Udruženje radnika na internetu podnelo zahtev za prijem kod Vlade i PU

Udruženje radnika na internetu podnelo zahtev za prijem kod nadležnih državnih organa

Obustava postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja za fizička lica koja su ostvarila prihode iz inostranstva i početak pregovora i dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu glavni su zahtevi ovog Udruženja.

Kao što je javnosti već poznato, zahtev za sastanak podnet je zbog javnog poziva Poreske uprave na samoinicijativno podnošenje poreskih prijava fizičkih lica koja su uplate primala iz inostranstva i otpočinjanjem pregovora oko budućeg pravnog statusa i načina oporezivanja radnika na internetu.

Poziv je upućen predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić, ministru finansija Siniši Malom i direktorki Poreske uprave Dragani Marković. U nastavku vam prenosimo pismo u celosti.

Poštovana/i,

Udruženje radnika na internetu obraća Vam se ovim putem povodom javnog saopštenja Poreske uprave objavljenog dana 13. 10. 2020. godine na zvaničnom sajtu ovog državnog organa, kojim se upućuje poziv fizičkim licima da samoinicijativno prijave prihod iz inostranstva. U tom pozivu Poreska uprava konstatovala je da postoji visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa.

Želeli bismo da iznesemo činjenice o neadekvatnoj poreskoj politici, njenoj nepravičnoj primeni, kao i o zakonskim propustima koji zahtevaju od radnika na internetu da poštuju nesprovodive zakonsko-poreske okvire, a da pri tom nisu u mogućnosti da ostvare svoja prava.

Zakon o porezu na dohodak građana, donet 2001. godine, ni u okviru člana 85 „Ostali prihodi“ ne navodi kategoriju prihoda stečenih radom putem interneta niti prihode iz inostranstva. Samo nepostojanje ovakve kategorije ukazuje na to da ovaj zakon nije primenjiv u trenutnoj situaciji, te da je neadekvatan zbog potpuno izmenjenih okolnosti prihodovanja. Samooporezivanje na koje poziva Poreska uprava podrazumeva plaćanje visokih stopa poreza i doprinosa (do 50%) za svaki priliv iz inostranstva. Danas, kada postoji preko sto hiljada (100.000) ljudi u Srbiji koji privređuju putem interneta, ovakav zakon iz 2001. godine ne može biti osnova za oporezivanje i jasna je potreba za njegovom izmenom, što je i sam ministar finansija Siniša Mali potvrdio u svojoj nedavnoj izjavi medijima.

Neophodno je istaći da postojeći Zakon o radu ne prepoznaje radnike na internetu na odgovarajući način, niti definiše njihova prava i obaveze.

Radnici na internetu nemaju nikakvu pravnu i socijalnu zaštitu, pravo na bolovanje, trudničko i porodiljsko odsustvo. Zakonom o obaveznom socijalnom osiguranju propisano je da su lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu obveznici doprinosa, ali do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju decembra 2019. godine, fizičko lice koje nema status zaposlenog nije moglo da bude u svojstvu osiguranika tj. nije moglo da upiše radni staž niti da bude zdravstveno osigurano. To pitanje nije ni do danas u celosti rešeno. Nejasno je kako lice koje ima povremene uplate može plaćanjem doprinosa ostvariti svoja prava.

Iz svega navedenog, jasno je da je visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa posledica pravnog vakuuma i neažurnosti državnih institucija da prepoznaju rastuću kategoriju radnika na internetu i zakonski definišu njihov status, prava i obaveze, kao što su to uradile susedne zemlje i većina zemalja u Evropi i svetu.

Ono što je prethodnih godina izostalo, osim izmene zakona koja je trebalo da prati nove poslovne okolnosti, jeste angažovanje Poreske uprave, kao savetodavnog tela, na informisanju poreskih obveznika i edukaciji građana o vrstama poreza koje je građanin Republike Srbije dužan da plati. Mnogi radnici na internetu su se prethodnih godina raspitivali o svojim poreskim obavezama, ali su im službenici Poreske uprave pružali neodređene informacije i vraćali ih sa šaltera bez daljih uputstava i konkretnih saveta.

Problemu u kome se danas našla zajednica radnika na internetu dodatno je doprinelo odsustvo kontrolne uloge Poreske uprave u prethodnim godinama, gde je izostalo pravovremeno obaveštavanje i opominjanje poreskih obveznika kako ne bi došli u direktan poreski prekršaj i višestruko uvećali iznos svoje poreske obaveze.

Zajednicu radnika na internetu čine ljudi različitih starosnih dobi. Većina ih je nezaposlena, a rad preko interneta im obezbeđuje osnovnu egzistenciju i istovremeno državu oslobađa socijalnih davanja. To su ljudi koji su u vremenima kada Srbija svake godine izgubi blizu 40.000 ljudi zbog negativnog prirodnog priraštaja (Republički Zavod za Statistiku Republike Srbije, Saopštenje broj 173 – god. LXX, 01.07.2020.) i još toliko zbog ekonomskog iseljavanja, ostali ovde da žive, stvaraju porodice i podstiču domaću ekonomiju.

Radnici na internetu nemaju zakonski zagarantovanu minimalnu zaradu, a s obzirom na to da rade za stranog poslodavca, domaće institucije im ne mogu pružiti pravnu zaštitu u slučaju otkaza ili mobinga. Poslovne banke ne prepoznaju radnike na internetu kao lica koja ostvaruju prihode, niti za njih postoje ikakvi finansijski podsticaji ili subvencije od strane države. Ne postoji mogućnost osnivanja sindikata koji bi zastupao i štitio njihove interese. Ne postoji sigurnost zaposlenja, niti ugovori koji se sklapaju sa stranim poslodavcima obezbeđuju ikakvu pravnu zaštitu. Trenutni sistemi oporezivanja – samooporezivanje ili paušalno oporezivanje ne odgovaraju nestabilnoj prirodi rada radnika na internetu, a trenutna poreska stopa je, s obzirom na njihov nepovoljan položaj, neodgovarajuća i previsoka.

U godini globalne ekonomske krize nastale usled pandemije, kada je radnicima na internetu smanjen obim posla i visina zarade, Poreska uprava je odlučila da nakon godina nečinjenja, sprovede zastarele i neprimenjive zakone, obračunavajući poreze i doprinose za prethodih pet godina, te da zateznim kamatama i do 40% uveća ionako ogromne iznose dugovanja. Iznosi poreskih obaveza sa kamatama za poslednjih pet godina mere se u hiljadama i desetinama hiljada evra i njihova prinudna naplata dovela bi do ugrožavanja egzistencije ogromnog broja radnika i njihovih porodica, a time i pripadnika najosetljivijih društvenih grupa (porodilja, samohranih roditelja maloletne dece, mladih ljudi bez radnog iskustva, studenata, osoba sa invaliditetom).

Zbog svih navedenih činjenica, a u cilju poboljšanja pravno-socijalnog statusa radnika na internetu, Udruženje radnika na internetu pomenutim institucijama upućuje sledeće zahteve:

1. Obustava postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja po neodrživom i neadekvatnom poresko-pravnom tretmanu za fizička lica koja su ostvarila prihode iz inostranstva. Naš stav je da se naplata poreza i doprinosa može vršiti tek kada se uspostavi održiv, transparentan i precizan poresko-pravni okvir za radnike na internetu, a javnost sa njim upozna.

2. Početak pregovora i dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanju strukture i finansijskih stopa poreza i doprinosa. Naš tim stručnjaka već radi na formulisanju konkretnih predloga za rešenje problema, jer želimo da postupimo odgovorno prema kolegama i društvu u celini, zalažući se za za dugoročna i održiva rešenja. Predlažemo da se u što kraćem roku organizuje sastanak kome bi prisustvovali predstavnici Udruženja radnika na internetu i predstavnici resornih ministarstava i drugih relevatnih državnih institucija u cilju pronalaženja rešenja koje će biti u interesu svih strana.

Miran Pogačar (predsednik Udruženja), Milica Dragićević (potpredsednica Udruženja) i Katarina Pavlović (članica stručnog tima)

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Sasomange od letos zabeležio 100.000 registrovanih korisnika u pohodu na udeo u domaćem ‘classifieds’ tržištu

Sredinom godine na tržište Srbije stigao je novi oglasnik koji tehnologijom i dizajnom želi da se bori za svoj deo 'classifieds' kolača. Zanimalo nas je kako je čitava priča zamišljena i šta to novo Sasomange.rs pruža domaćim kupcima i trgovcima.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Kolumna

Filtriranje interneta u Srbiji donosi ozbiljne posledice i nepoznatu korist

Filtriranje interneta je u Srbiji uvedeno radi navodnog sprečavanja dalje štete po republički budžet i ekonomiju i uz zanemarivanje brojnih aspekata koji ovaj opasan presedan nosi sa sobom. U tekstu analiziramo zašto je ta odluka besmislena i do kakvih posledica može dovesti.

Propustili ste

Gaming

Facebookov ‘cloud gaming’ ponudiće oglašivačima nove mogućnosti za reklamu

'Cloud' gejming je termin koji je u ovoj dinamičnoj godini isplivao na površinu i zainteresovao mnoge. Iako mu je potrebno još vremena da pokaže svoj pun potencijal, velike kompanije polažu ogromnu nadu u ovu oblast. Nakon kompanija Google i Apple, svoj 'cloud' gejming servis predstavio je i Facebook.

Društvene mreže

1.000.000 pregleda kasnije i domaći Extreme Intimo srušio je Instagram svojim humanim gestom

Ovih dana niste mogli da ne primetite video koji je šerovan širom Instagrama: kampanju #stvarnoželim brenda Extreme Intimo koji je za svako deljenje videa poklanjao novčana sredstva za porodilišta širom Srbije. Više o tome razgovaramo sa predstavnicima ove kompanije.

Internet marketing

TikTok kampanja ‘Teži Ravnoteži’ za 10 dana ima više od 700.000 pregleda – i interesuje tinejdžere širom Balkana

U okviru nacionalne kampanje 'Teži ravnoteži' pokrenut je i TikTok kanal sa ciljem edukacije đaka i studenata na temu zdravih životnih stilova. U nastavku teksta organizatori nam detaljnije otkrivaju o čemu je reč.

Office Talks Podcast

Država ćuti na zahteve frilensera (gost Miran Pogačar)

23. epizodu Office Talks podkasta obeležila je aktuelna tema oporezivanja frilensera. Naš gost bio je Miran Pogačar, predsednik novoosnovanog Udruženja radnika na Internetu.

Startapi i poslovanje

Nakon pritiska javnosti Apple konačno smanjuje App Store naknadu na 15% – ali samo za pojedine developere

Kao deo novog programa za mala preduzeća kompanija Apple najavila je smanjenje stope provizije u App Store prodavnici za 15% - što predstavlja jednu od najznačajnijih promena u procesu u kojem iOS developeri zarađuju na svojim igrama i aplikacijama za Apple uređaje.

Društvene mreže

Snap Inc. imenovao predstavnika za Srbiju – u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je i kompanija Snap Inc. imenovala svog predstavnika za Republiku Srbiju.