Koje kompanije u Srbiji nude udeo u vlasništvu svojim zaposlenima?

Uvođenjem udela u vlasništvu kompanije povećavaju svoju konkurentnost – a motivacija zaposlenih se drastično uvećava

Prema podacima do kojih je došao Joberty, manje od 3% kompanija koje posluju na domaćem tržištu ima opciju da svojim zaposlenima omogući udeo u vlasništvu firme a ta opcija, kako kažu naši sagovornici, može napraviti veliku razliku.

Od aprila 2020. godine DOO iz Srbije svojim zaposlenima (ali i trećim licima) može da ponudi direktno vlasništvo u kompaniji tj. procenat svojih udela. Kako i dalje nema velikog broja kompanija koje imaju tu opciju, odlučili smo da razgovaramo sa predstavnicima kompanija koje već neko vreme to nude ili planiraju da tu opciju uvedu. Reč je o gejming kompaniji Sozap, čiji su zaposleni akcionari matične kompanije sa sedištem u Švedskoj, i platformi Joberty koja planira da članovima svog tima ponudi pomenutu opciju.

Na samom početku razgovora, Marko Dimitrijević, Chief Marketing Officer u studiju Sozap, otkriva da je omogućavanje udela u kompaniji odluka njihovog CEO-a, Radeta Prokopovića, a da je ideja nastala po uzoru na najbolje svetske kompanije kao što je, na primer, Tesla:

Sozap je švedsko-srpska kompanija tako da na zapadu to nije neka novina, dok na našim prostorima nema puno kompanija koje nude ovakav opcioni program svojim zaposlenima. Od nastanka naše kompanije, ljudima koji su bili prvi naši zaposleni dodeljene su akcije, kasnije kako je kompanija rasla tako su i nove naše kolege dobijali akcije i opcije u firmi, danas skoro 80% naših zaposlenih su deo opcionog programa. Jako je bitno da svaki zaposleni bude svestan koliko doprinosi svojim zalaganjem i da imamo zajednički cilj, njihov rad se može uvek proveriti na Stockhomskoj Nasdaq berzi.

Nikola Mijailović, direktor i jedan od osnivača platforme Joberty, takođe ističe i da im je, ako govorimo o startap industriji, uvek uzor bio ekosistem koji je izgrađen u Silicijumskoj dolini. “Tamo je standard da startapi svojim zaposlenima daju opcije na udele u kompaniji (stock options), uz vesting period od četiri godine”, ističe on i pojašnjava:

To znači da ako zaposleni napusti ranije kompaniju, dobija udeo srazmerno periodu zadržavanja. U svojim početnim fazama razvoja, startapi najčešće nemaju dovoljno finansijskih sredstava da privuku i zadrže vrhunske talente. Možda ne mogu da obezbede zarade koje nude velike korporacije, ali zato mogu da ponude udele u kompaniji. Uvođenjem ESOP-a (Employee Stock Ownership Plan), startapi značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu.

O tome zašto to treba potencirati i na domaćem tržištu i koje benefite kompanije mogu da očekuju ukoliko odluče da uvedu ovu opciju, Marko i Nikola nam otkrivaju u nastavku teksta.

Kako zaposleni mogu steći udeo u kompaniji?

Marko nam je u razgovoru otkrio i da je uvođenje opcije udela u vlasništvu kompanije u Sozapu bila ideja od samog početka te da su jedna od retkih, ako ne i jedina gejming kompanija u Srbiji, sa ovakim programom. “Što se tiče zakonskih procedura, nisam siguran kako to funkcioniše u Srbiji, mi smo svi akcionari matične kompanije sa sedištem u Švedskoj a na skandinavskom području je to zakonski jasno i precizno rešeno”, pojašnjava on, a reakcije zaposlenih su , naravno, bile pozitivne.

“Ipak, taj način poslovanja bila je jedna velika novina za sve nas, i trebalo nam je malo vremena da vidimo da je ovaj način poslovanja dosta bolji od rada samo za fiksnu platu na šta su ovde ljudi navikli”, kaže naš sagovornik.

Sa druge strane Nikola, koji je sa svojom firmom trenutno u procesu uvođenja ove opcije, ističe da Joberty planira da registruje kompaniju u SAD koja će biti vlasnik celokupnog biznisa:

Time će zaposleni dobijati opcije na udele u našoj SAD kompaniji po njihovim zakonima. Pošto postoji već ustaljena praksa na tom tržištu, verujemo da će proces biti vrlo jednostavan.

Sa druge strane, naše zakonodavstvo je od prošle godine omogućilo pravo na sticanje udela u DOO, što suštinski predstavlja opcije na udele. Lično sa tim nismo imali iskustva, ali smo u razgovorima sa advokatima došli do zaključka da još uvek nije izgrađen jasan sistem primene zakona, za šta će svakako biti potrebno određeno vreme. Ovu opciju ćemo obezbediti ključnim zaposlenima u narednih par meseci.

Uticaj na motivaciju zaposlenih je ogroman

Sagledavajući situaciju na duže staze, naše sagovornike pitali smo i kako očekuju da će ova odluka dugoročno uticati na motivaciju njihovih zaposlenih, a Nikola ponovo ističe da ta opcija može napraviti značajnu razliku:

To je jasan signal da kompanija i osnivači imaju poverenje u članove svog tima. Zaposleni na taj način postaje u određenoj meri suvlasnik biznisa, čime se dramatično menja njegova motivacija, a sa druge strane jača kohezija celokupnog tima. Krajnji cilj većine osnivača u startapu je exit. Ako prodaja kompanije bude uspešna, to će imati pozitivne finansijske efekte na sve zaposlene koji imaju udele. Samim tim je jasna motivacija celog tima da se biznis razvija i uvećava vrednost kompanije.

To razmišljanje potvrđuje i Marko: u Sozapovom slučaju, kako je vreme prolazilo i kako su bili sve bliži izlasku na berzu, motivacija je sve više i više rasla i konačno, prošlog meseca, je Sozap public kompanija listovana na berzi, tako da su se i naši zaposleni uverili da je vredelo raditi na izgradnji kompanije poslednjih nekoliko godina.

Ipak, naš sagovornik primećuje i da je jako mali broj kandidata koji je kod njih dolazio na razgovor za posao bio upoznat sa ovakvim načinom poslovanja, tako da su u većini slučajeva dodatno objašnjavali proceduru i benefite. “Ono što je svima bilo jasno na kraju razgovora da se to dobija njihovom zaslugom u kompaniji, i da će se njihov trud ceniti i adekvatno nagraditi ovim programom”, ističe on. A što se tiče prisutnosti ove opcije na domaćem tržištu, Nikola ističe sledeće:

Analizirali smo podatake za više od 700 IT kompanija, čime smo došli do zaključka da ovaj benefit pruža manje od 3% njih. Očekujemo da će u budućnosti sve više IT kompanija uvoditi ovu mogućnost, ali takođe treba raditi i na edukovanju tržišta. Ako bi povećali broj kompanija koje obezbeđuju udele svojim zaposlenima, verujem da bi to pozitivno uticalo na razvoj domaćeg ekosistema.

Za kraj, Marko je sa nama podelio i koja je to najbitnija stvar koju im je uvođenje udela u vlasništvu kompanije donelo. “Dosta ljudi danas razmišlja da kupi akcije neke firme i da sebi i svojoj porodici obezbedi neku finansijsku sigurnost, ali nikako ne mogu da utiču na poslovanje te kompanije osim da čitaju kvartalne izveštaje. E sada, zamislite da imate akcije kompanije na koju vi direktno imate uticaj i utičete na svoje finansije svojim radom, mislim da nema potrebe da objašnjavam dalje”, zaključuje on.


Ostavi komentar

  1. Nikola Pejović

    Nikola Pejović

    22. 7. 2021. u 15:28 Odgovori

    Verovao sam da ćete makar pomenuti da od nedavno (mislim od ove godine) i srpsko zakonodavstvo daje opcije u učešću, i to na nivou DOO, što je stvarno pohvalno. Naša kompanija planira da ovu mogućnost iskoristi.

  2. Nole

    Nole

    23. 7. 2021. u 07:17 Odgovori

    Samo šargarepa na dugačkom štapu za firme koje nemaju mogućnosti da privuku ljude na drugi način. Dobio sam sličnu ponudu uz napomenu da žrtvujem platu zarad nekakvog udela u firmi koja zapravo i nema tržišnu vrednost.

    Prijatelj mi je radio godinama za američku firmu gde je navodno imao udeo(čak i ugovore za njega), ali kada se firma razvila i postala profitabilna ispostavilo se da mu je udeo smanjen i ne vredi više od 5.000 dolara (firma je pravila osmocifrene prihode godišnje u dolarima). Nikada ne treba žrtvovati platu zarad obećanja o udelu u firmi.

    Takođe, VEOMA sumnjam u verodostojnost podatka od 3%

  3. Mladen

    Mladen

    6. 10. 2021. u 11:21 Odgovori

    Lepo je sto se zakon razvija u tom smeru. Da se nadovezem na prethodni komentar, stvarnost kod nas je ipak znatno drugacija.

    Glavni kompanijski kapital je uglavnom van zemlje iz ociglednih razloga smanjenja placanja poreza (za sve top IT firme u Srbiji). A individualni ugovori koji se potpisuju (sto se tice akcija/opcija), uvek ima pravnog osnova da se diskredituju. (Razmislite kako pravni entitet iz npr. usa vidi individualnu osobu u srb, i koliko je to obavezujuce).

    Da ne pominjem dalje “Stock/Equity dilution” koji moze da se odradi u bilo kom trenutku, bez ikakvog obavestenja prema zaposlenima. Sa pravne strane ne postoji nikakva zastita niti garancija za ljude ovde.

    Ko god je malo duze u zajednici zna koje (top) firme su ovde nudile takav model i zna se da je vrlo malo ljudi uopste videlo neke realne koristi od svega toga. I sam sam bio deo dve uspesne lokalne price da ne pominjem firme poimence, kao i dosta drugih kolega/drugara koji su imali i daleko vece udele, nisu dobili apsolutno nista.

    Niko ne voli da poteze teme koje nisu hvalospev prema srpskom IT-u, ali mislim da je ok da se potegne pitanje odgovornosti zasto ljudi imaju nepoverenje prema takvom modelu poslovanja kod nas. Pogotovo sto se to reklamiralo i koristilo kao poluga da ljudi nastave da rade, razlog za nedobijanje povisice, napredovanja, neadresiranje realnih problema u radu itd.

    U suprotnom se stvari samo guraju pod tepih, nema zdrave komunikacije, a valjda je poenta da gradimo dobar IT sistem za sve nas na duze staze.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Plaćali ste CarGo putem PayPala? NBS će vam poslati sporazum o priznanju krivice

Zatekla vas je koverta i u prvi mah ne verujete šta čitate. Bez panike, uz sporazumno priznanje krivice ne plaćate nikakvu kaznu.

Ekskluzivno

NCR otvorio novu zgradu : 30.000 m² najsavremenijeg tehnološkog kampusa u Beogradu vrednog $100 miliona

Donosimo vam ekskluzivne fotografije novog NCR tehnološkog kampusa koji je danas otvoren u prestonici, a u kojem će uskoro raditi više od 5.000 zaposlenih.

Startapi i poslovanje

Continentalovih četiri godine u Srbiji – direktor Saša Ćoringa o IT zajednici, subvencijama i daljem rastu

Prvi put od dolaska nemačkog Continentala u Novi Sad, razgovaramo o zapošljavanju i prilikama za razvoj visokostručnog kadra, proizvodima na kojima rade domaći inženjeri, kao i o daljim planovima kompanije za razvoj poslovanja u Srbiji.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

N26 već prisutan kroz lokalnu kancelariju – od usluga na srpskom tržištu ipak ništa

Iako N26 aktivno širi svoj razvojni tim u Beogradu, proizvodi i usluge ove kompanije za sada ostaju van domašaja korisnika u Srbiji.

E-commerce

Berlinski N26 najavio otvaranje kancelarije u Beogradu – nakon novih $900 miliona investicije

Jedna od najpopularnijih mobilnih banaka najavila je ulazak na srpsko tržište i otvaranje beogradske kancelarije.

Startapi i poslovanje

Domaći Orgnostic osigurao $5M investicije za dalje unapređenje svog alata za HR analitiku

Orgnostic je alat za analitiku i dijagnostiku koji HR-ovima i menadžerima omogućava da na jednostavan način započnu donošenje odluka o zaposlenima koje se temelje na brojkama vezanim uz ljudski kapital.

Tehnologija

Može li pravni sukob između kompanija Apple i Epic Games da promeni AppStore kakav danas poznajemo?

U avgustu prošle godine između kompanija Apple i Epic Games izbio je pravni spor u vezi sa naplatom naknada za kupovinu unutar igara. Ovaj sudski proces koji je ove godine pravično dobio Epic games, mogao bi da promeni budućnost funkcionisanja AppStore prodavnice.

Startapi i poslovanje

Zakazana javna rasprava povodom predloga Strategije razvoja startap ekosistema Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine

Gotovo istovremeno sa javnom raspravom o predlogu Strategije razvoja startap ekosistema Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine održaće se i javna rasprava povodom Nacrta zakona o inovacionoj delatnosti.