Старбакс i na ćirilici – očuvanje pisma ili nepotreban uslov gradskih vlasti?

Dugo očekivani i svetski poznati brend Starbucks za prodaju specijalizovane kafe, biće otvoren i u Beogradu do kraja ove godine. Čuveni zeleno-plavi logo zasigurno će privući veliki broj turista koji bi mogli da ostanu zbunjeni ako ugledaju natpis ove kompanije na ćirilici, kako je već najavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Sa marketinške strane analiziramo ovu odluku gradske vlasti, te kako bi sve to moglo da izgleda u stvarnom životu.

Prema izjavi Gorana Vesića, koju su preneli gotovo svi domaći mediji, jedan od uslova pregovora za otvaranje prve Starbucks radnje u Beogradu, bio je da pored latiničnog kompanija koristi i ćirilično pismo u nazivu svoje buduće radnje. Inače, zanimljivo je da je tom prilikom Vesić posebno istakao kako sva pravna i fizička lica koji su zakupci prostora u vlasništvu grada dobijaju dodatni popust od 5% na sve takse ukoliko istaknu naziv firme na ćirilici.

Pomenuti brend je osnovan 1971. godine u Sijetlu, a sada ima više od 28.000 lokala širom sveta, dok je sama kompanija deo portfolia AmRest Holdingsa (najvećeg operatera restorana u centralnoj Evropi) od 2008. godine kada je prvi lokal otvoren u Pragu.

Jasno je da kompaniji poput Starbucks-a koja planira širenje na novo tržište u prvom planu svakako nisu dodatni popusti, već ekskluzivna lokacija, okruženje i analiza konkurencije u gradu čiji su stanovnici tradicionalno veliki ljubitelji čuvenog napitka. Da li je Vesić dolazak ove kompanije samo iskoristio da najavi pomenute pogodnosti koje tek treba da budu izglasane u Skupštini grada Beograda, te između ostalog provukao priču o ćiriličnim natpisima?

Prema njegovim rečima, ovo je samo jedan od primera promovisanja našeg pisma jer kako kaže, „ako sami ne cenimo kulturu, neće ni drugi“. Zašto baš Starbucks, a gde su IKEA (na sred auto puta), gde je KFC, gde je Mekdonalds, pitanje je za zamenika gradonačelnika? Svi navedeni brendovi svoje natpise uredno imaju na latinici. Ako već želimo da budemo dosledni po pitanju očuvanje službenog pisma, kao na primer Rusi, hajde onda da menjamo sve. I sami znamo koliko je zapravo to neizvodljivo.

Fotkanje za Instagram ili stvarno čuvanje tradicije?

Kako međutim čitava priča oko natpisa Starbucks-a na ćirilici izgleda sa marketinške strane, porazgovarali smo sa Lidijom Milovanović, koja je Associate Creative direktor u agenciji McCann Beograd. Naša sagovornica smatra da su i latinica i ćirilica naša pisma, te su samim tim oba važna, uz poseban osvrt da se ćirilica retko koristi za razliku od latinice koja je univerzalnija i sveprisutna i o tome bi trebalo voditi računa:

Bogatstvo našeg jezika funkcioniše sa dva pisma i nije nužno favorizovati ćirilicu ukoliko to sa dizajnerskog i estetskog stanovišta nije dobro rešenje. Oduvek se srećemo sa inostranim brendovima čija imena su pisana latinicom i možda bi pre trebalo da očekujemo od domaćih brendova da koriste ćirilicu umesto latinice. S druge strane, zanimljivo je videti kada neki svetski brend napravi varijantu svog logotipa na drugom pismu, a da pri tom zadrži prepoznatljiv vizuelni identitet.

Starbucks će u Srbiji otvoriti vrata svoje prve radnje do kraja ove godine, a biće ujedno i prva velika poznata inostrana kompanija koja će imati ćirilični natpis.

Na pitanje Netokracije da li bi ova odluka vezana za Starbucks mogla da privuče ili zbuni inostrane turiste koji nisu upoznati sa ćiriličnim pismom, Lidija ističe da je vizuelna komunikacija razvijena kao nikada ranije, kao i da su veliki brendovi poput Starbucks-a toliko prepoznatljivi da bilo kakva promena u pismu ne bi zbunila posmatrače. „Ovakve promene su normalne i očekivane, pogotovo u sredinama koje koriste različita pisma. Takav potez može samo da bude interesantan i pomalo egzotičan, a ne radi se zbog turista već zbog domaćih potrošača koji bi iz nekih razloga cenili ovakve poteze“, istakla je Lidija na kraju.

Istina je da su Beograđani dugo čekali na popularnu kompaniju da konačno zasija u nekoj od prometnih ulica grada. Ćirilica neće staviti u drugi plan čuveni logo bare kada govorimo o turistima, ali sa druge strane i dalje nije jasna ova odluka gradskih vlasti. Da li je Starbucks toliko popularan, čak i od drugih poznatih brendova na tržištu Srbije, te mora da ispoštuje nacionalno pismo radi promocije istog.

Zar to mora da nam bude jedan od razloga za očuvanje pisma? Ne mora. Jer ako nismo dosledni ni na drugim poljima i ako je latinica već odavno sveopšte prihvaćena, onda ni ime jedne kompanije na ćirilici neće zaista promeniti mnogo toga u očuvanju tradicije. Može samo da bude predmet za fotografisanje i objavljivanje na Instagramu uz #Старбакс.

Ostavi komentar

  1. milis

    milis

    4. 7. 2018. u 17:06 Odgovori

    Kao što je država duboko zavukla kandže u IT i polako, ali sigurno ga uništava, ovog puta će da zaore po kreativnoj industriji. Nema u ovoj priči velike filozofije, cilj je jedino uništiti sve što diše i može da izađe iz zemlje kao kvalitet koji se naplaćuje. Ne treba živeti u zabludi, živi bili pa videli kolike će plate programera i kreativaca biti za 5 godina.

  2. Rue de Rome

    Rue de Rome

    4. 7. 2018. u 21:44 Odgovori

    Mislim da svako ko zeli da ode u Starbuck’s zeli da ode u lokal koji izgleda, pise i mirise isto kao i napolju, u belok svetu. U suprotnom, kao sto je slucaj u Bugarskoj za McDonald’s, niti je isti osecaj niti isti dozivljaj uz neprepoznatljiv natpis dok navodno jedes nesto sto pise da je Big Mac, ali na cirilici. Sve ovo me podseca na prijatelja iz klupe u srednjoj koji je redovno padao iz hemije na popravni, jer je H20 pisao cirilicom radi istaknuca cinjenice da je Srbin … Ukratko, WTF??!!

  3. Goga

    Goga

    11. 7. 2018. u 12:01 Odgovori

    Jednostavna i efikasna ideja lansiranja snaznog globalnog brenda na lokalno trziste. Kreira se pozitivni imidz kompanije bez ikakvog ugrozavanja prepoznatljivog identiteta i istovremeno stvara brendirani sadrzaj koji postaje atraktivnija vest. Skolski primer.

  4. србин

    србин

    5. 8. 2018. u 13:05 Odgovori

    као прво оба писма нису наша, ћирилица је српско с латиница сигурно није..
    друго та два писма сигурно носу равноправна, како латиноца може да буде равноправно са ћирилицом??
    а треће ова тета би требала поновити све разреде или отићи на село да тамо ради

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Quantox otvorio kancelariju u Novom Sadu – petu posle Beograda, Niša, Kragujevca i Čačka

Sa ciljem privlačenja lokalnog kadra, sve veći broj domaćih IT kompanija otvara svoje kancelarije širom Srbije nudeći budućim kolegama mogućnost rada iz rodnog grada.

Kolumna

TripAdvisor marketing: Kako da vaš hotel ‘dominira’ na osnovu iskustva posetilaca

U ugostiteljstvu se oduvek znalo da je zadovoljni gost najbolja reklama, kao i da su najbolji gosti oni koji dođu putem preporuke.

Internet marketing

Da li su platforme za influensere samo ‘hype’ koji prolazi – poput WoM servisa?

Sećate se 2014. godine i tada aktuelnih 'word of mouth' platformi (iPyro, Beeshaper i drugi) - alata za spajanje brendova i njihovih vernih korisnika kao najboljih kanala za promociju? Danas, pak, imamo platforme za spajanje influensera i brendova, a mi se pitamo da li će ovi servisi završiti kao i njihovi prethodnici?

Propustili ste

Karijere

6 stvari koje NE doprinose razvoju vaše (digitalne) karijere

Kojim god poslom da krećete da se bavite, a pogotvo digitalnim, zapamtite lekcije koje vas mogu zadržati na pravom putu.

E-commerce

Dijaspora.shop startovao sa 40.000 artikala – cilja na vašu rodbinu u inostranstvu da kupuje za vas u Srbiji

Ostavivši sigurne poslove iza sebe, Marko, Srđan i Emil pokrenuli su dijaspora.shop - prvu Internet prodavnicu za naše ljude u inostranstvu koji kupuju robu za porodicu i prijatelje u Srbiji.

Novost

€1.500.000 za NTP Beograd – EU preuzima finansiranje parka

Evropska komesarka za digitalno društvo i ekonomiju Marija Gabrijel, najavila je da će od sledeće godine Evropska unija preuzeti finansiranje Naučno-tehnološkog parka u Beogradu u iznosu od 1,5 miliona evra.

Tehnologija

CERN openlab i Comtrade produžili saradnju za dalji razvoj ‘data security’ rešenja

CERN openlab i Comtrade produžili su saradnju potpisavši trogodišnji sporazum po kom će Comtrade biti zadužen za omogućavanje pristupa rezultatima CERN-ovih istraživanja bilo gde u svetu.

Tehnologija

Beskontaktno plaćanje u Srbiji poraslo za 154% u odnosu na prošlu godinu

Srbija iznad evropskog proseka u broju i vrednosti beskontaktnih transakcija, što dokazuje zrelost tržišta za modernija platna rešenja primerena digitalnom dobu.

Startapi i poslovanje

80.000 turista širom sveta posetilo unikatne ture zahvaljujući domaćoj aplikaciji Tour Guide

Da li na odmoru posećujete lokacije koje ne spadaju u tradicionalnu turističku ponudu? Odgovor na ovo pitanje osnova je na kojoj je Tour Guide ekipa bazirala svoj biznis.