Upoznajte Tijanu — astrofizičarku iz Srbije čije lekcije iz sveta nauke prati preko 50.000 korisnika na TikTok-u

Kada je reč o mladima na TikTok-u, u medijima često nailazimo na naslove koji govore o štetnom uticaju koji ova društvena mreža ima na njihovo obrazovanje, društveni i emotivni razvoj. Iz tog razloga, u drugi plan padaju kreatori čiji je sadržaj edukativnog karaktera, a koji i te kako privlači mlade ljude i podstiče ih na kreativno razmišljanje, te dalje bavljenje oblastima iz sfere obrazovanja.

Jedna takva kreatorka je Tijana Prodanović, astrofizičarka koja je doktorirala na Univerzitetu Ilionis u Sjedinjenim američkim državama, a potom se vratila u Srbiju kako bi radila na popularizaciji nauke u našoj zemlji, gde je dugi niz godina radila kao univerzitetska profesorka u Beogradu i rodnom Novom Sadu.

Pored astrofizike, Tijana se bavi i kompjuterskim naukama, a trenutno je zaposlena u kompaniji Wonder Dynamics, na poziciji Machine Learning Scientist. Njen TikTok nalog, na kojem deli lekcije i zanimljivosti iz sveta nauke, trenutno prati preko 50.000 korisnika.

O tome kako je kompleksne naučne teme uspela da sažme u TikTok videe i tako zainteresuje mlade u Srbiji, ali i o njenoj svestranoj i impresivnoj karijeri, s Tijanom smo razgovarali u intervjuu koji sledi.

Kada ste shvatili da će astrofizika biti vaš životni poziv i kako je izgledao vaš obrazovni put do ostvarenja tog cilja?

Tijana: U svemir sam se zaljubila još u osnovnoj školi. Uvek me je zanimalo da razumem kako funkcionišu stvari u prirodi, a to je upravo ono čime se bavi fizika. Kada sam saznala da postoje studije astrofizike u Beogradu, to je bilo to. Iako sam usput imala brojna druga interesovanja — muzika je bila jedna od njih —  nekako sam se uvek vraćala astrofizici.

Pošto je astrofizika specifična po tome što, ako želite njome da se bavite morate da budete naučnik — odnosno da doktorirate — čim sam upisala osnovne studije bilo mi je jasno da me posle toga čekaju i doktorske studije. Zato sam, odmah po završetku osnovnih, 2001. godine otišla u Ameriku na Univerzitet Ilinoisa u Urbana-Šampejnu, gde sam upisala i završila petogodišnje doktorske studije.

Studenti astrofizike u Beogradu imaju veliki broj zajedničkih predmeta sa studentima fizike, među kojima mi se nuklearna fizika najviše svidela. Stoga sam se na kraju odlučila da moja specijalnost bude spoj fizike i svemira, a to je nuklearna i čestična astrofizika. Ime @Drcosmicray na društvenim mrežama proisteklo je iz toga što se moja istraživanja najviše tiču kosmičkog zračenja.

Kako i s kojim ciljem ste, nakon završenih doktorskih studija u SAD, odlučili da se vratite u Srbiju?

Tijana: Bilo je više razloga za tu odluku. Neki su bili privatni, ali jedan od glavnih bio je moja želja da znanje i iskustvo, koje sam stekla u Americi, prenesem našim studentima s nadom da će to iskustvo na njih ostaviti neki trag, kao što je ostavilo na mene.

Konkretno mislim na način na koji se predaje u Americi u odnosu na to kako se kod nas radi. Najveće iznenađenje koje sam doživela tamo je da nastava na fakultetu, iako ozbiljna, može da bude i zabavna, i interesantna, da atmosfera u učionici i amfiteatru može da bude prijatna i opuštena tako da svako može slobodno da postavi bilo koje pitanje.

Nisam znala da nastava može tako da izgleda i želela sam da to pokažem našim studentima i profesorima da stvari mogu da budu i drugačije. To je ono što sam se trudila da postignem sve vreme tokom rada na fakultetu.

@drcosmicray

Zašto sam se vratila iz Amerike? #nauka #storytime #amerika #studije #studijeuinostranstvu #samonauka #uiuc

♬ Home – Edith Whiskers

Pored astrofizike, bavite se i kompjuterskim naukama. Kako je došlo do toga?

Tijana: To je došlo prirodno. Astrofizika je multidisciplinarna nauka. Da biste se bavili astrofizikom, morate dobro da znate fiziku, i dobro da baratate matematikom i programiranjem, jer to su vam osnovni alati.

Osim toga, sastavni deo istraživanja u astronomiji i astrofizici jeste i baratanje podacima. Kompjuterske nauke i data nauke sada prožimaju većinu naučnih oblasti, tako da skoro svako ko se bavio istraživačkim radom u nekoj meri stekne veštine iz tih oblasti. Glavna “supermoć” naučnika nije poznavanje određene oblasti, već veština rešavanja problema, razumevanja podataka i baratanja istim.

Vaša trenutna pozicija glasi Machine Learning Scientist. Da li možete detaljnije da nam opišete ovo zanimanje?

Tijana: Posao machine learning naučnika je dosta sličan poslu data naučnika, u smislu da je neophodno dobro razumevanje podataka, baratanja njima, te razumevanja koji podaci vam trebaju. S tim što onda machine learning naučnik dalje više razmišlja o tome kakav bi algoritam bio potreban da se iskoristi ili napravi da se izvuče najviše i ono što želite iz tih podataka što onda machine learning inženjeri pomognu da se i realizuje.

Ono što je meni posebno zanimljivo u ovoj oblasti jeste koliko se brzo razvija, mnogo brže od astrofizike, tako da morate stalno da pratite kakvi se novi algoritmi i pristupi javljaju.

Bili ste zaposleni na univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu. Iz ličnog iskustva kako biste ocenili školstvo u Srbiji?

Tijana: Ako govorimo o računarskim tehnologijama i kompjuterskim naukama, tu bi stanje moglo biti bolje. Postoje, naravno, studijski program koji se baš time bave i oni su sasvim na mestu, ali te tehnologije su sada postale osnovni alat bavljenja naukom na ozbiljnom nivou. Međutim, na studijama najčešće ne dobijete znanje iz tih oblasti koje vam kasnije u praksi zaista treba, već najčešće studenti sami uče programske jezike koji im zatrebaju.

Jedan deo problema je to što su naši univerziteti i studijski programi prilično nefleksibilni što se tiče slušanja kurseva na drugim fakultetima, pa čak i na istim samo na drugim departmanima, ako smatrate da vam neko dodatno znanje treba. Na primer, još jedna velika prednost koju američko visoko obrazovanje ima jeste što imate pravo da slušate bilo koji predmet koji se nudi na univerzitetu, bez obzira kom fakultetu ili studijskom programu taj predmet pripada, i to može da vam se računa u prosek i u diplomu.

To znači da, ako na primer shvatite da biste želeli da steknete i neke numeričke veštine, naučite nešto iz data nauka, nešto iz programiranja, da dopunite znanje koje stičete na vašim studijama, vi to možete bez problema u Americi. Kod nas baš nije tako. Postoje, naravno, dobri primeri, ali tehnologija se mnogo brže razvija nego što obrazovni sistem to uspeva da isprati.

Možete li nam reći na koji način ste angažovani u popularizaciji nauke u Srbiji?

Tijana: Iako su popularizacija nauke i naučna komunikacija izuzetno važne za podizanje naučne pismenosti u društvu i svesti o raznim temama, nažalost kod nas i dalje nema dovoljno organizacija koje uključuju dovoljno ljudi da bi mogle da se sistemski bave ovim temama.

Postoji Centar za Promociju Nauke koji ima neke odlične aktivnosti i doprinosi ovome, ali su kapaciteti i dalje mali. Ja sam u svom okruženju, sa kolegama koji se isto bave popularizacijom nauke, osnovala NauKom – udruženje naučnih komunikatora, ali i tu su kapaciteti mali, jer svi i dalje imamo svoje dnevne poslove, a popularizacijom se bavimo u slobodno vreme.

Najveća aktivnosti u okviru NauKom-a jeste organizacija Noći istraživača u Novom Sadu čiji sam programski koordinator preko deset godina i tu se iz godine u godinu trudimo da skrećemo pažnju javnosti na neke bitne naučne reme, rezultate, prikazujemo inovacije naših naučnika i prikazujemo nauku onako kako je mi, koji smo u nju zaljubljeni vidimo.

Aktivni ste na TikTok-u gde brojite preko 50.000 pratilaca, kako ste uspeli da ovu platformu koristite u edukativne svrhe?

Tijana: Noć istraživača je manifestacija gde nauku prikazujemo uživo velikom broju posetilaca u jednom danu. Međutim, iz godine u godinu, primetila sam da smo tu dostigli  maksimalan kapacitet u količini nauke koju možete da prikažete ljudima uživo u isto vreme. Iz navedenih razloga, počeli smo da pričamo o premeštanju dela sadržaja u digitalni prostor.

Godine 2021. svoje izlaganje na Noći istraživača posvetila sam temi nauke u digitalnom prostoru, ne sluteći da će – uzevši u obzir pandemiju – to biti jedini način da svoju temu i predstavim. S obzirom na to da imam sestriće koji su u osnovnoj školi, odlučila sam da te godine svoju pažnju sa Youtube-a prebacili većinom na TikTok i da je to trend među mladima, tako da otud i moj prvi TikTok sadržaj kao najava za Noć istraživača za tu godinu.

Međutim, kada sam videla koliko su pregleda ti klipovi imali, iako ja nisam imala ni jednog pratioca, počela sam polako da shvatam da ta platforma može imati veliki potencijal za edukaciju, te da treba tu da ostanem i posle završetka manifestacije.

@drcosmicray

Lak eksperiment za sve koji sumnjaju da je Zemlja okrugla! Da je Zemlja ravna nebeska tela bi bila na slicnoj visini na nebu gledano sa udaljenih mesta a to nije slucaj kao sto cemo videti u ovom eksperimentu i sto mozete i sami da probate. #nauka #samonauka #zemljanijeravna #earthisnotflat #ravnazemlja #flatearh #eksperiment

♬ original sound – Dr Cosmic Ray

Na koji način uspevate da sažmete kompleksne astrofizičke koncepte u TikTok videe?

Tijana: Sažimanje kompleksnih tema iz nauke u kratko vreme zaista nije lako i zahteva puno vežbe. Na sreću ja se bavim popularizacijom nauke i naučnom komunikacijom od 2008. godine, tako da imam dosta iskustva u tome.

Glavni alat koji mi često pomaže su analogije sa stvarima iz života koje su ljudima poznate. Astronomija je dosta apstraktna, jer je svemir dalek, neopipljiv tako da često posežemo za nekim analogijama, pa mi je to bilo dosta od pomoći.

Kakvu ulogu, po vašem mišljenju društvene mreže imaju u promociji naučne pismenosti?

Tijana: TikTok je, prema mom mišljenju, trenutno najpotcenjenija mreža za edukaciju i popularizaciju STEM-a, jer sam algoritam radi tako da vam plasira solidan procenat slučajnog sadržaja van vaše interesne zone i izlaže vas novim temama, koje možda ne bi sami aktivno tražili. Isto je i sa fizikom, koja među ljudima često ima lošu reputaciju.

Kako tinejdžeri na TikTok-u reaguju na ovakvu vrstu sadržaja i koliko je izazovno privući njihovu pažnju?

Tijana: Iskustvo mi govori da potcenjujemo interesovanje mladih za fiziku i nauku uopšte. Njihovu pažnju nije teško privući edukativnim sadržajem, ali morate to učiniti imajući njih u vidu, šta je njima bitno, interesantno, kojim jezikom pričaju. Ne možete to uraditi jezikom koji se većinom koristi u učionici.

Da li ste se kao žena susretali s diskriminacijom i kako doći do veće rodne ravnopravnost u nauci?

Tijana: Jesam, ali sam to tek mnogo kasnije osvestila. Uvek sam verovala da, ako sam vredna, imam dobre rezultate, uspeh neće izostati. I tako i jeste bilo. Ali, tek kasnije sam počela da primećujem koliko zapravo žene u STEM oblastima moraju da ulože više truda i rada u odnosu na svoje muške kolege, i to da bi bile slično priznate i prepoznate.

Čak i ako stavimo finansijski deo sa strane, muškarci su mnogo više priznati u javnosti, nego što je to slučaj sa ženama. Žene moraju da ulože daleko veći trud , ne bi li zavredile javnu pohvalu.

Za kraj, koji su vaši dalji planovi kada je u pitanju promocija nauke u Srbiji?

Tijana: Definitivno mi je u planu veće prisustvo na društvenim mrežama. Ostajem na TikTok-u, a nadam se i nekom podcast-u uskoro. Ali, trenutno sam najviše fokusirana na promociju nauke među kolegama i koleginicama, kako bih ih ohrabrila da se oprobaju u ulozi TikTok edukatora. U online prostoru, veoma je zastupljena pseudo nauka, i treba nam svaka pomoć kako bismo joj stali na put.