Navike i interesovanja korisnika preduslov su za kvalitetan UX dizajn

Etimološko poreklo reči kognitivno potiče od latinske reči cognitivus, što bi se najlakše moglo prevesiti kao spoznaja, znanje ili nešto što se tiče novog saznanja. Pod kognitivnom inteligencijom podrazumeva se umna sposobnost i funkcija da primećujemo, istražujemo, analiziramo, zaključujemo i rešavamo probleme i zadatke kojima smo okruženi.

Upravo tako je i u psihologiji mentalni napor potreban za učenje novog znanja definisan kognitivnim nabojem. Kognitivna psihologija se fokusira na način na koji ljudi stiču, obrađuju i čuvaju informacije u svom mozgu.

Ako govorimo o oblasti dizajna i kreiranja kvalitetnog korisničkog iskustva, jasno je da bi kognitivno opreterećenje moglo da se definiše kao napor i vreme potrebno da se obradi određena informacija. Ako količina informacija koje je potrebno obraditi premašuje mogućnost korisnika da ih obradi, ukupni učinak odrađenog posla u tom slučaju pati a korisničko iskustvo opada.

Dizajnersko rešenje mora da se percipirao kao pouzdano i efikasno

Predmeti koje ljudi doživljavaju kroz svoja čula obrađuje mozak i čuva ih u kratkotrajnoj memoriji (SMT) ili dugotrajnoj memoriji (LMT). Prema Milersovom zakonu, prosečna osoba može zadržati samo sedam (plus ili minus dva) predmeta u svojoj radnoj memoriji. Upravo zato, UX dizajn mora da bude efikasan kako bi se krajnjim korisnicima pomoglo da minimiziju kognitivno opterećenje analizom informacija koje uglavnom traže.

Upravo zato, ukoliko dođe do preopterećenja informacijama, kapacitet obrade ljudskog uma se smanjuje, a korisnici mogu biti zbunjeni ili preopterećeni, što dovodi do negativnog korisničkog iskustva. Emilia Ciardi koja je bila predavač na ovogodišnjoj Heapcon konferenciji upravo je govorila na ovu temu, zapravo na koji način koristiti kognitivnu nauku i psihologiju za kreiranje kvalitetnog UX dizajna.

Ona je pre svega dodala da svi oni koji se bave kreiranjem dizajnerskih rešenja moraju da shvate na koji način im sve poznavanje korisnika i njihovog načina razmišljanja može pomoći u procesu kreiranja kvalitetnog i pre svega efikasnog korisničnog interfejsa.

Tom prilikom, Ciardi je dala primere iz kvalitetnog web dizajna i načina na koje korisnike određene web stranice privlače, bilo da su u pitanju web prodavnice ili su u pitanju neke druge informativne stranice. “Osim što se korisnici vode lepim dizajnom, njima je potrebno i da taj isti sajt ili neki drugi dizajn percipiraju kao pouzdan i siguran za korišćenje“, istakla je Emilia.

Osim što je publici približila primere kvalitetnog dizajna na web-u, ona je takođe dodala da pravilna upotreba boja može takođe dovesti do emocija kao i da je potrebno na taj način kreirati emocionalnu vezu sa krajnjim korisnicima, za početak bar u probnom periodu.

Zaključivši svoje predavanje, Emilia je istakla da je krucijalna stvar za sve koji se bave dizajnom i koji pripadaju cognitive UX pravcu, pre svega moraju da nauče ko su tačno njihovi korisnici kako bi mogli da im predstave krajnje rešenje određenog proizvoda ali i da poznaju na koji način bi ti isti korisnici reagovali.