Upoznajte pevača grupe DRAM iz sasvim drugog ugla – kao softverskog developera!

Prvi album “Nećemo promeniti svet” koji su snimili za PGP RTS 2019. godine, momcima iz beogradskog benda DRAM doneo je popularnost i prepoznatljivost na domaćoj muzičkoj sceni. Već naredne godine, 2020, za pesmu “Daj mi sve”, dobili su i zvaničnu potvrdu svog uspeha osvojivši prestižno muzičko priznanje Zadužbine “Milan Mladenović”.

Uporedno s individualnim rastom i napretkom svakoga pojedinačno, menjao se i njihov zvuk koji je iz indie pop rock-a skliznuo u synth indie pop, te drugi studijski album “Previše svega”, koji su u izdanju PGP-a objavili 2022. godine, opisuju kao “kolekciju 11 najpatetičnijih, anksiozno-nezrelih i plesno-depresivnih pop pesama o dražima i strahovima mladosti”.

I pored strahova mladosti, ogledanih u dubokoj introspekciji i zamišljenosti nad svetom koja se ispoljava zvukom “valovitih sintova i strmoglavih gitara u ambijentu elektronskih dubina”, momci iz DRAM-a veoma su svestrani, te posvećeni karijerama i van muzičke industrije. Nama je posebno privukao pažnju pevač, i to ne zbog stereotipa da je spotlight uvek na frontmenu (svi članovi benda su posebni na svoj način), već zbog njegovog izbora profesije.

Naime, Stefan Aćimović je softverski developer, zaposlen u tehnološkoj kompaniji i student doktorskih studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koji uspešno pronalazi balans između svoje dve ljubavi — muzike i kompjuterskih nauka. U intervjuu za Netokraciju, on je sa nama podelio svoj obrazovno-karijerni put, zanimljivosti iz obe sfere svog života, tehnologije koje svakodnevno koristi i još puno toga.

Da li možeš da nam opišeš trenutak kada si znao da će kompjuterske nauke biti tvoj životni poziv?

Stefan: Sećam se momenta u srednjoj školi, sedeo sam kod kuće i rešavao neki jednostavan problem iz programiranja, dok sam bio zavaljen u stolici, a noge su mi bile na stolu, u pozadini je išao neki indie acoustic mix tipa Daughter, Sarah Jaffe i Wolf Larsen. U tom trenutku sam pomislio u sebi: “Da, ovo je jako kul, mogao bih da vidim sebe kako radim ove stvari i kada budem bio stariji”.

Ta ideja je sigurno dodatno bila uvećana u mojim očima, jer sam ceo kod uspeo da pokrenem iz prvog puta, što je sigurno jedan od srećnijih životih momenata svakog klasičnog programera, pa kapiram da će se i ostali čitaoci složiti i uspeti da zamisle osećaj koji sam imao u tom trenutku. Trenutno pišem odgovore na ova pitanja u apsolutno istoj pozi, samo sada u pozadini idu neki japanski bendovi.

A ljubav prema muzici?

Stefan: Što se muzike tiče, posedujem ukletu fotografiju na kojoj sam mali i držim nekakvu mini igračku električne gitare, koju sam verovatno dobio kao novogodišnji poklon iz firme u kojoj su moji roditelji tada radili. Iako se tog konkretnog momenta ne sećam, imam osećaj da se već tada u mojoj podsvesti javila ideja da je gitara jako kul instrument. Ono čega se definitivno sećam, jeste da se ta ljubav osvestila na početku osnovne škole.

Moja tada dva najbolja prijatelja — sa kojima se i dalje čujem i viđam na pivu, gde pevamo Miladina Šobića, pričamo kako je sve dobro i da ništa ne valja — u tom trenutku su odlučili da nauče da sviraju gitaru, jer je otac jednog od njih i sam bio muzičar, koji je u mladosti svirao po raznim bendovima. Naravno, morao sam da im se pridružim! Moji su verovali da je to kod mene čista povodljivost i prolazna faza, te su mi kupili neku dečiju, kinesku gitaru.

Drugarov otac mi je tada pokazao neki riff, melodiju — ne sećam se više šta je to bilo — ali se sećam da sam ja po ceo dan svirao i pokušavao da imitiram tu melodiju, kao i da sam se divno osećajao tokom celokupnog procesa. Roditelji kažu da sam jedan dan samo došao i rekao da ova gitara ne valja i da mi treba nešto bolje.

Iskreno, ja se ni toga ne sećam, ali znam da su tada oni potpuno razumeli da ovo nije bila samo faza, nego da mi se sve zaista svidelo. Od tada me podržavaju u svakom segmentu moje karijere, kako od učenja prvih koraka, tako i do prvog albuma i svih ostalih stvari koje su došle posle toga. Veoma sam im zahvalan jer su u meni prepoznali potencijal, kojeg ni ja sam nisam bio svestan. Da nije bilo tako, sigurno da od muzike i ovog intervjua ne bi bilo ništa.

Kako je izgledao tvoj obrazovni put i koliko je formalno obrazovanje bitno u developerskom svetu?

Stefan: Moj obrazovni put izgledao je prilično jednostavno i zatucano, u smislu da sam manje-više u srednjoj znao da ću upisati neki tehnički fakultet, jer posle situacije opisane u prvom pitanju, jasno mi je bilo šta ću i kako ću. Moj prvi izbor bio je ETF, na kojem sam upisao opšti smer. Tada je dodatni smer još uvek delovao kontroverzno, te mi je opšti bio sigurniji izbor. A iskreno, nisam imao novca za nešto divlje i egzotičnije.

Prvobitna ideja mi je bila da u drugoj godini odaberem smer koji se bavi čistim programiranjem, ali sam kasnije u toku godine uvideo da postoji i smer koji je vezan za obradu signala, prvenstveno u audio i video domenu. Posle toga mi je bilo jasno da je to moj smer, premda kruže priče da posle tog smera ne možeš ništa, da ga niko ne upisuje i slično. Moje mišljenje je da smer nije popularan jer se retko ko istovremeno bavi muzikom i programiranjem.

Od 500 studenata koji upišu prvu godinu, u trećoj godini na ovaj smer se prijavilo sedmoro, a na predavanja je dolazilo nas troje. Što se tiče formalnog obrazovanja, za mene je bila najznačajnija prva godina studija. U tom periodu, naučio sam kako da pristupim nekom životnom problemu i kako da ga rešim. Danas taj pristup primenjujem uvek i svuda, a ne samo u programiranju.

Mislim da većina ljudi ima razrađen sopstveni unutrašnji sistem sa kojim rešavaju poteškoće na koje nailaze. Mnogi to rade nesvesno, dok se neki ljudi potrude da razumeju i analiziraju svoje postupke, uvide svoj lični mehanizam i tek onda odluče da li ga treba menjati, poboljšavati, ili uopšte ne dirati.

Smatram da je ovakav sistem primenjiv na sve ljude imali formalno obrazovanje ili ne, jer jednostavno i životna situacija može da te natera da promeniš svoje razmišljanje o svetu i sebi. Tako da, da li je formalno obrazovanje važno? Rekao bih da jeste u tom smislu što može verovatno brže i efikasnije da usmeri pojedinca na sopstveni razvoj, ali nije najbitnije, jer on to može i da uradi sam. Naravno, drugo je dosta teže, ali moguće.

Možeš li da nam opišeš kako je do sada izgledao tvoj karijerni put?

Stefan: Karijerni putvećine studentata s ETF veoma je sličan – s kog god smera dolazili nekako završe na programiranju. Osim, naravno, energetike. Oni nikako ne mogu da smisle programiranje. Tako sam i ja, pri kraju četvrte godine, odlučio da pogledam koje se prakse nude i da se o njima posavetujem s predmetnim profesorima.

Preporučena mi je kompanija RT-RK, koja se bavi multimedijom u programiranju. Prijavio sam se na praksu koja je bila part-time, prošao neophodne intervjue gde sam verovatno pokazao da nemam pojma šta znači biti u firmi, ali da zato umem da čitam i pišem kod dovoljno dobro. Odmah na početku prakse dobio sam i svog mentora, koji je učinio da moj prvi utisak o kompaniji, ali i celoj IT branši bude pozitivan.

Ime mu je Ognjen Popović, izvrsan inženjer i veoma kul tip, takođe zaljubljenik u muziku. Njegovi saveti, kako u vezi s poslom, tako i oni koji se odnose na život, bili su mi jako bitni u tim počecima. Kada je usledio prvi projekat, a posle i drugi, dolazili su Team Lead-ovi i Group Lead-ovi koji su imali sličan pristup kao i Ogi. Zato, imam samo reči hvale za kompanijsku kulturu koja se neguje u RT-RK. Zahvaljujući podršci koju sam imao, uspeo sam da naučim puno toga o sebi, ali i o IT kompaniji kao takvoj.

Da li možeš da nam opišeš svoju trenutnu poziciju, kao i neke projekte na koje si posebno ponosan?

Stefan: Trenutno sam u kompaniji na poziciji Medior Software Engineer-a, a prethodna dva komercijalna projekta bila su sa japanskim klijentima, gde smo učestvovali u pravljenju aplikacije za Android set – top box. Šta to zapravo znači je veoma lako opisati, jer nešto slično postoji i u Srbiji. Kao što EON ima svoj mali uređaj (to je set-top box) – koji je u biti klasičan Android uređaj (Android TV), na kome može da se gleda televizija i strimuju servisi kakav je Netflix – sličan uređaj imaju i japanski klijenti.

Naš zadatak bio je da napravimo software kakav EON ima u svojoj aplikaciji, preko koje mogu da se gledaju i premotavaju kanali. Želim da naglasim da je RT-RK već imao implementiranu celu logiku oko kodovanja i dekodovanja paketa, te da ovo nije nikakav outsourcing projekat, već situacija u kojoj kompanija ima svoj proizvod koji dalje menja po zahtevima klijenata.

Što se tiče ličnih iskustava, oba projekta na kojima sam radio bili su za dva različita japanska klijenta. To je nezaboravno iskustvo, jer sam prošle godine imao priliku da putujem za Tokio, gde sam mesec dana radio kao on-site inženjer. Iskustva i utiske o Japanu i mom boravku tamo lagano možemo da prebacimo na neki novi intervju, jer sam se apsolutno zaljubio u grad, hranu i ljude. Da bih dočarao deo utiska, reći ću samo da sam s kolegom iz Japana u studiu svirao pesme mog benda, i da sam imao priliku da jedem živu hobotnicu.

Koji su trendovi u softverskom developmentu trenutno najviše zastupljeni i na koji način ostaješ u toku s inovacijama?

Stefan: Što se tiče programskih jezika kojekoristim na poslu, i koji su najzastupljeniji na mojim projektima, izdvojio bih C i C++, kao i Javu i Kotlin, jer su usko povezani uz Androidov SDK i NDK. Uvek tu bude i malo Python-a i JavaScript-a jer, čini mi se, trenutno se bez njih ne može.

Takođe sam i vatreni fan i premium član Chat GPT Plus-a i smatram da taj alat veoma pomaže u situacijama kada za nešto jednostvano mora da se pročešlja čitava dokumentacija tehnologije koja se koristi. Kao neki dobar čika koji pročita sve umesto tebe i da ti svoj zaključak, a usput ti ponudi i činjenice koje te podstiču na dalji rad i istraživanje, te da sam donosiš svoje zaključke.

Zahvaljujući njemu, zaobilaziš lutanje u slepoj ulici kada tražiš nešto što ti treba na pogrešnom mestu. Već sad mi ovaj alat zadovoljava dosta potreba koje imam na poslu, a čini mi se i da ima i dosta mesta za napredovanje i jedva čekam da vidim podućnost koju ovaj alat može da promeni. Na isti način kao kada programiram, ga koristim ga i u muzici — uzmem prvobitnu ideju i razradim dalje detalje koji mi se sviđaju i teraju me da nešto više razmilim i, na kraju, osetim.

Kako uspevaš da istovremeno radiš, studiraš i predvodiš jedan od najpopularnijih mladih bendova u Srbiji?

Stefan: Istina je da sam trenutno na doktorskim studijama kao i da radim, a mogu sigurno i da kažem da sam član najpopularnijeg benda u Srbiji, pod uslovom da je pevač rođen u Mirijevu, što i jesam. Pošto mislim da trenutno ne postoji neki drugi bend koji ispunjava taj uslov, u toj smo kategoriji trenutno i najnepoznatiniji i najpopularniji bend u Srbiji. Ako neki Mirijevac želi da me demantuje, rado ću ga saslušati.

Što se tiče balansiranja svog vremena, uvek svesno i nesvesno gledam da optimalno i sa najmanje napora trošim svoje vreme, telo i energiju. Ovo jednostavno znači da kada nemam obaveza ceo dan, velika je verovatnoća da ću odmarati i raditi neki hobi. A pošto obe moje profesije ne gledam striktno kao posao, već kao hobi, velika je verovatnoća da ću veče provesti u sobi i čačkati nešto u vezi sa time. Ako ne, otići ću na neko pivo ili koncert.

Najproduktivniji sam kada imam previše obaveza, i to ne vidim kao dodatni pritisak, nego me jednostavno takva situacija natera da dobro organizujem svoje vreme i budem što produktivniji, radi nekog višeg cilja.

Koliko muzičar u tebi utiče na developera, i suprotno?

Stefan: Mislim da sam izvukao korist iz oba sveta — kao Hana Montana — jer na jednu situaciju i pojavu mogu da gledam barem na dva načina, a smatram da ću kroz godine moći da sagledam jednu stvar i iz još više različitih perspektiva. Ono što primećujem kod sebe jeste da primenu nekog principa, ideje ili sistema koristim na mestima gde se to u jednoj branši nikad ne koristi, dok se u drugoj to podrazumeva. Mogli biste pomisliti da je to primena razmišljanja van kutije što nije tačno jer, uglavnom, primenjujem stečeno znanje iz jedne oblasti na drugu.

Negativni apsekat jeste to što obe oblasti zahtevaju mnogo vremena i posvećenosti, što je meni do sada uvek išlo od ruke, jer me i jedno i drugo veoma interesuje. Ko zna da li bi od mene nastao novi Linus Torvalds ili Harry Styles da sam se od početka posvetio samo jednoj strani priče, ali ne žalim zbog tih stvari, jer sam apsolutno uvek radio i radim stvari koje me zanimanju, bez nekih preteranih kompromisa koji bi me naterali da porazmislim o sopstvenim postupcima i ispitivanju sopstvene moralnosti.

Iz iskustva drugih kolega iz muzike, mogu da zaključim da to nije uvek slučaj, jer je njima bavljenje muzikom često preživljavanje za opstanak, i to nekad na najgori mogući način, uz fabriku betona kompromisa.

Šta bi savetovao mladim ljudima, koji ne mogu da pronađu vreme za sva svoja interesovanja?

Stefan: Nemam neki ideološki mudro-umno-intelektualan savet, jer i ja imam svega 24 godine i mogu da kažem da se u nekim oblastima još uvek pronalazim, ali mogu da opišem osećaj koji imam kada otpevam nešto što mi zvuči dobro, odsviram neku melodiju koja mi je bila izazov ili rešim neki bug koji me je mučio danima.

U pitanju su kratki momenti eureke gde se kroz par sekundi osetite kao da postojanje na ovom svetu možda ima veći smisao od onog koji nam se očigledno nameće. To osećanje traje jako kratko, ali tera na veliku količinu inspiracije, pozitivne energije i želje za životom, ali ne, ovo nije klasičan god complex koji programeri dobiju kada reše cirkularni dead-lock ili muzičari kada odsviraju novu pesmu benda Polyphia.

Onda kada ste detektovali taj osećaj i smatrate da je on dobar po vas, jednostavno radite stvari u životu koje će vam pružiti da ga iznova preživljavate, uz svest o tome da ne štetite drugim ljudima i da vaše ideje moralno problematične. Iako se se nekada i iz toga izrodi nešto epohalno i revolucionarno,  ja nisam fan takvog pristupa.

Kada imate cilj, a moj je gore opisan, držite ga se, a jedini način da znate njegovu ispravnost jeste osećaj koji imate kada zamislite da ste taj cilj ostvarili. Da li će osećaj biti takav ili totalno drugačiji kada neki cilj ispunite je tema za sebe, ali vi ćete biti svesni celog puta koji ste prešli dok ste do njega dolazili i to vam niko neće moći oduzeti.

Za kraj, u kom smeru bi voleo da napreduje tvoja karijera, i da li nam DRAM priprema nešto novo?

Stefan: Vidim sebe idealno mršavijeg za koji kilogram, kako snimam novi spot za treći album svog benda dok mi se kolege iz Japana javljaju kako su preslušali sve nove pesme i imaju par favorita. Što se tiče neki dužih staza, siguran sam u to da će mi se karijera razvijati u smeru razvoja međuljudskih odnosa, komunikaciji ideja o projektima kao i vođenja timova. Želim da to bude klasičan razvojni put programera, koji zna da neće i sa 60 godina da gleda zašto mu server ne vraća response, koji je on očekivao da će dobiti.

Kada je u pitanju DRAM, trenutno smo u procesu finalne pripreme za izlazak spota za pesmu sa našeg drugog albuma koja se zove “Posle 4”, a paralelno sa tim radimo na pisanju prvih tekstova koji će svetlost dana ugledati dogodine na našem trećem albumu koji ćemo tagođe izdati za PGP-RTS.

Tu su i gomile svirki i koncerata koji dolaze za proleće, leto i jesen, ali da ne nabrajam sad, svakakve detalje čitaoci mogu videti na našem instagramu: @grupadram ili na mom personalnom: @acim_dram, mada tu se može zadesiti i neki sadržaj koji pokazuje lepotu Japana i njegove muzike, kao i diskutabilno kvalitetna dnevna kolekcija mimova.