Može li veštačka inteligencija ubiti kreativnost?

Može li veštačka inteligencija ubiti kreativnost?

Kada je Jason Allen, inače dizajner video igara, pobedio na Takmičenju likovne umetnosti Državnog sajma Kolorado u kategoriji Digital Arts/Digitally-Manipulated Photography sa delom 'Théâtre D’opéra Spatial', koje je nastalo uz pomoć najpopularnijeg programa veštačke inteligencije Midjourney, povela se polemika o tome šta je umetnost danas, kakva je njena budućnost i da li to ona zapravo 'umire pred našim očima'?

Pobednik takmičenja jednostavno je objasnio da je želeo da se istakne, naglašavajući da veruje da bi i drugi učesnici postupili isto samo da su znali da im je takva opcija na raspolaganju. Osim toga, kako Allen kaže, u procesu nije koristio samo Midjourney, već i Adobe Photoshop, kako bi dobio delo kojim je u potpunosti zadovoljan.

U njegovoj prijavi rada jasno je naglašeno da je u pitanju slika nastala uz pomoć pomenutog AI programa, čije funkcionisanje pak nije želeo da objašnjava smatrajući da bi to bilo ekvivalentno objašnjavanju kako funkcioniše Adobe Illustrator. Sve u svemu, dizajner smatra da nema zbog čega da se izvinjava, a mora se priznati da “Théâtre D’opéra Spatial” izgleda zaista fascinantno.

Programi kao što je Midjourney, koji kreiraju sliku uz pomoć teksta (text-to-image AI generator), sve su popularniji – najbolji dokaz za to koliko polako ali sigurno postaju mainstream jeste njihovo pojavljivanje u trenutno najpopularnijoj aplikaciji – TikToku. Korisnicima je na raspolaganju opcija AI greenscreen uz pomoć koje se svako može poigrati rečima kako bi dobio jedinstveno delo koje potom može iskoristiti kao pozadinu za sam video. Ukoliko ovo posmatramo iz ugla kreatora sadržaja, ovakva opcija je i više nego dobrodošla.

The Verge

Sve što je novo, na samom početku ujedno je i strano, a strah od nepoznatog najstarija je i najjača vrsta straha. Zbog toga verovatno ne možemo ni da krivimo umetnike koji su zabrinuti da će ih u nekom trenutku zameniti mašina. Pa ipak, Allenov postupak možda je samo uvertira u scenario koji ne mora nužno da bude loš.

Andrija Grković, content & creative team lead agencije Smartpoint Adria, ističe da su ljudi iz kreativnih industrija oduvek prihvatali nove softvere sa određenom dozom podozrenja, te se pitali da li je njihovo korišćenje pravi put, da li će na taj način ubiti kreativnost ili će ona pak dobiti nove horizonte:

I Adobe Photoshop, i Adobe Illustrator, pa i bootstrap rešenja za web dizajn, dobijali su delom negativne komentare, ali oni su zavisili od toga iz čijeg ugla je gledano na njihovu pojavu i razvoj. Ukoliko je nekome potrebno brzo rešenje, on se može poslužiti određenim softverom i njegovim predefinisanim rešenjima, ali ukoliko mu je potrebno autentično i originalno rešenje prilagođeno klijentu, brendu, potrebama tržišta, ciljnoj publici, kampanji, neophodno je izvući esenciju svih tih segmenata i pretočiti ih u rešenje koje će na pravi način preneti željenu poruku. Ovo nikako ne isključuje upotrebu softvera – oni su tu da nam omoguće da što lakše i preciznije realizujemo svoju ideju.  

Naravno, razloge za brigu uvek je moguće pronaći. AI umetnost može da predstavlja noćnu moru kako u pogledu etike, tako i u pogledu autorskih prava, a njeni programi se smatraju “mašinama za pranje intelektualne svojine”.

Budući da veštačka inteligencija u ovom slučaju funkcioniše po principu usvajanja i analize preko pet milijardi najrazličitijih fotografija, slika i drugih (digitalnih) dela pronađenih na internetu, na osnovu čega nastaje “jedinstvena” kreacija, teško je napraviti granicu između toga šta je čije. Sve što postoji na internetu, makar i bilo zaštićeno autorskim pravima, AI može da koristi bez ikakvog odobrenja – čak i da dela poseduju watermark ili drugo obeležje autora, ovakvi programi ih prilikom stvaranja jednostavno uklanjaju.

Neki umetnici idu još dalje navodeći da je problem zapravo moralne prirode. Svi tražimo inspiraciju u stvaralaštvu nekog drugog, a kada se sve ideje spoje u jednu, moguće je doći do rešenja koje je dobro. No, čak i tada, AI programi duguju nešto umetnicima, ali je teško regulisati ovo pitanje i postaviti jasne granice.

Heavenly Meeting, Lamona42, Midjourney

S obzirom na to da su text-to-image AI generator programi mahom besplatni u nekoj, ali sasvim dovoljnoj meri da budu dostupni svima, već sada se dešava mnogo zloupotreba. Na udaru je najpre program Stable Diffusion poznat po kreiranju izuzetno realističnih, a lažnih fotografija poznatih ličnosti, među kojima su bile Emma Watson, Natalie Portman, Billie Eilish, Taylor Swift. Stable Diffusion se kritikuje i zbog nepostojanja “filtera” koji bi regulisali stvaranje pornografskog sadržaja čije su žrtve gotovo isključivo žene. Ovakav deepfake content podstiče nasilje, a u najgorem slučaju može i da implicira da je neko počinio zločin koji zapravo nije.

Ipak, verovatno najveća zabrinutost koju primena veštačke inteligencije u kreativnim industrijama stvara jeste pitanje zamene umetnika i njihovih poslova mašinama i programima koji će biti u stanju da urade sve što i oni – možda čak i bolje. Mnogi strahuju da AI nije tu da olakša posao kreatorima, već da uništi ono što su godinama učili i u čemu su se usavršavali, za svega desetak sekundi.

Kako se predviđa, ovo naročito može biti problematično za dizajnere i ilustratore koji su na samom početku karijere jer nekoliko njih, makar u finansijskom smislu, verovatno može zameniti jedan text-to-image AI generator. Međutim, koliko god AI dela već sada izgledala dobro, i dalje je potrebno da ih sam umetnik makar malo dotera. No, imajući u vidu da se u mnogim industrijama više cene brzina i kvantitet u odnosu na kvalitet, pretpostavlja se da će mnogi prihvatiti i ono “dovoljno dobro” – samo da bi uložili manje novca.

Sa druge strane, Andrija Grković podseća da neki stručnjaci predviđaju da će pojava softvera koji može da uradi nešto dobro u budućnosti u nekim industrijama ukinuti određeni procenat pozicija, te smatra da je to sasvim izvesno. Međutim, kreativci ipak mogu da budu spokojni – bar tako deluje, bar za sada:

Paradigma kreativnosti nije se promenila otkada smo definisali ovaj termin, a i pre toga – uvek su ljudi ti koji su dolazili do ideja. Deca su najkreativniji stanovnici planete. Toolovi, mašine, softveri, služili su i služe samo kao pomagala i još jedno sredstvo za igru. Midjourney, na primer, daje konceptualna, prilično komplikovana rešenja, sa puno detalja, zbog čega je trenutno možda upitna njihova primena u marketinškim kampanjama i marketinškoj industriji.

Kao što se usavršavao Adobe Photoshop, tako će se usavršavati i AI programi, zahvaljujući čemu će u budućnosti sigurno pronaći svoju upotrebu, ali ubeđen sam da se uloga kreativca i osobe koja treba da dođe do nekog rešenja, čak i tada, neće značajno promeniti – sve dok mašine ne nauče da se igraju. 

Onda, može li veštačka inteligencija zaista da ubije umetnost i kreativnost, a njeni programi zamene ljude?

Molimo vas da prihvatite sve kolačiće kako biste mogli da vidite ovaj sadržaj

Filozofski gledano, umetnost je stvar ljudskosti. Tehnologija, koliko god napredna bila, ne može da kreira umetnost kao takvu – njena dela uvek će biti kompilacija drugih dela koja je stvorio čovek, nastala uz pomoć algoritma. Samim tim, nijedna mašina ili softver ne mogu da budu originalni, što je na neki način suština umetnosti i kreativnosti.

AI radi ono što joj je rečeno – ako umemo da opišemo, AI će umeti da nacrta. Veštačka inteligencija samo oponaša ljudsku, ali suštinski ne shvata šta su pojmovi koje unosite u zahtev – ona će statistički iskoristiti sve što je “naučila” iz dostupnog materijala čiji autor i dalje nije ona sama. Tehnologija danas zaista jeste neverovatna, fascinantna i korisna, ali nije kreativna na način na koji ljudi poimaju kreativnost – ona ne može da oseti ono što stvara, a bez emocija teško da možemo da razgovaramo o bilo kojoj vrsti umetnosti.

Veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni ljude, dokle god radi uz pomoć ljudi i ljudskog. Bilo kakav napredak u ovom smislu treba posmatrati ne kao opasnost, već kao mogućnost za nove i drugačije načine kreativnog izražavanja, kao pomoć sa kojom možemo postići više i biti još bolji u onome što radimo. Upravo zato, budućnost umetnosti nije u tome da pobedi AI, već da joj se pridruži, da prihvati promene i implementira ih u onoj meri u kojoj je to ne ugrožava. Takođe, sami umetnici će biti ti koji će odlučiti na koji način žele da rade – samostalno ili uz pomoć veštačke inteligencije, kao svog asistenta.

AI može pomoći umetnicima oko početne ideje – brže će doći do različitih opcija koje mogu poslužiti kao inspiracija; biće od koristi u kreativnoj optimizaciji budući da može da razume kako određeni vizuali utiču na određene grupe ljudi i kakva osećanja u njima bude, a pomoći će i kod identifikacije pristrasnosti – kada AI jednom nauči na šta treba da obrati pažnju, svaki put će vas upozoriti kada kreirate nešto što se kosi sa stavovima ili potrebama vaše publike.

“Otkada je kreativne industrije, suština bilo kog zaposlenog je da svoju nezamenljivost u celom sistemu učini što većom. Bilo ko može da koristi i prilagođava šablone. Ali, ako posedujete originalnu, kreativnu ideju, ako iza sebe imate tim, istražujete teme i dolazite do podataka i informacija, to u potpunosti menja pogled na vas kao profesionalca. U tome i jeste poenta”, smatra Andrija.

On dodaje da je i u ovoj industriji važno da radimo ono što volimo, da se trudimo da u tome budemo što bolji i da ne odustajemo kada se ne osećamo “dovoljno kreativno” – do najboljih ideja i rešenja često dolazimo u trenutku kada nam se učini da je naša potraga besciljna i da nećemo uspeti.

David Holz, osnivač AI programa Midjourney, smatra da veštačka inteligencija može samo da doprinese razvoju umetnosti u budućnosti podsetivši da ljudi nisu prestali da hodaju kada su izmišljeni automobili – oni su samo olakšali njihovo kretanje, a samim tim doprineli unapređenju celokupnog društva. I zaista, ako je slikarstvo opstalo uprkos razvoju fotografije, sasvim je izvesno da će i umetnost preživeti razvoj ovakvog, i svakog narednog tehnološkog izuma.

Zaključivši tekst na ovu temu, Andrija je istakao sledeće:

Softveri su tu i biće uvek tu – čak, mnogi od njih daju zaista dobra rešenja. No, imati dovoljno novca i veština za njihovo korišćenje ne znači ništa ukoliko nemate iskustva, veliki broj projekata iza sebe, ako nemate šira znanja i interesovanja, ako svakog dana ne radite na svim segmentima svoje kreativnosti. Kreativnost je i čitanje knjiga, putovanja, druženje sa ljudima, traženje rešenja, a to još uvek nijedan softver ne može da zameni.

Na kraju, moramo se dotaći i jednog zanimljivog pitanja: ako mi nismo umetnici, jer samo upisujemo reči u text-to-image AI generator, a umetnik nije ni veštačka inteligencija, jer ne može da radi sama niti razume i oseća ono što stvara, ko je onda umetnik? Može se reći da je to zapravo čitavo čovečanstvo, svi koji su ikada stvorili bilo koje delo iz koga je veštačka inteligencija učila i koje je u sebe integrisala.

Imajući sve ovo u vidu, da li je ispravno posmatrati kao neprijatelja ono što smo sami stvorili i u čijem razvoju sami učestvujemo?


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Život na točkovima (Mladi Nomadi)

Kako izgleda putovanje od Srbije do Maroka i to u kombiju - kući? U 140. epizodi Office Talks podkadta svoju priču o nesvakidašnjoj avanturi sa nama su podelili Marko Banduka i Katarina Ćirković - Mladi Nomadi.

Internet marketing

Umetnica mora jesti kuvano: Pioniri osvojili prestižnu nagradu Grand Prix Balcannes

Agencija Pioniri iz Beograda je na ovogodišnjem Balcannes festivalu osvojila glavnu nagradu Grand Prix Balcannes sa projektom 'Konstrakta x Metalac – Umetnica mora jesti kuvano'.

Intervju

Nemanja Radosavljević: Već nakon treće godine, studenti RAF-a mogu pronaći posao u velikim tehnološkim kompanijama

Za sve one koji još uvek imaju dilemu oko upisa na IT studije, Netokracija nastavlja svoj vodič. Ovog puta donosimo vam razgovor s dr Nemanjom Radosavljevićem, prodekanom za nastavu na Računarskom fakultetu u Beogradu.

Propustili ste

Najava

Prvi Polkadot Day u Srbiji: Istražite Polkadot ‘blockchain’ ekosistem

Ovaj događaj u organizaciji MVP Workshop-a deo je Belgrade Blockchain Week-a i održaće se na Fakultetu organizacionih nauka 5. juna, sa početkom u 11 časova.

Sponzorisano

Deveto IT istraživanje plata i beneficija u Srbiji: Fenix otkriva najnovije trendove

Fenix se poslednjih 13 godina bavi Tech regrutacijom i svake godine za poslodavce iz tehnološkog sektora priprema detaljno istraživanje u okviru kojih sa njima deli informacije o platama, benefitima, bonusima, brzinom napredovanja, dobrovoljnim odlaskom i sl.

Intervju

Domaća kompanija započinje globalno širenje poslovanja – Vega IT otvara kancelarije u Njujorku

U vreme najavljene recesije, kada većina kompanija zamrzava investicije, domaća firma Vega IT ima drugačiju strategiju. Sa CEO-om i novim predsednikom za američko i azijsko-pacifičko tržište razgovaramo o diversifikaciji poslovanja i globalnim potezima koje ova kompanija sprema.

Office Talks Podcast

Gde programeri provode vreme? (Reddit, Twitter, GitHub)

Na kojim to kanalima i mrežama programeri provode slobodno vreme? Da li više koriste Reddit ili Twitter? Odgovor na ova pitanja potražili smo u 144. epizodi Office Talks podkasta.

Startapi i poslovanje

GapApp: Braća iz Srbije osmislila su platformu koja mesece pravnih poslova pretvara u minute!

GapApp je platforma koja omogućava pravnim i 'compliance' timovima da automatizuju i skaliraju svoje usluge, povećavajući produktivnost za čak 75 odsto.

Analiza

Predstavnici industrije otkrivaju nam kako inflacija utiče na rast plata u IT-ju

U jeku ekonomske krize naše sagovornike pitali smo kako se inflacija odrazila na visinu plate u IT-ju.