Kako se oporezuje trgovina kriptovalutama u Srbiji?

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.

Ne postoje precizni podaci o obimu i vrednosti digitalne imovine u Srbiji. Digitalna imovina zauzima sve veće učešće u svetskim tokovima kapitala, kako u pogledu vrednosti tako i po obimu tržišta. Najbolji primer za to je virtuelna valuta bitkoin, najpoznatija vrsta digitalne imovine…

Tokom 2020. godine vrednost bitkoina i obim celokupnog tržišta ove valute su zabeležili najveći rast od kada je bitkoin pušten u promet 2009. godine. Trend se nastavlja i u 2021. godini, pa je tako 17. februara vrednost jednog bitkoina iznosila 48.840 dolara, a taj dan tržišna kapitalizacija njegovog trgovanja iznosila je oko 971 milijardu dolara. Već narednog dana, vrednost je dostigla novi rekord i dostigla iznos od 52.165 dolara. Poređenja radi, najviša vrednost bitkoina pre početka meteorskog rasta u novembru 2020. godine bila je nešto više od 13.000 dolara u decembru 2017. godine. Stoga, imaoci bitkoina su na svaki dinar uložen u ovu digitalnu valutu krajem 2017. godine zaradili 4 dinara u 2021. godini.

Virtuelne valute zauzimaju sve veću ulogu u svetskim tokovima novca i kapitala i privreda Srbije nije izuzetak iz tog trenda. Odavno pozicionirana kao pionir naprednih tehnoloških rešenja u regionu, naša zemlja se sada nalazi i među retkim u svetu koje su sveobuhvatno regulisale digitalnu imovinu. Zakonom o digitalnoj imovini se po prvi put uvodi pravna sigurnost svim tržišnim akterima u ovoj oblasti i omogućava uvođenje digitalne imovine u regulisane tokove privrede.

Međutim, da bi se ostvario pun potencijal ovog zakona, bilo je neophodno urediti poreski tretman uvođenja i prometa digitalne imovine u privredi. Uređenjem adekvatne regulatorne i fiskalne politike, koja bi bila u skladu sa aktuelnim trenutkom i najboljom svetskom praksom, digitalna imovina bi mogla da se pokaže kao novi izvor kapitala za privredu Srbije.

Zašto je poreski tretman digitalne imovine bitan za privredu?

Pod pretpostavkom da u Srbiji postoji u razvijeno tržište digitalne imovine, ključni izazov je kako uključiti tu imovinu u tokove novca i kapitala. To nije izazov samo naše zemlje, već i svih drugih u kojima je tržište digitalne imovine manje ili više razvijeno. Izazov je kako motivisati imaoce digitalne imovine da je konvertuju u novčana sredstva, razmene za druge oblike realne imovine, ili ulože u kapital srpske privrede.

Zakonom o digitalnoj imovini se omogućava ulazak digitalne imovine u tradicionalne novčane tokove, međutim, suštinsko pitanje je kako oporezovati ulazak digitalne imovine u privredu. Iako poreskim zakonima digitalna imovina nije bila izričito regulisana, to ne znači da ona tada ne bi mogla biti oporezovana. Naprotiv, bez izmena poreskog zakonskog okvira, poreski tretman digitalne imovine u Srbiji bi bio izrazito nepovoljan jer bi imaocima digitalne imovine nametao značajno veće poreske obaveze. Pored toga, postojala bi pravna nesigurnost na koji način digitalna imovina treba biti oporezovana, te poreski tretman digitalne imovine u Srbiji ne bi bio predvidljiv. Stoga, bez uvođenja jasnog poreskog režima u ovoj oblasti, ne bi bilo realno očekivati da bi tržište Srbije moglo biti plodno tle za uvođenje ovog novog oblika imovine u tokove novca i kapitala.

USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je pružio tehničku pomoć Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije u analiziranju poreskog tretmana digitalne imovine i izradi predloga izmena i dopuna poreskih zakona u oblasti poreza na dohodak fizičkih lica, dobiti pravnih lica i poreza na dodatu vrednost.

Kako se digitalna imovina oporezuje u Srbiji?

Digitalna imovina se oporezuje iz aspekta dohotka fizičkih lica, dobiti pravnih lica, prometa oporezivog PDV-om, kao i iz aspekta nasleđa i poklona. Stoga, poreski tretman digitalne imovine se tiče svih fizičkih i pravnih lica poreskih rezidenata Srbije koja imaju digitalnu imovinu.

Poreski tretman digitalne imovine u Srbiji počeće sа primenom 29. juna 2021. godine u pogledu oporezivanja dohotka fizičkih lica, dobiti pravnih lica, kao i PDV tretmana prometa digitalne imovine, sa početkom primene Zakona o digitalnoj imovini. Režim oporezivanja digitalne imovine stečene putem nasleđa i poklona je stupio na snagu 1. januara 2021. godine.

Kako se oporezuje dohodak koji fizička lica ostvare prodajom digitalne imovine?

Fizičko lice koje ostvari dobit prodajom ili prenosom digitalne imovine za neku drugu vrstu imovine tada stiče obavezu da obračuna, prijavi i plati porez na kapitalnu dobit. Kapitalna dobit nastaje samo ako fizičko lice proda digitalnu imovinu ili je prenese za novčanu ili nenovčanu naknadu. Stopa poreza na kapitalnu dobit iznosi 15% i obračunava se na pozitivnu razliku koju fizičko lice ostvari između prodajne cene digitalne imovine i njene nabavne cene.

Ovakav režim oporezivanja je značajno povoljniji od onog koji se prethodno primenjivao. Prvi razlog je manji trošak poreza koji sada nosi sa sobom prodaja ili prenos digitalne imovine. Pre izmena Zakona o porezu na dohodak građana, dobit od prodaje digitalne imovine bi se oporezovala mnogo nepovoljnijim porezom na ostali drugi prihod. Efektivna stopa poreza na drugi ostali prihod iznosi 16% i obračunavala bi se na celokupnu kupoprodajnu cenu digitalne imovine. Sada će se oporezivati samo pozitivna razlika koja se ostvari prodajom ili prenosom digitalne imovine.

Druga značajna povoljnost je što se na prihod od kapitalne dobiti ne obračunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, za razliku od prethodno važećeg rešenja. Treći razlog se sastoji u tome da se kapitalni dobitak ne oporezuje godišnjim porezom na dohodak građana. Stoga, dobit koju fizičko lice ostvari prodajom ili prenosom digitalne imovine ne ulazi u osnovicu za određivanje godišnjeg poreza na dohodak građana. Prema prethodnom režimu, prihod ostvaren od prodaje ili razmene digitalne imovine bi ulazio u osnovicu za godišnji porez i time potencijalno stvarao nove poreske obaveze licu koje je tu imovinu prodalo ili razmenilo.

Fizička lica mogu umanjiti porez na kapitalni dobitak od prodaje digitalne imovine za 50%. Čak i kada poreska obaveza nastane, fizičko lice ima pravo na umanjenje poreza na kapitalnu dobit. Zato je predviđen sledeći poreski podsticaj – fizičko lice stiče pravo na umanjenje 50% poreza na kapitalni dobitak ako novčana sredstva ostvarena od prodaje digitalne imovine uloži u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih ili investicionih aktivnosti u Srbiji. Ako fizičko lice uloži sredstva od prodaje u roku od 90 dana od dana prodaje, ima pravo na oslobođenje od 50% poreza, a ako uloži u roku od 12 meseci, ima pravo na povraćaj 50% plaćenog poreza. Oslobođenje stoga iznosi 7.5% poreza na kapitalni dobitak. Uslov za primenu ovog poreskog podsticaja jeste da privredno društvo u koje je izvršeno ulaganje ne smanjuje osnovni kapital u periodu od dve kalendarske godine od godine u kojoj je ulaganje registrovano. Postupak i način ostvarivanja ovog poreskog oslobođenja će biti uređeni posebnim pravilnikom Ministarstva finansija.

Fizičko lice ima pravo na poreski podsticaj i ako uloži samo deo novčanih sredstava ostvarenih od prodaje digitalne imovine. U tom slučaju će imati pravo da mu se poreska obaveza srazmerno umanji.

Kako se oporezuje dobit koju pravna lica ostvare prodajom digitalne imovine?

Pravno lice koje ostvari kapitalni dobitak prodajom digitalne imovine tada uključuje iznos kapitalnog dobitka u poresku osnovicu poreza na dobit pravnih lica. Kapitalna dobit nastaje ako digitalnu imovinu pravno lice proda ili prenese za novčanu naknadu. Pravna lica koja se bave isključivo preprodajom digitalne imovine i za tu delatnost im je izdata dozvola za pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini, ne utvrđuju kapitalni dobitak od prodaje digitalne imovine.

Pravna lica se mogu osloboditi obaveze da uključe ostvarenu kapitalnu dobit u oporezivu osnovicu poreza na dobit. Pravno lice ne uključuje kapitalnu dobit u svoju osnovicu za porez na dobit ako uloži novčana sredstva ostvarena od prodaje digitalne imovine u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih ili investicionih aktivnosti u Srbiji. Uslov je da je ulaganje izvršeno u istom poreskom periodu kada je pravno lice prodalo digitalnu imovinu.

Kakav je PDV tretman digitalne imovine?

Promet virtuelnih valuta je oslobođen od PDV-a. Prenos i prodaja kriptovaluta (virtuelnih valuta) su oslobođeni od PDV-a, bez prava na odbitak prethodnog poreza. Ovo je veoma značajno, jer je pre izmene Zakona o PDV-u promet virtuelnih valuta bio oporezovan PDV-om po stopi od 20%. Oslobođenje se odnosi samo na kriptovalute, ne i na digitalne tokene.

Koji je rezultat?

Na ovaj način, regulatorni sistem Srbije sadrži sistematski uređen poreski tretman digitalne imovine. Sada poreski obveznici Srbije znaju koju vrstu prihoda ostvaruju otuđenjem digitalne imovine, koja poreska obaveza nastaje u tom slučaju, kao i koliko će ona iznositi. Pored jasnog poreskog tretmana, poreskim podsticajima se dodatno podstiču vlasnici kriptovaluta i drugih oblika digitalne imovine da ostvarene prihode ulažu u kapital srpske privrede i time ostvare značajne poreske uštede. Na ovaj način, omogućuje se da digitalna imovina postane dodatan izvor finansiranja za preduzeća u Srbiji i time doprinese privrednom oporavku i daljem rastu srpske privrede.

Ovim rešenjima, urađenim uz pomoć detaljne ekspertize USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, otvaraju se prilike vlasnicima digitalne imovine da značajnije aktiviraju svoja sredstva u privrednim tokovima Srbije.


Ostavi komentar

  1. Nikola Pejović

    Nikola Pejović

    3. 3. 2021. u 16:03 Odgovori

    Poštovani, odličan članak. Interesuje me da li zakon prepoznaje mogućnost naplate potraživanja pravnog lica kroz kriptovalute ? Ako da, kako se obračunava kapitalna dobit ? Vrednost kriptovalute na dan konverzije kriptovalute u npr dolar, u odnosu na vrednost koju je valuta imala na dan transakcije radi namirenja potraživanja? Ili u odnosu na vrednost posla koja je plaćena kriptovalutom ? Ili nekako drugačije ?

    • Slobodan Trivić

      Slobodan Trivić

      8. 3. 2021. u 13:39 Odgovori

      Poštovani Nikola, hvala lepo na komentaru i veoma interesantnom pitanju. Pošto je pitanje kompleksno i iziskuje detalje o samoj transakciji, prvenstveno bih vam preporučio da se obratite poreskom savetniku i advokatu kojem biste detaljno mogli da iznesete sve relevantne pojedinosti – od toga će suštinski zavisiti pravni i poreski tretman transakcije iz vašeg pitanja. Ja sam pokušao da vam iznesem nekoliko opštih smernica u daljem objašnjenju za koje se nadam da će vam biti od pomoći. Kako sam razumeo iz vašeg pitanja, interesuje vas koje su posledice kada pravno lice umesto novčanog iznosa kao namirenja potraživanja koje ima prema dužniku (fizičkom ili pravnom licu) prihvati kriptovalutu kao sredstvo namirenja. U tom slučaju, mislim da pravno lice može prihvatiti kriptovalutu kao sredstvo namirenja potraživanja, s tim da bi se takva transakcija namirenja potraživanja morala obaviti u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini, pa da bi namirenje moralo da se obavi preko ovlašćenog pružaoca povezanog sa digitalnom imovinom. U tom pogledu je neophodno da sačekamo i donošenje podzakonskih akata, za koje verujem da će regulisati postupanje kod transakcija koje uključuju i namirenje potraživanja na ovaj način. Ono što je karakteristično u situaciji kada pravno lice namiruje svoje potraživanje od potrošača (fizičkog lica), kod takvog namirenja se kriptovaluta konvertuje u novčana sredstva i onda se iz tih sredstava namiruje potraživanje pravnog lica. Takođe, Zakonom je zabranjeno da pravno neposredno primi kriptovalute od potrošača i upiše se umesto njega kao novi imalac kriptovalute po osnovu namirenja potraživanja. Pogledajte član 97. Zakona o digitalnoj imovini: “Prihvatanje digitalne imovine u zamenu za prodatu robu i/ili pružene usluge u trgovini na malo može se vršiti isključivo preko pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom koji ima dozvolu za pružanje usluge povezane s digitalnom imovinom iz člana 3. stav 1. tačka 7) ovog zakona. Pružalac usluge povezane s digitalnom imovinom iz stava 1. ovog člana od potrošača prihvata odgovarajuću vrednost digitalne imovine, koja odgovara ceni prodate robe i/ili pruženih usluga tom potrošaču, zamenjuje je za odgovarajući iznos zakonskog sredstva plaćanja i prenosi taj iznos na odgovarajući račun trgovca. Prihvatanje i/ili prenos digitalne imovine neposredno sa potrošača na trgovca je zabranjen.” U svakom slučaju, kada pravno lice naplati potraživanje putem kriptovaluta, mislim da za pravno lice ne bi trebalo da nastane obaveza poreza na kapitalni dobitak, već bi to trebalo da predstavlja prihod iz poslovanja pravnog lica koji pravno lice uključuje u svoju poresku osnovicu poreza na dobit. Kao što možete videti, za potpuno odgovor na vaše pitanje iziskuje detaljnu analizu svih pojedinosti iz potencijalne transakcije koju ste opisali.

  2. Marko

    Marko

    3. 3. 2021. u 23:27 Odgovori

    Mene zanima kako se dokazuje kupoprodajna cena, ukoliko je digitalna imovina stecena pre donosenja zakona, a vlasnik je fizicko lice? Da li se mora koristiti domaci servis za prodaju?

    • Slobodan Trivić

      Slobodan Trivić

      8. 3. 2021. u 13:55 Odgovori

      Poštovani Marko, hvala na pitanju. U pogledu dokumentovanja nabavne cene (verujem da ste na to mislili pod kupoprodajnom cenom) pre stupanja na snagu Zakona o digitalnoj imovini će najpre zavisiti na koji način je digitalna imovina stečena, kao i da li postoji dokumentacija na osnovu koje se može utvrditi na koji datum i po kojoj vrednosti je takva imovina stečena. Generalno govoreći, Zakonom o digitalnoj imovini se propisuje za većinu transakcija da se obavljaju posredstvom pružaoca usluga povezanih sa sigitalnom imovinom, a članom 36. se propisuje mogućnost neposredne trgovine na OTC tržištu. Međutim, mislim da će biti neophodno da sačekamo donošenje i podzakonskih propisa za primenu Zakona o digitalnom imovini, jer verujem da bi i dokumentovanje transakcija kupoprodaje digitalne imovine trebalo da bude uređena tim propisima, pošto se Zakonom o digitalnoj imovini reguliše način sekundarnog trgovanja digitalnom imovinom (pogledajte članove 30-37. Zakona o digitalnoj imovini). U svakom slučaju, mislim da će pitanje dokumentovanja nabavne cene digitalne imovine stečene pre stupanja Zakona o digitalnoj imovini biti jedno od čestih pitanja, a po kojem će biti neophodno da se izjasne nadležni organi u toj oblasti.

  3. Kripton

    Kripton

    4. 3. 2021. u 19:50 Odgovori

    Nije receno par kljucnih stvari. Posle koliko vremena si oslobodjen poreza na kapitalnu dobit? Kod akcija je to 10 godina, ovde to nije receno. Takodje, sta je sa onima koji su imovinu stekli pre donosenja zakona?

    • Slobodan Trivić

      Slobodan Trivić

      8. 3. 2021. u 14:08 Odgovori

      Dragi Kriptone, pitanje izuzimanje od poreza na kapitalnu dobit fizičkih lica se tiče prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prenosa poreski obveznik imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina, u skladu sa članom 72a. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG). Stoga, deluje da bi ovo poresko izuzeće trebalo da se primenjuje i na digitalnu imovinu, pod istim uslovima koji su propisani za druga prava i imovinu iz člana 72. stav 1. ZPDG. Sa druge strane, za razliku od drugih prava i imovine pobrojane u članu 72. stav 1. ZPDG, mislim da će biti otežano dokazivanje da je poreski obveznik imao neprekidno vlasništvo u trajanju od najmanje 10 godina nad digitalnom imovinom koja je stečena pre stupanja na snagu Zakona o digitalnoj imovini (posebno za ona sticanja za koja ne postoji dokumentacija). Imaj u vidu da će mogućnost dokazivanja toga da li su ovi uslovi ispunjeni takođe zavisiti i od načina na koji je digitalna imovina stečena, kao i da li postoji dokumentacija na osnovu koje se može utvrditi na koji datum i po kojoj vrednosti je takva imovina stečena. U svakom slučaju, mislim da je neophodno da sačekamo dalju razradu regulacije digitalne imovine, a ovo se može pojaviti kao jedno od važnih pitanja za nagležne organe.

  4. Drago Inđić

    Drago Inđić

    8. 3. 2021. u 03:02 Odgovori

    a tek da zamislimo da neki mogu da vrate pozajmljene kriptovalute. A nisu ni svi tipovi digitalne imovine isti. Neki možda moraju da plate izvođenje “pametnih ugovora” u ETH, odnosno ETH dođe kao trošak firme (DAO). U svakom slučaju, što pre dođemo do prakse tumačenja propisa, tim bolje.

    • Slobodan Trivić

      Slobodan Trivić

      8. 3. 2021. u 14:10 Odgovori

      Poštovani Drago, apsolutno ste u pravu, za dalju primenu će jasno tumačenje propisa biti od suštinske važnosti i u ovome će nadležni organi imati suštinsku i veoma zahtevnu ulogu.

  5. Marko

    Marko

    8. 3. 2021. u 08:44 Odgovori

    Nije problem platiti 15%, najveci problem je što većina nema nikakvih dokaza o kupovini, tj papirologije. Kupovano od prijatelja, menjacnica koje su se davno zatvorile itd, skupljalo vremenom malo po malo.
    Obrazac PPDG-3R uvek trazi datum sticanja, nabavnu vrednost, i dostavu papirologije koja to dokazuje. Ne postoji opcija obracuna kapitalne dobiti bez dostavljanja pratece dokumentacije, u USA je to reseno sa self declare value, ili net basis cost 0 value.

    Poreska mora da se izjasni kako ce da se postavi, kad vec nije uslo u zakon, (za hov postoji kod nas najniza cena u prethodnih godinu dana kao osnov ukoliko nema dokumentacije).

    To znaci da necemo moci da platimo porez na kapitalnu dobit i da hocemo bez dokaza o kupovini, a to skoro niko nema.
    Ne bi bio problem ni da poreska racuna nabavnu vrednost 0, ako nema dokaza o kupovini. Specificna je situacija.

  6. Ljuba

    Ljuba

    14. 4. 2021. u 16:10 Odgovori

    Neće oni tu zatezati, bez dokaza o kupovini obračunaće se nabavna cena 0 jer država onda nema tu šta da izgubi, samo dobija.

  7. Nikola

    Nikola

    15. 4. 2021. u 16:37 Odgovori

    Koje su obaveze pausalne firme koja se osnovno bavi drugim poslom, ali ima prihod od prodaje kripotovalute? Da li je potrebno platiti neki dodatni porez u tom slucaju ili taj prihod ulazi u godisnji promet pausalnog obveznika?

  8. Eva

    Eva

    22. 4. 2021. u 08:27 Odgovori

    Postovani mene interesuje koliko ja moram da platim porez ,kad sam dobila od svog sina na poklon dig.valutu tako mi pomaze da prezivim mesec .Vrednost je 40.000,00din

  9. Sanja Petrov

    Sanja Petrov

    24. 4. 2021. u 10:31 Odgovori

    Poštovani, ja sam fotograf sa paušalnom radnjom, želim da počnem da prodajem svoje fotografije kao NFT, plaća se u ETH. Pa me interesuje dali tu kriptovalutu mogu da prebacim u dinare na poslovni račun firme i kako se knjiži ta dobit. Hvala

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Od Silicijumske doline do Skadarlije: Kako je američki Harness otvorio svoj R&D centar u srpskoj prestonici?

Kao kompanija koja razvija CI/CD alate za programere i dev timove, američki Harness otvorio je početkom godine svoj R&D centar u srpskoj prestonici. Otkrivamo koji su njihovi dalji planovi.

Gaming

Kroz program ‘Game Dev Bootcamp’ Nordeus nastavlja da edukuje mlade o razvoju igara – prijave do 12. novembra

Nordeus fondacija pokreće novi online besplatni obrazovni program 'Game Dev Bootcamp' za mlade širom Srbije koji su zainteresovani za tehnički razvoj video igara.

Internet marketing

Digitalni marketing u regulisanim industrijama: Kako se oglašavati kada je sve zabranjeno?

Za sve regulisane industrije uvek važe dve stvari, budžet uglavnom nikada nije problem i skoro ništa nije dozvoljeno kada je marketing u pitanju.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Sat vremena o TikTok oglašavanju (gošća Gorana Risteski)

TikTok, društvena mreža koja je osvojila svet u prethodne dve godine, raste još više i otvara nove mogućnosti za brendove, biznise, oglašivače i nezavisne kreatore. Upravo na tu temu u 73. epizodi Office Talks podcasta pričamo sa Goranom Risteski koja radi kao Media Researcher u agenciji Direct Media United Solutions.

Karijere

Tamara Prodanović postaje specijalista za brendiranje poslodavca u kompaniji Syrmia

Odakle je potekla odluka da se Tamara nakon sedam godina provedenih u HelloWorld-u priključi 'kompanijskoj strani priče' i pređe u kompaniju Syrmia?

Karijere

Studenti informatike i Synechron organizovali prvi hakaton na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu

BarKod hakaton, prvi hakaton na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, održan je prethodnog vikenda pod sloganom 'Ako ništa…bar kod!'.

Kultura 2.0

UNICEF u Srbiji pokrenuo humanitarnu akciju – kupovinom NFT tokena pomažete deci sa smetnjama u razvoju

Povodom obeležavanja 75 godina rada UNICEF-a predstavljena je i dalje aktuelna specijalna kolekcija jedinstvenih digitalnih tokena - NFT, koja će biti izložena do 11. decembra. Izložba ima humanitarni cilj nabavke asistivne tehnologije koja pomaže deci sa smetnjama u razvoju da povećaju svoje sposobnosti i veštine.

Startapi i poslovanje

Programeri, Bosch ne proizvodi samo aparate za kafu – ima i odeljenja koja kreiraju softvere

Mesec dana sam u Bosch-u. Iako za sebe mislim da detaljno poznajem IT industriju, do pre dva meseca nisam znala da ova kompanija proizvodi nešto što nisu aparati za kafu, veš mašine i klime, kao i da u okviru Bosch-a postoje neka odeljenja koja prave softvere.

Karijere

Kompanija ZF Serbia najavila nova zapošljavanja u novosadskom razvojnom centru

Traže se inženjeri za rad na razvoju energetske elektronike za primenu u pogonskim sistemima.