Старбакс i na ćirilici - očuvanje pisma ili nepotreban uslov gradskih vlasti?

Старбакс i na ćirilici – očuvanje pisma ili nepotreban uslov gradskih vlasti?

Dugo očekivani i svetski poznati brend Starbucks za prodaju specijalizovane kafe, biće otvoren i u Beogradu do kraja ove godine. Čuveni zeleno-plavi logo zasigurno će privući veliki broj turista koji bi mogli da ostanu zbunjeni ako ugledaju natpis ove kompanije na ćirilici, kako je već najavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Sa marketinške strane analiziramo ovu odluku gradske vlasti, te kako bi sve to moglo da izgleda u stvarnom životu.

Prema izjavi Gorana Vesića, koju su preneli gotovo svi domaći mediji, jedan od uslova pregovora za otvaranje prve Starbucks radnje u Beogradu, bio je da pored latiničnog kompanija koristi i ćirilično pismo u nazivu svoje buduće radnje. Inače, zanimljivo je da je tom prilikom Vesić posebno istakao kako sva pravna i fizička lica koji su zakupci prostora u vlasništvu grada dobijaju dodatni popust od 5% na sve takse ukoliko istaknu naziv firme na ćirilici.

Pomenuti brend je osnovan 1971. godine u Sijetlu, a sada ima više od 28.000 lokala širom sveta, dok je sama kompanija deo portfolia AmRest Holdingsa (najvećeg operatera restorana u centralnoj Evropi) od 2008. godine kada je prvi lokal otvoren u Pragu.

Jasno je da kompaniji poput Starbucks-a koja planira širenje na novo tržište u prvom planu svakako nisu dodatni popusti, već ekskluzivna lokacija, okruženje i analiza konkurencije u gradu čiji su stanovnici tradicionalno veliki ljubitelji čuvenog napitka. Da li je Vesić dolazak ove kompanije samo iskoristio da najavi pomenute pogodnosti koje tek treba da budu izglasane u Skupštini grada Beograda, te između ostalog provukao priču o ćiriličnim natpisima?

Prema njegovim rečima, ovo je samo jedan od primera promovisanja našeg pisma jer kako kaže, „ako sami ne cenimo kulturu, neće ni drugi“. Zašto baš Starbucks, a gde su IKEA (na sred auto puta), gde je KFC, gde je Mekdonalds, pitanje je za zamenika gradonačelnika? Svi navedeni brendovi svoje natpise uredno imaju na latinici. Ako već želimo da budemo dosledni po pitanju očuvanje službenog pisma, kao na primer Rusi, hajde onda da menjamo sve. I sami znamo koliko je zapravo to neizvodljivo.

Fotkanje za Instagram ili stvarno čuvanje tradicije?

Kako međutim čitava priča oko natpisa Starbucks-a na ćirilici izgleda sa marketinške strane, porazgovarali smo sa Lidijom Milovanović, koja je Associate Creative direktor u agenciji McCann Beograd. Naša sagovornica smatra da su i latinica i ćirilica naša pisma, te su samim tim oba važna, uz poseban osvrt da se ćirilica retko koristi za razliku od latinice koja je univerzalnija i sveprisutna i o tome bi trebalo voditi računa:

Bogatstvo našeg jezika funkcioniše sa dva pisma i nije nužno favorizovati ćirilicu ukoliko to sa dizajnerskog i estetskog stanovišta nije dobro rešenje. Oduvek se srećemo sa inostranim brendovima čija imena su pisana latinicom i možda bi pre trebalo da očekujemo od domaćih brendova da koriste ćirilicu umesto latinice. S druge strane, zanimljivo je videti kada neki svetski brend napravi varijantu svog logotipa na drugom pismu, a da pri tom zadrži prepoznatljiv vizuelni identitet.

Starbucks će u Srbiji otvoriti vrata svoje prve radnje do kraja ove godine, a biće ujedno i prva velika poznata inostrana kompanija koja će imati ćirilični natpis.

Na pitanje Netokracije da li bi ova odluka vezana za Starbucks mogla da privuče ili zbuni inostrane turiste koji nisu upoznati sa ćiriličnim pismom, Lidija ističe da je vizuelna komunikacija razvijena kao nikada ranije, kao i da su veliki brendovi poput Starbucks-a toliko prepoznatljivi da bilo kakva promena u pismu ne bi zbunila posmatrače. „Ovakve promene su normalne i očekivane, pogotovo u sredinama koje koriste različita pisma. Takav potez može samo da bude interesantan i pomalo egzotičan, a ne radi se zbog turista već zbog domaćih potrošača koji bi iz nekih razloga cenili ovakve poteze“, istakla je Lidija na kraju.

Istina je da su Beograđani dugo čekali na popularnu kompaniju da konačno zasija u nekoj od prometnih ulica grada. Ćirilica neće staviti u drugi plan čuveni logo bare kada govorimo o turistima, ali sa druge strane i dalje nije jasna ova odluka gradskih vlasti. Da li je Starbucks toliko popularan, čak i od drugih poznatih brendova na tržištu Srbije, te mora da ispoštuje nacionalno pismo radi promocije istog.

Zar to mora da nam bude jedan od razloga za očuvanje pisma? Ne mora. Jer ako nismo dosledni ni na drugim poljima i ako je latinica već odavno sveopšte prihvaćena, onda ni ime jedne kompanije na ćirilici neće zaista promeniti mnogo toga u očuvanju tradicije. Može samo da bude predmet za fotografisanje i objavljivanje na Instagramu uz #Старбакс.

Ostavi komentar

  1. milis

    milis

    4. 7. 2018. u 17:06 Odgovori

    Kao što je država duboko zavukla kandže u IT i polako, ali sigurno ga uništava, ovog puta će da zaore po kreativnoj industriji. Nema u ovoj priči velike filozofije, cilj je jedino uništiti sve što diše i može da izađe iz zemlje kao kvalitet koji se naplaćuje. Ne treba živeti u zabludi, živi bili pa videli kolike će plate programera i kreativaca biti za 5 godina.

  2. Rue de Rome

    Rue de Rome

    4. 7. 2018. u 21:44 Odgovori

    Mislim da svako ko zeli da ode u Starbuck’s zeli da ode u lokal koji izgleda, pise i mirise isto kao i napolju, u belok svetu. U suprotnom, kao sto je slucaj u Bugarskoj za McDonald’s, niti je isti osecaj niti isti dozivljaj uz neprepoznatljiv natpis dok navodno jedes nesto sto pise da je Big Mac, ali na cirilici. Sve ovo me podseca na prijatelja iz klupe u srednjoj koji je redovno padao iz hemije na popravni, jer je H20 pisao cirilicom radi istaknuca cinjenice da je Srbin … Ukratko, WTF??!!

  3. Goga

    Goga

    11. 7. 2018. u 12:01 Odgovori

    Jednostavna i efikasna ideja lansiranja snaznog globalnog brenda na lokalno trziste. Kreira se pozitivni imidz kompanije bez ikakvog ugrozavanja prepoznatljivog identiteta i istovremeno stvara brendirani sadrzaj koji postaje atraktivnija vest. Skolski primer.

  4. србин

    србин

    5. 8. 2018. u 13:05 Odgovori

    као прво оба писма нису наша, ћирилица је српско с латиница сигурно није..
    друго та два писма сигурно носу равноправна, како латиноца може да буде равноправно са ћирилицом??
    а треће ова тета би требала поновити све разреде или отићи на село да тамо ради

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Vlada najavila kraj angažovanju paušalaca na puno radno vreme – kompanijama koje ih zaposle slede olakšice od 70%

Angažovanje preduzetnika za poslove koji bi suštinski trebalo da spadaju u domen klasičnog radnog odnosa predmet je upravo predstavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmene stupaju na snagu 1. januara 2020. godine.

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Internet marketing

Za srpske agencije jedan SoMo Borac – McCann osvojio nagradu u kategoriji Digitalni Mix

Dobitnici nagrade SoMo Borac za najbolje marketinške kampanje proglašeni su tokom drugog dana Weekend Media Festivala. Predstavnici iz Srbije pobedili su samo u kategoriji Digital Mix, gde su pobedu odneli Drive i McCann Beograd, dok su finalisti u drugim kategorijama bili i Communis i Fullhouse Ogilvy.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Osnovano udruženje ‘Novi Taksi’ čiju će aplikaciju napraviti kompanija CarGo – nazire li se rešenje spora?

Kompanija CarGo Technologies i predsednik novoformiranog udruženja 'Novi taksi' potpisali su danas memorandum kojim se ova tehnološka kompanija obavezala da će napraviti aplikaciju za novu taksi firmu u Srbiji.

Tehnologija

Kosta Andrić: Vreme novih poslovnih modela za domaće kompanije nije nešto što se čeka – već je tu

Koji su to alternativni biznis modeli koji će kompanije koje posluju na domaćem tržištu učiniti relevantnim u budućnosti? Da li su one uopšte spremne na taj korak? Odgovore nam daje Kosta Andrić, Managing Partner organizacije ICT Hub, koja i ove godine 22. oktobra organizuje Corporate Innovation Conference.

E-commerce

Aplikacija 60seconds omogućava vam da kupujete u omiljenim prodavnicama – po cenama koje sami odredite

Ako bismo vam rekli da određeni proizvod možete kupiti 'online' po ceni koju sami dogovorite sa brendom mislili biste da vas lažemo, zar ne? Ipak, aplikacija 60seconds nudi upravo tu mogućnost, a o čemu se zapravo radi i kako ona funkcioniše, razgovarali smo sa suosnivačem ovog servisa.

Kolumna

Digitalna transformacija banaka nije samo kreiranje aplikacije – to je promena načina razmišljanja

Kada se u jednoj rečenici nađu reči digitalizacija i banka, prva asocijacija je, naravno, Internet bankarstvo. I Internet zaista jeste možda i najznačajniji deo infrastrukture digitalizacije. Da li u tim uslovima tradicionalno bankarstvo uopšte može da opstane?

Netokracija

OMGcommerce ponovo u Beogradu: 20. novembra odgovaramo na pitanja koja najviše muče domaće e-trgovce

Treću godinu zaredom Netokracija Srbija organizuje OMGcommerce Beograd. Ove godine bavimo se novom regulativom koja bi trebalo da unapredi poslovanje web trgovaca u Srbiji, ali i novim digitalnim proizvodima koji aktivno oblikuju našu digitalnu ekonomiju.

Startapi i poslovanje

Fond za inovacionu delatnost dodeljuje bespovratno €380.000 – prijavite svoje inovativne projekte

Fond za inovacionu delatnost raspisao je danas javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u ukupnom iznosu od 380.000 evra za razvoj inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija kroz Program ranog razvoja i Program saradnje nauke i privrede.