TikTok škola: Zašto vaše dete NE treba da bude poznato – uprkos visokoj zaradi?

Ispostavilo se da je TikTok škola trol, a ja sam kao i druge kolege novinari, nasela – priznajem! Izuzevši povod za nastanak teksta, tema je veoma važna jer govori o bezbednosti dece na internetu i razvijanju zdravih navika u online svetu.

Ako redovno skrolujete Reddit-om, sigurno vam nije promakao post o TikTok školi koji je osvanuo na r/Srbiji. Neko je ufotkao letak koji poziva roditelje da svoju decu upišu na kurs koji će im deci omogućiti da “postanu poznata”, budu u koraku s vremenom, pripreme se za “najtraženiju profesiju”, jer se “najveća zarada nalazi upravo na društvenim mrežama”.

Gnev domaćih reditora, koji često ume da bude prenaglašen i osuđivački, ovoga puta je sasvim opravdan, jer zašto bi iko svesno želeo da eksponira svoju decu na internetu, i da im to bude izvor zarade? Jednostavno, ordure bizzare. A čemu oštar stav i zašto nisam oduševljena TikTok školom, elaborirala sam u redovima koji slede.

Samoposluga za internet predatore

Ovoj temi želim da pristupim iz lične perspektive i bez osude, uz nadu da će nekome poslužiti kao koristan savet. Na internetu sam od svoje 12. godine, a kompjuter koristim – pa, verovatno od kad sam postala svesno biće. Prvu društvenu mrežu napravila sam u nižim razredima osnovne škole, bio je to MySpace i pojma nisam imala kako se koristi, ali sam svakako ostavila svoje podatke. Onda se pojavio takozvani Piczo koji pamti samo moja generacija, a bio je preteča Facebook-a, koncipiran kao vlastiti web sajt.

Tu smo objavljivali svoje fotografije – iz škole, sa igrališta, sa plaže…te neretko otkrivali lokaciju i putanju svog kretanja. Naravno, apsolutno nesvesni potencijalnih opasnosti kojima smo izloženi. Ubrzo smo svi prešli na Facebook, gde smo nastavili trend overshare-ovanja svakog segmeta svoje svakodnevice.

Međutim, to su bili počeci modernog interneta – web 2.0 – generacija naših roditelja većinom nije bila prisutna na društvenim mrežama ali je, čini mi se, bila svesna opasnosti koju one predstavljaju za mlađe maloletnike. Zato nisu odobravali da mi, njihova deca, eksponiramo svoju privatnost na internetu. A mi smo, naravno, to radili krišom.

Tako sam ja, a pretpostavljam i većina mojih vršnjaka, apsolutno samouka što se tiče bazične informatike i upotrebe računara. I to je dobra strana provedenih sati i sati online, još od predadolescentskog perioda.

S druge strane, odrasla ja morala je da briše digitalne tragove koje je ostavila kao mala i, da može da vrati vreme, ne bi se izlagala potencijalnim opasnostima na internetu – predatorima kojima su naši nalozi bili dostupni kao samouslužna radnja, i ko zna gde su naše dečije fotografije distribuirane i u koje svrhe korišćene. Da ne govorim o tome, kako sve jednom objavljeno na internetu, tamo ostaje zauvek.

Od tada je prošla čitava jedna internet era, i čovek bi rekao da su se vremena promenila – da roditelji imaju veću svest i stepen edukacije, pa ih deca ne mogu tako lako premantati i iza leđa im živeti dvostruki život online. Ne lezi vraže. Milenijalci – generacija odrasla na internetu – koji su se ostvarili kao roditelji kao da nisu imali nikakav susret s tehnologijom ili, u najboljem slučaju, napili se vode iz reke zaborava pa svoju decu eksponiraju od prve ultrazvučne slike. Što je, po mom mišljenju, popriličan paradoks.

Kao da nisu svesni da roditeljski i dečji profili predstavljaju izlog iz kojeg internet predatori crpe sadržaj za nezakonite radnje, a ekspanzijom AI tehnologija, zloupotreba maloletnika je jednostavnija nego ikada pre.

Kreativnost se ne može smestiti pod kalup

Uzevši u obzir sve navedeno, opskurni oglas za TikTok školu i te kako ima smisla, i ko ga je smislio zna kome se obraća i kakvu emociju targetira. Nažalost, oduvek je bila prisutna pojava da pojedini roditelji svoju decu vide kao projekat, te kroz njih proživljavaju vlastite frustracije i neostvarene snove. Tako je, čast izuzecima, teško pronaći sport ili drugu vannastavnu aktivnost, koja ne potrazumeva rivalstvo između preambicioznih roditelja (verujte mi, prisustvovala sam tuči dvojice očeva na dečijoj hokejaškoj utakmici, znam šta pričam).

U redu, razumem da bi svako voleo da od svog nasledika načini novog Noleta ili Jokića, ali pored toga što se navedene ličnosti rode jednom u 1.000 godina, nije ni svako dete talentovano i bogom dano za sve. Ali, svako ima pravo da pokuša, padne i ustane, i što je najvažnije, zabavlja se i druži sa vršnjacima. A, čini mi se da je to rekreativno bavljenje vannastavnim aktivnostima postalo komplikovanije nego ranije, i ako dete ne pokaže izuzetnost – bolje ni da se ne upušta.

Tu dolazimo do moje glavne poente. Ranije u tekstu pomenula sam da sam uz internet puno toga naučila o kompjuterima, tehnički se opismenila i razvila kreativnost u raznim pravcima, i da je to pozitivan aspekat mog online odrastanja. U tom smislu, TikTok je sjajna platforma, koja deci pruža brojne mogućnosti u smislu oslobađanja kreativnog duha.

Svako ima pravo da se izrazi i pokaže neku svoju specifičnost, ono po čemu se izdvaja, ali i da puno nauči o tehnologiji, društvenim mrežama i video produkciji. Što je najvažnije, to su stvari koje se ne uče ciljano, a ako ćemo baš, najuspešniji influenseri su postali internet poznati vlastitom upornošću i radoznalošću.

Iz tih razloga, otvaranje škole za TikTok nema nikakvog smisla, osim da izbije pare iz džepa pomodnim roditeljima koji svoju decu vide kao projekat i način da se rivališu sa svojim vršnjacima, drugim roditeljima. Dakle, vaše dete ne treba da bude poznato jer ga time izlažete potencijalnim opasnostima na internetu, a što se zarade tiče – pustite ga da ne razmišlja o tome i uživa u dokolici dok može.

Naravno, sve to ne znači da treba da ga držite dalje od tehnologije i društvenih mreža. To je u savremenom dobu, razume se, nemoguće. Zato, umesto da bacate pare na kojekakve kurseve priučenih amatera, podstičite kreativnost i zdrav odnos vašeg deteta prema online svetu. Ukazujte na pozitivne i negativne uzore, naučite ga kako da odgovorno koristi internet, ali nikako ne podvrgavajte sistemu kazne i zabrane – videli ste na primeru naših roditelja da to ne funkcioniše.