Šta Srbija može naučiti od Finske kada su startapi u pitanju?

Šta Srbija može naučiti od Finske kada su startapi u pitanju?

Prethodne nedelje bio sam član delegacije iz Srbije koja je posetila Helsinki kako bismo se iz prve ruke upoznali sa uspesima finskih inovativnih kompanija. Cilj putovanja bio je da potražimo odgovor na pitanje - kako je zemlja sa 5,5 miliona građana postala jedna od najjačih startap nacija u Evropi i kakve to lekcije može da nauči i primeni Srbija?

Iako se ovih dana o Finskoj češće govori u kontekstu ulaska u NATO, naša delegacija koju je predvodio NALED u sklopu projekta StarTech, imala je jedinstvenu priliku da se upozna sa inovativnim ekosistemom ove skandinavske države.

Tokom četiri dana koliko smo boravili u Helsinkiju, razgovarali smo sa predstavnicima državnih agencija i fondova koji se bave podrškom i investiranjem u visokotehnološke kompanije, upoznali smo se sa akademskom zajednicom koja od ranih faza školovanja neguje preduzetnički duh, ali i razmenili ideje i mišljenja sa osnivačima uspešnih startapa koji su nastali u prestonici i koji su zahvaljujući različitim sistemima podrške uspeli da dođu i do finansiranja i do talenta koji im je bio potreban za dalje skaliranje.

Ovo je priča o tome kako je Finska prešla put od države u kojoj je glavna industrija prerada drveta, do države koja izdvaja ogromna finansijska sredstva kako bi transformisala svoju privredu za 21. vek.

Podrška države na svim nivoima investiranja

Iako među značajnim evropskim gradovima, Beograd i Helsinki ne mogu se pohvaliti nekom specijalnom vezom – barem kada su direktni letovi u pitanju. Sam put trajao je više od 6 sati uz obaveznu jurnjavu na aerodromu u Frankfurtu, kako to inače biva. Nešto kasnije, saznali smo da je u doba pre pandemije kompanija Er Srbija imala direktan let, ali je on ubrzo ugašen.

Inače, u Helsinkiju trenutno boravi oko stotinak građana Srbije koji se najčešće okupljaju oko aktivnosti koje sprovodi Ambasada Republike Srbije u Finskoj. Određeni deo građana ovde se preselio ubravo zbog posla, tačnije prilika koje nudi lokalna IT i gaming industrija. Više o tome u nastavku teksta.

Business Finland

Prvi dan studijskog putovanja prošao je u znaku upoznavanja sa različitim vladinim organizacijama koje se bave investiranjem i podrškom visokotehnološkim startapima. Business Finland je agencija koja je osnovana 2018. godine, a koja je nastala nakon spajanja organizacija Finpro i Tekes. Novi entitet od prvog dana je imao cilj da radi na promociji inovacija u Finskoj, na izvoz IT usluga, ali i na promociji Finske kao destinacije za digitalne nomade i digitalne biznise.

Ovu organizaciju čini čak 600 ljudi koji se nalaze na 40 lokacija širom sveta – kancelarije se uglavnom nalaze pri ambasadi. Zadatak zaposlenih u Business Finland jeste da pospešuju internacionalni rast finskih proizvoda i da pomažu inovacije koje pokreću svet, a koje dolaze upravo iz ove države.

Heikki Uusi-Honko predstavio nam je kako funkcioniše Business Finland koji danas predstavlja krovnu državnu agenciju za podršku biznisima u Finskoj.

Međutim, podatak koji je sve oduševio jeste taj da ova organizacija na godišnjem nivou investira između 600 i 800 miliona evra u startape – kako kroz inovacione vaučere, kroz pre-seed investicije, ali i druge, kasnije faze. Čak 70% malih i srednjih preduzeća koja su osnovana u 2020. i 2021. godini dobilo je finansiranje od strane Business Finland, a treba napomenuti i da je to sve novac poreskih obveznika Finske.

Dakle, država je ta koja opredeljuju značajna sredstav kako bi finansirala inovacije, no u sistemu koji se ponosi stopom naplate poreza i poverenja u vladavinu prava tj. u samu državu, ne treba da nas čudi to što građani Finske u najvećoj meri podržavaju ovakvu investicionu politiku.

Još jedna bitna stvar, za razliku od Srbije, Finska u ovom trenutku nema poreske podsticaje – ni za investitore, ni za novozaposlene u IT. Njihova politika je da na tržište izlaze sa garantovanom stabilnošću i gotovo stopostotnim odsustvom korupcije. Jednaki uslovi za sve.

Tesi (Finnish Industry Investment VC)

Pored organizacije Business Finland, prvog dana upoznali smo i predstavnike investicionog fonda za industriju po imenu Tesi koji je osnovan 1995. godine i koji pored investiranja u startape investira i u druge fondove – domaće i strane koji investiraju u startape iz Finske. Interesantno je da se među investitorima u fondove često može videti i sam penzioni fond Finske – nešto što na ovim prostorima zvuči gotovo nemoguće, ali i zastrašujuće.

Sitra (Finnish Innovation Fund)

Tu je naravno i Sitra, inovacioni fond koji je nastao za 50. rođendan Finske, a koji je narodu “poklonio” parlament za potrebe promovisanja i podrške inovacijama još krajem 60-ih godina prošlog veka. Zanimljiva stvar kod ovog fonda jeste i to da je njihov posao mahom preuzeo Business Finland, te Sitra danas posluje više kao think-tank koji se bavi različitim aspektima podrške inovacija na mnogo širem, strateškom nivou.

Ono što je takođe bitno jeste i to da Finci nemaju poreske podsticaje – već na tržište izlaze sa stabilnošću i manjkom korupcije. Jednaki uslovi za sve.

Kancelarije Business Finland, Sitra i Tesi nalaze se u sklopu velikog kampusa koji je svojevremeno Nokia pravila za svoje potrebe – ali se u njega nikada nije uselila jer ga je ubrzo nakon izgradnje prerasla. Bliskost ovih kancelarija ukazuje na povezanost i spremnost na saradnju.

Kraj Nokie – početak startap zajednice

Tokom čitavog putovanja moglo se čuti pitanje: kako je Finska od zemlje koja je bila najpoznatija po preradi drveta, postala prepoznatljiv powerhouse kada su inovacije u pitanju?

Odgovor, barem delimičan, stiže u vidu kompanije Nokia koja do dana današnjeg vredi za jedan od najprepoznatljivijih tehnoloških brendova koji je došao sa severa Evrope. Iako je Nokia zaslužna za GSM revoluciju širom sveta, njena pozicija drastično je krenula da se menja nakon 2008. godine kada je predstavljen prvi iPhone. Apple je uspešno promenio paradigmu oko toga šta mobilni telefon znači, a Nokia je godinama pokušavala da izbaci svoje rešenje za eru pametnih telefona – nažalost bez većih uspeha.

Ubrzo su usledila i otpuštanja, kupovina Nokie i izlazak određenog broja menadžera i programera. Menadžeri su s jedne strane imali dovoljno kapitala da postanu anđeli investitori, dok su s druge strane programeri krenuli da se okupljaju i kreiraju neka nova inovativna rešenja – kako IT servise, tako i video igre. Godinama akumuliran kapital sada je imao priliku da se usmeri tamo gde je najpotrebniji i to je ukratko priča o tome kako je nastala startap scena u Finskoj.

Maria 01 – mesto gde sve počinje

Od prvih startapa do trenutka kada je država Finska prepoznala da je na pomolu nešto interesantno, nije prošlo puno. Politika vlade okrenula se ka sufinansiranju i pružanju podrške, a startapi su oberučke dočekali takve programe prvenstveno jer je nivo poverenja građana u državu na zaista impresivnom nivou – ukoliko se ne varam čak i na prvom mestu u čitavoj Evropi.

Posebno bitna stvar jeste i odluka grada Helsinkija da 2014. godine stari bolnički kompleks koji je veličine recimo pola KBC Srbija, u potpunosti opredeli za startap kampus koji danas nosi naziv Maria 01 i koji predstavlja jedan od vodećih kampusa tog tipa na severu. U njemu trenutno boravi više od 180 kompanija i preko 10 VC fondova, a treba napomenuti i da su iz Maria 01 krenule kompanije Wolt, Supercell i mnoge druge.

Ville Simola, CEO kampusa Maria 01 govorio je o tome šta startapi znače za kompletnu ekonomiju Finske. Jedan od ciljeva jeste da do 2030. godine prihodi tehnoloških kompanija pređu 10 milijardi evra na godišnjem nivou – bez investicija.

Dakle, izuzetno vredno gradsko zemljište, umesto što je prodato privatnom investitoru, pretvoreno je u “gnezdo” u kom sazrevaju mlade tehnološke kompanije i koje okuplja čak 65 različitih nacionalnosti. Više od 250 kompanija prošlo je kroz Maria 01, a svaka kompanija koja i dobije priliku da svoju ideju razvija u sklopu ovog kompleksa, u njemu može ostati najduže tri godine – kako bi se obezbedio konstantan upliv novih, mladih kompanija koje ostvaruju veliki benefit od činjenice da su pod istim krovom sa drugim startapima i gde je velika frekvencija talenta.

FiBAN (Finish Business Angel Network)

Pored VC fondova koji imaju svoje kancelarije u Maria 01, tu je naravno i FiBAN tj. udruženje anđela investitora koje okuplja više od 650 aktivnih investitora koji su samo u 2021. godini investirali više od 52 miliona evra u 626 startapa. Ovo je ujedno i najaktivnija mreža anđela investitora u Evropi koja okuplja isključivo fizička lica – mahom zainteresovane pojedince i uspešne preduzetnike, mnogi od kojih su upravo radili u Nokiji i koji su se nakon uspešne karijere u tehnologiji okrenuli investiranju.

Ono što je impresivno jeste i činjenica da pre 2010. godine u Finskoj gotovo da nije bilo pojedinačnih anđeoskih investicija – finansiranje se sprovodilo kroz prijatelje i porodicu, a sa ubrzanim razvojem startap zajednica pojavila se i mogućnost da uspešni pojedinci podrže mlade inovativne kompanije na najrazličitijim nivoima finansiranja. Pored okupljanja članova, FiBAN vrši i sertifikovane edukacije za buduće anđele, a organizacija u ovom trenutku radi i na poreskim podsticajima za investitore – nešto što već postoji u Srbiji, kako su istakli predstavnici naše delegacije.

I Rovio i Supercell nastali su na osnovama Nokie

Ne možemo da govorimo o startapima, inovacijama i visokim tehnologijama u Finskoj, a da ne spomenemo gaming industriju. Iako će svako ko razvija video igre reći da pre radi u entertainment industriji umesto u IT, baš kao što je slučaj i u Srbiji, ova privredna grana ne može se preskočiti – mahom zbog svoje veličine. Finske gaming kompanije prihodovale su 2020. godine gotovo tri milijade dolara, a prema pojedinim izveštajima ta cifra popela se na četiri milijarde u 2021. godini, no tu brojku uzmite s rezervom.

Ono što je fascinantno jeste to da u industriji trenutno radi oko 4.000 profesionalaca. Veličina tržišta u tom smislu može se uporediti sa Srbijom gde prema poslednjem izveštaju SGA ovde radi oko 2.200 radnika, no prihodi su daleko manji – negde oko 125 miliona dolara. Dakle, duplo više radnika pravi čak 32 puta veću vrednost. To je moć product kompanija u odnosu na outsource kompanije o kojima se toliko govori u poslednje vreme (bez uvrede za sve ljude koji rade u bilo kojoj od ove dve branše).

Najslađe za kraj. Kancelarije ministarstava i različitih vladinih agencija zamenili su lejzibegovi i šarene ptičice.

Poslednjeg dana naše posete svratili smo i do kompanije Rovio koja stoji iza svetski popularne igre Angry Birds. Kompanija je osnovana 2003. godine i pre nego što je postigla planetarni uspeh sa Angry Birds, njeni osnivači kreirali su 51 igru od kojih nijedna nije ostvarila značajan uspeh.

Kompanija danas broji 500 zaposlenih i generiše nešto ispod 300 miliona dolara godišnje – na osnovu samih igara, ali i na osnovu licenciranih proizvoda poput plišanih igračaka i drugih stvari. Tih “drugih stvari” prodato je više od dve milijarde, a Angry Birds igre zabeležile su preko pet milijardi preuzimanja od 2009. godine kada je izašao originalni hit. Ono po čemu se flagship proizvod ove kompanije izdvaja jeste i zaista značajan broj besplatnog YouTube sadržaja – kanal Angry Birds broji više od pet miliona pretplatnika koji su generisali preko šest milijardi pregleda.

Impresivne brojke, kada se sve sabere, ali ono po čemu se Rovio najviše izdvaja jeste diverzifikacija žanrova raspoređenih kroz čak sedam različitih studija. To nam govori da se kompanija, nakon one hit wonder uspeha, okrenula ka investiranju resursa u nekoliko različitih žanrova kako bi diverzifikovala svoju ponudu – a to je ujedno i stav koji preovladava u Finskoj. Umesto da se sva jaja stave u istu korpu, ona su raspoređena i više se šanse daje različitim projektima.

Sistemska podrška koja traje i traje

Odmah nakon povratka iz Finske, prijatelji i kolege pitale su me po čemu ću pamtiti ovu državu. “Po tome koliko je hladno”, bio je moj odgovor. Inače nisam zimski tip, osim kada je planina u pitanju, a taj nivo vetra i hladnoće… to ne pamtim da sam igde i ikada iskusio.

Ne kažu za džabe ‘ladno, al’ standard.

Sve u svemu utisci su pozitivni. Finci su umeren i odmeren narod, nisu toliko strastveni kao mi, svi su veoma ljubazni i uvek spremni za diskusiju. U četiri dana koliko je trajala poseta, obišli smo više od 20 različitih agencija i organizacija koje se bave inovacijama i finansiranjem kako bismo stekli drugačiji pogled na stvar kojom se svakodnevno bavimo, samo na lokalu.

Po čemu je Finska tako posebna kada je uspeh startapa u pitanju? Jesu li pametniji, vredniji, bogatiji ili jednostavno imaju više sreće? Odgovor zapravo nema veze ni sa jednom od ovih stvari – štaviše, na nekim poljima čak i prednjačimo.

Ono što je Fincima omogućilo da se danas hvale uspesima svojih tehnoloških kompanija jeste sistemski pristup inovacijama koji kreće upravo za vreme školovanja, kada studenti i inovatori imaju mogućnost da pokrenu prve kompanije u sklopu univerziteta. Transfer znanja, investiranje, prodaja – sve se zna gde, šta i kako.

Pored toga, treba istaći i da je Finska izuzetno stabilno okruženje za poslovanje, nešto što se ne menja čak ni u doba potencijalne krize na relaciji NATO – Rusija. Finci znaju da su inovacije i nove tehnologije budućnost, okrenuli su se njima na društvenom, akademskom i političkom nivou, znaju svoj cilj i ne odustaju od njega. Ako smo se ikada pitali u čemu je tajna njihovog uspeha – to je kombinacija više faktora, krunisana poverenjem u državu, u institucije, ali i u mogućnosti domaćih preduzetnika.


PS: Veliko hvala Neveni, Marku, Ireni, Dušanu, Ivanu i Violeti iz NALED-a na organizovanju puta i na kompletnoj podršci tokom studijske posete.

PSS: Ukoliko želite da obezbedite finansijsku podršku od 15.000 do 100.000 dolara za vaš biznis, bacite pogled na StarTech program koji sprovodi NALED, a koji finansira kompanija Philip Morris International.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.

Intervju

Vladimir Lelićanin: Pokrenuli smo 3327 kao mesto gde će domaći developeri slobodno raditi na web 3.0 projektima

Direktor razvojnog centra pri kompaniji MVP Workshop otkriva u razgovoru za Netokraciju kako je nastao 3327, kako se razvijaju inovativni web 3.0 projekti u Srbiji, ali i šta je potrebno kako bi se izgradila još jača web 3.0 zajednica na ovim prostorima.

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Gradovi budućnosti grade se iz Srbije (Nortal)

Gost 94. epizode Office Talks podcasta bio je Dragan Gajić, globalni CTO estonske kompanije Nortal koja i u Srbiji poseduje razvojni centar - isti onaj iz kojeg se upravo kreiraju rešenja za gradove budućnosti.

Startapi i poslovanje

Lansiran Founder Institute Serbia akcelerator program

Domaći i regionalni ekosistem neprestano se razvija poslednjih godina i sve je više startap timova koji nude rešenja za brojne lokalne, ali i globalne probleme.

Društvene mreže

Instagram uvodi ‘Show NFT’ opciju kroz Polygon blockchain Mihaila Bjelića

Šef Instagrama Adam Moseri najavio je da će popularna društvena mreža ove nedelje početi da testira NFT sa odabranim kreatorima u Sjedinjenim Američkim Državama.