Web pristupačnost čini internet boljim mestom za sve – a posebno za osobe sa invaliditetom

Dostupnost informacija odavno je definisana kao jedno od osnovnih ljudskih prava, a sa dolaskom i većom upotrebom interneta i ta definicija dobija novu dimenziju. U skladu sa tim, pristup digitalnim komunikacijama 2006. postao je jedno od ljudskih prava, a pre nekoliko godina nadležne institucije Evropske unije donele su direktivu koja reguliše pomenutu oblast.

Tako su osobe sa određenim invaliditetima (npr. fotosenzitivnost, oštećenje sluha, neurološki problemi itd.) prepoznate i zakonom, a detaljnije o tome kako programeri sajtove i aplikacije mogu učiniti pristupačnijima objašnjava nam Žozefin Šefer (Developer Relations Engineer, Storyblok):

Pristupačnost weba u osnovi znači da su alati, tehnologija, sve web stranice i softver dizajnirani i implementirani na način da ih osobe sa invaliditetom mogu koristiti i ravnopravno pristupiti webu.

Mi kao programeri treba da učinimo sve što je u našoj moći da ne stvaramo dodatne prepreke. To je veoma važno, posebno za osobe sa invaliditetom, ali zapravo koristi svima nama: bilo da gledate u svoj telefon na suncu i treba vam veći kontrast boja ili koristite titlove na video snimku u okruženju gde ne možete da pojačate jačinu zvuka. Sve su ovo funkcije pristupačnosti od kojih svi imamo velike koristi.

Detaljnije o tome kako programeri mogu da učine internet pristupačnijim, otkrivamo u tekstu koji sledi.

Koji su neki uobičajeni izazovi sa kojima se suočavaju korisnici sa invaliditetom kada žele da pristupe webu?

Žozefin: Ako vas zanimaju brojevi, postoji odličan izveštaj WebAim-a, zove se WebAIM Million. Istraživači su sproveli automatizovane testove na milion online lokacija kako bi videli koji su najčešći problemi pristupačnosti. Daleko najčešći je tekst niskog kontrasta, alternativni tekst koji nedostaje i prazne veze ili form labels. Još jedan veliki problem je pristupačnost tastature: želite da budete sigurni da ljudi mogu da se kreću vašom veb lokacijom bez miša, npr. kada koriste tastaturu ili pomoćnu tehnologiju.

Koji su to zakonske direktive koje diktiraju standarde web pristupačnosti u Evropi?

Žozefin: U EU postoji Direktiva o pristupačnosti weba, koja od 2020. godine zahteva od organizacija javnog sektora da imaju potpuno usaglašene web stranice, a od 2021. dostupne mobilne aplikacije. Postoji i Evropski zakon o pristupačnosti (Direktiva 2019/882), koji je obeležje Zakon EU koji zahteva da neki svakodnevni proizvodi i usluge budu dostupni osobama sa invaliditetom. On sledi obavezu pristupačnosti koju su preuzele EU i sve države članice nakon ratifikacije Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom. Pokriva određene proizvode i usluge, koji od 28. juna 2025. pa nadalje moraju da budu usaglašeni sa pristupom na webu.

Koje su neke metode ili alatke koje programeri mogu da koriste za testiranje pristupačnosti web stranica?

Žozefin: Postoji mnogo različitih načina za testiranje pristupačnosti weba. Dobro mesto za početak je obično opšta, automatizovana revizija, na primer sa Lighthouse izveštajem gde možete eksplicitno da proverite dostupnost, ili sa Axe Dev Tools. Ova vrsta automatizovanog izveštaja će vas voditi kroz probleme i pružiti objašnjenja šta bi se moglo poboljšati.

Ovo onda takođe može biti polazna tačka za dalju istragu. To će doneti uvid u probleme kontrasta boja, nedostatak alternativnog teksta ili prazne veze. Ali bez obzira na to koliko dobro funkcioniše, važno je još jednom ručno proveriti, testirati funkcionalnost tastature i, ako je moguće, imati testere sa invaliditetom koji koriste čitače ekrana i pomoćne tehnologije.

Kako se može osigurati da slike budu dostupne korisnicima sa oštećenjem vida?

Žozefin: Uvek vodite računa da uključite alternativni tekst za slike, osim ako slike nisu isključivo dekorativne. Alternativni tekst treba u kratkim rečima da opiše šta pokušavate da prenesete slikom. Ne morate da kažete “slika…” ili “fotografija…” jer će čitač ekrana objaviti sliku, na bilo koji način.

Koja je uloga semantičkog HTML-a u kreiranju pristupačne web stranice?

Žozefin: Veoma je važno da koristite semantički HTML da biste preneli strukturu i značenje, a ne samo da stilizujete elemente kao što su span ili div da izgledaju kao, na primer, naslov ili veza. Na ovaj način prenosite značenje čitačima ekrana i pomoćnoj tehnologiji: korišćenjem orijentira, na primer, kao što je navigacioni element, korisnici mogu direktno da skoče tamo i znaju šta mogu da očekuju. Pomaže čitačima ekrana da najavljuju sadržaj na strukturiraniji način (npr. na listi, reći će korisniku koliko elemenata i na kojim elementima se trenutno nalazi…).

Takođe, HTML elementi dolaze sa nekim osnovnim podrazumevanim stilovima i inherentnom funkcionalnošću. Razmislite o elementu <button>, na primer: sami možete kliknuti na njega, ima stil lebdenja i karakterističan izgled. Sve ovo, morali biste ručno da ugradite ako ne koristite element <button> – uštedeli biste mnogo vremena i energije!

Koliku ulogu igraju pravilne strukture naslova u online sadržaju?

Žozefin: Deo semantičkog HTML-a je i upotreba h1 – h6, u razumnom redosledu. Koristite različite nivoe naslova da biste kreirali smislenu hijerarhiju – na ovaj način, ako koristite čitač ekrana kao što je Voice Over, na primer (ugrađen u Mac), korisnici mogu da preskaču veze, naslove ili druge interaktivne elemente. N ataj način je veoma brzo proći kroz sav sadržaj da biste pronašli nešto specifično.

Zašto je pristupačnost tastature važna i kako programeri mogu da obezbede da se svim interaktivnim elementima na web lokaciji može kretati pomoću tastature?

Žozefin: Pristupačnost tastature znači da korisnici mogu ne samo da se kreću po stranici pomoću miša, već i da koriste tastaturu, taster tab i strelice za navigaciju. Mnogo pomoćne tehnologije funkcioniše na sličan način kao i tastatura, tako da otvara vaš sadržaj širokoj publici. Takođe je odličan za opšte korisničko iskustvo, jer može biti mnogo brz od korišćenja miša.

Nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju u pogledu pristupačnosti tastature:

• Uverite se da se svi interaktivni elementi mogu fokusirati i da je stanje fokusa vidljivo (i da ima dovoljno kontrasta),
• Uverite se da je funkcionalnost koju biste dobili kroz efekat lebdenja primenjena i na korisnike tastature,
• Redosled čitanja treba da bude isti kao kada pregledate stranicu pomoću miša: na engleskom, to bi bilo od vrha do dna, s leva na desno.

Probajte sami: pokušajte da koristite tastaturu samo nekoliko minuta dnevno, posetite svoje omiljene stranice i pokušajte da se krećete. Može biti lepo iskustvo učenja.

Najbolje prakse za pristupačnost weba se vremenom razvijaju. Kako programeri mogu da budu u toku sa najnovijim dostignućima u toj oblasti?

Žozefin: To je dobro pitanje. Neke stvari se menjaju tokom vremena, ali zapravo, većina stvari ostaje dosledna. Odlično mesto za početak su WCAG – smernice za pristupačnost online sadržaja. To su pravila koja treba poštovati kada se uverite da su web stranice i aplikacije dostupne. Lep blog za praćenje je i A11y Project – da se nešto drastično promenilo, sigurno biste tamo saznali.

Kako pristupačnost weba koristi ne samo korisnicima sa invaliditetom već i biznisima i samim programerima?

Žozefin: U tome je zaista lepota: primena web pristupačnosti koristi svima nama! Uprkos tome što čini veliku razliku za osobe sa invaliditetom, takođe poboljšava opšte korisničko iskustvo, performanse i verovatno optimizaciju pretraživača.

Kao vlasnik online biznisa, ovo će biti od koristi vašem poslovanju jer povećava promet i čini vaše korisnike srećnim; omogućavanje pristupa vašoj web lokaciji može vam pomoći da proširite svoj doseg i ponudite svoje usluge široj publici. Ako se pravilno implementira, web pristupačnost može pomoći da se kod učini čitljivijim i lakšim za održavanje, što koristi web programerima. Dakle: win, win, win!