Srpski Treesury uz tokenizaciju menja ulaganje u poljoprivredu i omogućava pasivne prihode

Treesury je nastao kao spoj profesionalnog iskustva koje ima Jovan Paunović CEO pomenutog startapa, kao i njegovih ličnih interesovanja i vrednosti koje nosi od malena. Kako i sam kaže, oduvek je želeo da poveže inovaciju i tradiciju, a kroz ovaj projekat pronašao je način da stvori održivo rešenje za ulaganje u proizvodnju hrane, što smatra da je samo po sebi jedan plemenit poziv.

Tokom karijere u General Electric-u, kroz razgovore s kolegama širom sveta, naš sagovornik je uvideo koliko ljudi teže pasivnim prihodima i balansiranju poslovnog i privatnog života. Istovremeno, njegova dugogodišnja povezanost s poljoprivredom i prirodom dodatno je oblikovala viziju koju danas on i njegov tim grade.

Upravo je taj spoj različitih iskustava doveo do stvaranja Treesury-ja, od rada u investicionom fondu, preko bliskih kontakata s vodećim ljudima Ferrero kompanije tokom Jovanovog boravka u Italiji, do prepoznavanja blockchain tehnologije kao sredstva za transformaciju tržišta kapitala.

U nastavku ovog teksta, otkrivamo više detalja o poslovanju startapa ali i o tome kako su omogućeni pasivni prihodi za sve korisnike uz pomoć tokenizacije. 

Ko su sve osnivači ovog startapa, kako izgleda tim koji stoji iza Treesury-ja?

Jovan: Treesury čini jedan iskusan multidisciplinarni tim koji okuplja eksperte iz različitih oblasti. Kroz rad na pozicijama generalnog direktora General Electric-a i GE Healthcare-a za Zapadni Balkan i kao partner u investicionom fondu sam stekao iskustvo u biznisu.

Sa druge strane, tu je Aleksandar Petrović koji ima bogato iskustvo u poljoprivredi i postavio je održiv i profitabilan model za sadnju lešnika na više hiljada hektara u Srbiji. Informacione tehnologije i blockchain pokriva Vladimir Cvejić, koji je ključan za razvoj našeg sigurnosnog tokena i platforme za investitore.

Vanesa Sammut koristi svoje bogato znanje iz marketinga stečeno širom sveta, kako bismo uspešno skalirali poslovni model u drugim državama, dok se dr Oskar Marko sa Instituta BioSens stara da je poljoprivredna proizvodnja digitalizovana i da se u našim voćnjacima koriste najnovije tehnike precizne i regenerativne poljoprivrede.

Šta tačno Treesury podrazumeva, koji proizvod razvijate, kome je on namenjen i koje benefite donosi korisnicima?

Jovan: Treesury omogućuje kolektivne investicije u poljoprivrednu proizvodnju korišćenjem tehnologije sigurnosnih tokena. Sa jedne strane imamo poljoprivredu, gde postoje velike barijere za ulazak, kako zbog potrebe za kompleksnim domenskim znanjem, tako i zbog visokih troškova proizvodnje.

Procene su da postoji nedostatak finansiranja poljoprivrede od preko 168 milijardi USD samo u Evropi i Africi, nedostatak koji banke ne mogu da pokriju, pogotovo kod višegodišnjih zasada. Sa druge strane imamo investitore koji gledaju gde da plasiraju svoj novac, a poljoprivreda se i u periodima globalnih turbulencija prouzrokovanih pandemijom i geopolitičkim previranjima pokazala kao izuzetno stabilna grana industrije za investicije.

Sa treće strane, tu su veliki industrijski kupci koji imaju probleme da osiguraju stabilan priliv kvalitetnih sirovina. Naša kompanija je upravo ta nedostajuća karika koja prevazilazi sve navedene probleme kroz najsavremenije tehnologije.

Po čemu se vaš proizvod razlikuje od nekih drugih sličnih rešenja na tržištu?

Jovan: Na tržištu postoje kompanije koje nude različite načine investiranja u poljoprivredu. FarmFundr npr. omogućuje kolektivno vlasništvo nad njivama u SAD, ali zahteva minimalnu investiciju od 10 hiljada USD i prihvata jedino akreditovane investitore, slično kao i Plantations International gde je akcenat na poljoprivrednoj proizvodnji.

Postoji i kompanija Cropital koja finansira porodična gazdinstva, ali je fokusirana na društvenu odgovornost i ne garantuje stabilne prihode.

Ono što nas izdvaja jeste holistički pristup uvezivanja celog poljoprivredno-prehrambenog ekosistema i lanca snabdevanja – od olakšanog finansiranja poljoprivrednika i podrške za digitalizaciju i modernizaciju proizvodnje, preko pravljenja transparentnog i regulisanog ambijenta za investitore, do otkupa proizvedene robe od strane velikih industrijskih kupaca.

Kompleksnost ovakvog modela je često bila predmet kritika naših mentora i konsultanata ali smo radom na terenu, detaljno upoznavajući konkretne izazove sa kojima se susreću svi učesnici u lancu vrednosti ustanovili da je ovakav pristup zaista neophodan.

Finansiranje poljoprivrednika samo po sebi nije dovoljno i održivo jer se postavlja pitanje da li će uložena sredstva biti upotrebljena na optimalan način i dati odgovarajuće povraćaje investitorima kako bi oni ponovo ulagali.

Dakle, moramo obezbediti potpunu transparentnost i praćenje operacija, a za to je neophodna modernizacija i digitalizacija poljoprivredne proizvodnje. Garancija plasmana dođe kao čvrst temelj, ali da bismo obezbedili ovakvu sigurnost, neophodno je da velikim kupcima obezbedimo adekvatan kvalitet i kvantitet, usklađenost sa najzahtevnijim standardima, te ponudimo pouzdan izvor kvalitetne sirovine.

Ako govorimo o samom finansijskom proizvodu investicije u plantažu lešnika, dve su ključne komponente koje nas značajno odvajaju od drugih, na prvi pogled veoma sličnih projekata koji nude investicije u druge poljoprivredne kulture.

Prva je veliko i brzorastuće tržište lešnika kojim dominiraju veliki industrijski kupci iz konditorske i pekarske industrije, a kod kojih smo obezbedili plasman lešnika, što investitorima značajno smanjuje rizik.

Druga stavka je usklađenost našeg tokena sa najnaprednijim standardom za tokenizaciju finansijskih instrumenata ERC3643, koji zadovoljava sva pravila i standarde tržišta kapitala, te omogućava našem tokenu da bude listiran na regulisanom tržištu kapitala (berzi).

U decembru prošle godine je svetska asocijacija ERC3643 objavila članak o Treesury-ju kao slučaj dobre prakse tokenizacije. Ovaj standard, dodatno umanjuje rizik investitora, obezbeđujući transparentnost i regulatornu sigurnost.

Ovakav, inovativan koncept kolektivnog ulaganja u poljoprivredu korišćenjem tehnologije sigurnosnih tokena demokratizuje pristup ulaganjima, jer nije potrebno biti akreditovan investitor, dok minimalan ulog iznosi svega 102 EUR, čime se otvaraju mogućnosti za ulaganje široj populaciji.

Ono što nas takođe izdvaja jeste savremena proizvodnja zasnovana na modernim tehnologijama Instituta BioSens i drugih partnera, koja postiže visoku efikasnost uz izrazito pozitivan uticaj na životnu sredinu.

Da li ste već sada ostvarili saradnju sa određenim klijentima i ako da, koji su njihovi utisci?

Jovan: Jesenas je Komisija za hartije od vrednosti odobrila naš Beli papir (brošuru za inicijalnu java ponudu Treesury Tokena) i od tada pa do danas smo prikupili milion evra investicija u tokene od oko stotinu investitora. Ono što smo zapazili je da su naši investitori veoma lično vezani za ovaj projekat iz više razloga.

Prvi razlog je zato što se radi o poljoprivrednoj proizvodnji i lešnicima – nečemu opipljivom i nečemu što ne podleže špekulacijama. Drugi razlog je zato što je leska jedna od retkih kultura koja ima negativan ugljenični otisak, odnosno apsorbuje više CO2 iz atmosfere nego što se emituje u njenoj proizvodnji.

Ljudi sve više obraćaju pažnju na životnu sredinu i održivost, pogotovo kad je reč o mlađim generacijama. Naš projekat im omogućuje da postignu stabilan povrat investicije i u isto vreme urade nešto dobro za planetu. 

Na koji način je projektovan vaš biznis model, tačnije monetizacija?

Jovan: Za svaki kupljeni token sadimo jedno drvo. Prikupljeni kapital kroz tokenizaciju plantaže se koristi za nabavku sadnica, troškove radne snage, repromaterijala i agrotehničke mere, dok se profit od drveta deli između Treesury-a i vlasnika tokena 50/50. Važno je napomenuti da podela profita počinje tek nakon što je investitor povratio uložen kapital, što dodatno umanjuje rizik investitora.

Naša kompanija ne zarađuje prodajom tokena, već prodajom poljoprivrednih proizvoda, u ovom slučaju lešnika. Token možemo predstaviti kao “pozajmicu” investitora kompaniji, koja u njegovo ime sadi stablo i brine se o njemu. Dodatni izvor prihoda uključuje prodaju ugljeničnih kredita sa plantaže, čime se kompanijama daje mogućnost da anuliraju svoj ugljenični otisak.

Ako govorimo o monetizaciji Treesury poslovnog modela, pored već pomenute agregacije i trgovine poljoprivrednim proizvodima i karbonskim (ugljeničnim) kreditima, Treesury ostvaruje prihode i od pružanja usluga tokenizacije drugim poljoprivrednim proizvođačima i privrednim društvima zarad prikupljanja kapitala.

Pod time se podrazumevaju savetodavne usluge i podrške poljoprivrednim proizvođačima za implementaciju modernih tehnoloških rešenja u proizvodne procese, i berzansko trgovanje tokenizovanim finansijskim instrumentima koji su izdati preko Treesury tehnološke platforme.

Jeste li imali do sada neku investiciju ili je ceo startap bootstrapovan? Da li razmišljate o investiciji?

Jovan: Do sada smo dobili podršku sa mnogo strana, na čemu smo veoma zahvalni našim partnerima. Pre svega, tu je Fond za inovacionu delatnost koji nam je kroz program podrške ranom razvoju kompanija, iz sredstava Evropske unije, pomogao da postavimo kompaniju na noge i razvijemo platformu.

Podršku smo dobili i od GIST akceleratora američkog State Departmenta, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja nas je podržala kroz projekat Star Ventures i drugih organizacija koje podstiču inovacije i olakšavaju pristup kapitalu. Finansijska podrška dobijena kroz ove projekte nije zahtevala odricanje dela vlasništva.

Međutim, trenutno smo u intenzivnim pregovorima za equity investiciju sa investitorima iz inostranstva, a tu će nam biti od izuzetne pomoći i program Katapult, čiji smo od skora član, a koji nudi opciju kofinansirajućeg granta za equity investicije kvalifikovanih investitora.

Nudite i opciju investiranja u drvo lešnika kroz tokenizaciju. O čemu je tačno ovde reč?

Jovan: Kako bismo dokazali koncept naše tehnologije, prva farma koju tokenizujemo je zasad leske kojim sami upravljamo. Razlog za to je što imamo dvadeset i pet godina iskustva u proizvodnji lešnika i upotrebom sopstvene metodologije gajenja ostvarujemo drastično veće prinose od prosečnih, uz postizanje premijum kvaliteta proizvoda.

Iako u narednim sezonama planiramo daleko veće zasade leske kojima ćemo i dalje mi upravljati, ipak, plan za dalje skaliranje poslovnog modela podrazumeva tokenizaciju zasada trećih lica. Naši odabrani partneri će voditi proizvodnju po našim standardima i pod našom kontrolom, a gajiće već druge poljoprivredne kulture – maline, borovnice, šećernu repu, pivski ječam i dr.

Ovakva postavka otvoriće široku paletu različitih tokena sa različitim periodima povrata investicije i različitim prinosima, što otvara velike investicione mogućnosti kako za obične građane tako i profesionalne investitore.

Koje benefite u tom slučaju može da ima investitor i koji je iznos minimalnog ulaganja?

Jovan: Cena tokena u promotivnom periodu je 102 EUR, što verujemo da je zaista pristupačna cena, prilagođena opštoj populaciji. Leska daje prvi komercijalni rod u petoj godini, a povrat investicije se očekuje oko devete, desete godine, u zavisnosti od visine investicije.

Dužina trajanja tokena je 40 godina, što predstavlja komercijalni vek drveta kada biljka daje kvalitetan prinos. Kada se prihodi od lešnika i ugljeničnih kredita podele, na ovih 40 godina, dobije se prosečan godišnji povrat od 12-15%, što je veoma atraktivan prinos, uzimajući u obzir stabilnost investicije.

Za one koji preferiraju kraći investicioni horizont, moguć je i raniji izlazak iz investicije prodajom tokena na OTC ili organizovanom tržištu u skladu sa navodima iz našeg Belog papira, uz mogućnost ostvarivanja kapitalne dobiti. Upravo ova fleksibilnost, odnosno likvidnost investicije jeste jedna od ključnih prednosti koje tokenizacija donosi u poljoprivrednu industriju. 

Koliko bi tokenizacija ali i digitalizacija mogli da promene perspektivu poljoprivrede u Srbiji u narednom periodu?

Jovan: Mislim da nove tehnologije imaju potencijal da kompletno izmene poljoprivredu u našoj zemlji. Čak i globalno posmatrajući, iza ciljeva održivog razvoja Ujedinjenijh nacija, gde god zagrebete dođete do problema finansiranja.

Tehnologija tokena nam omogućuje da usmerimo investicije u infrastrukturu, mehanizaciju i pokrivanje troškova primene savremenih agrotehničkih mera, dok nam digitalne tehnologije daju dodatan uvid i olakšavaju kontrolu proizvodnje.

Na osnovu podataka sa satelita, senzora i dronova moguće je optimizovati proizvodnju – smanjiti upotrebu inputa, povećati i poboljšati kvalitet prinosa, i smanjiti uticaj na životnu sredinu, u skladu sa principima precizne i regenerativne poljoprivrede.

Koji su vaši poslovni planovi za budući period?

Jovan: Plantaža lešnika je pilot projekat koji je tu da pokaže da tokenizacija poljoprivredne proizvodnje daje očekivane rezultate na terenu i da privlači pažnju širokog spektra investitora.

U narednom poljoprivrednom ciklusu nam je cilj da dokažemo da je naš biznis model skalabilan kroz različite geografske lokacije i kroz različite poljoprivredne kulture.

Ovim pristupom želimo da se pozicioniramo kao globalno relevantna kompanija sa potencijalom primene u bilo kojoj zemlji na svetu, a ambicije su nam pogotovo vezane za Afriku i “globalni jug” gde je pristup finansijama najveće usko grlo u proizvodnji hrane.

U svakom slučaju, radujemo se širenju poslovnog modela i širenju našeg tima sa kojim ćemo zajedno moći da gradimo održivu budućnost.

Koristimo ovu priliku da pozovemo na saradnju potencijalne partnere – weath i asset menadžere, finansijske savetnike i brokere – da ujedinjenim snagama gradimo novu generaciju tržišta kapitala, transformišemo poljoprivrednu industriju i ozelenimo našu planetu.