Vanja Paunović niže programerske uspehe ima YouTube kanal Džimiks

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Vanja Paunović ima 23 godine, niže uspehe u programiranju i pokreće YouTube kanal – Dzimiks

Vanja trenutno završava Raf i započinje svoju programersku karijeru. To bi, manje-više, bio standardni put za juniora u IT industriji ali on ima nešto što ga izdvaja od ostalih: YouTube kanal posvećen programiranju.

YouTube kanal Dzimiks, koji je Vanja pokrenuo pre dva meseca, njegovim vršnjacima pomaže da se upoznaju sa oblašću u okviru koje je naš sagovornik nedavno započeo karijeru – sa programiranjem. Paunović deli svoja iskustva o tome kako izgleda praksa za FrontEnd u Beogradu, kako je to učestvovati na hakatonima i zašto se uopšte baviti programiranjem a ideja za sve to, kaže, rodila se odavno, ali je morao da sačeka da mu se smanje obaveze na fakultetu.

YouTube je, kao i za većinu pripadnika generacije Z, vremenom postao veliki deo njegovog života, a kada je razmišljao o pokretanju svog kanala prevashodno je želeo da donose neku vrednost kakva god ona bila i dokle god može pomoći drugima. “I zato, umesto da vreme provodim gledajući diskutabilne sadržaje, više bih voleo da se okrenem tome da svojim iskustvom, znanjem i veštinama pomognem i sebi i drugima da budemo još bolji u onome što radimo”, objašnjava on.

Sa Vanjom u nastavku razgovora govorimo o daljim planovima po pitanju kanala, ali i o njegovim dosadašnjim uspesima u programiranju i njegovom viđenju IT industrije u Srbiji.

Prvo mesto na FON-ovom hakatonu za Vanju je otvorilo mnoga vrata

Na samom početku razgovora, sa Vanjom smo se vratili nekoliko godina unazad, u period kada se zainteresovao za programiranje, što je bilo krajem treće godine srednje škole. “Tada sam počeo da posvećujem više vremena pronalaženju posla kojim želim da se bavim. S obzirom na to da sam bio prilično svestran, na spisku su bile tri stavke, svaka različitija od druge: političke nauke, programiranje ili sportsko novinarstvo”, priseća se on i dodaje:

U to vreme sam bio jezički smer u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji i iza sebe sam imao takmičenja iz striktno društvenih nauka: srpski, državno iz istorije, čak i recitacija. Po običaju, napravio sam veliko istraživanje – želeo sam detaljno da ispitam sve mogućnosti u našoj državi vezane za navedene delatnosti.

Igrom slučaja, naišao sam na blog momka koji je bio na praksama u Microsoftu i Facebooku, diplomirao na Računarskom fakultetu sa prosekom 10.0 i otišao da radi za Instagram u Silicijumskoj dolini. Njegovo ime je Nenad Božidarević i istog dana sam ga kontaktirao, rekao sam mu da sam apsolutni početnik, da ne znam koji fakultet da upišem i odakle da počnem da učim.

Nakon što su razmenili nekoliko poruka, Vanja je shvatio da je programiranje nešto u čemu bi mogao da pokaže najviše kreativnosti, pa je počeo da uči Javu uz osnove web-a: HTML, CSS i JavaScript. “Prvi program je ispisivao tekst u for petlji, dok sam kasnije mnogo više vremena provodio na online kursevima i platformama za učenje programiranja, kao što su Codecademy i W3Schools”, priseća se Vanja.

Nakon par meseci učenja, a pre upisa Računarskog fakulteta, prijavio se na FrontEnd praksu u kompaniji Devana Technologies i od tog trenutka, kaže, otvorila su mu se mnoga vrata:

Ipak, kada sam upisao prvu godinu odlučio sam da se posvetim studijama i da praksu/posao ostavim za sledeće leto. Prvu godinu sam završio u roku i počeo ponovo da radim. Nakon toga, u martu 2018. godine sam se sa svojim kolegama sa fakulteta prijavio na FON Hakaton gde smo uspeli da osvojimo prvo mesto. Tada sve počinje da ide uzlaznom putanjom u našim karijerama, jer se pročulo za nas među kompanijama u Beogradu, a i FON je odradio jako dobar marketing, tako da smo nakon toga dobili i prve poslovne prilike. Kasnije smo samo nastavili u tom smeru i još više se takmičili.

Domaća IT scena ima fantastične talente koji su postavili osnovu za dalji razvoj – ali ima i mane

Tri glavne stvari koje je Nenad rekao Vanji bile su sledeće: prati na faksu, takmiči se i nemoj nikako da odustaneš kad postane teško – što je naš sagovornik poslušao. Međutim, usklađivanje fakultetskih obaveza i obaveza u vezi sa praksom, čak i u teoriji zvuči veoma izazovno. Vanja otkriva kako mu je to pošlo za rukom:

Sve se svodi na jako dobru organizaciju i postavljanje prioriteta. Ovo je klasična priča o odricanju svog vremena, loših navika i svega što nam odmaže da postignemo zacrtani cilj. Dve i po godine tako funkcionišem i, iako je u mnogim trenucima teško, znam zašto to radim i šta tačno želim da postignem. Sa druge strane, jedan od najvećih izazova je bio da shvatim da nije sve u poslu, da nije sve hardwork, već da je potrebno i sebi da posvetimo vreme i igramo pametno.

Ti projekti sa strane koji su našem sagovorniku oduzimali dosta vremena itekako su pomogli u unapređenju njegovih znanja i veština. “Uvek sam bio dve godine ispred onoga što smo učili na fakultetu i najčešće sam imao iskustva sa određenim tehnologijama ili načinima rada upravo zbog praksi ili projekata koje sam radio”, objašnjava Vanja za Netokraciju i dodaje da mu je to pomoglo da se bolje upozna sa tim šta Srbija može da ponudi na međunarodnoj tehnološkoj sceni:

Mislim da se sasvim dobro kotiramo, da postoji izuzetan broj fantastičnih talenata u našoj državi i jako sam ponosan kada neko uspe da napravi kvalitetan proizvod i plasira ga na najbolji mogući način. Dosta kvalitetnih inženjera i preduzetnika je postavilo jako dobar temelj budućim generacijama koje se mogu osloniti na njihov rad i naučiti mnogo iz njihovih iskustava.

Sviđa mi se što mnogi iskusniji programeri i preduzetnici žele da pomognu onima koji su tek započeli svoju priču i imaju razumevanja, jer znaju kako su izgledali njihovi počeci i znaju da uopšte nije lako.

Ipak, Vanju su iznenadile i neke manje pozitivne stvari, na primer da ljudi mogu biti jako tvrdoglavi, pesimistični i žele da naglase da su jedino oni u pravu. “Za kratko vreme se može napraviti vrlo neprijatna situacija bez ikakvog razloga i povoda. Mislim da treba podići svest o tome da ljude ne treba gledati na osnovu pozicije na kojoj se nalaze ili posla kojim se bave već kako se ponašaju i da li imaju empatiju prema sebi i drugima”, objašnjava naš sagovornik.

Programiranje neći biti jedina tema na YouTube kanalu

Do sada, Vanja se na svom YouTube kanalu bavio isključivo IT temama, ali ne želi da se zadrži samo na priči u vezi sa programiranjem. On dodaje:

Dugo sam razmišljao koji sadržaj mogu da snimam, proveo sam dosta vremena u istraživanju tržišta, konkurencije i napravio ceo plan. Nisam želeo previše da skačem sa teme na temu, jer algoritam ne bi znao kakav sadržaj plasiram.

Međutim, jedan od načina na koji ću skretati sa teme programiranja je i moj serijal Dzimiks Podcast Show gde ću intervjuisati osobe sa neverovatnim životnim pričama iz sveta programiranja, sporta, biznisa i mnogih drugih oblasti.

Osim toga, Vanja planira da uskoro da nekoliko preostalih ispita i diplomira, a trenutno radi kao Junior UI Engineer u kompaniji Grid Dynamics. “Plan mi je da steknem dovoljna znanja i iskustva koja mogu upotrebiti da unapredim svoj ekosistem, a kasnije i proširim na veću publiku kojoj to može koristiti”, objašnjava on i kao zaključak dodaje sledeće:

Ne volim da odgovaram na pitanje: “Gde vidiš sebe za X godina?”, jer je danas jako teško predvideti u kom smeru će se nešto odviti. Meni je bitno da sam srećan, zadovoljan i radim ono što volim sa ljudima koje poštujem i cenim. Ako je potrebno vremenom promeniti sebe, neku svoju osobinu ili bilo šta slično, to je sasvim normalno i treba da nastojimo da konstantno učimo, radimo nama zabavne stvari i gradimo još bolju verziju sebe.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Digitalni mediji

Trendovi.co: Šta nam donosi 2023. godina iz oblasti Employer brandinga i društvenih mreža?

Sada već tradicionalno, agencija Pioniri Communications su kroz projekat Trendovi.co objavili predviđanja za ovu godinu kada su u pitanju digitalni marketing, 'event' industrija, tehnologija, PR, 'entertainment' industrija i druge srodne oblasti. Pročitajte šta smo izdvojili za vas.

Startapi i poslovanje

Institut BioSens otvorio novi poziv za akcelerator namenjen IT i poljoprivrednim startapima

Institut BioSens pozvao je inovativne startape iz IT i poljoprivrednog sektora da učestvuju u trećem izdanju akceleratora i na taj način nastavlja dobru praksu pružanja podrške inovativnim preduzetnicima u razvoju ideja koje će doprineti digitalnoj transformaciji poljoprivrede.

Gaming

Wargaming Forge: Novi edukativni program o kreiranju globalnih video igra – uz potencijalno zaposlenje

Industrija razvoja video igara jeste zanimljiva, ali u isto vreme kompleksna stvar. Potencijale talenata koji tu istu industriju grade, prepoznala je kompanija Wargaming koja je pored kancelarija u Beogradu, otvorila i 'Forge' program prakse, sa čijom smo programskom menadžerkom razgovarali.

Propustili ste

Kultura 2.0

Vlada Srbije ulaže €52 miliona u izgradnju novog centra za kreativne industrije

Obeležen početak radova na rekonstrukciji nekadašnje zgrade Ložionice u kreativno-inovativni multifunkcionalni centar.

Startapi i poslovanje

OTP banka otvorila prijave za novi Generator ZERO 2023 konkurs

OTP banka je pokrenula novi ciklus Generator ZERO 2023 konkursa sa ciljem da podrži rešenja koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije.

Office Talks Podcast

Kako graditi uspešne web3 kompanije i projekte?

U tech zajednici sve više se priča o web3 svetu. Upravo zato, tema 127. epizode Office Talks podkasta bila je o izgradnji i vođenju web3 kompanija. O tome smo pričali sa osnivačima kompanije ShardLabs, koja ima tim i u Beogradu.

Novost

Serbian Product Community: Objavljena anketa za ljude koji se bave kreiranjem digitalnih proizvoda

Cilj ankete je podizanje transparentnosti plata tako da se zajednički stekne realnija slika o stanju u upravljanju razvojem digitalnih proizvoda u Srbiji.

Intervju

Slobodan Marković: Kako javno dostupni NLP modeli za srpski jezik doprinose rastu domaće IT industrije?

Zašto ChatGPT ne zna padeže, a mi još uvek nemamo Siri na srpskom? Kako razvoj ovih alata može pozitivno da utiče na domaću 'tech' zajednicu, objasnio nam je Slobodan Marković, digitalni savetnik u organizaciji UNDP.

Intervju

Kako je Dalibor pored pozicije Lead Data konsultanta pronašao vreme za porodični hobi i biznis

Još kada smo bili deca, mnogi su nas pitali - "Da li imaš hobi"? Čak i kada odrastemo, postanemo profesionalci, ljubav prema hobiju, ako ga zaista volimo, ostaje zauvek tu sa nama. Ovo je priča o Daliboru Lazareviću koji iako radi kao Lead Data Consultant, pronalazi vreme da proizvodi manje predmete od drveta i plastike.