Kuda idu Clubhouse i Twitter Spaces - da li je 'social audio' vredan vaše pažnje?

Kuda idu Clubhouse i Twitter Spaces – da li je ‘social audio’ vredan vaše pažnje?

U drugoj polovini prošle godine Clubhouse ludilo je bilo na maksimumu. Ako ste imali iPhone tražili ste invite za 'the next big thing' skoro kao sponzorske karte za Exit svake godine.

Onda je krajem godine Twitter izbacio Twitter Spaces kao odgovor na to, a u poslednjih nekoliko meseci čitamo da i Facebook i Spotify imaju svoj odgovor na ovaj fenomen. Za sada samo čitamo, pošto su ove opcije dostupne maloj kohorti korisnika u SAD.

Mnogo globalnih brendova je u prethodnom periodu svojim timovima i agencijama sugerisalo da prate ovaj trend i osmisle način da se u njega uključe. Ipak, vrlo malo ih je zapravo napravilo neki iskorak u tom smislu.

Svi čekamo Godoa, ali sve je sve izvesnije da on neće doći.

Ove aplikacije su pokušale da se naslone na ekspanziju podcasta i to im je donekle pošlo za rukom. Ako govorimo o popularnosti, broj korisnika koje su privukle da ih makar probaju nije beznačajan.

Šta je uopšte koncept?

Koncept je da kroz aplikaciju napraviš uživo sobu u kojoj imaš domaćina i goste, koji mogu da budu sagovornici ili samo slušaoci. Kao na chat-u, ali ovog puta isključivo u audio formi. Domaćin sobe određuje ko će biti sagovornici (ako ih uopšte želi), a svako može da se javi za reč, i ako domaćin želi, može da mu je da.

Gde je kvaka 22?

Sve se dešava u momentu. Nema snimka, nema premotavanja, nema transkripta. Ako si prespavao ili imao sastanak, sažaljevam slučaj. To znači da je vrednost izrečenog samo u tom trenutku, ali isto tako i znači da će ljudi u mnogim situacijama govoriti otvorenije jer znaju da niko naknadno neće moći da analizira šta su pričali. Povuče te trenutak, kao i u podcastu, samo ovde nema naknadne montaže.

Činjenica je da se većina ovakvih soba zakazuje unapred, pa je ipak moguće planirati svoje obaveze, ali nema one vrste komocije na koju smo svi navikli sa podcastima, a to je da ih slušamo kad nam se sluša, gde nam se sluša i onoliko koliko nam se sluša.

Kako je izgledao razvojni put do danas?

Clubhouse je krenuo oprobanim principom ekskluzivnog kluba u koji neko mora da te pozove, a o kome svi pričaju, i to im je donelo rezultat. Kasnije, dosta kasnije, proširili su se sa iOS uređaja i na Android platformu, a danas više ne moraš da juriš pozivnice da bi bio korisnik. Takođe, prvi su krenuli da prave program stimulacije za kreatore sadržaja, ali na tom putu nisu daleko stigli.

Ipak, prvi su zatalasali, a uspeli su da privuku neke veoma interesantne ljude da budu aktivni (manje ili više) i naravno da su svi želeli da ih čuju, budu u sobi sa njima ili pokušaju da im postave pitanje. Mark Zucherberg, Elon Musk, Gary Vaynerchuk, Grant Cardone, Mark Cuban i drugi. Kako to obično biva, kad se poznati ljudi negde uključe, oni pozovu svoje poznate prijatelje i eto zabave za raju.

Naravno, tu je i mnogo ljudi iz sveta sporta, muzike, kao i čitav mikrokosmos regionalno relevantnih ljudi iz Azije, sa kojima mi nemamo nikakvih presečnih tačaka.

Twitter je odgovorio krajem 2020. puštanjem eksperimentalne opcije Twitter Spaces manjem broju korisnika u SAD. Koncept je isti, samo nema potrebe za registracijom, nema pozivanja, nego prosto kroz svoj Twitter app, sa svojim Twitter nalogom možete pokrenuti ili učestvovati u nekoj živoj audio diskusiji. Ukoliko koristite matičnu aplikaciju, naravno. Ukoliko koristite neki od alternativnih Twitter klijenata koje smo godinama voleli i favorizovali, onda verovatno i ne znate da ovo postoji. Takođe, važno je reći da ovo radi isključivo sa mobilnih uređaja, i da sa računara ne možete ni slušati niti se uključiti u Twitter spaces.

Elem, šta je konkurentska prednost Twitter Spaces? Onog trenutka kada je funkcionalnost puštena ka svim korisnicima Twittera – imali su 300 miliona ljudi koji su mogli da pokrenu ili se uključe u neki Space. Treba reći i to da je ova opcija u prvih nekoliko meseci često imala tehničke probleme, da su sobe pucale što je jako frustrirajuće za korisnike, ali su se stvari stabilizovale.

Oni koji učestvuju u nekoj od soba, vrlo su atraktivno označeni u tajmlajnu, a ljudi koji ih najviše prate dobijaju push notifikacije i Twitter se prilično potrudio da ovu funkcionalnost zavrti i promoviše svojim korisnicima.

U junu 2021. u razmaku od nekoliko dana najavljeni su Facebook Live Audio Rooms i Spotify Greenroom. Spisak funkcionalnosti je gotovo identičan uz jednu, ne tako malu razliku u slučaju Greenroom-a. Naime, ovo je prvi primer ovakve aplikacije u kojoj će domaćin sesije mogući da preuzme zapis cele sesije u vidu audio fajla, koji kasnije može koristiti za naknadnu objavu uz ili bez montaže.

Rečnikom kladionice – kvota da ovakvu mogućnost aktiviraju i ostali igrači u narednim mesecima, vrlo je niska.

Šta je sadašnjost, a šta budućnost ovih platformi?

Sadašnjost je da aktivnost na njima postoji, iako je mnogo manja nego u periodu ekspanzije krajem prošle i početkom ove godine. Čini se da se situacija stabilizovala, da su neki ljudi pronašli nešto što im zaista prija i odgovara, a da se nepregledno more korisnika voljnih da eksperimentišu i entuzijasta koji vole da probaju novotarije uglavnom odustalo od pokušaja da budu primećeni. Kao i obično, prerano da bi zapravo bili primećeni.

Ipak, kome to zaista prija i ko se potrudi da pronađe adekvatne ljude na svakoj od platformi, i dalje će imati šta zanimljivo i korisno da čuje, bilo da želi da se uključi ponekad da popuni slobodno vreme, ili da želi da se aktivira i prati aktivnosti i uklapa se u uživo sesije. Sada kada se hajp stišao mnogo je lakše privući pažnju, pa ako želite da stupite u kontakt sa nekim od ljudi koji su aktivni na ovim platformama, tu će vas mnogo lakše primetiti nego bilo gde drugo.

Budućnost je neizvesna. Ukoliko ne bude uskoro razvijen neki način monetizacije, izvesno je da će kreatori sadržaja odustati od platformi. Poznate ličnosti prate trendove, a doćiće neki naredni i ovo će ostati samo još jedan od trendova o kojima pričamo mi matori moreplovci posle petog piva uz obavezno during the war.

A možda i neće. Ovaj potez koji je povukao Spotify se čini kao korak u pravom smeru. Jer jedini način da zajednica raste je da onaj zdravi deo nje opstane i razvija se. Kreativni mladi ljudi koji imaju šta i umeju da kažu.

Poznate ličnosti su šlag na torti ili trešnjica na šlagu, ali prava vrednost su oni koji publiku dovode zbog toga kakvi su, a ne zbog toga ko su.

Moj mali (audio) socijalni eksperiment tokom Olimpijskih igara

Od kako sam postao svestan sebe, patološki pratim Olimpijske igre. Ako je i bilo šanse da ta ljubav u nekom trenutku prestane, odlazak u London 2012. ju je zacementirao. Bilo je želje da idem i u Rio, ali se nije desilo. Za Tokio je takođe bilo ideja, ali i konkretnih planova, međutim celokupna situacija sa koronom značila je da od toga i ovog puta neće biti ništa.

Neizvesnost oko toga da li će se igre održati, kao i izuzetno striktna i stroga pravila, i užasno visoki troškovi koje je odlazak u ovakvim uslovima povlačio, značili su da će vrlo verovatno sa lica mesta biti mnogo manje zanimljivih sadržaja nego što bi u normalnim okolnostima bio slučaj.

Specifičnost Olimpijskih igara je u tome što pored sportova u koje se svi razumemo šanse za medalje najčešće imamo i u onima kojih se setimo tako svakih četiri (odnosno pet) godine. Očekivanja su, kao i uvek, visoka, iako ne postoji mnogo valjanih razloga za nešto tako.

Bilo kako bilo, svake četiri godine upoznajemo se sa pravilima niza sportova, upoznajemo naše takmičare i njihove neverovatne životne priče, radujemo se, proklinjemo, slavimo i plačemo i tih dve nedelje smo savršeno fokusirani na to.

Kao što je i Strahinja Ćalović (inače moj prijatelj i nesuđeni partner u projektu Tokio 2020 sa lica mesta) rekao nedavno u podkastu – nije bilo baš previše sadržaja ni u medijima, a ni brendovi su nisu na adekvatan način pripremili da odgovore na to.

Iako takmičenje počinje i nekoliko dana pre samog otvaranja, zbog dužine trajanja fudbalskog turnira, realno igre iz ugla gotovo svih počinju dan nakon otvaranja. To znači efektivno 15 dana tokom kojih se smenjuju 33 sporta i ukupno 50 disciplina. Da začinim statistiku, ovog puta naš tim je brojao 87 sportista u 15 sportova.

Vremenska razlika od -7 sati značila je da se sve dešava u periodu od 2 sata ujutru do 5 popodne, što znači da je veče uglavnom bilo rezervisano za reprize i samim tim idealno za neke rekapitulacije, analize i najave. RTS je imao Olimpijsko popodne i radili su dobar posao, ali prilagođen najširoj javnosti. Za nas zagrižene, jednostavno nije bilo dovoljno materijala.

Kad neće niko, neko mora…

Kada sam video kakva je situacija, spontano sam prvo veče organizovao Olimpijski Twitter Space od 23:00. Kako je interesovanje bilo solidno, nastavio sam, i svako veče, uglavnom od 23:00 pa do 02:00 razgovarali smo na temu Olimpijskih igara, ali i mnogo drugih više ili manje srodnih tema.

Pratili smo pre svega naše, a zatim i regionalne sportiste jer smo imali jaku podršku i iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a naravno komentarisali smo i nastupe najvećih zvezda igara.

Svako veče okupljalo se od 70 do 150 ljudi koji su nas slušali, od početka pa do kraja. I dalje mi nije baš najjasnije zašto su nas ljudi slušali, kao i zašto su gotovo svi ostajali od početka do kraja, ali u tih 15 dana sam osetio tako neverovatno dobru energiju i podršku, kao nikad u životu. Verujem da to ima posebnu specifičnu težinu kad dolazi od nekog ko više od 20 godina živi za i od takvih stvari.

Bilo kako bilo, pisali su mi mnogi ljudi, čak i neki od sportista koji su bili na igrama i neki od trenera, da se zahvale za to o čemu smo pričali i što smo pokušavali da ljudima damo neki širi kontekst njihovih karijera i sportova, a ne samo puki rezultat nastupa. Neki su nas i posećivali što javno što anonimno, kao i ljudi iz OKS koji su nam davali podršku.

Da li je moglo bolje?

Svakako da jeste. Ipak, mi smo napravili 45 sati autorskog materijala za 15 dana, bez ikakvih resursa i pripreme. To naravno ne bi bilo moguće da nije bilo 10-ak ljudi koji su se, kada je ko mogao, priključivali i komentarisali sa mnom dešavanja iza i ispred nas.

Uradili smo to jer nam je trebala neka vrsta kolektivne terapije i prostor za razmenu mišljenja i sticanje znanja i konteksta, odnosno mogućnost boljeg razumevanja svega što se dešava.

Platforma je bila ok, ali je sigurno i izvesno da bi odabir neke od poznatijih opcija za video streaming značilo i doseg koji je mnogo veći. Doduše, onda to ne bi moglo da bude baš toliko štap i kanap, kao što je bilo.

Napravili smo minimum viable product, koji je dao proof of concept i imao odličan engagement i vrlo nizak churn rate.

Zašto to nije mogao da uradi neki brend?

Nemam odgovor, ali znam da je u korporaciji teško uraditi bilo šta spontano, kao i da je za uspeh takvog projekta potrebna ludačka energija, ljubav i istrajnost. Ne bih išao toliko daleko da kažem da u korporacijama ljubavi nema, ali mislim da je jako teško očekivati da se nešto ovako izrodi takvim sistemima i u okolnostima kakve su bile.

Ipak, sada kada su igre gotove, a ja se konačno naspavao, žao mi je što ipak neko nije skupio hrabrosti da iskorači u nesigurno i napravi neku makar malu magiju. Tih dve nedelje svake četiri godine služe upravo za to.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Digitalni mediji

Disney+ je konačno dostupan i kod nas, ali evo šta korisnici u Srbiji ne dobijaju

Od ovog meseca, korisnici iz Srbije i regiona konačno imaju priliku da se pretplate na Disney+ striming platformu, ali uz određena ograničenja.

Startapi i poslovanje

Domaći OTA Sync podigao €250.000 – prva investicija Telekomovog VC fonda

Domaći startap OTA Sync podigao je investiciju u vrednosti od skoro 250.000 evra od strane zajedničkih investitora TS Ventures Fonda, DSI grupe poslovnih anđela i Startup Wise Guys fonda iz Estonije.

Karijere

Bojana Tomić-Brkušanin novi je ‘Chief of Staff’ u web3 kompaniji Polygon

Nakon skoro dve godine provedene u Inicijativi Digitalna Srbija, Bojana Tomić-Brkušanin svoju karijeru nastaviće u oblasti web3 industrije i to na novoj poziciji u kompaniji Polygon čiji je suosnivač Mihailo Bjelić.

Propustili ste

Web 3.0

Solana x Jump Hacker House konferencija o web3 tehnologiji dolazi u Beograd početkom jula

'Solana x Jump Hacker House Beograd', konferencija za softverske inženjere i tehnološke biznise zainteresovane za blockchain i web3 tehnologije biće održana u Beogradu od 02. do 06. jula.

Gaming

Highwater nova je igra srpskog Demagog studija koja ove godine dolazi na konzole i PC

Nakon uspeha video igre 'Golf Club: Wasteland' i najave igre 'The Cub', srpski game dev studio Demagog najavio je svoj novi naslov 'Highwater' koji bi uskoro trebalo da bude dostupan za gejmere širom sveta.

Web 3.0

Kako započeti karijeru u web3 – saveti programera

Web3 je najbrže rastući ekosistem u Srbiji. Zanimalo nas je kako izgleda karijerni put u ovoj industriji, a to smo otkrili kroz razgovor sa dvojicom web3 programera.

Startapi i poslovanje

Domaći OTA Sync podigao €250.000 – prva investicija Telekomovog VC fonda

Domaći startap OTA Sync podigao je investiciju u vrednosti od skoro 250.000 evra od strane zajedničkih investitora TS Ventures Fonda, DSI grupe poslovnih anđela i Startup Wise Guys fonda iz Estonije.

Tehnologija

Nadomak Barselone zavirili smo u 3 nova električna modela brenda Cupra kojeg vole i auto i tech entuzijasti

U auto industriji Španija nije izgradila ime kakvo je realno mogla da ima. Međutim, nova era traži nove heroje, a ova zemlja na Pirinejima ima važnog igrača koji bi mogao da promeni percepciju države u specifičnom automobilskom svetu.

Analiza

Više od $135 miliona investicija za srpske startape u 2021. godini

Prema godišnjem izveštaju Startup Genome, prošla godina bila je najuspešnija ikada za domaći startap ekosistem, a procentualno gledano u njega je uloženo čak 600% više investicija u odnosu na 2020.