Da li je AI smrt umetnosti ili njen preporod?

Gotovo da nema oblasti u ‘tech’ svetu i digitalu da veštačka inteligencija nije umešala prste. I, da budemo realni, ovo je samo početak, jer ova tehnologija ostavlja ogroman prostor za dalje unapređivanje. Jedna od oblasti koju AI počinje da transformiše jeste digitalna umetnost i dizajn.

Svi vi koji pratite dešavanja u digitalnom svetu, gotovo sigurno ste čuli za famozni i moćni Midjourney, alat koji uz pomoć AI tehnologije i prethodnog detaljnog opisa korisnika kreira moćne digitalne crteže i grafike. Alat je u žižu svetke javnost stupio još u tokom umetničke izložbe u SAD-u, kada je jedan od učesnika koristio ovaj AI alat i odneo pobedu (sa naslovnom grafikom ovog teksta) – na veliko nezadovoljstvo mnogih drugih umetnika.

Od tada, pa čak i ranije, javilo se mnogo kontroverzi u javnosti i umetničkoj zajednici kada je reč o spoju umetnosti i ovog (i drugih sličnih) moćnih AI alata koji su sposobni da kreiraju zaista impozantna digitalna dela. I dok jedni pričaju da će AI “oteti zanat” umetnicima i digitalnim artistima, drugi kažu da je veštačka inteligencija upravo tu da pomogne kreativcima i znatno im olakša posao.

Ipak, ideja iza ovog teksta nije da predvidimo da li će digitalni kreativci i drugi umetnici nestati preko noći (što je zaista nemoguće), već koliko zapravo AI menja ili olakšava posao dizajna rešenja iz različitih aspekta industrije. Otuda, nemoguće je da se ne pomene i najnoviji trend u svetu digitalne umetnosti i dizajna a to je novi AI alat koji je integrisan u jedan od najpopularnijih digitalnih alata ikada – poslednju verziju Photoshopa.

Adobe je napravio prvi veliki korak ka integraciji AI tehnologije

Još jedan od dokaza u kojim sve oblicima AI može da se javi, pa čak iako je integralni deo jednog alata, najbolje se vidi kroz novu funkciju Generative Fill u okviru Photoshopa. Dok je nekada bilo potrebno dosta vremena da se kreiraju određene imaginacije i zamisli u ovom alatu, a tu posebno mislim na montažu, sada je potrebno znatno manje vremena, bez kombinacije velikog broja alata.

I dok je manuelna opcija kreiranja kreativnog sadržaja i dalje tu, Generative Fill u svojoj prvoj iteraciji je pokazao da se uz samo par klikova i dobru inspiraciju mogu stvoriti različite foto montaže ili dizajnerske zamisli. Jednostavno treba selektovati određeno polje na grafici i napisati rečima koje elemente treba ubaciti ili kako bi krajnja grafika trebalo da izgleda.

Sve ostalo, AI radi u potpunosti sam, gotovo idealno u odnosu na ono što je korisnik zamislio. I to je samo početak onoga u šta veštačka inteligencija može da pretvori čuveni Photoshop koji iz verzije u verziju postaje sve pametniji i efikasniji alat. No, ovde nije ideja da se mnogo bavimo ovim alatom, već da stavimo fokus na to koliko zapravo AI utiče na radi dizajnera i drugih digitalaca.

Otuda smo imali priliku da porazgovaramo sa Strahinjom Todorovićem koji se bavi dizajnom enterprise softvera, tj. softverskih sistema koje koriste organizacije u bavljenju svojim poslom. On trenutno radi u kompaniji Florence Healthcare na dizajnu softvera za upravljanje dokumentacijom u kliničkim ispitivanjima.

Na pitanje o tome koliko bi generativna AI mogla da promeni proces korišćenja digitalnih alata za dizajn, Strahinja odgovara da je ključni kontekst u tome o kakvom dizajnu se radi, tačnije o dizajnu čega konkretno se govori:

Ako pričamo o puko stvaralačkim (ili umetničkim) aspektima dizajna, svakako može pomoći, pogotovo kod ideacije. Ako pričamo o dizajnu iz ugla rešavanja problema, onda moramo imati u vidu da su problemski prostori u kojima dizajneri najčešće rade često kontekstualno osetljivi, kompleksni i promenjivi.

Kod takvih izazova, koji nisu u domenu “da li možemo smisliti dovoljno ideja” nego češće “da li smo uopšte svesni gde smo, sa čime radimo, i šta pokušavamo da postignemo” ne-generativni aspekti su verovatno korisniji, makar konceptualno (najpre zbog trenutnih problema sa “halucinacijama”).

Na pitanje Netokracije da li očekuje da AI kao tehnologija bude integrisana i u ostale dizajnerske alate Adobija (poput Ilustratora), Strahinja kaže kako je siguran da će kompanija to barem pokušati i on sam jedva čeka da vidi šta će novo smisliti – posebno ako uzmemo u obzir relativnu lakoću korišćenja AI modela za razvoj novih funkcionalnosti. Otuda, on kaže, ne postavlja se pitanje da li će – nego kako integrisati ovu tehnologiju.

Kreiranje digitalnog grafičkog sadržaja će sigurno biti lakše

Govoreći nam o tome koliko bi i da li bi AI integracija i njena sve veća upotreba u digitalu mogla da promeni posao dizajnera i navike koje su do sada bile ustaljene kada je reč o digitalnim alatima, Strahinja je umereno skeptičan i optimističan s obzirom na to da govorimo o veoma mladoj tehnologiji:

Očekujem da najveće promene koje će doći verovatno još ne možemo da pojmimo iz ove pozicije. U najmanju ruku, pomoć pri ideaciji i automatizacija dosadnih pešačkih zadataka, koje smo do sad videli, su sami po sebi veliki pomak kada pričamo o svakodnevici dizajnera – radujem se svemu što će još doći preko toga.

S druge strane, činjenica je da se sve više govori o upotrebi veštačke inteligencije u umetnosti i dizajnu, pa smo našeg sagovornika pitali i kakvi su njegovi stavovi u vezi toga, smatra li da će ova tehnologija oblikovati ovu industriju i smanjiti kreativnost ljudi koji rade ovaj zahtevan i zanimljiv posao:

Generalno govoreći, ne brinem u sposobnost ljudske rase da na duge staze evoluira sa alatima i tehnologijom, kao što to radimo stotinama hiljada godina unazad – umetnost i kreativnost će naći način da se ispolje negde i nekako već, pošto su neizostavan deo ljudskog stanja.

Međutim, u ovom trenutku u istoriji i kratkoročno, postoji makar tri stvari koje me brinu – brzina promene i količina ljudi koji će potencijalno ostati bez posla (kao što je bilo za vreme industrijske revolucije); šta se dešava ako i kada ovi modeli krenu da se hrane sve više sadržajem koji su sami napravili; i uzevši u obzir da sa popularizacijom generativnog AI-a cena proizvodnje sadržaja konvergira nuli – koliko će tek beskorisnog i prežvakanog sadržaja da se nađe na internetu i kako ćemo kao ljudi komunicirati sa drugim ljudima oko tog sadržaja i različitih AI agenata.

Zaključujući ovaj tekst sa svojim stavovima kada je reč o daljem razvoju AI rešenja za dizajnerske alate, Strahinja kaže da se može desiti scenario da korisnici shvate da ovi alati nisu super korisni za sve, već samo za specifične aspekte posla i mogu ostati specijalizovan deo alata.

Kako naš sagovornik kaže, može se desiti da nam zaista promene svet u potpunosti u narednih 20 godina i bilo šta između. “Na kraju, ono čemu se najviše radujem nisu detalji samih alata kakve ih poznajemo danas već i paradigme u kojima ti alati postoje i na koji način će se poslovi svih nas promeniti uz njih”, zaključio je Strahinja.

Ne treba zaboraviti i da će AI imati i te kako značajnu ulogu u filmskoj industriji koja se sve više zasniva na animacijama, pa će svakako biti zanimljivo ispratiti u narednom periodu kako će se grafički dizajneri i umetnici prilagoditi na nove alate i tehnologiju koja bi mogla iz korena da oblikuje njihov posao, ali i samu kreativnu industriju.