Startap scena Srbije 2025: Između usporavanja investicija i skaliranja poslovanja

Godina za nama bila je još jedan test zrelosti srpskog startap ekosistema. Nakon perioda globalne ekspanzije i dolaska kapitala, realnost za 2025. godinu donela je usporavanje investicija, veću selektivnost fondova i znatno više fokusa na održivost poslovnih modela. U takvom okruženju, domaći startapi su se našli između spoljnog pritiska globalnih trendova i unutrašnjih ograničenja lokalnog tržišta.

Ipak, kriza je istovremeno pokazala i neke od ključnih snaga ovog ekosistema. Tehnički talenat, iskustvo stečeno radom za globalne kompanije i sve veći broj osnivača sa prethodnim preduzetničkim pokušajima pokazali su se kao važni “amortizeri”. Umesto brzog rasta po svaku cenu, sve više timova okretalo se jasnijoj validaciji proizvoda, ranijem prihodu i tržištima van regiona.

Sa druge strane, ostala su otvorena pitanja koja se iz godine u godinu ponavljaju: dostupnost kapitala u ranim fazama, uloga države i javnih politika, kao i dubina domaće investicione scene. Paralelno s tim, primećuju se i pomaci, od aktivnijih fondova i akceleratora, do jačeg povezivanja sa dijasporom i stranim tržištima.

U tom kontekstu, mi smo razgovarali sa Milošem Matićem, Tanjom Kuzman i Đorđem Jevtićem, koji su nam dali njihovo viđenje rasta, razvoja i izazova koji su oblikovali domaći startap ekosistem za odlazeću godinu, kao i gde se startap scena u Srbiji danas nalazi.

Miloš Matić (Partner, Omorika Ventures)

Događaj ili trend koji je obeležio 2025. godinu?

Miloš: Ako bih morao da izaberem samo jedan trend koji je obeležio 2025. godinu, rekao bih – Agentic AI, posebno u domenu cybersecurity-ja. Do sada smo već navikli da je “AI svuda”, da automatizuje procese, pomaže u analitici, generiše sadržaj. To više nikog posebno ne iznenađuje. Međutim, pojava AI agenata koji samostalno donose odluke, koordinirano deluju i međusobno se “nadmudruju” u napadima i odbranama – to je već novi nivo.

Izveštaj koji je objavio Antropic u vezi ove teme je nešto što je “pomerilo iglu” za mene. Kada jedan AI agent napada drugog AI agenta, jasno je da više ne pričamo o “naprednom software-u”, već o novoj generaciji digitalnog sukoba. Ono što je meni posebno zanimljivo jeste da taj razvoj nije došao “iz čiste znatiželje”, nego je direktan proizvod geopolitičkih tenzija i ubrzane militarizacije tehnologije.

Vidimo jak porast defence-tech i cybersec AI startapa u SAD-u, Evropi, ali i na Istoku. Mnoge od tih kompanija rade stvari koje su do juče ličile na naučnu fantastiku: autonomni sistemi za detekciju pretnji, simulacije napada na kritičnu infrastrukturu, hibridne operacije u kojima čovek postaje više nadzornik nego aktivni učesnik. Verujem da će se militarizacija AI-a dodatno ubrzavati – ne zato što to želimo, već zato što države, vojske i veliki sistemi jednostavno ne mogu da ignorišu prednost koju takvi alati donose.

To sa sobom nosi i ozbiljna etička i regulatorna pitanja, ali i prostor za inovacije, nove kompanije, nove poslovne modele. Samo pogledati Anduril kao primer – kompanija koja menja poslovni model zapadne namenske industrije dok primenjuje AI u svojim proizvodima koji deluju zastrašujuće. Za startap ekosistem to znači sledeće: AI više nije “feature” – to je osnovna infrastruktura na kojoj se gradi sledeća generacija proizvoda, uključujući i one koje danas još ne umemo ni da definišemo.

Domaći tim ili proizvod koji su ti privukli posebnu pažnju ove godine?

Miloš: Ove godine mi je možda najviše pažnje privukla vest o Dren Bio i njihovom uspehu u razvoju leka za borbu protiv autoimunih bolesti. Prodaja kompanije u vrednosti od 1,9 milijardi dolara nije samo velika cifra na papiru. Ona za mene predstavlja dokaz da vrhunska nauka, znanje i upornost sa ovih prostora mogu da izađu na globalnu scenu i naprave ogroman iskorak.

U regionu često čujemo priče tipa “kod nas to ne može”, “nema kapitala”, “nema tržišta”. Dren Bio je praktičan kontra-primer. Može – ali treba vremena, fokusa, vrhunskog tima i upornosti koja traje godinama. Žao mi je što je ta vest u domaćoj javnosti trajala kratko, kao još jedan “headline” koji se brzo preleti.

U naučnim i stručnim krugovima, pogotovo u biotech i pharma segmentu, taj uspeh se i dalje ozbiljno analizira, ali bih voleo da je prisutan više i u preduzetničkoj i startap kulturi. Takve priče su nam potrebne kao studije slučaja: da pokažu kako izgleda put od laboratorije do globalnog “deala”, koliko traje, koji su ključni prelomni trenuci i koje su greške u hodu napravljene i ispravljene. Iskreno se nadam da će Dren Bio:

• motivisati nove generacije osnivača iz nauke i tehnologije da razmišljaju u globalnim razmerama;
• ohrabriti one “neodlučne” da napokon naprave taj korak i osnuju startap;
• poslužiti kao putokaz da visokotehnološki, deep-tech i biotech projekti iz ovog regiona imaju smisla i mogu da dođu do globalnih investitora i kupaca. Ako iz ove priče iznikne makar jedan “sledeći unicorn” ili novi talas deep-tech timova, to će dugoročno biti važnije od samog iznosa transakcije. Upravo ta “(samo)regeneracije” našeg ekosistema je nešto što nama jako fali.

Broj investicija u domaće startape – kako tu stojimo?

Miloš: Nažalost, ako gledamo statistiku, broj investicija u domaće startape opada iz godine u godinu, i taj trend se nastavlja i u 2025. To je hladna, ali realna slika. Postoji nekoliko razloga za to:

• globalno okruženje je i dalje neizvesno – kapital je oprezniji, runde se duže zatvaraju;
• regionalna ekonomija ne “vuče” rast, već ga često koči;
• nema dovoljno kompanija koje uspevaju da pokažu stabilan rast, jasan fokus i skalabilan model.

To je loša vest.

Dobra vest je da se, uprkos svemu, i dalje pojavljuju kvalitetni timovi koji rade ozbiljne stvari. I dalje vidimo startape koji uspevaju da:

• izvezu proizvod;
• dođu do međunarodnih klijenata;
• podignu kapital van regiona;
• izgrade tim koji može da radi na globalnom nivou.

Ono što bih posebno naglasio nije više dovoljno samo “imati startap”. Morate imati kompaniju koja zna da raste, a to znači razumeti unit economics i finansije, znati kako se dolazi do kupca i pratiti trendove globalnog tržišta (ne regionalnog) i biti spreman da se stalno prilagođavate.

Najveće prepreke sa kojima se domaći preduzetnici i dalje susreću?

Miloš: I dalje mislim da je prodaja – u najširem smislu te reči – najveća prepreka. Tu ne mislim samo na “sales kao funkciju”, nego na dubinsko razumevanje globalnih tržišnih potreba. Mnogo timova kod nas i dalje kreće od tehnologije: “znamo da napravimo X” pa onda traže problem za to X. Globalni uspeh, međutim, dolazi iz obrnutog smera: krenemo od bola kupca, a onda biramo tehnologiju. Dve ključne stvari koje vidim kao izazov:

1. Razumevanje kupca van regiona – šta stvarno želi, koliko brzo donosi odluke, koliko je spreman da plati, kako testira nove dobavljače.

2. Struktuisan, uporan sales proces – outbound, partnerstva, kanali distribucije, pricing, pilot projekti… to su stvari koje se kod nas često uče usput, umesto da budu sistemski građen capability. Najbolji startapi ovo jako dobro rade.

U Srbiji imamo dobre “izvođače radova”. Ali prodaja prema globalnom tržištu – to je veština koju tek gradimo kao ekosistem. I to nije sramota reći; naprotiv, to je prilika. Svaki tim koji ozbiljno investira u sales, biz-dev i customer success danas, ima disproporcionalno veću šansu za uspeh sutra.

Founder led sales mora da bude osnova GTM za startape u ranim fazama i to van okvira našeg regiona. Dobra stvar je što se pojavljuje generacija osnivača koja je već radila za globalne kompanije, bila deo internacionalnih timova, imala mentore iz inostranstva – i oni tu krivu učenja značajno ubrzavaju. To je ono što me čini optimistom i verujem da će naš ekosistem izroditi narednu generaciju startapa – manjoj po brojnosti ali boljoj po kvalitetu.

Planovi tvoje organizacije za 2026. godinu?

Miloš: Za 2026. godinu planovi Omorika Ventures-a su vrlo konkretni i, rekao bih, ambiciozni – ali izvodljivi. Prvo, želimo da intenziviramo investicionu aktivnost i da realizujemo još 3–4 nove investicije u domaće startape. Fokus nam ostaje isti: timovi sa globalnom ambicijom, jakim execution-om i jasnim planom kako da iz Srbije ili regiona izgrade biznis koji je relevantan na svetskom nivou.

Ne tražimo “savršene priče”, tražimo realne osnivače sa zdravim razumevanjem tržišta i željom da prave ozbiljne kompanije, ne samo “runde”. Do sad smo investirali u dva fintech-a – Veli i Relio. Očekujem da će naredne investicije doći iz drugih industrija. Drugo, biće nam vrlo važan nastavak prikupljanja kapitala za fond.

Naš fond je i dalje otvoren za nove investitore, a cilj koji smo sebi postavili jeste da do kraja 2026. godine završimo final close i ispunimo target od 10 miliona evra veličine fonda. To nije samo “broj na papiru”. Veći fond znači i:

• više podržanih kompanija;

• više follow-on rundi za postojeći portfolio;

• više vremena i energije koje možemo da uložimo u razvoj ekosistema – mentorstva, događaje, edukacije, povezivanje sa međunarodnim partnerima.

Dok za investitore koji ulože u naš AIF znači i više poreskih olakšica koje država ima na snazi za polu-profesionalne investitore u alternativne investicione fondove. Uprkos globalnim tržišnim izazovima i neizvesnosti u regionu, ja stvarno verujem da ovo tržište i dalje ima ogroman potencijal.

Vidimo startape koji prave ozbiljne stvari, vidimo timove koji odavde rade za svet, i vidimo sve više kapitala koji je spreman da sasluša, razume i uđe u priču. Naš plan je jednostavan da budemo dugoročan partner osnivačima iz Srbije i regiona koji žele da igraju globalnu igru.

Tanja Kuzman (direktorka Inicijative “Digitalna Srbija”)

Događaj ili trend koji je obeležio 2025. godinu?

Tanja: U prethodnih nekoliko godina videli smo ubrzan razvoj veštačke inteligencije (AI) koja menja poslovne modele i strukturu pojedinih industrija, kao i veliki broj mega investicija u AI startape i data centre. Na kraju 2025. godine, postaje potpuno jasno da uticaj AI prevazilazi inicijalne okvire kreiranja novih proizvoda, unapređenja efikasnosti i produktivnosti. AI suštinski menja način na koji startapi i kompanije nove generacije nastaju, kao i kako oni posluju.

Po prvi put imamo situaciju u kojoj je startap dostigao nivo od 200 miliona evra prihoda u prvoj godini postojanja (Lovable), a koji je istovremeno omogućio nastajanje hiljada drugih startapa na globalnom nivou. Već u ovoj godini imali smo preko dvadeset evropskih startapa koji su za tri do šest meseci od izlaska na tržište akvizirani za desetine miliona evra od strane najvećih svetskih kompanija.

Postoje prve naznake i da ćemo imati sve više single-founder startapa. Osnivači su uglavnom pojedinci bez tehničkih znanja. Oni uz “vibe coding” i druge alate uspevaju da kreiraju proizvode koji rešavaju globalni problem vezan za njihov domen ekspertize, kao i da dobiju poverenje korisnika za samo nekoliko nedelja.

Sa druge strane, investitori sve češće ističu promenu u kriterijumima za investiranje – milion evra prihoda u prvoj godini od izlaska na tržište kako bi uopšte bili razmatrani za investiciju. Mislim da je 2025. godina dala obrise mrežnog efekta AI koji kreira potpuno novi sistem poslovanja i finansiranja.

Domaći tim ili proizvod koji su ti privukli posebnu pažnju ove godine?

Tanja: Pomenula bih Nextesy tim koji je dobio investiciju od 5QV od 3,5 miliona evra kako bi dalje razvijao platformu koja je zasnovana na veštačkoj inteligenciji koja automatizuje složene administrativne i finansijske procese. Prvi podaci koje imaju od strane korisnika govore da platforma unapređuje efikasnost za preko 30%. Verujem da će osnivači i tim koji stoji iza Nextesy kreirati rezultate o kojima ćemo pričati u narednoj godini.

Broj investicija u domaće startape – kako tu stojimo?

Tanja: Smanjenje aktivnosti VC fondova na globalnom nivou zbog geopolitičkih i ekonomskih kretanja, uticao je i na lokalno tržište gde imamo sve manji broj investicija u Seriji A i kasnije. Podaci ukazuju i na pad pre-seed i seed investicija u timove koji se primarno nalaze u Srbiji.

Istovremeno, postoji nešto veća aktivnost fondova kada su u pitanju timovi koje su osnovali osnivači poreklom iz Srbije u nekim drugim zemljama uz timove koji rade na lokalnom nivou. Ovakav trend može biti posledica nedostatka fokusa naših osnivača na rast na globalnom tržištu.

Mreža poslovnih anđela Inicijative “Digitalna Srbija” uložila je do sada $1,63 miliona u 14 startapa, sa najvećom pojedinačnom investicijom, u ovoj godini, koju je mreža od osnivanja uložila. Očekujemo da će u narednom periodu broj poslovnih anđela i investicija biti u porastu.

Najveće prepreke sa kojima se domaći preduzetnici i dalje susreću?

Tanja: U ovom kontekstu se ništa nije promenilo u odnosu na prethodnih nekoliko godina. Najveća prepreka je vezana za izlazak na strana tržišta i postizanje globalnog rasta. Startapima nedostaju znanja iz marketinga i prodaje, razumevanje poslovne kulture na stranim tržištima, kao i iskustvo i kontakti. Svi ti faktori značajno usporavaju njihov rast i mogućnost dobijanja investicija od globalnih fondova.

Planovi tvoje organizacije za 2026. godinu?

Tanja: Cilj je da počnemo da adresiramo ključne prepreke sa kojima se startapi suočavaju i da omogućimo budućim generacijama da steknu znanje i veštine koje su im neophodne za kreiranje globalnih proizvoda.

Već u februaru organizujemo konferenciju unlockit na kojoj ćemo okupiti preko 800 osnivača startapa, investitora, kompanija, studenata i organizacija podrške kako bi preneli znanje i iskustva onih koji su globalno uspešni.

Na konferenciju nam dolaze osnivači startapa koji imaju prihode od preko 50 miliona evra i oni koji su imali uspešne exit-e, investitori koji upravljaju kapitalom koji je veći od 500 miliona evra, kao i eksperti za marketing i prodaju koji su pomogli velikom broju startapa da dođu od 0 do desetina miliona u prihodima.

Fokus konferencije je na globalnom rastu i prenosu znanja koji će taj rast omogućiti. Na konferenciji ćemo objaviti i nove programe na kojima ćemo raditi upravo sa svim tim međunarodnim ekspertima u 2026. godini.

Đorđe Jevtić (suosnivač, HotelSync)

Događaj ili trend koji je obeležio 2025. godinu?

Đorđe: Za mene je definitivno ove godine glavni trend upotreba veštačke inteligencije (AI) i mogućnosti koje se ostvaruju njenom implementacijom u standardnim tehnološkim, ali i netehnološkim kompanijama.

Interesantno mi je da pratim kakvi se korisnički slučajevi mogu pronaći, od poljoprivrednih kompanija, preko sajber bezbednosti, pa sve do mladih SaaS startapa, među kojima je i naša kompanija, HotelSync. Ovaj trend je svakako prenaduvan i prava upotreba veštačke inteligencije tek treba da se pokaže u narednim godinama; za sada je njena najčešća primena u sumiranju tekstova, generisanju recepata i slično.

Domaći tim ili proizvod koji su ti privukli posebnu pažnju ove godine?

Đorđe: Ove godine su mi najviše pažnje, iskreno, privukla strana rešenja koja smo implementirali u naše procese. Od domaćih posebno bih istakao B2C startap Prepia, koji je, po mom mišljenju, prošao ispod radara, a izuzetno brzo raste i uspešno je podigao investiciju, nakon čega su porasli za preko 300%.

Takođe bih posebno istakao domaći tim “Fishing Booker”, čiji su osnivači u više navrata bili tu za nas i nesebično sa nama podelili savete, a na tržištu redovno sprovode javne ankete i ukazuju na dobre poslovne prakse.

Broj investicija u domaće startape – kako tu stojimo?

Đorđe: Što se investicija tiče, mislim da generalno slabo stojimo na domaćoj sceni. Evropski fondovi su trenutno u FOMO fazi kada je u pitanju AI i svi traže sledeći Lovable koji će da raste 500+% na godišnjem nivou i da na taj način što pre isplati njihove fondove.

Fokus na distributivne kanale i skaliranje je u drugom planu za domaću startap scenu; mnogi se i dalje bore da pronađu product-market fit i u tome fondovi ne vide mnogo interesantnog materijala. Nekoliko startapa je podiglo seed bridge runde, bilo je i nekih pre-seed i seed rundi, ali i dalje nema aktuelnih Serija A, a ni blizu Serija B.

Najveće prepreke sa kojima se domaći preduzetnici i dalje susreću?

Đorđe: Najveći problemi su svakako nedostatak know-how-a i efikasno skaliranje distribucije proizvoda, makar kada je reč o startap sceni. Mnogi misle da je u pitanju nedostatak kapitala, a ima i onih koji upiru prstom u ratna dešavanja i međunarodne krize.

Međutim, generalno gledano, problem je u tome što i dalje nemamo prenos iskustva sa starijih na mlađe generacije, odnosno sa iskusnijih na manje iskusne, a i tamo gde prenosa ima, često se ne radi o relevantnom znanju. Najbolje bi bilo da startape motivišemo da što pre prepoznaju kada su dostigli vrhunac, da tada prodaju kompaniju i krenu u sledeći poduhvat.

Planovi tvoje organizacije za 2026. godinu?

Đorđe: U narednoj godini naš fokus je na otvaranju enterprise distributivnih kanala na zrelim tržištima, kao što su Sjedinjene Države i Nemačka. Pred nama je period skaliranja i pripreme za Seriju A, koju očekujemo krajem 2026. godine. Takođe, značajno ćemo investirati u naš novi brend HotelSync, jer smo ove godine doneli stratešku odluku da se rebrendiramo iz OTA Sync u HotelSync.

---