Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.
Angažovanje preduzetnika za poslove koji bi suštinski trebalo da spadaju u domen klasičnog radnog odnosa predmet je upravo predstavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmene stupaju na snagu 1. januara 2020. godine.
Automatizacija paušalnog sistema oporezivanja biće uvedena od 1. januara 2020. godine. Do ovog zajedničkog rešenja u okviru "Meseca paušalaca" došli su državni organi, nevladine organizacije i preduzetnici.
Poslednjih dana predložene izmene za paušalce u fokusu su ne samo onih koje bi najviše pogodile, već i čitave javnosti. Jučerašnji sastanak u NALED-u dotakao se reakcija javnosti i pre svega potencijalnih problema na koje su ukazali sami paušalaci. U nastavku teksta, prenosimo detalje sa sastanka.
Sa rastom domaće IT industrije, raste i broj paušalno oporezovanih obveznika koji sve češće biraju ovaj model poslovanja - bili oni frilenseri, konsultanti ili profesionalci druge vrste. Iako se njihova primanja mogu smatrati 'natprosečnim', banke i finansijske institucije često nemaju sluha za potrebe ovih korisnika budući da se njihovo poslovanje smatra visokorizičnim po pitanju stabilnosti prihoda. U praksi, kako to obično biva, situacija je pak potpuno drugačija.
Beogradski startap pausal.rs objavio je danas istraživanje o uslovima 18 banaka koje posluju u Srbiji, a koje nude mogućnost poslovanja za privatna lica - paušalce. Od najkasnijeg vremena za puštanje naloga, pa do visine dnevnog limita na bankomatima - prenosimo rezultate prvog dela sveobuhvatnog istraživanja čiji je cilj da se na jednom mestu objedini sve potrebne informacije o bankama.
ICT Hub, Societe Generale banka i PAUSAL organizuju 3. avgusta besplatnu radionicu 'Škola Paušala' koja će se održati u prostorijama ICT Hub-a na Zvezdari. Učesnici će imati priliku da saznaju kako posluju paušalne agencije - od registracije do deviznog poslovanja, a predavači i gosti su predvideli i vreme za sva pitanja iz publike.
Ukoliko se danas bavite nekom od kreativnih profesija u Srbiji, šanse su velike da ste registrovani kao paušalno oporezovani preduzetnik iliti popularno - paušalac. Svakako najveća prednost ovog vida poslovanja jeste činjenica da paušalci ne moraju da vode knjige, no daleko od toga da administracije nema. Izdavanje i naplata faktura često ume da bude proces koji oduzima dragoceno vreme, a beogradski startap Pausal nastoji da reši upravo ovaj problem.
Na sastanku Ministarskog saveta Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju u Tokiju, Srbija je konsenzusom 26 država izabrana za članicu ove organizacije.
Venture kapitalisti (VC) obično su optimisti po prirodi. Veruju u preduzetnike, veruju da postoje rešenja koja menjaju svet i žele da - u šansama gde 10% portfolio kompanija uspeva - ostvare određen uspeh.
TS Ventures Fond je nakon temeljnog procesa i detaljne analize idejnih rešenja, novu rundu sredstava dodelio za čak tri nova startapa i time nastavio da pomaže razvoj startap industrije u našoj zemlji.
