Film Toma i van bioskopskih sala: Kako stati na put pirateriji?

Toma van bioskopskih sala: Kako stati na put pirateriji i zašto je ona i dalje aktuelna?

Priča o našem najpoznatijem boemu sada je dobila i svoj nastavak - ovog puta u vidu diskusije o procureloj verziji filma, piratizovanom sadržaju u 2021. godini i pretnjama produkcije.

Ovih dana na društvenim mrežama povela se žustra diskusija o piratizovanoj verziji filma “Toma” koja je pre nekoliko dana počela masovno da se deli. Čak sam i ja dobio nekoliko poruka sa linkom za preuzimanje sa najrazličitijih strana. Iako piraterija nije nešto o čemu često slušamo u doba streaming platformi i on demand sadržaja – ono što je džabe i dalje je najslađe.

Odmah da se ogradim – piraterija nije cool. Kao klinci to smo radili jer nismo imali izbora i to ima svoje prednosti. Zahvaljujući piratizovanom sadržaju dobili smo pristup stvarima zbog kojih smo se osećali kao deo sveta čak i kada to nismo bili, ali danas je situacija ipak drugačija.

Naravno da treba da nas čudi to što autori filma žele da zaštite svoje delo, bez obzira na činjenicu da je ovo ostvarenje doživelo ogroman uspeh i vratilo publiku u bioskope. Film “Toma” za kratko vreme pogledalo je više od 500.000 gledalaca (u bioskopima), ali su istom brzinom i producenti najoštrije osudili sve one koji preuzimaju ili dele link ka piratizovanom sadržaju što je izazvalo more reakcija na društvenim mrežama, ali i sveobuhvatnu diskusiju o jednom takvom potezu, o pirateriji u 21. veku i budućnosti multimedijalnog sadržaja.

Oni najveći kritičari reći će pa šta – za film “Toma” izdvojeno je dosta novca iz budžeta Srbije, zašto takav sadržaj ne bi bio dostupan onima koji nisu bili u mogućnosti da odu do bioskopa?

Sa druge strane, treba istaći i da je u film uloženo puno vremena, još više talenta i strasti koji su iznedrili jedno zaista sjajno umetničko delo. Taj trud ima cenu, jer ako smo spremni da izdvojimo novac za sve popularnije streaming platforme i naše omiljene serije, pa možemo valjda da podržimo i domaću produkciju?

Ima i onih koji kažu da zbog piraterije niko ko je uključen u film neće ostati “gladan”. Pre neke četiri godine Evropska komisija izdvojila je pozamašna novčana sredstva kako bi ispitala koliko je piraterija štetna po filmsku industriju, ali taj izveštaj nikada nije u celosti objavljen – sumnja se da su rezultati pokazali kako je uticaj zanemarljiv i kako piraterija zapravo utiče na prodaju muzičkih dela, filmova, knjiga i video igara na području EU – pa možemo pretpostaviti i širom sveta.

Uostalom, da nije bilo piratizovanog sadržaja krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, gde bismo sada bili mi? Da li bismo imali tako široka shvatanja i bili upoznati sa pop kulturom koja nas je umnogome oblikovala? Da li se upravo to dešava sa onima koji danas ne mogu da dođu do sadržaja koji je drugima dostupan?

Uostalom, ako piraterija prati i razvoj informacionih tehnologija koje su neminovno napredovale u proteklih 20 godina – kako je onda moguće da industrija zabave iz godine u godinu beleži sve veći rast?

Kako sadržaj učiniti dostupnim svima – uz fer uslove?

Vratimo se za kratko na “Tomu”. Iako je pirateriju za sada (barem u Srbiji) teško kontrolisati, smatram da je nikako ne treba opravdati, ali donekle treba imati razumevanja. Možda više razumevanja od pozivanja na hapšenje i pretnje. Uostalom, niko ne želi da popije batine od Dragana Bjelogrlića jer videli smo da ovaj sjajan režiser ima i solidan desni hook.

Šta je onda rešenje? Nažalost, u trenutnim okvirima ono ne postoji. Dok god sadržaj, a posebno onaj najaktuelniji, nije dostupan svima i to putem Interneta, ovakve stvari će se dešavati. Ili će se filmovi snimati u bioskopu, ili će kopije da nestaju pred očima režije, ili će se čitave objavljivati pre nego što su i puštene kao što je bio slučaj sa “Igrom prestola”.

Jedno je sigurno – ukoliko publika ima izbor da podrži nekoga uz pravednu novčanu nadoknadu, ona će to i da uradi. Govorim o većini, jer par loših primera će uvek biti. Ne tvrdim da streaming premijera velikih filmskih dela može da zameni bioskopsku salu, ali nešto drugo mogu sa sigurnošću da potpišem: dok god bude sjajnih umetničkih dela iz domena muzike i kinematografije, biće i onih koji ta dela žele da čuju ili pogledaju. Diskusiju koju treba da imamo jeste kako da se to omogući što većem broju ljudi uz ok nadoknadu i zaradu, a ne samo da se borimo protiv istih.

Što se “Tome” tiče, ja sam se za sada odupreo iskušenju i film ću pogledati u bioskopu jer smatram da je to jedino što je primereno jednom takvom delu.


Ostavi komentar

  1. Vlajko

    Vlajko

    12. 10. 2021. u 08:19 Odgovori

    Upravo samo zaostravanjem i kaznjavsnjem moze da ze spreci piraterija. Sa laznim brendom kad ulazite u USA mozete odmah ds budete uhapseni i osudjeni i tako se sprecava piraterija. Kako ce i kad produkcija da pusti film na mrezu je stvar njihovog marketinga i procena i ne treba da se vezuje za produkciju nego za efikasnan rad drzave. Da je drzava promtno reagovala ne bi morala produkcija ni da se oglasi uopste vec samo ds prijavi policiji kradju ns netu.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

9 razloga zašto žene ne (p)ostaju preduzetnice

Čula sam više puta da žene preduzetnice njihove kolege muškarci doživljavaju 'neozbiljno' i 'da se ne bave pravim biznisima'. Zašto postoji takva reputacija, i da li je zaista tako? 

Gaming

$12,7 milijardi vredna je akvizicija Zynge od strane Take-Two Interactive čiji je Nordeus ključan deo

Take Two Interactive, jedna od najvećih kompanija u globalnoj game dev industriji, najavila je akviziciju kompanije Zynga za 12,7 milijardi dolara. Na ovaj način pomenuti gigant bi mogao da proširi svoj već bogati portfolio firmi u sklopu kog se nalazi i srpski Nordeus.

Tehnologija

Crypto Lifers prvi je projekat umetnika Vladimira Popova koji nam otkriva kako je ušao u NFT svet

Da NFT i digitalna umetnost bazirana na blockchain tehnologiji nije prisutna samo u bogatim društvima i državama pokazuje nam i jedan od domaćin autora NFT kolekcije, Vladimir Popov. Njegov umetnički rad je već objavljen na internetu, a o tome ćemo govoriti u nastavku teksta.

Propustili ste

Tehnologija

Crypto Lifers prvi je projekat umetnika Vladimira Popova koji nam otkriva kako je ušao u NFT svet

Da NFT i digitalna umetnost bazirana na blockchain tehnologiji nije prisutna samo u bogatim društvima i državama pokazuje nam i jedan od domaćin autora NFT kolekcije, Vladimir Popov. Njegov umetnički rad je već objavljen na internetu, a o tome ćemo govoriti u nastavku teksta.

Karijere

ProductDock organizuje ‘Rookie Boot Camp’ – tromesečnu praksu za studente i diplomce koji poznaju Javu

Program prakse biće organizovan u novosadskoj kancelariji ove kompanije od 1. marta, a otvorene su četiri pozicije za praksu. Na kraju programa, svi učesnici u skladu sa postignutim rezultatima imaće priliku za stalno zaposlenje u ProductDock-u.

Tehnologija

Ovo su najtraženije kriptovalute koje trenutno možete naći na tržištu

Kriptovalute već godinama unazad imaju sve značajniji upliv u svetskoj ekonomiji, trgovini i digitalnim transakcijama. Čini se da će svoj zenit popularnosti tek dostići, a do tada smo vam spremili još jedan edukativan tekst o trgovanju sa ovim "novčićima" uz osvrt na to koji od njih su trenutno najpopularniji na tržištu.

Startapi i poslovanje

Novi Zakon o inovacionoj delatnosti bitan je za osnivače startapa – ali i za investitore

Startap kao pojam po prvi put je prepoznat jednim zakonom Republike Srbije. O pravnom okviru za dalji razvoj srpskog startap sistema razgovaramo sa direktorom Inicijative „Digitalna Srbija“.

Kultura 2.0

Roditelji, Snapchat nije samo aplikacija za filtere – vodite računa koje opcije su uključene vašoj deci

Ako imate dete uzrasta osnovne škole, velika je verovatnoća da ima instaliran Snapchat u telefonu (ako poseduje telefon) i da skuplja 'vatrice' sa drugarima. Ipak, morate preduzeti određene korake da ih zaštitite.

Startapi i poslovanje

Američki Rho sa novih $75 miliona zaposlio više od 30 ljudi u Beogradu i najavio novo širenje

Njujorški 'fintech' nedavno je zatvorio Series B investiciju, a kompanija je od letos prisutna u srpskoj prestonici gde aktivno radi na razvoju lokalnog tima. Cilj je zaposliti top talenat, pri čemu iz kompanije kažu da nude plate u rangu globalnih razvojnih centara i druge benefite.