Toma van bioskopskih sala: Kako stati na put pirateriji i zašto je ona i dalje aktuelna?

Ovih dana na društvenim mrežama povela se žustra diskusija o piratizovanoj verziji filma “Toma” koja je pre nekoliko dana počela masovno da se deli. Čak sam i ja dobio nekoliko poruka sa linkom za preuzimanje sa najrazličitijih strana. Iako piraterija nije nešto o čemu često slušamo u doba streaming platformi i on demand sadržaja – ono što je džabe i dalje je najslađe.

Odmah da se ogradim – piraterija nije cool. Kao klinci to smo radili jer nismo imali izbora i to ima svoje prednosti. Zahvaljujući piratizovanom sadržaju dobili smo pristup stvarima zbog kojih smo se osećali kao deo sveta čak i kada to nismo bili, ali danas je situacija ipak drugačija.

Naravno da treba da nas čudi to što autori filma žele da zaštite svoje delo, bez obzira na činjenicu da je ovo ostvarenje doživelo ogroman uspeh i vratilo publiku u bioskope. Film “Toma” za kratko vreme pogledalo je više od 500.000 gledalaca (u bioskopima), ali su istom brzinom i producenti najoštrije osudili sve one koji preuzimaju ili dele link ka piratizovanom sadržaju što je izazvalo more reakcija na društvenim mrežama, ali i sveobuhvatnu diskusiju o jednom takvom potezu, o pirateriji u 21. veku i budućnosti multimedijalnog sadržaja.

Re: upozorenje produkcije "Tome" – plašenje korisnika interneta i optuživanje da su počinili krivična dela koja tek treba da se dokažu na sudu ne predstavlja konstruktivno ponašanje. "Igra prestola" je ako se ne varam najpiratizovaniji TV sadržaj ikad, pa HBO nije (javno) pretio.

— BOJΛN_PΞRKOV 😷🙅🏻‍♂️ (@Bojan_Perkov) October 10, 2021

Oni najveći kritičari reći će pa šta – za film “Toma” izdvojeno je dosta novca iz budžeta Srbije, zašto takav sadržaj ne bi bio dostupan onima koji nisu bili u mogućnosti da odu do bioskopa?

Sa druge strane, treba istaći i da je u film uloženo puno vremena, još više talenta i strasti koji su iznedrili jedno zaista sjajno umetničko delo. Taj trud ima cenu, jer ako smo spremni da izdvojimo novac za sve popularnije streaming platforme i naše omiljene serije, pa možemo valjda da podržimo i domaću produkciju?

Ima i onih koji kažu da zbog piraterije niko ko je uključen u film neće ostati “gladan”. Pre neke četiri godine Evropska komisija izdvojila je pozamašna novčana sredstva kako bi ispitala koliko je piraterija štetna po filmsku industriju, ali taj izveštaj nikada nije u celosti objavljen – sumnja se da su rezultati pokazali kako je uticaj zanemarljiv i kako piraterija zapravo utiče na prodaju muzičkih dela, filmova, knjiga i video igara na području EU – pa možemo pretpostaviti i širom sveta.

Uostalom, da nije bilo piratizovanog sadržaja krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, gde bismo sada bili mi? Da li bismo imali tako široka shvatanja i bili upoznati sa pop kulturom koja nas je umnogome oblikovala? Da li se upravo to dešava sa onima koji danas ne mogu da dođu do sadržaja koji je drugima dostupan?

Uostalom, ako piraterija prati i razvoj informacionih tehnologija koje su neminovno napredovale u proteklih 20 godina – kako je onda moguće da industrija zabave iz godine u godinu beleži sve veći rast?

Kako sadržaj učiniti dostupnim svima – uz fer uslove?

Vratimo se za kratko na “Tomu”. Iako je pirateriju za sada (barem u Srbiji) teško kontrolisati, smatram da je nikako ne treba opravdati, ali donekle treba imati razumevanja. Možda više razumevanja od pozivanja na hapšenje i pretnje. Uostalom, niko ne želi da popije batine od Dragana Bjelogrlića jer videli smo da ovaj sjajan režiser ima i solidan desni hook.

Šta je onda rešenje? Nažalost, u trenutnim okvirima ono ne postoji. Dok god sadržaj, a posebno onaj najaktuelniji, nije dostupan svima i to putem Interneta, ovakve stvari će se dešavati. Ili će se filmovi snimati u bioskopu, ili će kopije da nestaju pred očima režije, ili će se čitave objavljivati pre nego što su i puštene kao što je bio slučaj sa “Igrom prestola”.

Jedno je sigurno – ukoliko publika ima izbor da podrži nekoga uz pravednu novčanu nadoknadu, ona će to i da uradi. Govorim o većini, jer par loših primera će uvek biti. Ne tvrdim da streaming premijera velikih filmskih dela može da zameni bioskopsku salu, ali nešto drugo mogu sa sigurnošću da potpišem: dok god bude sjajnih umetničkih dela iz domena muzike i kinematografije, biće i onih koji ta dela žele da čuju ili pogledaju. Diskusiju koju treba da imamo jeste kako da se to omogući što većem broju ljudi uz ok nadoknadu i zaradu, a ne samo da se borimo protiv istih.

Što se “Tome” tiče, ja sam se za sada odupreo iskušenju i film ću pogledati u bioskopu jer smatram da je to jedino što je primereno jednom takvom delu.