Najveće svetske IT kompanije usporavaju svoje zapošljavanje – kakva je situacija u Srbiji?

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Najveće svetske IT kompanije usporavaju svoje zapošljavanje – kakva je situacija u Srbiji?

Po svemu sudeći ekonomska kriza neće zaobići ni najveće svetske IT kompanije. Mnoge od njih najavile su da odustaju od svojih planova za širenje developerskog kadra, te je trend dobio i svoje ime - hiring freeze. Zanimalo nas je kako će se ovakva situacija odraziti na lokalno tržište?

Google, Microsoft i druge velike IT firme najavile su preko leta da usporavaju zapošljavanje novih ljudi ususret nadolazećoj recesiji. Vest je odjeknula u medijima, što nas je nateralo da se zapitamo kakva je trenutno situacija na lokalnom tržištu – pogotovo s početkom septembra kada se svi aktivnije vraćaju na posao.

Ovu aktuelnu temu analizirali smo zajedno sa našim sagovornicima – Markom Vučetićem (PR menadžer, Poslovi.Infostud), Nikolom Mijailovićem (CEO, Joberty) i Đorđem Golubovićem (CEO, Omnes), koji su za Netokraciju govorili o tome da li bi i kada aktuelni svetski trendovi mogli da se odraze i na domaću IT industriju.

Srbija nastavlja da bude privlačno tržište stranim kompanijama

Upitan o tome da li je primetio manji broj oglasa za posao i da li domaće kompanije već sada razmišljaju o usporavanju zapošljavanja, Golubović na početku razgovora otkriva da su jul i avgust uglavnom sporiji zbog letnjih odmora. On i njegove kolege iz Omnesa veruju da je dosta drugačije u zapadnim zemljama gde velike kompanije imaju svoja predstavništva, radna snaga je u proseku oko dva, do tri puta skuplja i mora više da se povede računa o troškovima:

Kod nas je situaciju nepromenjena. Obim posla ostaje isti, čak je i primećen određeni rast, uglavnom je to uzlazna kriva koja se često viđa nakon godišnjih odmora. Kada se radi o IT pozicijama, septembar je najaktivniji mesec u toku godine.

Štaviše, ukoliko poredimo situaciju u svetu i na lokalu, postavlja se pitanje da li to znači da aktuelni svetski trendovi do nas još uvek nisu stigli ili je domaći kadar i dalje pristupačniji za kompanije koje nastoje da budu pažljivije sa trošenjem novca? Đorđe tom prilikom kaže da su se svetski trendovi minimalno osetili kod nas i kratko su trajali, kao i da se brzo sve vratilo u normalu.

Prema njegovim rečima, domaći kadar je pre svega privlačan zbog ekspertize i nivoa profesionalizma koje Srbija nudi kao tržiste. Takođe, Đorđe dodaje da ako troškove IT profesionalaca uporedimo sa onim u Americi, Britaniji ili Švajcarskoj, definitivno možemo biti privlačniji kompanijama koje pažljivije koriste svoje resurse.

Govoreći o njegovom predviđanju za domaće tržište u narednim godinama, kao i hoće li doći do usporavanja ili ćemo u narednim godinama imati “borbu” za kvalitetan IT kadar, naš sagovornik ističe:

U Omnesu očekujemo veći broj otvorenih pozicija i veliku borbu za kvalitetan kadar u Srbiji. Razlog je jednostavan: mnoge strane kompanije su otvorile svoja predstavništva u Srbiji i imaju velike planove zapošljavanja IT stručnjaka u budućnosti. Takođe, remote rad je sada već postao naša svakodnevica i kao takav otvorio je vrata stranim kompanijama da lakše dođu do kvalitetnih profesionalaca, bez otvaranja poslovnice u zemlji.

Borba za kvalitetan IT kadar je podrazumevana stvar

Sa druge strane, svoje stavove na pomenutu temu zapošljavanja u IT industriji sa nama je podelio i Nikola Mijailović koji već na početku analiziranja dodaje da najave koje vidimo od strane najvećih tehnoloških kompanija iz Silicijumske doline, dolaze i do nas naravno, ali više kao vest nego što smo primetili da se u praksi zaista nešto slično dešava.

“Letnji meseci su inače sporiji meseci kada je zapošljavanje u pitanju, tako da je teško prognozirati kako će se očekivana recesija odraziti na naše IT tržište“, istakao je Nikola dodajući sledeće:

Iz lokalnih i regionalnih kancelarija globalnih kompanija za sada nismo dobili nagoveštaje smanjenja obima zapošljavanja ili privremenog zamrzavanja, kao što sličan trend ne vidimo ni kada su domaće i regionalne kompanije u pitanju. Pojedinačni slučajevi postoje, ali svakako trend nije prisutan.

Joberty sada posluje pored Srbije i u Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Na ovim tržištima je situacija slična kao kod nas. Ovog meseca pokrećemo operacije i u Severnoj Makedoniji i Sloveniji, tako da ćemo uskoro imati detaljan pregled IT tržišta u regionu Jugoistočne Evrope.

Moja procena je da će na najvećem udaru biti startapi koji podižu velike runde investicija od više stotina miliona dolara. Njima će biti teško da obezbede nova finansiranja, tako da će kod njih biti otpuštanja ili usporavanja zapošljavanja. Takvih startapa nema na našem tržištu, ali mogu ispaštati domaće outsourcing kompanije koje rade projekte za njih. Sa druge strane to može biti i nova prilika, jer outsourcing globalnim startapima najčešće pruža fleksibilnost i niže troškove.

Na pitanje Netokracije da li može sa nama da podeli i uporedi broj oglasa IT kompanija u 2021. godini do kraja 8. meseca u poređenju sa 2022. godinom u istom periodu, Nikola ističe da je Joberty startap koji posluje tek tri godine i beleži čak tri puta godišnji rast, pa je otuda vrlo teško dati ocenu i procentualnu razliku u broju oglasa kod nas kao pokazatelj globalnih i regionalnih trendova:

Prosečan broj oglasa raste u skladu sa našim rastom, što naravno ne mora oslikavati globalna kretanja. Primetili smo da klijenti sve više koriste našu platformu da oglašavaju i pozicije koje nisu striktno developerske, na koje kandidati na tržištu pozitivno reaguju. Sa rastom broja developera u IT kompanijama, povećava se potreba za angažovanjem talenata koji nisu tehnički orijentisani.

Naš sagovornik dalje objašnjava da obično vreme potrebno da se određeni trend (u ovom slučaju “zamrzavanje oglasa”) iz razvijenijih država pokaže u našem regionu iznosi par meseci, tako da nam svima ostaje da vidimo šta jesen donosi po tom pitanju. Ono što Nikola posebno dodaje, jeste da su IT profesionalci kod nas i dalje pristupačniji nego u zapadnim ekonomijama, ali se ta razlika smanjuje sve više i više.

“Primetili smo trend, ne samo da globalni igrači u našem regionu traže nove profile, već i da domaće IT kompanije otvaraju nove kancelarije u regionu u potrazi za IT talentima”, smatra Nikola nadovezujući se na sopstveno predviđanje za domaće IT tržište u narednim godinama:

Pandemija je trajno promenila prioritete kada je digitalizacija u pitanju i ubrzala procese koji generalno IT zajednici idu na ruku. Neka značajnija usporavanja ne očekujemo u narednom periodu. Naravno, ukoliko dođe do globalne recesije ili novih sukoba, to menja celu prizmu, ali to su onda promene koje zahvataju celokupnu globalnu ekonomiju.

Borba za kvalitetan IT kadar je nešto što je postala konstanta, a trend potreba za IT profesionalcima premašuje trenutnu ponudu u celom regionu. Ono što možemo očekivati je još aktivnije povezivanje velikih globalnih IT tržišta, sa talentima koji rade u ekonomijama u razvoju. A to je naša velika prilika.

Usled krize, zabeležen je rast oglašenih pozicija u IT industriji

“Veliki broj Američkih vodećih tech kompanija jeste usporilo zapošljavanje pa je nekako normalno da krene i u našim IT krugovima da se priča na ovu temu”, ukazuje za Netokraciju Marko Vučetić. Prema njegovom mišljenju, to se kod nas neće desiti, čak očekuje da će poslodavci krenuti u još veću ofanzivu na IT stručnjake:

Na domaćem tržištu za sada nema velikih promena čak broj oglasa raste i poslodavci su svesni toga da ne smeju da propuštaju prilike koje se ukazuju na tržištu, odnosno da zaposle kvalitetne stručnjake iz ove oblasti. Primetili smo veliki broj novih firmi koje su stigle u Srbiju i masovno zapošljavaju.

Ruski i Ukrajinski stručnjaci su takođe došli u našu državu, što je dobro po nas i moramo da radimo na strategiji da ih ovde zadržimo. Procene su da će nakon ove krize kod nas biti između 120.000 i 150.000 IKT stručnjaka do 2025. godine.

Između ostalog, Vučetić nam otkriva da IT tržište godinama ubrzano raste što pokazuje i broj oglasa za posao na HelloWorld-u. Ono što smo uspeli da saznamo zahvaljujući našem sagovorniku jeste da je prošle godine u odnosu na 2020. zabeležen rast od 65% oglasa više, dok ne treba zaboraviti da su druga tržišta bila pogođena krizom koju je izazvala pandemija.

Nadovezujući se na pomenute podatke, Marko napominje da se ove godine taj trend nastavlja te u prvih osam meseci na HelloWorld sajtu nije bilo osetnog pada broja oglasa, već je zabeleženo 33% rasta oglašenih pozicija u odnosu na isti period prošle godine. Upravo ova brojka, dodaje Vučetić, pokazuje nam da za sada nema usporavanja zapošljavanja i da će IT sektor kao u korona krizi biti najmanje zahvaćen ovom krizom iz mnogo razloga, a poslodavci koji prestanu da zapošljavaju mogu ući u ozbiljan problem već deficitarnog tržišta.

“IT industrija je jedina industrija kod nas koja nema predugo kašnjenje trendova, brza je i brzo se sve oslika kod nas. Jedina razlika u odnosu na velike zemlje da smo još uvek dovoljno “mali” da možemo da kontrolišemo situaciju”, dodao je Marko, uz dalje obrazloženje:

Ono što možemo sada da vidimo jeste da male IT kompanije sve više zapošljavaju i nemaju strah da iskoriste priliku koja je ukazana na tržištu, priliku gde su “veliki” bili malo oprezniji sa zapošljavanjem. Novac? Plate su još više porasle, a tek će jer će stručnjaci biti svesni trenutnog stanja na tržištu rada.

Zaključivši čitavu ovu analizu, on je ocenio da do masovnog otpuštanja neće doći sigurno, dok se ne očekuje ni drastično usporavanje. Takođe, naš sagovornik ne sumnja u borbu za kvalitetan IT kadar, čak misli da će intenzitet biti još veći, posebno za iskusnije stručnjake. Dakle, ono što se zaista može očekivati jeste veća opreznost poslodavaca prilikom zapošljavanja novog kadra i širenja timova.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

DocsCube iz Srbije efikasno automatizuje dokumentacije za mala i srednja preduzeća

O tome kako je njihov proizvod postao treći proizvod dana na ProductHunt-u i šta im je taj uspeh doneo, razgovarali smo sa suosnivačem DocsCube startapa.

Kolumna

Šta posle godine u kojoj se mehur izduvao?

Tema za ovaj, poslednji članak u godini, došla je prirodno. Svakodnevno me prati u razgovorima s kolegama, startapima, investitorima, u sadržajima koje svakodnevno čitam ili slušam.

Novost

NBS: Dodeljene prve dozvole za kripto-menjačnice u Srbiji

Narodna banka Srbije (NBS) je 16. decembra izdala dozvole dvema domaćim kripto-menjačnicama. Šta to sve podrazumeva pitali smo Aleksandra Matanovića, osnivača kompanije (menjačnice) ECD, jedne od dobitnica dozvole.

Propustili ste

Office Talks Podcast

DevRel – Kako se grade dobri odnosi sa programerima?

Gosti 126. epizode Office Talks podkasta bili su Nenad Vitorović (Tenderly) i Lav Leon Hudak (MVP Workshop) koji su nam govorili o značaju dobrih odnosa sa programerima, ali i o kvalitetnoj zajednici i sadržaju usmerenim ka programerima, a koji sve više dolaze do izražaja.

Developer Experience

Shift Miami: Infobipova konferencija posvećena developerima stiže u Ameriku

Ovo je prvi korak ka internacionalizaciji jedne od najvećih evropskih konferencija posvećenih developerima koja se već 10 godina održava u Hrvatskoj.

Startapi i poslovanje

Degordian akvizirao Shopycode – srpsku agenciju za e-commerce razvoj

Internacionalna digital-first agencija Degordian akvizirala je Shopycode, srpsku programersku kompaniju specijalizovanu za e-commerce.

Istraživanje

Predstavljamo rezultate ankete o platama dizajnera digitalnih proizvoda i usluga u Srbiji

Prva anketa ovog tipa sprovedena je na uzorku od oko 700 učesnika. Podaci pokazuju da je 71% dizajnera ušlo na tržište u poslednjih 8 godina, dok je 57% ušlo u poslednjih 6 godina.

Društvene mreže

OnlyFans: Kako su poznate ličnosti normalizovale ‘online’ prostituciju?

U ovoj kolumni, otkrivam vam zašto 'girl power' na internetu nije izraz feminističke borbe i zašto se 'online' prodaja vlastite intime ne razlikuje od prostitucije.

Kultura 2.0

Beckoning je animirani film Save Živkovića – Epic Games i 3Lateral bili deo projekta

Kreiranje dugometražnih animiranih filmova je oduvek bilo nedostižno malim timovima kreativaca pre svega zbog produkcijskih ograničenja, ali zahvaljujući novim tehnologijama situacija se znatno promenila.