovo fizičko i psihičko zdravlje. U tome će mu pomoći više naučne studije nego Internet članci, ali je to stvar ličnog izbora. U suprotnom, ostaviće okruženju da mu vaspita dete.

    Doživeo sam ovaj članak kao neku apologetiku igranja video igara od strane mlađe populacije, ali je tema jednostavno veoma usko tretirana, sa premalo primera i referenci ka ozbiljnim studijama. Voleo bih da autor ovo ne shvati kao kritiku, koliko kao poziv na objektivnost, temeljnost i ozbiljnost kada tema na koju piše ima bilo kakve veze sa time kako će budući roditelji vaspitati svoju decu.

  2. Petar

    Petar

    16. 9. 2015. u 22:22 Odgovori

    Autor ovog teksta je urednik, novinar i možda još ponešto. Autor ovog teksta nije pedagog, psiholog, a možda i najvažnije, nije roditelj.

    “Deca uče iz okruženja, to zapamtite”

    Ko stoji iza ove tvrdnje? Opet novinar.

    Marko, pročitaj ponovo ovaj članak za par godina kada budeš imao svoje klince.

    • Marko Mudrinić

      Marko Mudrinić

      17. 9. 2015. u 09:09 Odgovori

      Možda nije psiholog, ali mu je psihologija posebno draga i rado je izučava u slobodno vreme.

      Dovoljno je da pretražiš “Nature vs. Nuture” i mislim da će ti biti jasno koliko samo okruženje utiče na razvoj deteta. Daleko od toga da je to jedini faktor, ali je značajan, svakako značajniji od toga da li je dete zaigralo nasilnu igricu.

      Srdačno,
      MM

      • Petar

        Petar

        17. 9. 2015. u 17:10 Odgovori

        Ako dete sedi ispred konzole/kompjutera ili čega god već i igra neku od igara, šta je u tom momentu njegovo okruženje? Njegovo okruženje tada je ta video igra i ništa više. To ne može da pojmi neko kome je psihologija draga, a nema iskustva (svoje dece).

        Imam mnogo drugara i prijatelja koji su mi skretali pažnju kako bi oni to drugačije radili da su to njihova deca, oni bi to vaspitali kako treba, moje to tako neće raditi…. Jedni po jedni su izrodili svoju decu i naprasno su se mišljenja promenila.

        Opet te pozivam, naiđi za koju godinu pročitaj šta si pisao. Ti još toga nisi svestan, ali mišljenje će ti se promeniti i tvoji klinci neće igrati nasilne igre, a onda će naići neki drugi Marko da ti soli pamet kako je dobro puštati klince da igraju GTA ili šta će već u to vreme biti popularno.

        • Jelena Milosevic

          Jelena Milosevic

          17. 9. 2015. u 17:25 Odgovori

          Pozdrav Petre kao neko ko je i strucno na srednjem/visem nivou edukovan, radila sa decom i na psihijariji, a i privatno ima svoje troje dece i sve njihove drugare uz njih, mogu da kazem da igrice uopste nisu lose, pa ni nasilne.
          Ukoliko im bliza ali i sira okolina da pozitivan primer kako je ispravno, na njih igrice nece puno uticati.
          Inace je po pravilu agresivnost moze da se ispolji bolje na stvarima pri cemu ne strada nista i niko, a ove igrice su jedna od njih.
          Deca jako dobro razlikuju dobro od loseg, dok im se ne umesaju stariji kao primer i to los.
          Moja deca su igrala sve te pomenute ” strasne” igrice i svo troje su normalni i jasno im je da se sukob ne resava agresijom u bilo kom smislu. Imaju osecaj empatije i spremni su da pomognu
          Eto kao jedan primer, a ima ih vise nego dovoljno.

          Inace igrica ne izaziva pojavu agresije, to vec postoji u nama. Ono sto se ipak ne kaze, dovoljno je to i da jednim delom igranej izmedju ostalog i ovakvih igrica kanalise izbacivanje nezadovoljstva i agresije jer su svesni da nije realnost.
          Ako bi potencirali zavisnost od ovakvih igrica i projekciju istih u spoljnjem svetu, to je vec drugi problem koji ce se uvek razviti na ovom ili onom polju ali ne zbog igrica, vec zbog unutrasnjeg problema .
          Ako vas zaista zanima psihologija i razvoj dece, na internetu ima i vise nego dovoljno artikala preko koji cete moci da naucite zaista dosta na polju svega sto vas interesuje – kao i razvoja dece i raznih uticaja igrica na deciju psihu.

          Sto se tice okruzenja, to smo i svi mi koji se ponasamo kako se ponasamo i kakve im primere dajemo.
          Iskreno receno, redovno su te nasilne igrice manje agresivne i otrovne, nego komentari i ponasanje koje odrasli pruzaju kao primer deci koje su vrlo realne i iz relanog zivota – netolerantnost, pokvarenost, ponizavanje, lazi, ismevanje i to sve iza ledja … da li jos da nabrajam ?
          Deca su svesna da je video igrica fantazija i ipak znaju da razdvoje dobro od zla. Sta ce ispoljiti zavisi od blize i sire okoline u kojoj se nalaze – one realne , ljudske tj u ljudskom obliku .
          Hvala

    • Jelena Milosevic

      Jelena Milosevic

      17. 9. 2015. u 17:17 Odgovori

      Pozdrav Petre kao neko ko je i strucno na srednjem/visem nivou edukovan, radila sa decom i na psihijariji, a i privatno ima svoje troje dece i sve njihove drugare uz njih, mogu da kazem da igrice uopste nisu lose, pa ni nasilne.
      Ukoliko im bliza ali i sira okolina da pozitivan primer kako je ispravno, na njih igrice nece puno uticati.
      Inace je po pravilu agresivnost moze da se ispolji bolje na stvarima pri cemu ne strada nista i niko, a ove igrice su jedna od njih.
      Deca jako dobro razlikuju dobro od loseg, dok im se ne umesaju stariji kao primer i to los.
      Moja deca su igrala sve te pomenute ” strasne” igrice i svo troje su normalni i jasno im je da se sukob ne resava agresijom u bilo kom smislu. Imaju osecaj empatije i spremni su da pomognu
      Eto kao jedan primer, a ima ih vise nego dovoljno.

      Inace igrica ne izaziva pojavu agresije, to vec postoji u nama. Ono sto se ipak ne kaze, dovoljno je to i da jednim delom igranej izmedju ostalog i ovakvih igrica kanalise izbacivanje nezadovoljstva i agresije jer su svesni da nije realnost.
      Ako bi potencirali zavisnost od ovakvih igrica i projekciju istih u spoljnjem svetu, to je vec drugi problem koji ce se uvek razviti na ovom ili onom polju ali ne zbog igrica, vec zbog unutrasnjeg problema .
      Ako vas zaista zanima psihologija i razvoj dece, na internetu ima i vise nego dovoljno artikala preko koji cete moci da naucite zaista dosta na polju svega sto vas interesuje – kao i razvoja dece i raznih uticaja igrica na deciju psihu.
      hvala

  3. Maja Vasić

    Maja Vasić

    17. 9. 2015. u 16:32 Odgovori

    Marko,
    Hvala ti što si se pozabavio ovom veoma važnom temom. Mnoge roditeljske dileme su vezane za nju. Velika je šteta što joj nisi posvetio mnogo više istraživanja. Kako si ti bio inspirisan Srđanovim statusom, ja sam bila inspirisana ovim tvojim tekstom (ali i istim tim statusom) jer smo u razmaku od par sati objavili komentare na istu temu a moje mišljenje je malo duže i stalo je u jedan blog post koji možeš pročitati ovde: http://www.webstrana.com/blog/2015/09/17/da-li-je-igra-grand-theft-auto-gta-pogodna-za-mladu-decu/.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Digitalni mediji

Disney+ je konačno dostupan i kod nas, ali evo šta korisnici u Srbiji ne dobijaju

Od ovog meseca, korisnici iz Srbije i regiona konačno imaju priliku da se pretplate na Disney+ striming platformu, ali uz određena ograničenja.

Novost

Domaći OTA Sync podigao €250.000 – prva investicija Telekomovog VC fonda

Domaći startap OTA Sync podigao je investiciju u vrednosti od skoro 250.000 evra od strane zajedničkih investitora TS Ventures Fonda, DSI grupe poslovnih anđela i Startup Wise Guys fonda iz Estonije.

Karijere

Nakon 15 godina u medijima Ivan Jelić karijeru nastavlja u kompaniji Sourcefabric

Posle 15 godina rada na domaćem medijskom tržištu kao deo web tima B92, Ivan Jelić nastaviće svoju karijeru u kompaniji Sourcefabric. U intervjuu sa njim otkrivamo kako se odlučio da svoje nove profesionalne korake gradi u firmi koja razvija softver za medije.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Florence Healthcare sa velikom kancelarijom u Beogradu obezbedio novih $27 miliona investicije

Cilj ove investicije je da podrži misiju kompanije da u narednoj deceniji udvostruči rezultate kliničkih istraživanja tako što će omogućiti remote pristup njihovoj dokumentaciji.

Internet marketing

Kreativna agencija Redvertex otvara kancelarije u Beogradu – zapošljavaju 3D artiste i arhitekte

Jedna od vodećih svetskih kreativnih agencija iz oblasti arhitektonske vizualizacije i marketinga posvećene svetskoj industriji nekretnina, otvara svoju kancelariju u prestonici Srbije.

Novost

Ximedes sa kancelarijama u Novom Sadu akvizirao holandski Ginger Payments – širenje tima prva stvar na spisku

Ximedes, evropska softverska firma aktivna u fintech oblasti sa kancelarijama u holandskom Harlemu, Hamburgu, Stokholmu i Novom Sadu, akvizirala je kompaniju Ginger Payments koja je vodeći provajder platforme za onlajn plaćanje sa sedištem u Amsterdamu.

Najava

Solana x Jump Hacker House konferencija o web3 tehnologiji dolazi u Beograd početkom jula

'Solana x Jump Hacker House Beograd', konferencija za softverske inženjere i tehnološke biznise zainteresovane za blockchain i web3 tehnologije biće održana u Beogradu od 02. do 06. jula.

Gaming

Highwater nova je igra srpskog Demagog studija koja ove godine dolazi na konzole i PC

Nakon uspeha video igre 'Golf Club: Wasteland' i najave igre 'The Cub', srpski game dev studio Demagog najavio je svoj novi naslov 'Highwater' koji bi uskoro trebalo da bude dostupan za gejmere širom sveta.

Karijere

Kako započeti karijeru u web3 – saveti programera

Web3 je najbrže rastući ekosistem u Srbiji. Zanimalo nas je kako izgleda karijerni put u ovoj industriji, a to smo otkrili kroz razgovor sa dvojicom web3 programera.