Da li i dalje čitamo stripove ili će ovaj fenomen kulture ostati u senci digitalizacije?

Da li i dalje čitamo stripove ili će ovaj kulturološki fenomen ostati u senci digitalizacije?

Ako želiš pobediti, ne smeš izgubiti! Da li i vi često citirate omiljene junake iz stripova, poput čuvenog Alana Forda i jesu li stripovi i dalje deo pop-kulture koji rado konzumirate? Oni su, zapravo, kult koji se ne da tako lako izgubiti u zaboravu, a mi smo analizirali da li će ove male, crtane knjižice i dalje nalaziti put do korisnika - čak i u vreme digitalizacije pisanog i crtanog sadržaja.

Za mlađe generacije stripovi su asocijacija na neka prošla vremena, na period kada su se pored vožnje bicikla i igranja fudbala ispred škole i dvorišta zgrada prepričavale najrazličitije dogodovštine glavnih junaka tadašnjih stripova. Te ilustrovane knjižice su za tadašnje mlađe generacije bile ulazak u jedan imaginarni svet ove, kako mnogi kažu devete umetnosti – predstavljajući jednu od glavnih zanimacija u vreme kada televizija i nije bila toliko popularna.

Čak i sa dolaskom bogatijeg TV programa, novih časopisa, a kasnije i prvih telefona, stripovi su opstali kroz vreme, obezbedivši sebi siguran put u svetu kulture i postavši zaseban medij na koji su klinci iz 70-tih i 80-tih, a danas odrasli ljudi, nastavili da gledaju sa poštovanjem i to preneli na generacije koje dolaze.

I danas, u vreme kada klikom ili dodirom ekrana možemo da konzumiramo gotovo sve – od muzike, videa, časopisa i knjiga, stripovi su se održali u štampanoj formi. Istini za volju, ne u istom tiražu kao nekada, ali i danas imaju svoje kupce, kolekcionare, kritičare, prevodioce, pa čak i kreatore. U ovu grupu ljudi spadaju i Andrija Mihajlović, Content Writer, kao i Jelena Vučić, 2D animator i neko ko se bavi crtanjem i kreiranjem stripova.

Sa njima smo razgovarali o tome gde je danas i da li uopšte postoji strip scena u Srbiji, ali i sa kojim se izazovima suočavaju oni koji rade u ovoj industriji.

Srbija ima potencijala za kreiranje respektabilne strip zajednice, samo ga je potrebno prepoznati

Andrija ne piše stripove, ali piše o stripovima, i to na portalima Before After i Kultur!Kokoška. Pored toga je, kao prevodilac i pisac pratećih tekstova, saradnik izdavačke kuće Darkwood, a njegovo interesovanje za strip počelo je pre dvanaest godina, kada je pročitao tekst na Stripovi.com. Nakon toga, objašnjava on, i sam je počeo da piše slične stvari:

Usledile su brojne recenzije i magazinski tekstovi, a potom sam realizovao seriju kolumni Vodič kroz svet stripa, u kojima sam se bavio fenomenološkim aspektom devete umetnosti. Poslednji projekat je otišao u smeru YouTube-a i s dvojicom prijatelja vodim kanal PreliStAvanje, namenjen promociji strip-kulture.

Andrija nam je objasnio da je pomenuta promocija stripova itekako važna zato što je dugo bilo prisutno pogrešno mišljenje o stripovima – da su štivo za decu i neozbiljne ljude. Međutim, kako dodaje naš sagovornik, to je počelo da se menja zahvaljujući pristupima autora poput Huga Prata, Alana Mura i Arta Špigelmana, a početkom 21. veka raste popularnost sve prisutnije stripske forme, grafičkih romana:

Ti romani svojim autorima, posebno nezavisnim, omogućuju potpunu slobodu izraza. To nije prošlo neprimećeno od strane kritike i stvaralaca u srodnim umetnostima, pre svega književnosti, slikarstvu i filmu, ali ni od strane publike, koja je prepoznala koliko se strip približio etabliranim umetnostima. Scenarista Ed Brubejker je pre nekoliko godina imao odličan tvit: “Čitava popularna kultura je prigrlila stripove. Ozbiljno, ljudi sada mogu da odbace kompleks niže vrednosti.”

Uprkos tome, naš sagovornik dodaje da stripovi, uprkos sve većem kvalitetu, iz godine u godine, nemaju ni izbliza velike tiraže kao nekada. Prema njegovim rečima, izdavači su sve više okrenuti niši koju čine kolekcionari, Andrija takođe smatra da će u bliskoj budućnosti tržište stripova izgledati poput tržišta gramofonskih ploča:

Vreme pristupačnih kiosk izdanja, svezaka i revija, ostaje za nama. Animirane adaptacije, isto kao i igrani filmovi, usmerene su prema znatno široj publici. Ako se zadesi pokoji novi čitalac stripova, lepo, ali to nije primarno.

Međutim, koliko god da su se ljudi kleli u papirna izdanja, tehnološki napredak je učinio svoje. On kaže da smo danas naviknuti da čitamo sadržaj prezentovan digitalno, a elektronska izdanja knjiga i stripova sve su dostupnija i njihova najveća prednost je to što na jednom mestu – na e-čitaču ili tabletu. “Tako možemo imati čitave opuse, edicije, biblioteke i relativno su jeftinija od štampanih (ako se do njih dolazi legalno, naravno)”, dodaje on.

U nastavku razgovora sa Andrijom smo se dotakli i toga kako danas izgleda srpska strip scena, a naš sagovornik ističe da je ovo prilično osetljiva tema, iako Srbija ima na desetine uspešnih crtača. Ipak, kako dodaje, oni mahom rade na inostranim tržištima, najviše za francuske izdavače, a sve češće i za američke i italijanske:

Paradoks je zapravo da mi radove naših autora uvozimo! Sa druge strane, deficitarni smo kada su u pitanju scenaristi, posebno neki novi, mladi ljudi, originalni i autentični. Sve se svodi na entuzijazam pojedinaca i retke naslove nastale u Srbiji i objavljene u Srbiji. Tiraž stripova je generalno 500 do 1.000, pa ti radovi ne stignu do velikog broja čitalaca. Digitalna promocija je značajna, zbog viralnosti. Proteklih godina imali smo prave male fenomene kroz radove Katarine Gaj ili Vuka Palibrka.

Ipak, postoji jedna dobra stvar kada je reč o strip sceni u Srbiji, a to su škole stripa – u čemu prednjače Vladimir Vesović u Beogradu i Marko Stojanović u Leskovcu. Međutim, Andrija kaže da bi ista ova scena bila razvijenija da postoji valjano realizovan otkup od strane biblioteka, kao i da bi to bilo od velike pomoći ne samo za srpski strip i autore, nego strip-izdavaštvo generalno:

Pored svega toga, istakao bih kao veoma pozitivnu tendenciju udružene nastupe izdavača u poslednje vreme. Što su oni stabilniji, veća je šansa da radovi domaćih autora budu objavljeni.

Svoje interesovanje za stripove, Andrija je iskoristio da se bavi prevođenjem i uređivanjem stripova.

Serija ‘Švindleri’ kao dobar primer ekranizacije stripa

Naša druga sagovornica, Jelena Vučić se već godinama bavi kreiranjem stripova, a u ovom poslu je takođe nanizala dosta uspeha. Jelena je završila Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu na smeru Animacija kod profesora Rastka Ćirića, a još od srednje škole je bila polaznik škole stripa Đorđe Lobačev gde joj je mentor bio Vladimir Vesović. Štaviše, imala je priliku da nastupa i svoju prvu knjigu predstavi na jednom velikom događaju, što nam je i otkrila:

Moja prva knjiga “Pratnja” u izdanju System Comics-a i Lokomotive, izašla je 2019. godine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Knjiga je inspirisana stripom i animacijom i namenjena je svima koji vole fantastiku. Knjigu možete naći u svim većim knjižarama, dok moje analize o stripovima možete pronaći na Strip Blogu.

Jelena nam je detaljnije približila svet strip umetnika i sa kojim se oni zapravo izazovima suočavaju u ovom poslu. Kako kaže, svi umetnici nailaze na slične probleme, ali slikovito rečeno strip je animirana ilustracija u kojoj se ništa ne pomera u kadru, ali se pokret mora osetiti. Upravo zato, kreator stripa mora da ume da priča priču i da se čitaocima na zanimljiv i jasan način predstavi.

Naša sagovornica se osvrnula i na najveći problem strip autora (posebno mladih), a koji se suočavaju sa činjenicom da je tržište malo i da upravo ta situacija diktira sva pravila igre:

Postoji nekoliko veoma posvećenih domaćih izdavača, koji ne samo da prevode naslove i obezbeđuju raznovrsnu ponudu stranih stripova, već se trude i da izdaju stripove domaćih autora.

Međutim, veoma je retko da se o takvim domaćim izdanjima čuje na radiju i televiziji, veoma je retko naći reportažu i recenziju domaćih stripova u novinama. Retko se ta izdanja nađu na glavnim policama velikih knjižara, prednost uvek imaju strana izdanja poput DC-ja i Marvel-a. Često se dešava da se u knjižarama pojave stripovi na engleskom jeziku koje je domaći izdavač već preveo i odavno izdao.

Međutim, Jelena kaže da postoji pomak u poslednje vreme kada je reč o domaćem stripu. Jedan od svežijih primera jeste i adaptacija stripa “Švindleri” u igranu seriju i da se priča o mogućim adaptacijama drugih domaćih naslova poput “Vekovnika” i “Konstantinovog raskršća”, što je prema njenim rečima veoma zanimljiva ideja i može pomoći u približavanju stripa mladoj publici.

Odlomci iz stripa “Kroz Mećavu” na kojem je Jelena i radila, a koji opisuje period Prvog svetskog rata.

“Ono što je mogući problem u ovakvom prilazu je to što strip opet ne zauzima prvi plan. Više se pričalo o “Švindlerima” seriji nego o “Švindlerima” originalnom stripu”, smatra Jelena i dodaje:

Možda je tužno, ali činjenica je da ako domaći strip želi da preživi on mora da se proda, a da bi se išta prodalo to mora da se redovno i adekvatno reklamira. Ako nastavi da se ne prodaje, mali izdavači će, kako bi opstali, okrenuti leđa domaćem stripu i vrata više neće biti čak ni odškrinuta mladim autorima. A ako mladi ne mogu da ostvare neke svoje snove i ambicije, ako nemaju nikakvu podršku, oni će ili odustati ili otići. Pravi izazov za svakog umetnika je kako stvarati u takvoj realnosti i preživeti malo tržište.

Na pitanje Netokracije, gde se stripovi danas nalaze i sa strane lokalnog i globalnog konteksta u vremenu kada je digitalni sadržaj sve nas okupirao, Jelena ocenjuje da strip i dalje živi i da istini za volju, ništa neće tako lako zameniti papir, kao i kod knjiga:

Strip ima ogroman potencijal u digitalnom dobu, baš zato što je usko povezan sa animacijom i filmom. Sve je više platformi poput WebToon-a i Tapas-a gde se mogu videti stripovi autora iz celog sveta. Autori mogu biti i amateri i profesionalci. Tematika, stil crtanja i kadriranje su potpuno slobodni, a sve češće se pojavljuju stripovi koji u svojim kadrovima imaju animaciju, tako da neki od stripova počinju da liče na niz povezanih gifova.

Autori mogu dodati i muziku koja prati slike dok skrolujete i čitate. Mogućnosti pripovedanja konstantno rastu i granica između alternativnog/underground/indi stripa i komercijalnog postaje sve bleđa. Jedna mana ovakvog “strip izdavaštva” je što trenutno ne postoji nešto poput kontrole kvaliteta svega što se pojavi na platformi.

Jelena nam je otkrila da su neki naslovi danas čak adaptirani u animirane serije od strane priznatih studija i ulaze poput mimova u pop kulturu. Druga mana je, kako kaže, to što autor još uvek ne može živeti od ovakvog tipa “izdavaštva” ukoliko nije zaista uspešan na platformi i ako se ne potrudi da zadobije stalnu publiku koja bi ga izdržavala.

Poredeći digitalna i štampana izdanja stripova i njihovu zastupljenost na domaćem tržištu, Jelena napominje da su digitalna izdanja često jeftinija, ali danas to sve češće i nije uvek slučaj. Kako ona kaže, kod nas dosta ljudi čita digitalne stripove zato što im fizičke kopije nisu dostupne iz raznih razloga.

Sa druge strane, naša sagovornica dodaje da ukoliko ste kreator koji uči iz stripova, svakako biste se pre opredelili za papir, sa kojim lakše možete da manevrišete:

Ali to je sve slučaj sa stripovima na koje smo navikli. Ako govorimo o stripovima koji ubacuju u sebe animaciju, gifove i muziku onda takvi stripovi treba da se konzumiraju na način na koji je autor želeo da se konzumiraju. Digitalna era donosi zanimljivu budućnost. Ona može doneti potpunu kreativnu slobodu autora i kontakt sa drugim stvaraocima iz raznih sfera umetnosti.

Razvoj digitalnog stripa znači razvoj autora, jer u procesu stvaranja uči novu tehnologiju. Samim tim, digitalizacija može doneti mnogo dobrog stripu kao mediju. Ne treba je zanemariti, treba je podržati i dalje razvijati. Vidim priliku da se strip transformiše i da se možda stvori nova grana umetnosti. Možda jednog dana budemo imali interaktivni strip, kao što sada imamo granu gejming industrije koja pravi interaktivne filmove i takozvane vizuelne novele koje nam na aktivniji način prenose priču i čak daju mogućnost da sami biramo tok priče. 

Digitalizacija u strip kulturi kao neminovni korak napred

Na samom kraju razgovora, naši sagovornici su se složili da budućnost stripa definitivno leži u većem uplivu tehnologije prilikom kreacije istih, ali i kada je reč o publikacijama. Za kraj, Jelena dodaje da s obzirom na to da tehnologija konstantno napreduje, danas možemo stvoriti crtež u virtualnom 3D prostoru i uz pomoć posebne opreme interagovati sa tim crtežom. Kako ona na kraju ocenjuje, možda će jednog dana “digitalni dodir” biti dovoljan i za doživljaj najeksperimentalnijih stripova.

Sa druge strane, Andrija dodaje da je za sada, najveća promena u svetu stripova ona vezana za način prezentacije i čitanja strip-ostvarenja. Kako kaže, to nije nužno ni dobro, ni loše, to je jednostavno – tako. Štampana izdanja će opstati, ali digitalizacija preuzima primat.

“Mnogo važnije je to što se iz godine u godinu pomeraju granice u pogledu kreativnosti i ideja. Nezavisna produkcija je naprosto eksplodirala tokom poslednje dve decenije. Stilovi su bezbrojni i oni predstavljaju poglede na svet svojih autora, a mnogo je lepo posmatrati svet svim tim očima”, zaključio je na kraju Andrija.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Programeri dugih jezika – ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Jedna od tema na nedavno završenoj Netokracijinoj Employer Branding konferenciji bila je o upitnim nastupima zaposlenih na LinkedIn-u, koje rizike po kompaniju i pojedinca bi to moglo da donese i kako bi ovi problemi mogli da se izbegnu.

Startapi i poslovanje

Novosadski Continental najavio novo razvojno odeljenje koje će do 2024. godine zaposliti još 200 inženjera

'Human Machine Interface' ime je nove visokotehnološke poslovne jedinice koja postaje deo R&D centra u Novom Sadu. Novo odeljenje baviće se razvojem 'head-up display' tehnologije za potrebe automobilske industrije.

E-commerce

Šta natera čoveka da stane u red – muka ili strah od promena?

U društvu koje je sasvim solidno prihvatilo digitalizovanje svega i svačega za vreme pandemije i dalje vidimo redove tamo gde ih ne mora biti. Možemo li se izboriti protiv njih?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Celsius, jedna od vodećih kripto platformi, kupio deo srpskog MVP Workshopa

Dva blockchain jednoroga od sada razvijaju svoje proizvode upravo iz Beograda.

Office Talks Podcast

Porezi, paušalci, test samostalnosti

Gost 52. epizode Office Talks podcasta bio je Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i stručnjak za fiskalizaciju i poreze. Sa njim smo razgovarali o novom predlogu poreskih mera za brži rast IKT sektora.

Startapi i poslovanje

Peti rođendan u Beogradu Symphony slavi uz tim koji broji 90 zaposlenih – najavljeno dalje širenje poslovanja

Povodom pete godišnjice kompanije Symphony u Beogradu sa njenim predstavnicima pravimo retrospektivu poslovanja: koliko je firma porasla, koliko trenutno ima zaposlenih i na kojim tipovima projekata danas rade njihovi timovi?

Gaming

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Startapi i poslovanje

DSI i Digitalna Zajednica objavile predlog poreskih mera za brži rast srpskog IT-ja

Predlog od 11 mera tiče se podrške ekonomiji inovacija i razvoja, a posebno se ističe produžetak roka poreskih subvencija za sve paušalce koji su zaposleni od uvođenja Testa samostalnosti.

Kultura 2.0

Da li sistem ‘bez menadžmenta’ može da radi – i do kada?

San preduzetnika je da zaposli ljude na koje može da se osloni i kojima može da pruži slobodu za kojom je i sam žudeo/la kada je osnivao/la biznis.