Da li se startap zaista može napraviti sa dva laptopa i idejom od milion dolara?

Primetio sam da se u poslednje vreme tehnološko preduzetništvo kroz ‘mainstream’ medije i dešavanja sve više promoviše na jedan krajnje banalizovan, da ne kažem - estradni način. A to je da vam za pokretanje biznisa na Internetu treba samo soba, laptop i ideja - uz obrazloženje da za razliku od offline biznisa, za online biznis ne trebaju finansijska ulaganja, tj. značajan osnivački kapital - samo vam treba ‘pamet’.

boris_krstovic_kolumna

Makar pametni, za Zapadom kaskamo 5 do 10 godina

Fraza o važnosti ideje za pokretanje Internet biznisa je potpuno u skladu sa svim drugim privrednim i tehnološkim trendovima koji stižu do nas sa 10 ili više godina zakašnjenja. To je prosto tako kako jeste – mi smo region koji u tehnološkom smislu kaska 5 godina za zapadnom Evropom, a 10 za SAD. Međutim ovde postoji jedan mnogo ozbiljniji problem. Plasiranje ovakvih floskula u kontekstu u kojem su bile upotrebljive pre čitave decenije je podjednako opasno kao kada bi vam neko, u najboljoj želji da pomogne, dao GPS sa mapama starim 10 godina i „pomogao“ vam da pri 80 kmh udarite direktno u zid!

Ne, Internet biznis se ne može napraviti sa dva-tri laptopa, novcem za pice (kako se obično hiperboliše minimalno finansijsko ulaganje) i idejom od milion dolara – šta god to značilo. Barem ne više.

Pre samo 5 godina je zaista bilo moguće transformisati lipide i ugljene hidrate iz pica u visoko-efikasan PHP/Java/Python kod i plasirati proizvod sa kojim bi relativno brzo osvojili globalno tržište. Kada smo pre skoro 10 godina izgradili Vivvo CMS, prvi proizvod koji sam plasirao globalno, bilo je mnogo teže napraviti kvalitetan softver nego pronaći kupce za njega. Danas je upravo obrnuto.

Šta se promenilo?

Pa desilo se upravo to što su se setili da nam deceniju kasnije plasiraju kroz lokalne konferencije i medije – postalo je moguće ostvariti globalni uspeh sa dva laptopa iz spavaće sobe. Dobili smo značajne poluge “da promenimo svet” – u vidu razvojnih okruženja, biblioteka koda i on-demand infrakstrukture. Više nisu bili potrebni skupi multi-funkcionalni razvojni timovi da biste realizovali softverski projekat.

heroku
Angular, Ember, React – birajte vaše oružje

Uz Rails, Bootstrap, par API-ja i Heroku (ili šta god vam milo i potrebno), postaje moguće za mesec dana izbaciti gotovu aplikaciju sposobnu da izvršava vrlo konkretnu funkcionalnost – nešto sto bi se inače razvijalo mnogo duže i zahtevalo veći broj ljudi različitih inženjerskih profila uključenih u razvoj. Primera radi, kada smo mi razmišljali o portovanju Vivva u cloud, nismo mogli ni sanjati o postavljanju infrastrukture bez mrežnih inženjera (sistem administratora), i sama postavka bi koštala dosta u hardveru i ljudstvu pre nego bi koncept pokazao da vredi i dinara.

Previše nekvalitetnih aplikacija jer ih – možemo napraviti!

Kvantitet rađa kvalitet, čega smo, bar kada je consumer softver u pitanju, svi svedoci, ali se desilo i još nešto što je za nas, preduzetnike, sve promenilo iz korena. Developeri su počeli da razvijaju aplikacije ne zato što su potrebne nekome ko je spreman da plati za njih (što je moj topli savet ako krećete da gradite bilo šta) – već zato što mogu da ih naprave jer ih ne košta (skoro) ništa. Sećate se YouTube klipa “Jer tako smo u mogucnosti”? E, pa to se dešava sa Internetom poslednjih 5 godina. To je kao posledicu dovelo do potpunog zasićenja tržišta jednostavnijim servisima i aplikacijama sa jedne i visokog nivoa očekivanja sa druge (korisničke) strane.

Niko više nije impresioniran aplikacijom koja vas uloguje sa Facebook nalogom i prikaže koji klubovi oko vas imaju najbolji mohito, ili aplikacijom za vođenje kućnog budžeta. U današnjoj eri gde postoje aplikacija za šta god vam padne na pamet je neophodno otići dalje od osnovne ideje da biste doprli do prezasićenih korisnika. Stotine novih aplikacija objavljenih dnevno na ProductHunt-u se bore za mrvicu pažnje potrebne da neko proba, usvoji (koristi), a na kraju i plati za vaš proizvod! 30.000 novih aplikacija nedeljno se prijavi na Apple AppStore prodavnici.

Lestvica za ono što se preduzentničkim žargonom zove MVP (Minimum Viable Product) je sada postavljena jako visoko. Servisi, aplikacije i platforme koje uspevaju doći do korisnika su plod vrlo pametno i brižljivo izvedene egzekucije, a ne novih i radikalnih ideja. Uzmimo za primer Slack – korporativni alat za komunikaciju. Da li mislite da bi ostvario eksponencijalni rast da su izbacili u prvoj verziji produkt koji može da kreira chat room i pošalje poruku korisniku? Naravno da ne, to nikog ne bi zanimalo. Uloženo je hiljade inženjer-sati da bi nešto što je u osnovi lepo upakovani IRC stvorilo „wow“ efekat kod korisnika, neophodan da bi se proizvod probio u masi postojećih rešenja.

Problem No.1: Kako do korisnika?

Dakle, čak i da kažemo da je tačno da je moguće razviti kvalitetan proizvod iz spavaće sobe sa dva laptopa – mada je i to pod znakom pitanja, iz svih gore nevedenih razloga – to uopšte više nije prepreka koju je potrebno savladati!

Prepreka je doći do korisnika. To je numero uno problem – groblje startapa – jer samo oni koji su pokušali znaju koliko je zapravo teško akvizitirati nove korisnike. A ovo će vam potvrditi i svaki osnivač i alumni Seedcamp-a, Eleven-a, HubRaum-a i ostalih akceleratora.

Nadam se da sada možemo razumeti zašto je kontra-produktivno pričati o tome da vam „samo treba Internet, laptop i prostorija odakle ćete raditi“, jer time buduće preduzetnike puštamo da pri 80 kmh udare u zid koji ne vide. Internet je postao mainstream. Kao i u offline svetu – potrebno je više od volje i ideje da bi se posao razvio.

ProductHunt - mesto gde se startapi danas bore za pažnju, ali i nove korisnike.
ProductHunt – mesto gde se startapi danas bore za pažnju, ali i nove korisnike.

Dakle, ako nisu dovoljni laptopi i garaže da bismo u današnjem svetu uspeli, šta je onda potrebno? Za početak, barem jedna od ove tri stvari:

  1. Vreme (čitaj: godine)
  2. Novac (i to mnogo novca)
  3. Sreća (u vidu kombinacije momentuma i tzv. tier #1 networka koji bi od vaše pahulje ubrzano napravio grudvu sposobnu da postane lavina)

Da krenemo od poslednjeg. Sreća je binaran faktor: momentum se ili stvorio ili ne, kao i tier #1 network – to jest uticajne konekcije. Ili ih imate ili ne.

Ako zatim pretpostavimo da nemate u fioci milion dolara viška kojim ćete „založiti“ peć zvanu Google/Facebook Ads (ili koji god plaćeni marketinški kanal), budite sigurni da vam nijedan VC pri zdravoj pameti neće dati da se zaigrate sa njegovih milion dolara dok mu prethodno kristalno jasno ne pokažete dovoljno dobru trakciju i/ili pozitivan ROI od postojećih marketinških kanala.

Ostala je dakle prva opcija. Da vučete za rukav, gradite inbound, hustlujete po Quori, šta god da je potrebno da biste po jednog, dva ili pet novih korisnika dnevno doveli da se kod vas registruju ili preuzmu proizvod. I tako naredne četiri godine. Uzmite za primer CodeAnywhere. Ove godine su postali partner Atlassian-u, što je fantastičan milestone za njih i kompaniju – ali ne znam ko se seća da su još daleke 2010-te grizli iz sve snage na Seedcamp-u u Ljubljani, gde sam upoznao Ivana Burazina i Matea Peraka. Tako se gradi uspeh!

Zaključak?

Sa jedne strane, dobro je što se kroz mainstream medije radi na osvešćivanju ljudi da pokretanje biznisa na Balkanu nije privilegija bogatih ili politički povlašćenih – i to pozdravljam. Apsolutno treba nastaviti u tom smeru. Ono što ne pozdravljam je estradni način na koji se to radi. Ne dopada mi se banalizacija i površnost u predstavljanju preduzetništva ponavljanjem neupotrebljivih fraza koje nikome pomoći neće.

Na Internetu se, zahvaljujući postojećim alatima i modelima distribucije, proizvod kreira i plasira zaista mnogo jednostavnije nego u “stvarnom” svetu. Tu nema dileme. Nekada ranije, imati softverski proizvod je bilo 60% recepta za uspeh. Danas – tek možda 10%. Biznis se razvija podjednako dugo, mukotrpno i svakako ne bez uloženog evra ili dolara, i to je poruka koju je najbitnije preneti, da bi se postavio temelj za realna očekivanja.

Ostavi komentar

  1. Ivan Ilijasic

    Ivan Ilijasic

    20. 4. 2015. u 11:47 Odgovori

    Borise,
    apsolutno se slažem s tvojim razmišljanjem. Možda postoji neka šansa da nije tako ako je riječ o proizvodu koji se plasira na neku novu vrstu tržišta, no ako je riječ o start-upu koji cilja na postojeće, zrelo ili zasićeno tržište i to u bilo kojem obliku, onda je MVP letvica poprilično visoka.

    Kada sam već na RS Netokraciji, naveo bih tu primjer TopElevena. Kada su izašli, postojala je hrpa sličnih nogometnih managera, Hattrick je bio car, Football manager je krenuo online, no oni su napravili bolji i jednostavniji proizvod prilagođen webu.

  2. Nemanja Divjak

    Nemanja Divjak

    20. 4. 2015. u 12:33 Odgovori

    Pozdrav Borise,
    apsolutno se slazem sa tvojim komentarima i ovim clankom, danas je postavljen neki novi iluzioni temelj da ko god ima ideju moze da pokrene nesto.
    Na neku srecu to i jeste moguce i ono sto mene nervira jos vise jeste cinjenica da i mali Perica iz onih viceva bi mogao da pokrene novu kompaniju samo zato sto ima ideju, a ne zna ni kako da instalira Windows.

    U IT svetu sam od 1999 (dana kad ima internet u Srbiji), od 2004 godine zivim od Interneta i sad vec stvarno imam osecaj da smo se svi nasli u svetu CLICKBANKA – gde mediji prodaju konstantno neki pitch kako je lako samo treba da poverujete ovaj prozivod kosta samo 49.99$ i dobicete automatizovan multimilionski biznis..

    Interesanta cinjenica o kojoj sam razmisljao pre par dana je da vise ljudi koji nemaju nikakvo znanje vezano za development ili tek su naucili kako da kliknu u Chromu view page source, pokrece neke nove „startupe“.

    Videcemo gde sve ovo ide…
    Mogucnosti su sve vece, ali po meni cini mi se da jedino ko ovde izvlaci pare je Facebook, Google i ostali kojima uporno placamo kako bi dosli do tih korisnika, a oni nas sisaju ko ovce.. 🙂

    Zivi bili!

  3. Sasa

    Sasa

    20. 4. 2015. u 15:57 Odgovori

    Ovo me naravno podseca na „Koletovu“ izjavu o tome kako ne treba ulaganja i da samo treba razvijati aplikacije i uspecete. Tako nekako.
    Mislim da kad se uporedi kontekst iz koga on dolazi, a to je da kazem klasican biznis i moze se reci i estrada i veze s njom, onda su ulaganja u IT bar na pocetku, znatno manja. Sto ne znaci da se ne ulaze, i umno i materijalno.
    Ako hocete da pokrenete neki recimo supermarket, potrebno je naci lokal, napuniti robom, uposliti radnike da biste imali sta i cime da radite. Ako ne upse, propade roba, platili ste ljude, para moze da ne bude. U ITu moze drugacije, sve mozete digitalno, od ideje, preko sredstava za rad koji ukljucuje programski jezik, biblioteke, editor, i prostor online za pocetak moze povoljno ili besplatno, drustvene mreze su tu, naplata moze elektronski. Ne znaci da je dzaba i ne znaci da ce sve sto napravite naci korisnike i resiti neki problem. Onda dolazimo do toga o cemu se pise u tekstu, da je bitno biti bolji od postojecih resenje i da treba u moru svega toga i skrenuti nekome paznju i zadrzati mu je vrednim proizvodom. Znaci moze, ne mora da uspe, nije lako, nije dzaba.

  4. Boris Krstović

    Boris Krstović

    20. 4. 2015. u 16:26 Odgovori

    Hvala svima na komentarima.

    Sasa, mislim da moze da se napravi preciznija analogija ovome sto ti kazes. I u „klasicnom“ biznisu ti mozes odmah da ulozis 10 miliona i napravis supermarket (o kojem pricas), a mozes i za „kikiriki“ da otvoris malu prodavnicu od 10 kvadrata u Grockoj (u iznajmljenom lokalu), u kojoj ces sam da radis, i polako gradis biznis dok ne budes 8 godina kasnije imao supermarket sa lagerom robe vrednim 100k, radnicima, etc etc.

    U IT-ju ti imas segmente trzista i vertikale gde bez ulozenih istih tih 10 miliona (u vidu inveticije, ili kapitala, nebitno) tesko da mozes da „pridjes“ market incumbent-ima i uzmes mali deo kolaca.

  5. Ivis Buric

    Ivis Buric

    21. 4. 2015. u 10:38 Odgovori

    Dragi Borise,
    mislim da za nekog tko je poduzetnik i startup junkie, naprosto ne moze smatrati kako se startup bazira na ovome te napisati dio clanka „Kako do korisnika“ bez da ne ukljuci medije i izgradnju vjerodostojnosti samog projekta kroz PR. Mozes imati najbolju ideju na svijetu, ali realno imati ideju u digitalnu svijetu trenutno znaci nula.
    Kako do korisnika? – Proucite bilo koji uspješni start-up te ih pitajte kako su dobili vjerodostojnost.
    Lp,
    I.

    • Boris Krstović

      Boris Krstović

      21. 4. 2015. u 12:04 Odgovori

      Ivis,

      Hvala puno na komentaru – drago mi je da se neko i ne slaže sa mnom 🙂

      Svakako da medju ostalim stvarima mediji i PR doprinose vidljivosti i verodostojnosti kako projekta tako i cele kompanije, ali uz dužno poštovanje vašoj struci ne bih to nikako uključio u jednu od tri stvari koju je neophodno imati da biste uspeli. Osim ako se ne podvede pod stavku #2 – novac, jer dobar PR traje i košta 🙂

      Predpostavljam da razumete da sam sažetosti i efekta radi stvari za nijansu pojednostavio. Ja ne osporavam vrednost PR-a i komnikacija (čak naprotiv), ali znam da je izgraditi uspeh bez toga moguće, dok bez makar jedne od tri stvari koju sam gore naveo – nije.

      Oko toga da ideja ne znači nista u digitalnom svetu se svakako potpuno slažemo.

  6. Boris Krstović

    Boris Krstović

    21. 4. 2015. u 12:02 Odgovori

    Ivis,

    Hvala puno na komentaru – drago mi je da se neko i ne slaže sa mnom 🙂

    Svakako da medju ostalim stvarima mediji i PR doprinose vidljivosti i verodostojnosti kako projekta tako i cele kompanije, ali uz dužno poštovanje vašoj struci ne bih to nikako uključio u jednu od tri stvari koju je neophodno imati da biste uspeli. Osim ako se ne podvede pod stavku #2 – novac, jer dobar PR traje i košta 🙂

    Predpostavljam da razumete da sam sažetosti i efekta radi stvari za nijansu pojednostavio. Ja ne osporavam vrednost PR-a i komnikacija (čak naprotiv), ali znam da je izgraditi uspeh bez toga moguće, dok bez makar jedne od tri stvari koju sam gore naveo – nije.

    Oko toga da ideja ne znači nista u digitalnom svetu se svakako potpuno slažemo.

  7. Ivis Buric

    Ivis Buric

    21. 4. 2015. u 12:33 Odgovori

    Borise,
    jesi li mozda imao startup ili crowdfunding projekt? Jer da jesi, sigurno ovako nesto ne bi izjavio. 🙂
    Nije bitna moja struka ovdje, već sama cinjenica koju ti mnogi mogu potvrditi. Ako moram govoriti iz vlastitog iskustva, PR je jedna od najvecih komponenata startupa i ne kosta toliko koliko svi misle. Dakle, ne govorim o agencijama, vec o freelancerima koji to mogu izvrsno odraditi.
    Uspjeh dolazi kada imate sve komponente pa tako i to.
    Eto, drago mi je da se barem oko jedne stvari slazemo! 🙂
    Pozz

    • Boris Krstović

      Boris Krstović

      21. 4. 2015. u 12:59 Odgovori

      Ivis,

      Imati crowdfunding projekat i graditi bootstrapovan ili venture-backed stratup su dijametralno suprotne stvari, za koje važi potpuno drugačija mehanika i koje nikako ne možeš staviti u isti koš. Za crowdfunding je svakako *ključan* dobar PR (mada bih pre rekao buzz), ali ja ni u jednom trenutku u tekstu nisam pricao o crowdfundingu kao metodu dolaska do investicije za projekat, on je potpuno van scope-a mog teksta.

      Sad vidim zašto se ne razumemo – mislim da si potpuno promašila poentu, možda ne bi bilo loše da ponovo pročitaš tekst 🙂

  8. Alex

    Alex

    21. 4. 2015. u 12:43 Odgovori

    Ako si expert u prodaji, ili recimo poznajes odlicno adwords+ landing strana optimizacija+ postprodajni ciklus i brigu o korisnicima , tebi je internet samo kanal komunikacije i oglasne platforme i zaista mozes “ jeftino“ da plasiras proizvod/uslugu. Uopste se ne slazem da je potrebno da proizvod bude 10x bolji od ostalih, dovoljno je da radi posao. Znamo da ljudi kupuju emotivno i ako proizvod ili usluga zadovoljava potrebe klijenta i postoji i emotivna crta, korisnik je tu.

    • Boris Krstović

      Boris Krstović

      21. 4. 2015. u 13:21 Odgovori

      Alex, dozvoli da te demantujem za ovaj deo „10x bolji od ostalih“ citatom iz jedne odlicne knjige koju svim kolegama preduzetnicima toplo preporucujem – „Hooked: How to Build Habit-Forming Products“ (http://www.amazon.com/Hooked-How-Build-Habit-Forming-Products/dp/1591847788/), koji se odnosi na nesto sto se zove „high costs of changing user behavior“.

      Many entrepreneurs fall into the trap of building products that are only marginally better than existing solutions, hoping their innovation will be good enough to woo customers away from existing products. But when it comes to shaking consumers’ old habits, these naive entrepreneurs often find that better products don’t always win – especially if a large number of users have already adopted a competing products.

      For new entrants to stand a chance, they can’t just be better, they must be nine times better. Why such a high bar? Because old habits die hard, and new products or services need to offer dramatic improvements to shake users out of old routines.

      Products that require a high degree of behavior change are doomed to fail even if the benefits of using the new product are clear and substantial. QUERTY keyboard survives in spite of a far better layouts – due to the high costs of changing user behavior. Although DVORAK keyboard design increased typing speed and accuracy, it was simply written off.

  9. Alex

    Alex

    21. 4. 2015. u 13:39 Odgovori

    Ovde je rec o tome da stalnog korisnika vec postojece usluge , treba da navuces na isti/slican/“bolji“ proizvod svoje firme. Ima dosta tu varijabli, recimo jedan od svojih start upova sam spasao tako sto sam za 100% povecao cenu proizvoda,smanjio vreme izrade i troskova, promenio call to action dugmice i dozivljaj i stvorio osecaj eksluzivnosti. Smanjio sam broj korisnika za 30%, a povecao cenu za 100%.

    Poenta je da je sve relativno, zaista mozes realizovati posao sa relativno malim ulaganjima, ali prodaja je “ mama“ .

  10. Ivan Mojsilovic

    Ivan Mojsilovic

    21. 4. 2015. u 14:35 Odgovori

    PR za vecinu nas znaci sledece: da nas objavi sto bise portala, blogova, novina itd. E sad kako doci do toga je nauka za sebe, ali kad tek krenete ovaj „PR“ je nesto sto najbrze donosi rezultate.

    Online reklame, moze gde moze, za vecinu SaaS resenja je preskupo.

    Tesko je generalizovati, ali za SaaS ako nisi neka super inovacija moras biti 10x bolji od konkurencije jer si „jos jedan nikad cuo alat bez kojeg smo i do sada lepo radili“.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Istina o Full-Stack programerima – da li oni postoje ili ne?

Domaća IT zajednica ima podeljenja mišljenja - postoje li Full-Stack programeri ili ne? Ako postoje koji su to programski jezici kojim vladaju i zašto nemamo standardizaciju ove pozicije?

E-commerce

Upoznajte prve predavače koji 22. novembra otkrivaju ‘zanat’ digitalne trgovine!

Do drugog izdanja Netokracijine OMGcommerce konferencije deli nas nešto manje od mesec dana - upoznajte se sa delom predavača na ovogodišnjem događaju i obezbedite svoje mesto na vreme!

Startapi i poslovanje

Skupština usvojila Zakon o prevozu putnika i time stopirala rad CAR:GO aplikacije

Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju čime država efektivno staje na put daljem radu digitalnih servisa za prevoz putnika.

Propustili ste

Intervju

Novosadski Smart Watering automatizuje navodnjavanje za male i velike poljoprivrednike

I Srbija lagano kreće u primenu naprednih tehnoloških rešenja u poljoprivredi, a veliku zaslugu za njihovu širu primenu i razvoj imaju domaće kompanije. Jedna od njih je i Smart Watering koja stoji iza sistema za pametno navodnjavanje.

Netokracija

Kako pronaći svoje mesto u IT industriji (ili se bolje pozicionirati u istoj)?

Netokracijina peta po redu Ladies of New Business konferencija održaće se 4. decembra u ICT Hub-u, a ovo izdanje biće posvećeno devojkama i ženama koje rade u u svetu IT-ja, ili u taj sektor žele da uđu.

Kolumna

Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Startapi i poslovanje

ConveyIQ sa kancelarijama u Beogradu osigurao $5,5 miliona – rundu predvodio SC Ventures

Američka kompanija koja se bavi razvojem softvera za komunikaciju sa kandidatima i automatizaciju zapošljavanja za velike kompanije osigurala je investiciju u iznosu od 5,5 miliona dolara. ConveyIQ ima kancelarije u Beogradu, dok će investicija biti iskorišćena i za proširenje lokalnog tima.

Kultura 2.0

Pitali smo srpske digitalce kako je bilo na Web Summitu u Lisabonu

Nedavno je zatvorena jedna od najvećih 'tech' konferencija na svetu koja se poslednjih nekoliko godina održava u Lisabonu. I dok je odbrojavanje do sledećeg događaja već počelo, mi smo porazgovarali sa stručnjacima o njihovom utisku sa samita u Portugalu i koja su sve značajna iskustva i znanja prikupili.

Društvene mreže

Obriši poslato – Messenger uvodi mogućnost brisanja poruka za sve

Facebook Messenger postao je bogatiji za 'Unsend' funkciju - uz pomoć koje korisnici od sada mogu da selektuju i uklone već poslate poruke.