Marko Crnjanski
3. 8. 2015.
Kompanija koja je napravila pravu pometnju taksi službama širom sveta, svoje poslovanje iz Sjedinjenih Američkih Država polako prebacuje u Istočnu Evropu, a vođeni skorašnjim događajima (khm, neredima) jasno je da stvari na Starom kontinentu i ne idu tako glatko, obzirom na strožije zakone koji vladaju u Evropskoj uniji. Kako se to reflektuje na poslovanje Ubera, otkrivamo u analizi.
Kada se samo uzme u obzir broj taksi vozila i ljudi koji žive od ovog posla, jasno je da svaka konkurencija koja utiče na njihovo poslovanje nije dobrodošla. Poslednjih nekoliko meseci možemo dosta čuti o Uberu i njegovom dolasku na ove prostore, međutim poruke koje stižu iz taksi udruženja i raznih ministarstava najavljuju da će se ovaj „problem“ rešiti pre nego što se i pojavi.
Da li je zaista tako?
Pogledajmo samo Francusku gde je servis pored standardne usluge lansirao i UberPop – uslugu koja omogućava fizičkim licima da voze putnike svojim automobilom. Iako incidente i proteste u tim razmerama nismo očekivali (pogotovo ne u Francuskoj), ono što je ključno u čitavoj priči jeste da je servis nastavio da radi za vreme protesta, pa čak i neko vreme posle hapšenja zvaničnika u toj državi:
Da stvari budu zanimljivije, broj vožnji skočio je za 30%, stavljajući nam do znanja da vlast više nije ta koja odlučuje o validnosti i regularnosti nekog servisa, već sam narod. Vox populi!
Vidite, strategija Ubera zasnovana je na jednoj prostoj činjenici – servisi i usluge lansiraju se jedva unutar okvira zakona, a korisnici kasnije određuju da li im se takva usluga sviđa, te u velikoj meri i utiču na njihove parlamentarne predstavnike ne bi li se zakoni promenili u korist njihovih omiljenih usluga. Pogledajte samo Airbnb.
I pored mnogobrojnih sukoba i neslaganja na prostoru Sjedinjenih Američkih Država, Uber nastavlja sa poslovanjem, efektivno promenivši živote milione Amerikanaca. Na ulicama velikih metropola nećete više čuti „Let’s catch a cab!“, već „Let’s call an Uber“.
Samo nedavno kompanija se sukobila sa gradonačelnikom Njujorka, Bilom de Blasiom koji je predložio zakon kojim bi se broj Uberovih vozila limitirao, a ova ride-sharing kompanija uzvratila je jako agresivno, kreiravši posebnu kampanju u okviru koje su se pojavile i poznate ličnosti. TV, radio, novine, digital… Uber je okupirao Njujork. Ubrzo je gradonačelnik Blasio popustio, a Uber nastavio sa radom, pokazavši da zakoni više nisu bitni – pogotovo ne kada kontrolišete javno mnenje.
Da li tako može i na Balkanu? Naravno.
Kako bi najbolje dali odgovor na ovo pitanje, nije potrebno da pogledamo dalje od Francuske gde se u ovom trenutku i dalje vodi bitka za tržište prevoza. Iako su taksisti u izdejstvovali privremenu pobedu, rat nije gotov, a Uber već sada smišlja novi napad, prateći iz nedelje u nedelju sve veći broj vožnji jer narod je progovorio – želimo Uber, šta sad hoćete od nas?
Interesantno je, a i posve važno, znati da Uber i druge tehnološke kompanije kao što su Airbnb, Google, Facebook, pa i mnogi drugi, više ne gledaju na zakone kao na limitirajuće okvire koji su tu postavljeni sa razlogom, već nastoje da koračaju na njihovim ivicama, praveći se pomalo „blesavi“, ali i gledajući reakcije njihovih korisnika koji najbolje pokazuju šta je to što narod želi. Uostalom, to je demokratija?
Kada pak govorimo o Balkanu, mislim da svi već znamo koje je mišljenje domaćih taksista kada je Uber u pitanju. I mislim da svi isto toliko znamo koje je mišljenje Ubera kada su domaći taksisti i ministarstva u pitanju. Dve strane, jedna protiv druge. Ko će pobediti?
Pa narod, ko drugi. Makar o tome odlučivali za pet godina. Ono što ostaje između, to su društvene promene uslovljene tehnologijom od kojih ne možemo pobeći.
Ili ideš u korak sa svetom, ili te taj isti korak gazi. Druge nema.
