Učenje programskih jezika u gejmingu: Kako sa C# preći na C++?

Kako sam sa C# prešao na C++ i zašto to ne bih uspeo bez mentora?

Industrija video igara definitivno napreduje - kako na svetskoj tako i na domaćoj sceni. Ono što doprinosi njenoj ekspanziji je prisustvo raznih besplatnih 'subscription' ili 'premium game engine'-a, među kojima se najčešće nailazi na rešenja koja koriste C# ili C++. Ovo je moja priča kako sam sa prvog programskog jezika prešao na drugi.

Kada sam odlučio da pređem u gaming industriju, najpre sam krenuo od UnityScript-a (Unity-jeva verzija JavaScript), ali je to bilo kratkog daha – a ni sam Unity se nije dugo držao istog. Nakon toga, činilo mi se lakšim da krenem sa C# umesto C++ programskim jezikom, prevashodno zbog toga što sam imao prethodno iskustvo u Javi (mada, pri donošenju odluke nije bila zanemarljiva ni činjenica što uz C++ dolaze i glasine da je težak za učenje).

Kako sam se u tom trenutku već neko vreme bavio video igrama iz hobija, učestovao na Game Jam-ovima i zanimao se ličnim projektima, odlučio sam da konačno pređem u profesionalne vode gde sam radio na mobilnim i PC projektima.

Tada mi se otvorila i prilika da uz pomoć kompanije Ubisoft, svoje znanje programiranja podignem na sledeći nivo, a to je značilo da sa C# pređem na C++. Da, na misteriozni jezik kog prate pointeri, reference, memory management, destructor-i itd. U nastavku teksta govorićemo o tome kako uprkos tim glasinama nije strašno kao što se na prvi pogled čini – pogotovo kada imate dobre mentore.

Isti principi programiranja žive u svakom programskom jeziku – i u C# i u C++

Ako se godinama služite jednim programskim jezikom, nije vam najjednostavnije da se okrenete ka drugom i uvek vas prati određeni nivo straha. Tako je izgledao i početak mog učenja o C#, iako se taj jezik izuzetno trudi da zaštiti developera – koliko od grešaka, toliko i od nepotrebnog razmišljanja ili analiziranja.

Developer je obavezan da korišćenjem reči new započne svako instanciranje klase. Ta klasa zatim ide na heap, a njena referenca se prenosi dalje gde je to potrebno. Čisto, jednostavno, ali i sporo. Eventualno se uključi GC, da počisti, i mobile game developerima zagorča život. Takvo ponašanje može biti pogubno za razvoj video igara, ali sasvim prihvatljvo za aplikativni softver, gde se kod ne izvršava 30, 60 pa i više puta u sekundi, i time developeru daje vremena da se bavi drugim stvarima.

Sa druge strane, C++ druge ne obavezuje korišćenje reči new i time dozvoljava developeru da odredi da li će objekat otići na stack ili na heap. Stack je mnogo brža memorija, i odlična za korišćenje kratkotrajnih objekata. Objekti se kreiraju, žive i samouništavaju u jednom opsegu. Ali, zajedno sa time dolazi i odgovornost upravljanja tim objektom. Treba obratiti pažnju na načine na koje se konstruiše, kopira, pomera u memoriji, briše…

Naravno, postoji i druga strana spektra, a to je preći na neki mnogo slobodniji jezik, kao što je JavaScript (o kome, nažalost, ne mogu mnogo da kažem) ili se pak zadržati na C#, jer tolike uložene godine učenja kako jedan jezik funkcioniše sigurno neće biti bačene. Jedno je sigurno, a to je da isti principi programiranja žive u svakom programskom jeziku.

Kada rešite da naučite novi programski jezik, obavezno se konsultujte sa nekim ko ga već govori

Na ovaj put promene programskog jezika, kao što sam pomenuo, nisam pošao sam jer je delovao isuviše kompleksno. Pridružio sam se Ubisoftu, a pomoć mentora koji me je vodio kroz put C++ bila je od izuzetnog značaja za donošenje takve odluke.

Uz njegovu pomoć sam prošao kroz osnove i osposobio se da razmišljam u C++ za tačno mesec dana i tada sam se i lično uverio od kolikog je značaja kada se pored vas nalazi osoba koja je ekspert u polju za koju ste zainteresovani i koja na svako pitanje može da odgovori precizno i konkretno, plus da sa zanimljivim primerom dopuni teoriju.

Uz pomoć mentora išlo je i preporučeno štivo za čitanje i, naravno, korišćenje engine-a kao nepresušni izvori pitanja. Takođe, to je obećavalo da svaki radni dan provedem u profesionalnom okruženju, što je sigurno ubrzalo privikavanje na novi jezik.

Inače, C++ kao izbor većine developera nije slučajan, kao ni podatak da sve veće AAA kompanije i određeni broj indie developera koristi C++. Video igre sadrže mnoštvo komponenti kao što su simulacija fizike, rendering, shading, animacije, logika igre itd. U poslednje vreme sve osim logike igre je spakovano u engine, a sve sto je tu zapakovano zahteva veoma dobre performanse, pa su developeri birali jezike koji mogu to da postignu. Takođe, DirectX i OpenGL su pisani u C/C++ tako da je za pisanje ostatka engine-a bio prirodan nastavak. Unity3D je odličan primer engine-a koji je pisan u C++ i logike koja je rađena u nekom drugom jeziku, u ovom slučaju C#, a nekada i UnityScipt.

Naravno, kada sam počinjao, malo tih stvari mi je bilo jasno, ali se uz dobrog mentora klupko lako raspetljavalo. Brzo sam savladao neke osnove jezika i bilo mi je mnogo lakše da ih savladam sa predznanjem C#. Inače, C++ pruža kontrolu sa kojom se do sada nisam susretao – apsolutnu kontrolu nad korišćenjem resursa i načinom korišćenja istih, klase koje idu na stack?! Nema problema, koliko god treba (do ograničenja kompajlera, naravno). Integer na heap-u, što da ne?! Nije da uvek ima smisla, ali C++ to pruža.

Za razliku od C#, C++ pruža direktnu komunikaciju sa hardverom i time ostavlja developeru mogućnost upravljanja. C++ dozvoljava da se pristupi prostoru memorije i direktno vrše operacije nad njim, ili da se nađu objekti i podaci u memoriji direktno. Sa druge strane dopustiće da se iz niza čita više nego što ima objekata, što je u bilo kom slučaju đubre, što C# ne dozvoljava. Sa takvom kontrolom, kao i mnogim drugim mogućnostima, može da se postigne zapanjujuća količina optimizacije koja jednostavno nije moguća korisćenjem C#.

Na kraju, smatram da prelazak sa C# na C++ dolazi prirodno: dok nas C# na lakši način uči OOP, možda čak arhitekturi i dizajnu, C++ čeka sa strane da sa osnovama možemo zajedno da uletimo u niže slojeve programiranja i da se u potpunosti posvetimo kontroli koju pruža.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Gaming

Svetski poznati CS:GO timovi iz Beograda igraju na turniru vrednom milion dolara

Neki od najboljih svetskih timova u globalno popularnoj igri Counter Strike: Global Offensive upravo se nalaze u Beogradu gde igraju mečeve Blast Pro Series Finala - turnira od milion dolara.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako da nam internet iskustvo bude bolje (i mnogo bezbednije) u 2021. godini?

Ako razmišljate o tome da li (i kako) da promenite svoje internet navike po pitanju privatnosti i bezbednosti - ovo je tekst za vas.

Gaming

Svetski poznati CS:GO timovi iz Beograda igraju na turniru vrednom milion dolara

Neki od najboljih svetskih timova u globalno popularnoj igri Counter Strike: Global Offensive upravo se nalaze u Beogradu gde igraju mečeve Blast Pro Series Finala - turnira od milion dolara.

Startapi i poslovanje

Beogradski Konstrukt akviziran od strane HTEC-a uz najavljene nove akvizicije širom regiona

Kompanija HTEC akvizirala je Konstrukt u cilju pojačanja produktnog i brend dizajna za svoje klijente.

Internet marketing

Oglašavanje na Snapchatu nije bauk i treba ga iskoristiti pre konkurencije

Koji tip kompanija u Srbiji bi trebalo da razmisli o tome da se priključi Snapchatu i da se oglašava na toj društvenoj mreži?

Office Talks Podcast

Profesionalni razvoj programera (upoznajte Symphony)

Tridesetu epizodu Office Talks podcasta obeležio je razgovor sa predstavnicima kompanije Symphony. Sa njima smo pričali o istoriji kompanije, procesu regrutovanja, kulturi rada i izazovima sa kojima su se susretali za vreme pandemije.

Kultura 2.0

Žene imaju jednaku sposobnost ‘preživljavanja’ na online platformama, ali slabije ulaze u ovu oblast

Predstavljamo vam rezultate specijalnog izdanja Gigmetar istraživanja koje pokazuje kako su se gig radnice adaptirale na nove uslove rada koje je donela pandemija.