Twitter alternativa: Koristio sam Mastodon nedelju dana – evo šta sam zaključio

I dok još uvek ubeđujemo kolege i prijatelje da instaliraju BeReal, jer je tako kul “hvatati” nasumične trenutke u toku dana, pažnju nam je privukao i Mastodon, društvena platforma za koju se smatra da je alternativa Twitter-u koji je, u rukama Elona Muska, izgleda osuđen na propast. Nezadovoljstvo pravcem u kom čuvena plava ptičica leti navelo je korisnike da pronađu novi online prostor u kome će moći da izraze sebe, ali i koji će im jednostavno biti prijatniji za obitavanje.

Mastodon nije nova društvena mreža, ali jeste društvena mreža koja je sada dobila svojih pet minuta. Godine 2016. pokrenuo ju je programer Eugen Rochko koji je, kako je sam rekao, želeo da “popravi” sve ono što mu se na Twitter-u više nije dopadalo ili je smatrao problemom. Tako, Mastodon, kao još jedna platforma za mikroblogovanje, može vas podsetiti na Twitter, iako među njima postoje i neke (suštinske) razlike.

Verovatno najvažnija razlika tiče se činjenice da Mastodon nije u vlasništvu jedne kompanije, već je zapravo reč o mreži servera čiji je članovi pokreću i moderiraju. Ovo znači da Mastodon ne može da se proda, neprofitan je, otvoren za sve i funkcioniše gotovo isključivo zahvaljujući podršci svojih korisnika.

Prirodno je da se zapitate da li je ovakav sistem uopšte održiv. U najboljem slučaju, entuzijasti mogu da nastave da rade na njegovom održavanju i koriste ga kao svoje “dvorište” u kom će se družiti.

Međutim, postoji i drugi scenario koji u ovom trenutku možda nije poželjan, a to je – monetizacija. Do sada je to uvek značilo da druge kompanije ulažu svoja sredstva, što dalje znači da će se one ipak nešto pitati. Na ovaj način Mastodon gubi početnu svrhu. Ako se pak pronađe drugačiji način za monetizaciju ove ideje, predviđena je svetla budućnost obe strane.

Ima li potencijala za brendove i oglašavanje?

Sa preko 1,8 miliona aktivnih korisnika na mesečnom nivou, Mastodon nas je ubedio da je decentralizacija i u ovom slučaju pozitivna stvar i podsetio nas na “stari internet” koji je zaista sadržao elemente utopijske slobode. Lepa, pristojna komunikacija i dobar vajb, bez uvreda, svađa i govora mržnje. Jer, kako je Rochko objasnio, rešenje nije u kreiranju kopije Twitter-a samo bez Elona Muska, već je rešenje u sasvim drugačijoj paradigmi društvenih mreža.

No, iako skoro 2 miliona korisnika zvuči mnogo, ne smemo da zaboravimo da je to tek 0,1% korisnika Facebook platforme i 0,3% korisnika TikTok platforme. Dakle, reč je o prilično skromnim brojkama, ukoliko Mastodon upoređujemo sa gigantima društvenih mreža.

Mastodon vam u prvi mah može delovati konfuzno, ali ukoliko ste upoznati sa Reddit-om, verovatno će vam biti lakše da se snađete. Nakon što kreirate profil, treba da odaberete “instancu” ili server koji ćete pratiti (mastodon.online je najpopularniji), a svaki od njih sadrži određene sfere interesovanja, kao i pravila ponašanja – ukoliko vam se bilo šta ne svidi, slobodni ste da odete i potražite drugo okruženje u kom ćete se osećati bolje i koje će vas više zanimati.

Objave koje kreirate mogu da budu u formi fotografija, anketa, teksta, audio i video snimaka – manje više, kao na ostalim društvenim mrežama. Ono što sam primetio nakon nedelju dana korišćenja ove mreže jeste da su korisnici prilično prijateljski nastrojeni i voljni da podrže vaš sadržaj – iliti, ovde važi ono staro dobro pravilo “like for like”.

Iako Mastodon pokriva pregršt zanimljivih i light tema, koje su prilično personalizovane, za sada me nije uvukao u beskonačno skrolovanje – više sam imao osećaj da sam posetio aplikaciju omiljenog medija kako bih se brzo ali efikasno informisao o aktuelnostima, a onda nastavio dalje sa svojim danom.

Ono što mi se kao korisniku takođe dopalo jesu segmenti na koje je home page podeljen – posts prikazuje trending teme servera koji pratite, hashtags prikazuje trending haštagove i u drugim serverima pomoću kojih možete da budete u toku sa aktuelnostima, news obuhvata trending vesti sa linkovima, community obuhvata sve objave sa istog servera na kom ste vi, a for you vam predlaže koga možete da pratite. Na ovaj način nam je obezbeđeno još više za nas relevantnog sadržaja.

Mastodon ima tri time line-a – na home možete pronaći objave koje se tiču svega što pratite i to poređane hronološki (velika prednost!), local servira objave ljudi iz vaše Mastodon zajednice, dok federated okuplja sve javne objave sa ove mreže.

Umesto tweet-a toot, umesto retweet-a boost, umesto like-a favorite… Sve je isto samo malo drugačije jer, na kraju dana, ne može se previše odstupiti od ustaljenih pravila i navika korisnika društvenih mreža.

Mastodon od nas dobija bonus poene zbog hronološkog feed-a, prilično dobre personalizacije (možete prilagoditi i podesiti gotovo sve što želite kako biste pratili samo ono što je vama važno i interesantno), više karaktera za izražavanje (500, u odnosu na Twitter-ovih 280), ali i činjenice da advertajzing ovde još uvek nije uspeo da prodre, što znači da ste pošteđeni reklama. Ovo je odlična vest za korisnike, ali, da li je dobra vest za brendove koji, uviđajući potencijal Mastodon-a, možda razmatraju ovu platformu za neki vid oglašavanja?

Uprkos brojkama, brendovi treba da budu tamo gde je pažnja ljudi. Važno je ipak biti oprezan – ovde govorimo o korisnicima koji su “alergični” na komercijalni sadržaj te su se između ostalog i zato okrenuli alternativama. Ali, brendovi se čak i njima mogu obratiti. Kako?

Trenutno svi pričaju o dark social konceptu, a ovo je upravo to. Zatvorene grupe koje međusobno komuniciraju i dele vrednosti vrednije su od milijardu onih koje ne povezuje ništa. Zato je upliv u njih dragocen. Jedini način da u ovome uspemo jeste da naš brend i naš proizvod zaista rešavaju probleme korisnika. Ako nekome određen proizvod olakšava život, on će se rado pohvaliti. Gde? Tamo gde su oni koji dele iste vrednosti i koji će ga razumeti, a to je trenutno Mastodon. Nakon toga, biće najglasniji promoteri samog brenda.

Za slučaj da vam se “upalila lampica”, zbog samog koncepta mreže, znajte da je ovde teško postati viralan u onom podrazumevajućem smislu influensera ili kreatora sadržaja. Algoritam kao takav ne postoji, a pretraga je nešto lošija u odnosu na onu na koju smo navikli. No, da potencijal postoji – šta god za vas to značilo – postoji.

Kakva je budućnost Mastodon-a?

Kao i svaka nova “stvar” na internetu, tako i Mastodon možemo posmatrati na dva načina. Prvi pogled je svakako optimističan ako mu pristupimo iz ugla upotrebe podataka. Ovo je društvena mreža koja nije u vlasništvu kompanija pa samim tim niko neće moći da ih koristi kako bi nam plasirao reklame i zarađivao na tome. Sa druge strane, ako kompanije ne “uđu” na neki način na ovu platformu, pitanje je trenutka kada će ona prestati sa radom. Opcija je, naravno, da i sami korisnici ulažu svoja sredstva kako bi podržali sadržaj koji žele da prate.

Posmatrajući trenutnu situaciju, s obzirom na to da je sloboda izražavanja suviše važna da bi se dozvolilo jednoj osobi ili kompaniji da njome upravlja, ovakve alternativne opcije i više su nego dobrodošle, naročito kada se svi složno ka njima uputimo. Ali da bismo zaista uživali na Mastodon-u verovatno bi trebalo da zatvorimo oči pred činjenicom da se svaka nova društvena mreža vremenom “pokvarila” i otišla daleko od svojih početaka – često ne u dobrom smislu.

Uprkos nezanemarljivom broju korisnika, Mastodon i dalje nije mainstream, a njegova popularnost tek raste – zato je i zabavan. Možete da objavljujete sadržaj koji želite bez trunčice kajanja (jer ko će to zaista videti), a pritom ćete se osećati odlično što ste na neki način, negde, izbacili svoju frustraciju ili pak podelili nešto lepo, drago, važno.

Pratioci bez broja ili mala zajednica odabranih? Algoritam ili nasumičnost? Reklame koje “gađaju” naš problem ili advertising-free okruženje? Ne možemo, a da se ne zapitamo: kako izgleda “ona prava” društvena mreža?