Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.
Angažovanje preduzetnika za poslove koji bi suštinski trebalo da spadaju u domen klasičnog radnog odnosa predmet je upravo predstavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmene stupaju na snagu 1. januara 2020. godine.
Automatizacija paušalnog sistema oporezivanja biće uvedena od 1. januara 2020. godine. Do ovog zajedničkog rešenja u okviru "Meseca paušalaca" došli su državni organi, nevladine organizacije i preduzetnici.
Poslednjih dana predložene izmene za paušalce u fokusu su ne samo onih koje bi najviše pogodile, već i čitave javnosti. Jučerašnji sastanak u NALED-u dotakao se reakcija javnosti i pre svega potencijalnih problema na koje su ukazali sami paušalaci. U nastavku teksta, prenosimo detalje sa sastanka.
Sa rastom domaće IT industrije, raste i broj paušalno oporezovanih obveznika koji sve češće biraju ovaj model poslovanja - bili oni frilenseri, konsultanti ili profesionalci druge vrste. Iako se njihova primanja mogu smatrati 'natprosečnim', banke i finansijske institucije često nemaju sluha za potrebe ovih korisnika budući da se njihovo poslovanje smatra visokorizičnim po pitanju stabilnosti prihoda. U praksi, kako to obično biva, situacija je pak potpuno drugačija.
Beogradski startap pausal.rs objavio je danas istraživanje o uslovima 18 banaka koje posluju u Srbiji, a koje nude mogućnost poslovanja za privatna lica - paušalce. Od najkasnijeg vremena za puštanje naloga, pa do visine dnevnog limita na bankomatima - prenosimo rezultate prvog dela sveobuhvatnog istraživanja čiji je cilj da se na jednom mestu objedini sve potrebne informacije o bankama.
ICT Hub, Societe Generale banka i PAUSAL organizuju 3. avgusta besplatnu radionicu 'Škola Paušala' koja će se održati u prostorijama ICT Hub-a na Zvezdari. Učesnici će imati priliku da saznaju kako posluju paušalne agencije - od registracije do deviznog poslovanja, a predavači i gosti su predvideli i vreme za sva pitanja iz publike.
Ukoliko se danas bavite nekom od kreativnih profesija u Srbiji, šanse su velike da ste registrovani kao paušalno oporezovani preduzetnik iliti popularno - paušalac. Svakako najveća prednost ovog vida poslovanja jeste činjenica da paušalci ne moraju da vode knjige, no daleko od toga da administracije nema. Izdavanje i naplata faktura često ume da bude proces koji oduzima dragoceno vreme, a beogradski startap Pausal nastoji da reši upravo ovaj problem.
Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.
Direktor razvojnog centra pri kompaniji MVP Workshop otkriva u razgovoru za Netokraciju kako je nastao 3327, kako se razvijaju inovativni web 3.0 projekti u Srbiji, ali i šta je potrebno kako bi se izgradila još jača web 3.0 zajednica na ovim prostorima.
Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.
