Beograd je na trećem mestu u Evropi po razvoju veštačke inteligencije

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Aleksandar Linc: Beograd je na trećem mestu u Evropi po razvoju veštačke inteligencije

Pretiču ga samo London i Beč, ali uprkos tome država ne ulaže dovoljno resursa za podršku zajednici i pojedincima. O ovom paradoksu i potencijalnim rešenjima, razgovarali smo sa Aleksandrom Lincom Đorđevićem, direktorom organizacije Data Science Conference.

Kada je u pitanju veštačka inteligencija, Srbija ima istaknute predstavnike u najvećim i najrespektabilnijim organizacijama širom sveta, tačnije u kompanijama kao što su Google, DeepMind, YouTube, AWS, IBM, Microsoft i druge, a isti slučaj važi i za svetski najpriznatije univerzitete i međunarodne organizacije.

Tome u prilog govori i činjenica da je u novembru prošle godine naša zemlja postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju i tako se uvrstila među 29 zemalja koje imaju pristup najsavremenijim tokovima u oblasti veštačke inteligencije, kao i priliku da doprinese razvoju tehnologije koja će oblikovati budućnost privrede, kao što to danas čini više nego aktuelni ChatGPT.

Ova vest bila je povod za intervju sa Aleksandrom Lincom Đorđevićem — direktorom organizacije Data Science Conference i vd direktorom Data Science Srbija — koji nam je objasnio značaj članstva Srbije u gorepomenutoj organizaciji, poziciju naše zemlje u odnosu na Evropu i svet, ali i sam pojam veštačke inteligencije, te budućnost njenog razvoja.

Neophodno je ulagati dodatne resurse i opravdati globalni uspeh

Započevši ovaj razgovor, Aleksandar nam je objasnio da je Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju (GPVI) međudržavna inicijativa koja za cilj ima premošćavanje jaza između teorije i prakse u vezi sa veštačkom inteligencijom (VI) i to podržavanjem najsavremenijih istraživanja i primenjenih aktivnosti o prioritetima u vezi s ovom oblašću.

Prema njegovim rečima, rad organizacije temelji se na četiri fokus grupe: Odgovorna upotreba VI (Responsible AI), Upravljanje podacima (Data governance), Budućnost rada (The future of work), kao i Inovacije i komercijalizacija (Innovation and commercialization). U okviru tih tema organizacija pokriva pet tematika. Značaj ulaska naše zemlje u GPVI, Aleksandar objašnjava na sledeći način:

Samim činom ulaska istraživači i predstavnici javnih institucija iz Srbije imaće priliku da sa kolegama iz čitavog sveta razmenjuju ideju i budu deo kreiranja globalne misli o veštačkoj inteligenciji u realnom vremenu.

Između 29 država koje su članice GPVI – između ostalih tu je i Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države, Izrael, Singapur, Nemačka, Australija, Brazil, Indija, Japan – Srbija je prva iz Jugoistočne Evrope koja je postala deo ove inicijative, i pored Slovenije prednjači u regionu.

Što se kriterijuma za članstvo tiče, oni su dosta fleksibilni i svode se na to da država prihvati i sastavi pismo namera, koje uključuje i promociju i poštovanje OEBS smernica za VI, kao i da u okviru istog predstavi na koji način država podstiče ulaganje u razvoj digitalnog ekosistema za VI, oblikovanje podsticajnog zakonodavnog okvira za razvoj VI, ulaganje u ljudske kapacitete i spremnost tržišta rada za usvajanje VI-ja, kao i nivo međunarodne saradnje za objašnjivu i proverljivu VI.

Uprkos svemu navedenom, Aleksandar smatra da država treba da ulaže dodatne resurse u razvoj veštačke inteligencije, a naročito kada je u pitanju podrška talentima:

Iskreno, mislim da naša država ima još dosta prostora da napreduje u svakom od ovih okvira. Prvenstveno je neophodno da postoji veća saradnja između države i profesionalne zajednice, jer se ta saradnja trenutno svodi na inicijativu koja najčešće dolazi od strane zajednice.

Prema njegovim rečima, treba biti pošten i reći da su ljudski resursi koji su opredeljeni sa strane države u najmanju ruku nedovoljni da pokriju široko polje koje VI pokriva, kao i u koji nivo pora svakodnevnog života građana ulazi.

Izučavanje matematike je od krucijalnog značaja za razvoj talenata

Kada je reč o talentima, on posebno ističe da kompanije iz Srbije i čitavog EX-Yu regiona, po stručnosti mogu da pariraju kolegama iz sveta. Njegov lični stav jeste da je Beograd uz London i Beč, među tri vodeća centra veštačke inteligencije i nauke o podacima u Evropi.

Ipak, ono u čemu Srbija zaostaje jeste promocija, samopromocija, te objašnjenje i razumevanje vrednosti koja se ogleda u prodaji, ili investicijama. Premda naš sagovornik i tu primećuje napretke, on ih smatra sporim i nedovoljnim ako se uzme u obzir snaga domaće zajednice i stručnost pojedinaca.

Aleksandar je direktor Data Science Conference i kroz svoju organizaciju nastoji da podstakne bolju komunikaciju zajednice sa zvaničnim institucijama.

Na naše pitanje kako izgleda obrazovanje budućih stručnjaka u Srbiji, te koliko je važna inkluzija novih tehnologija u obrazovni sistem, Aleksandar je odgovorio dvojako. S jedne strane, tu je matematički aparatus koji se stiče u okviru različitih nivoa obrazovanja, a s druge, način na koji se ta znanja stiču. Šta podrazumeva termin “matematički aparatus”, naš sagovornik je to objasnio na sledeći način:

Što se tiče matematičkog aparata i logike koja se stiče tokom školovanja, a koje je nasleđe obrazovnog sistema starog Sovjetskog saveza – mogu reći da smo mi, kao region, daleko ispred kolega iz Evrope. Možda i sveta, sa izuzetkom Rusije, Indije i Kine.

Nivo razumevanja, analitičnosti, ulaženja u tehničke detalje, svođenja problema na zahteve – zaista je na visokom nivou i možemo da budemo ponosni na to. Nekolicinu puta sam čuo od kolega iz Londona ‘Belgrade is place to be’ na našim konferencijama, jer ljudi koji menjaju industriju imaju osećaj da ih puna sala ljudi zapravo razume šta pričaju na tehničkom nivou.

Kada je u pitanju način na koji se znanja stiču, Aleksandrov stav je kritički. Prema njegovom mišljenju, sistem podsticaja izvanrednosti u sistemu obrazovanja je problematičan jer se svodi na besomučno učenje činjenica napamet, bez razumevanja dobijenih informacija.

To mlade stručnjake iz Srbije sputava da iskoriste pun potencijal obrazovanja. I zato već nakon par godina rada, zbog manjka razumevanja u nadograđivanju koncepata, kaskaju za kolegama iz Evrope. Iz tog razloga, Aleksandar posebno ističe izučavanje matematike s pažnjom i razumevanjem:

Ja se držim stava da je matematika jedna od najkreativnijih nauka, gde promenom načina gledanja na problem možemo rešiti i nerešive probleme, i samim tim je daleko bitnije razumeti koncepte, a ne samo ponavljati teoreme. Ključ svake akcije je, na kraju dana, posledica – zar ne?

Činjenica na koju kao društvo treba da budemo posebno ponosni jeste da je Srbija svetski lider u broju žena koje se bave veštačkom inteligencijom i naukom o podacima. Prema Aleksandrovim rečima, u pitanju je brojka od oko 40%, a prva sledeća država na svetu je Finska sa 24%. Za ovaj podatak zaslužna je “Ravnopravnost polova” kao jedna od osnovnih vrednosti na kojima je izgrađena domaća zajednica, još od 2014. godine.

Nedostatak komunikacije između zajednice i zvaničnih institucija

Upotreba veštačke inteligencije prisutna je u gotovo svim porama svakodnevnog života -počev od društvenih mreža, preko plasiranja proizvoda pa sve do alata kakvi su ChatGPT i DallE:2 koji su od nedavno uzburkali svetsku javnost.

Pored toga, Aleksandar navodi primere chatbot-ova koji značajno unapređuju savremeno bankarstvo, ali i samovozećih automobila i dronova, koji svedoče o tome da već živimo budućnost iz sci-fi filmova. Na pitanje kako je upotreba veštačke inteligencije u Srbiji pozicionirana u odnosu na svet on nam jednostavno odgovorio:

Voleo bih da za sekundu divergiram i kažem ‘Beograd je svet!’ U nekim drugim vremenima, ovo je bila jedna jako lepa krilatica. Ja bih to malo preformulisao i rekao ‘Balkan je svet!’.

Nikada to ne smemo da zaboravimo, i da shvatimo da ljudi sa ovog područja imaju mnogo toga lepog da daju svetskoj baštini i da postoji dosta diskretnih heroja, koji u svojim oblastima to čine svakoga dana.

Poseban deo veštačke inteligencije je takozvana “obrada prirodnog jezika“ (NLP), što predstavlja alat za prepoznavanje sentimenata u tekstu na određenom jeziku. Po Aleksandrovom mišljenju, u pitanju je jedna od najbitnijih tema koja iz, kako kaže, nekog čudnog razloga, nije prioritet državi. Ono što zbunjuje našeg sagovornika jeste rezovanje koje stoji iza takve odluke, a posebno stav pojedinih lidera IT zajednice da pomenuto pitanje ne vide kao prioritet.

Uprkos svemu navedenom, on ističe i jedan pozitivan aspekat, a to je inicijativa od nacionalnog značaja – “NLP za srpski jezik” koji je nazvan COMtext.SR. Reč je o projektu kreiranja jezičkih alata za srpski jezik, gde bismo prve ozbiljnije rezultate i primenu mogli da vidimo već u oktobru 2023. godine. Pored navedenog, Aleksandar ističe:

Institut za veštačku inteligenciju radi nekoliko projekata, čiji bi rezultat trebalo da bude neka vrsta ‘velikog modela’ (LLM) na podacima dobijenim od strane Službenog glasnika. Stoga, sa velikom radošću možemo kazati da se NLP ipak (p)okreće u 2023. godini.

Iskreno se nadam da u budućnosti možemo očekivati da i država Srbija odvoji deo budžeta za razvoj jezičkih alata, gde je primer dobre prakse npr. Estonija – koja odvaja 800.000 € godišnje za iste.

Srbija je osnovala Institut za veštačku inteligenciju, a u određene programe obrazovanja uključen je deo sa veštačkom inteligencijom i postoji dosta inicijativa koje su se desile. Ipak, ostaviviši po strani sve zakonske regulative i strategije razvoja koje sprovodi država, Aleksandar smatra da je saradnja sa zajednicom nešto što je bilo lako ostvarivo, ali da se do sada nije desilo, a da postoje indicije da bi se ovo moglo promeniti u 2023. godini.

Veštačka inteligencija uvek radi za čoveka

Kada se govori o veštačkoj inteligenciji, neizostavno se postavlja i pitanje etike, te je važno znati koje korake treba preduzeti da bi ona radila za, a ne protiv čoveka. S tim u vezi, Aleksandar smatra da je na prvom mestu neophodno da shvatimo da imamo odgovornost na poslu koji obavljamo, a na drugom da su u pitanju sistemi u kojima čovek i dalje donosi etičke odluke:

Ne smemo zaboraviti da veštačka inteligencija uvek radi za čoveka, samo je pitanje za koga. Šalu na stranu, bitno je da šira javnost razume šta je to veštačka inteligencija i kako se koristi. Zato je jedna od stvari koje smo pokrenuli i podržali prevođenje ‘Elements of AI’ koji bi običnim ljudima predočio šta je to veštačka inteligencija i kako se ona koristi.

ChatGPT je alat koji je u proteklih mesec dana uzburkao svetsku javnost i doveo u pitanje etičke aspekte upotrebe veštačke inteligencije.

Nacrt Etičkih smernica objavljen je u novembru 2022. godine kao proces struktuiranog dijaloga između šire koalicije i države. Širu koaliciju su započeli Đorđe Krivokapić (FON, Share Foundation), Anita Jović (AI Serbia) i naš sagovornik, Aleksandar Linc, ispred DSC Franšize i Data Science Srbije, koji ovu inicijativu komentariše na sledeći način:

Po mom mišljenju, svrha samih smernica je već ispunjena. Njen cilj je bio da temu etike i etičke upotrebe VI ubaci u samu srž tehnološke zajednice. Na taj način smo doprineli tome da država, vlasnici biznisa, ali i profesionalci sa jedne strane razumeju dalekosežne konsekvence koje VI može da ima na društvo, građane i ekonomiju, ali isto tako i da pripremi našu zajednicu na ‘AI Act’ koji je donela EU, koji je kao i GDPR eksteritorijalan i obavezujući od 1. januara 2023.

Humanizam i renesansa 2.0

Treba napomenuti da Smernice nisu obavezujući dokument, ali da sadrže deo oko načela, tehničkih i netehničkih aspekata, te kao takve nose određenu društvenu težinu. Zato je neophodno da u razvoj sistema veštačke inteligencije budu uključeni i stručnjaci iz oblasti društveno-humanističkih i srodnih nauka.

Kao primer pozitivne prakse, Aleksandar izdvaja Laboratoriju za digitalno društvo Instituta za društvenu teoriju i filozofiju, koju vode Ljubiša Bojić i Jelena Grga. Oni su upravo i bili deo šire koalicije za Etičke smernice, deo Radne grupe, i prave značajne projekte u ovoj oblasti, kao što je godišnja EMERGE konferencija:

Vidite, veštačka inteligencija je na kraju samo tehnologija. Tehnologija nije niti dobra, niti loša. Kako i za šta će biti upotrebljivana tehnologija zavisi od ljudi. Zato je veoma bitno da društvenjaci i prirodnjaci zajedno rade na ovoj temi, kako bi kroz sinergiju doprineli tome da mi budemo u kontroli nad tehnologijom, a ponovo sa dovoljno velikom fleksibilnošću – koja je neophodna za kreativnost u ovoj oblasti. Jer na kraju kreativnost je inteligencija koja se igra i zabavlja.

Za kraj, pitali smo Aleksandra koja su njegova predviđanja za narednih deset godina kada je u pitanju ekspanzija veštačke inteligencije, te da li je njegova vizija sveta utopijska ili distopijska. On nam je odgovorio da bi kao iz topa izgovorio utopijska, kada ljudi sami po sebi ne bi bili “kvarljiva roba”.

U prevodu, on je skeptičan jer elita i lideri koji imamo na svetskom nivou nisu, kako kaže, u takmacu sa svojim prethodnicima sa početka 20. veka. I taj status “kvo” koji spiralno konvergira u dekadenciju, može biti veoma opasan u sprezi sa moći koju može da pruži veštačka inteligencija. Ipak, trudi se da skepsu nadjača verom u čovečanstvo:

Moramo da razumemo da se svaka generacija u istoriji čovečanstva suočavala sa različitim izazovima. Mi imamo jedinstvenu priliku da budemo deo nečega što može da bude “Humanizam & renesansa 2.0”.

Duboko verujem u to da taj istraživački i pionirski gen koji nas čini ljudima, zajedno sa željom i težnjom da budemo deo priče radi priče – iste one koja može da izdrži svoju misao u svemu – nešto što će nam pomoći da pronađemo svetlo u nama.

Ovaj intervju Aleksandar zaključuje mišlju da ćemo u skorijoj budućnosti uspeti da budemo ono što želimo i da imamo, kao nikada pre, mogućnost da istražimo svoj pun potencijal – a sve to uz pomoć veštačke inteligencije. Dakle, mašine nas neće zameniti, ali će postati deo nas.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

DocsCube iz Srbije efikasno automatizuje dokumentacije za mala i srednja preduzeća

O tome kako je njihov proizvod postao treći proizvod dana na ProductHunt-u i šta im je taj uspeh doneo, razgovarali smo sa suosnivačem DocsCube startapa.

Startapi i poslovanje

Šta posle godine u kojoj se mehur izduvao?

Tema za ovaj, poslednji članak u godini, došla je prirodno. Svakodnevno me prati u razgovorima s kolegama, startapima, investitorima, u sadržajima koje svakodnevno čitam ili slušam.

Novost

NBS: Dodeljene prve dozvole za kripto-menjačnice u Srbiji

Narodna banka Srbije (NBS) je 16. decembra izdala dozvole dvema domaćim kripto-menjačnicama. Šta to sve podrazumeva pitali smo Aleksandra Matanovića, osnivača kompanije (menjačnice) ECD, jedne od dobitnica dozvole.

Propustili ste

Office Talks Podcast

DevRel – Kako se grade dobri odnosi sa programerima?

Gosti 126. epizode Office Talks podkasta bili su Nenad Vitorović (Tenderly) i Lav Leon Hudak (MVP Workshop) koji su nam govorili o značaju dobrih odnosa sa programerima, ali i o kvalitetnoj zajednici i sadržaju usmerenim ka programerima, a koji sve više dolaze do izražaja.

Novost

Shift Miami: Infobipova konferencija posvećena developerima stiže u Ameriku

Ovo je prvi korak ka internacionalizaciji jedne od najvećih evropskih konferencija posvećenih developerima koja se već 10 godina održava u Hrvatskoj.

Startapi i poslovanje

Degordian akvizirao Shopycode – srpsku agenciju za e-commerce razvoj

Internacionalna digital-first agencija Degordian akvizirala je Shopycode, srpsku programersku kompaniju specijalizovanu za e-commerce.

Istraživanje

Predstavljamo rezultate ankete o platama dizajnera digitalnih proizvoda i usluga u Srbiji

Prva anketa ovog tipa sprovedena je na uzorku od oko 700 učesnika. Podaci pokazuju da je 71% dizajnera ušlo na tržište u poslednjih 8 godina, dok je 57% ušlo u poslednjih 6 godina.

Društvene mreže

OnlyFans: Kako su poznate ličnosti normalizovale ‘online’ prostituciju?

U ovoj kolumni, otkrivam vam zašto 'girl power' na internetu nije izraz feminističke borbe i zašto se 'online' prodaja vlastite intime ne razlikuje od prostitucije.

Kultura 2.0

Beckoning je animirani film Save Živkovića – Epic Games i 3Lateral bili deo projekta

Kreiranje dugometražnih animiranih filmova je oduvek bilo nedostižno malim timovima kreativaca pre svega zbog produkcijskih ograničenja, ali zahvaljujući novim tehnologijama situacija se znatno promenila.