Učenje programskih jezika u gejmingu: Kako sa C# preći na C++?

Kako sam sa C# prešao na C++ i zašto to ne bih uspeo bez mentora?

Industrija video igara definitivno napreduje - kako na svetskoj tako i na domaćoj sceni. Ono što doprinosi njenoj ekspanziji je prisustvo raznih besplatnih 'subscription' ili 'premium game engine'-a, među kojima se najčešće nailazi na rešenja koja koriste C# ili C++. Ovo je moja priča kako sam sa prvog programskog jezika prešao na drugi.

Kada sam odlučio da pređem u gaming industriju, najpre sam krenuo od UnityScript-a (Unity-jeva verzija JavaScript), ali je to bilo kratkog daha – a ni sam Unity se nije dugo držao istog. Nakon toga, činilo mi se lakšim da krenem sa C# umesto C++ programskim jezikom, prevashodno zbog toga što sam imao prethodno iskustvo u Javi (mada, pri donošenju odluke nije bila zanemarljiva ni činjenica što uz C++ dolaze i glasine da je težak za učenje).

Kako sam se u tom trenutku već neko vreme bavio video igrama iz hobija, učestovao na Game Jam-ovima i zanimao se ličnim projektima, odlučio sam da konačno pređem u profesionalne vode gde sam radio na mobilnim i PC projektima.

Tada mi se otvorila i prilika da uz pomoć kompanije Ubisoft, svoje znanje programiranja podignem na sledeći nivo, a to je značilo da sa C# pređem na C++. Da, na misteriozni jezik kog prate pointeri, reference, memory management, destructor-i itd. U nastavku teksta govorićemo o tome kako uprkos tim glasinama nije strašno kao što se na prvi pogled čini – pogotovo kada imate dobre mentore.

Isti principi programiranja žive u svakom programskom jeziku – i u C# i u C++

Ako se godinama služite jednim programskim jezikom, nije vam najjednostavnije da se okrenete ka drugom i uvek vas prati određeni nivo straha. Tako je izgledao i početak mog učenja o C#, iako se taj jezik izuzetno trudi da zaštiti developera – koliko od grešaka, toliko i od nepotrebnog razmišljanja ili analiziranja.

Developer je obavezan da korišćenjem reči new započne svako instanciranje klase. Ta klasa zatim ide na heap, a njena referenca se prenosi dalje gde je to potrebno. Čisto, jednostavno, ali i sporo. Eventualno se uključi GC, da počisti, i mobile game developerima zagorča život. Takvo ponašanje može biti pogubno za razvoj video igara, ali sasvim prihvatljvo za aplikativni softver, gde se kod ne izvršava 30, 60 pa i više puta u sekundi, i time developeru daje vremena da se bavi drugim stvarima.

Sa druge strane, C++ druge ne obavezuje korišćenje reči new i time dozvoljava developeru da odredi da li će objekat otići na stack ili na heap. Stack je mnogo brža memorija, i odlična za korišćenje kratkotrajnih objekata. Objekti se kreiraju, žive i samouništavaju u jednom opsegu. Ali, zajedno sa time dolazi i odgovornost upravljanja tim objektom. Treba obratiti pažnju na načine na koje se konstruiše, kopira, pomera u memoriji, briše…

Naravno, postoji i druga strana spektra, a to je preći na neki mnogo slobodniji jezik, kao što je JavaScript (o kome, nažalost, ne mogu mnogo da kažem) ili se pak zadržati na C#, jer tolike uložene godine učenja kako jedan jezik funkcioniše sigurno neće biti bačene. Jedno je sigurno, a to je da isti principi programiranja žive u svakom programskom jeziku.

Kada rešite da naučite novi programski jezik, obavezno se konsultujte sa nekim ko ga već govori

Na ovaj put promene programskog jezika, kao što sam pomenuo, nisam pošao sam jer je delovao isuviše kompleksno. Pridružio sam se Ubisoftu, a pomoć mentora koji me je vodio kroz put C++ bila je od izuzetnog značaja za donošenje takve odluke.

Uz njegovu pomoć sam prošao kroz osnove i osposobio se da razmišljam u C++ za tačno mesec dana i tada sam se i lično uverio od kolikog je značaja kada se pored vas nalazi osoba koja je ekspert u polju za koju ste zainteresovani i koja na svako pitanje može da odgovori precizno i konkretno, plus da sa zanimljivim primerom dopuni teoriju.

Uz pomoć mentora išlo je i preporučeno štivo za čitanje i, naravno, korišćenje engine-a kao nepresušni izvori pitanja. Takođe, to je obećavalo da svaki radni dan provedem u profesionalnom okruženju, što je sigurno ubrzalo privikavanje na novi jezik.

Inače, C++ kao izbor većine developera nije slučajan, kao ni podatak da sve veće AAA kompanije i određeni broj indie developera koristi C++. Video igre sadrže mnoštvo komponenti kao što su simulacija fizike, rendering, shading, animacije, logika igre itd. U poslednje vreme sve osim logike igre je spakovano u engine, a sve sto je tu zapakovano zahteva veoma dobre performanse, pa su developeri birali jezike koji mogu to da postignu. Takođe, DirectX i OpenGL su pisani u C/C++ tako da je za pisanje ostatka engine-a bio prirodan nastavak. Unity3D je odličan primer engine-a koji je pisan u C++ i logike koja je rađena u nekom drugom jeziku, u ovom slučaju C#, a nekada i UnityScipt.

Naravno, kada sam počinjao, malo tih stvari mi je bilo jasno, ali se uz dobrog mentora klupko lako raspetljavalo. Brzo sam savladao neke osnove jezika i bilo mi je mnogo lakše da ih savladam sa predznanjem C#. Inače, C++ pruža kontrolu sa kojom se do sada nisam susretao – apsolutnu kontrolu nad korišćenjem resursa i načinom korišćenja istih, klase koje idu na stack?! Nema problema, koliko god treba (do ograničenja kompajlera, naravno). Integer na heap-u, što da ne?! Nije da uvek ima smisla, ali C++ to pruža.

Za razliku od C#, C++ pruža direktnu komunikaciju sa hardverom i time ostavlja developeru mogućnost upravljanja. C++ dozvoljava da se pristupi prostoru memorije i direktno vrše operacije nad njim, ili da se nađu objekti i podaci u memoriji direktno. Sa druge strane dopustiće da se iz niza čita više nego što ima objekata, što je u bilo kom slučaju đubre, što C# ne dozvoljava. Sa takvom kontrolom, kao i mnogim drugim mogućnostima, može da se postigne zapanjujuća količina optimizacije koja jednostavno nije moguća korisćenjem C#.

Na kraju, smatram da prelazak sa C# na C++ dolazi prirodno: dok nas C# na lakši način uči OOP, možda čak arhitekturi i dizajnu, C++ čeka sa strane da sa osnovama možemo zajedno da uletimo u niže slojeve programiranja i da se u potpunosti posvetimo kontroli koju pruža.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Office Talks Podcast

Matorci vs. Milenijalci – problem generacijskog jaza

Glavna tema 44. epizode Office Talks podcasta bila je diskusija o problemu koji sve vidljiviji generacijski jaz nosi sa sobom. Može li se životno iskustvo naših roditelja primeniti u eri digitalizacije i pandemije?

Karijere

Jovan Jovanović otkriva šta čeka domaće IT-jevce koji žele posao u norveškoj tehnološkoj industriji

Jovan Jovanović, QA inženjer u kompaniji Tidal, u Oslu živi već tri godine i kao aktivan učesnik u tom sektoru veoma je dobro upoznao norvešku tehnološku industriju. O njoj razgovaramo u nastavku teksta.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Propustili ste

Netokracija

Predstavljamo vam ‘Employer Branding Belgrade’ – online konferenciju koja otkriva nova pravila u IT industriji

Pravila za regrutovanje top talenta u IT-ju su se promenila… I zato organizujemo Employer Branding Belgrade - besplatni online događaj koji će pokušati da odgovori na pitanje šta zaposleni u tehnološkoj industriji danas traže kod svog poslodavca!

E-commerce

Pošta Srbije i eCommerce Asocijacija potpisale Memorandum o razumevanju

Saradnja sa Poštom Srbije u programskim sadržajima eCommerce Asocijacije ključna je za razvoj i unapređenje internet poslovanja u Srbiji - pre svega kroz razmenu iskustva radi edukacije mikro i malih preduzeća.

Kultura 2.0

Kako da ne budete Dositej Obradović u Employer Brandingu?

IT kompanije jesu u fokusu ovog članka, jer je interesovanje za ovu temu u toj industriji najveće. Ali često, Employer Branding jednostavno ne radi ono što bi zaista trebalo.

Office Talks Podcast

Kako prodati vaš proizvod? (gost Ilija Ćosić)

Tema 45. epizode Office Talks podcasta bila je prodaja putem digitalnih kanala tj. kako efikasno prodavati proizvode putem interneta. Naš gost bio je Ilija Ćosić, Head of Sales u startapu Skylead koji se bavi automatizacijom prodajnih procesa. 

Kultura 2.0

Takmičenje FIRST LEGO League dolazi u Srbiju – 23. maja u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Takmičenje 'FIRST LEGO League' za decu i mlade ima za cilj da učesnicima obezbedi iskustvo u rešavanju stvarnih problema kroz vođeni globalni program robotike.

Karijere

Mihailo Ponjavić imenovan za direktora prodaje Euronews mreže u Srbiji

Nakon skoro tri godine u e-commerce sektoru, Mihailo Ponjavić vraća se u medijski biznis i staje na čelo prodajnog sektora televizijske mreže Euronews u Srbiji koja uskoro kreće sa radom.