Kako se UX dizajneri bore sa ‘vetrenjačama’ i zašto još uvek edukuju klijente?

Zašto UX dizajneri u Srbiji ne mogu da rade svoj posao i šta je, zapravo, njihov zadatak?

UX i UI pre par godina bili su ultimativna hot tema. Oni upućeniji su čak znali i šta podrazumevaju pojmovi User Experience i User Interface, a onda su se javile rasprave da se način na koji korisnik doživljava neku aplikaciju/softver zapravo uopšte ne može kreirati jer smo svi mi, ipak, individue za sebe.

Stoga posao UX dizajnera da „ideje klijenata pretoči u lako, razumljivo i prijatno iskustvo za krajnjeg korisnika uz pomoć anketa, intervjua, pravljenja prototipa, AB testiranje, card sorting-a, storymapping-a i slično.“ ponekad biva znatno otežan.

Pored toga, činjenica da nam čak i današnji dominantni profesionalni standard na ovom polju nije na dovoljno visokom nivou takođe nije baš od pomoći. Miloš Cvetković, Senior UX/UI Designer u kompaniji Wireless Media, za Netokraciju objašnjava da uprkos tim izazovima svaki brend koji želi da uspostavi kvalitetnu i dugotrajnu komunikaciju sa svojim korisnicima ima potrebe za UX dizajnerom, onim kog bi pustio da radi svoj posao.

Kako kod nas čak ni ne postoji škola za digitalnog dizajnera, a da se pritom ne uči i kodiranje, zadatak podizanja nivoa profesije i njena demistifikacija su još teži. A onda na scenu stupaju klijenti

Kako se, dakle, UX dizajneri danas suočavaju sa izazovima koje njihova profesija nosi?

Da li i dalje postoje predrasude da se korisničko iskustvo u suštini ne može stvoriti?

Miloš: Realnost je da postoji više načina na koji ono može da se kreira i sve se, uglavnom, svodi na menjanje navika ljudi. Bolja praksa je kada korisničko iskustvo stvara korak po korak, kada se korisnik lagano privikava na nove funkcionalnosti. Nekada se, ipak, promene uvode naglo, a korisniku se ne ostavlja drugi izbor nego da se prilagodi. U idealnom svetu bi se i u jednom i u drugom slučaju pratilo ponašanje korisnika, da li im broj raste ili se smanjuje, kako se snalaze u novim promenama, pratili bi se komentari…. Ako se posle recimo, pola godine, kroz brojke i statistike utvrdi da korisnici pozitivno reaguju, onda su te promene bile uspešne.

Kakva je situacija kod nas, zašto i dalje dominiraju sajtovi koji nisu user friendly?

Miloš: Kod nas se u većini slučajeva ne obraća preterana pažnja na to šta korisnici žele. Odluke u stvaranju korisničkog iskustva u većini slučajeva donose vlasnici ili direktori kompanija vođeni idejom brze zarade. Zato i dalje imamo previše portala koji su zatrpani promotivnim sadržajima koji nemaju veze sa onim što korisnicima treba.

Takav vid ponašanja kod nas i dalje prolazi iz dva razloga. Prvi je nizak procenat tehnički opismenjenih i osvešćenih ljudi. Drugi razlog je monopolizam usled kojeg ljudi nemaju izbor, već koriste ono što im je dato. Na nekim normalnijim tržištima postoji (ne)zdrava konkurencija, te se više obraća pažnja na to šta je korisnicima potrebno, stvara se svest o proizvodu kao brendu, pazi se na održavanje vernosti korisnika kroz dobro korisničko iskustvo (kako kroz funkcionalnost,i tako i kroz brigu o korisniku) i konstantno se radi na privlačenju novih.

U čemu se razlikuju UX dizajn danas i pre par godina? Koliki smo napredak postigli na nivou industrije?

Miloš: Pre desetak godina jedino što je postojalo u smislu UX-a kod nas bila je odlična knjiga Don’t make me think, a sve ostalo zavisilo je od toga šta klijent zamisli i kako dizajner to interpretira. Rezultat toga bio je veliki broj malih sajtova koji ničemu nisu služili, ali su zato bili lepi na oko, i to samo u slučaju kada su klijenti upošljavali profesionalne dizajnere (jer je tada vladalo mišljenje da svačiji bratanac(ica) ili sestrić(čina) ume da dizajnira sajt).

Pet godina kasnije kod nas počinje veliki hype oko termina User Experience, svi pričaju o korisničkom iskustvu, organizuju se radionice, konferencije na lokalnom nivou. Tu su se, međutim, pojavljivali jedni te isti ljudi i pričali istu priču, ali je ipak bilo nekog napretka.

Odluke u stvaranju korisničkog iskustva, kaže Miloš, i dalje u većini slučajeva donose vlasnici ili direktori kompanija, te je zato potrebna stalna edukacija za sve.

Danas imamo dve dominantne struje u pogledu UX-a: sa jedne strane imamo velike sisteme koji i dalje rade po starom principu – oni su najbolji, najpametniji i gledaju da utrape korisniku uslugu koja mu nije potrebna, tvrdeći da su UX istraživanja preskupa i beskorisna.

Sa druge strane postoje startapi koji uvode inovacije, pogađaju u centar korisnike i njihove potrebe i sve to bez trošenja velikih novčanih resursa na UX istraživanja. Poenta svega je da uopšte nije potrebno uraditi svako moguće istraživanje, dovoljno je izdvojiti dve, tri metode i na njih se fokusirati.

Kako održavaš ‘korak’ sa aktuelnim trendovima u ovoj oblasti?

Miloš: Uglavnom pratim članke po digitalnim medijima i gledam videe na YouTube-u. Ranije sam išao i na neke lokalne konferencije, a sada pratim ponudu velikih konferencija po Evropi i planiram na koju da odem. Dobro je ponekad uporediti beleške sa kolegama iz branše.

Uz to, tu je i jedan od najvažnijih aspekata mog posla koji se radi gotovo neprestano i kroz koji se i ti sam razvijaš – edukacija kako klijenta, tako i korisnika. Istrajnost, upornost i revnost u tome, kao i u ličnom poslovnom unapređenju, su jako važni

Koliko se od dizajnera danas očekuje da budu ‘full-stack’?

Miloš: Mislim da je pola pola. Moje mišljenje je da jedna osoba ne može da bude odlična u dve stvari u isto vreme. Još uvek nisam upoznao nikoga ko je bio odličan i u kodiranju i u dizajniranju. Čak i oni ljudi za koje sam znao da su full stack u nekom momentu su se opredelili ili za dizajn ili za kodiranje.

Koji su najveći profesionalni izazovi u ovoj oblasti?

Miloš: Naplata.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Sponzorisano

HTEC: Kako smo iz korena promenili posao klijenta koji posluje globalno već 30 godina?

Da biste kao kompanija zadržali svoje stručnjake neophodno je da znate šta oni misle o vama. Veliki broj zaposlenih znači i isto toliko papira za evaluaciju. Tu na scenu stupa rešenje koje je razvio i implementirao domaći HTEC za kompaniju Great Place to Work.

Internet marketing

Ultimativni spisak konferencija i događaja za digitalne marketare

Konferencije predstavljaju pravu priliku za sticanje novih saznanja i važnih kontakata. Godina samo što je počela i sada je pravo vreme da se upoznate sa događajima u Evropi koji su pristupačni za obići.

Karijere

Kako smo spustili fluktuaciju tehničkog kadra ispod 10 procenata

Dok čitava domaća IT industrija raste, manjak kvalifikovanog kadra i česta fluktuacija zaposlenih ostaju među glavnim problemima sa kojima se menadžment suočava. Kako edukovati novi kadar, a u isto vreme zadržati top talenat u svojim redovima?

Propustili ste

Karijere

Šta vaši (budući) senior programeri zaista žele?

Šta je za programere zanimljiv projekat i kada se odlučuju na promenu radnog mesta?

Društvene mreže

Greška u softveru Instagrama glavni je uzrok naglog pada broja pratilaca

Korisnici Instagrama ovih dana žale se na naglu promenu broja pratilaca. Prema poslednjim informacijama, glavni uzrok problema je 'bug' u softveru ove društvene mreže.

Kultura 2.0

Razum i uticajnost

Nema sumnje da su influenseri tu da ostanu, pa čak i pored svih skandala i glavobolja koje prate saradnju sa njima. Bili veliki ili mali, brendovi su se po oprobanom „kud svi tu i mali Mujo“ sistemu uhvatili u kolo iz kojeg nema lakog izlaska. Retko ko tu zapravo stane da razmisli o tome šta […]

Mobilno

Kako izmeriti zagađenost vazduha u vašem gradu?

Prethodnih dana sve češće se govori zagađenju vazduha u Srbiji. Merne stanice svakodnevno prikupljaju podatke o kvalitetu vazduha, a nivo štetnosti možemo pratiti upravo putem naših pametnih telefona.

Internet marketing

Šta treba da znate ako izdajete stan putem sajta Airbnb?

U Beogradu trenutno ima preko 4.000 aktivnih izdavača na Airbnb-u uz godišnji rast oko 45%. Platforma ima ogroman broj mogućnosti, a ovo su neke od osnovnih koje biste trebali da zapamtite ukoliko izdajete stan putem ovog sajta.

Karijere

Poslovi.infostud.com lansirali Employer Branding Studio kako bi HR potrebe klijenta zadovoljili pod ‘jednim krovom’

Usluge Employer Branding Studija već koriste najveći srpski poslodavci - među njima nisu samo tehnološke kompanije.