Kako se UX dizajneri bore sa ‘vetrenjačama’ i zašto još uvek edukuju klijente?

Zašto UX dizajneri u Srbiji ne mogu da rade svoj posao i šta je, zapravo, njihov zadatak?

UX i UI pre par godina bili su ultimativna hot tema. Oni upućeniji su čak znali i šta podrazumevaju pojmovi User Experience i User Interface, a onda su se javile rasprave da se način na koji korisnik doživljava neku aplikaciju/softver zapravo uopšte ne može kreirati jer smo svi mi, ipak, individue za sebe.

Stoga posao UX dizajnera da „ideje klijenata pretoči u lako, razumljivo i prijatno iskustvo za krajnjeg korisnika uz pomoć anketa, intervjua, pravljenja prototipa, AB testiranje, card sorting-a, storymapping-a i slično.“ ponekad biva znatno otežan.

Pored toga, činjenica da nam čak i današnji dominantni profesionalni standard na ovom polju nije na dovoljno visokom nivou takođe nije baš od pomoći. Miloš Cvetković, Senior UX/UI Designer u kompaniji Wireless Media, za Netokraciju objašnjava da uprkos tim izazovima svaki brend koji želi da uspostavi kvalitetnu i dugotrajnu komunikaciju sa svojim korisnicima ima potrebe za UX dizajnerom, onim kog bi pustio da radi svoj posao.

Kako kod nas čak ni ne postoji škola za digitalnog dizajnera, a da se pritom ne uči i kodiranje, zadatak podizanja nivoa profesije i njena demistifikacija su još teži. A onda na scenu stupaju klijenti

Kako se, dakle, UX dizajneri danas suočavaju sa izazovima koje njihova profesija nosi?

Da li i dalje postoje predrasude da se korisničko iskustvo u suštini ne može stvoriti?

Miloš: Realnost je da postoji više načina na koji ono može da se kreira i sve se, uglavnom, svodi na menjanje navika ljudi. Bolja praksa je kada korisničko iskustvo stvara korak po korak, kada se korisnik lagano privikava na nove funkcionalnosti. Nekada se, ipak, promene uvode naglo, a korisniku se ne ostavlja drugi izbor nego da se prilagodi. U idealnom svetu bi se i u jednom i u drugom slučaju pratilo ponašanje korisnika, da li im broj raste ili se smanjuje, kako se snalaze u novim promenama, pratili bi se komentari…. Ako se posle recimo, pola godine, kroz brojke i statistike utvrdi da korisnici pozitivno reaguju, onda su te promene bile uspešne.

Kakva je situacija kod nas, zašto i dalje dominiraju sajtovi koji nisu user friendly?

Miloš: Kod nas se u većini slučajeva ne obraća preterana pažnja na to šta korisnici žele. Odluke u stvaranju korisničkog iskustva u većini slučajeva donose vlasnici ili direktori kompanija vođeni idejom brze zarade. Zato i dalje imamo previše portala koji su zatrpani promotivnim sadržajima koji nemaju veze sa onim što korisnicima treba.

Takav vid ponašanja kod nas i dalje prolazi iz dva razloga. Prvi je nizak procenat tehnički opismenjenih i osvešćenih ljudi. Drugi razlog je monopolizam usled kojeg ljudi nemaju izbor, već koriste ono što im je dato. Na nekim normalnijim tržištima postoji (ne)zdrava konkurencija, te se više obraća pažnja na to šta je korisnicima potrebno, stvara se svest o proizvodu kao brendu, pazi se na održavanje vernosti korisnika kroz dobro korisničko iskustvo (kako kroz funkcionalnost,i tako i kroz brigu o korisniku) i konstantno se radi na privlačenju novih.

U čemu se razlikuju UX dizajn danas i pre par godina? Koliki smo napredak postigli na nivou industrije?

Miloš: Pre desetak godina jedino što je postojalo u smislu UX-a kod nas bila je odlična knjiga Don’t make me think, a sve ostalo zavisilo je od toga šta klijent zamisli i kako dizajner to interpretira. Rezultat toga bio je veliki broj malih sajtova koji ničemu nisu služili, ali su zato bili lepi na oko, i to samo u slučaju kada su klijenti upošljavali profesionalne dizajnere (jer je tada vladalo mišljenje da svačiji bratanac(ica) ili sestrić(čina) ume da dizajnira sajt).

Pet godina kasnije kod nas počinje veliki hype oko termina User Experience, svi pričaju o korisničkom iskustvu, organizuju se radionice, konferencije na lokalnom nivou. Tu su se, međutim, pojavljivali jedni te isti ljudi i pričali istu priču, ali je ipak bilo nekog napretka.

Odluke u stvaranju korisničkog iskustva, kaže Miloš, i dalje u većini slučajeva donose vlasnici ili direktori kompanija, te je zato potrebna stalna edukacija za sve.

Danas imamo dve dominantne struje u pogledu UX-a: sa jedne strane imamo velike sisteme koji i dalje rade po starom principu – oni su najbolji, najpametniji i gledaju da utrape korisniku uslugu koja mu nije potrebna, tvrdeći da su UX istraživanja preskupa i beskorisna.

Sa druge strane postoje startapi koji uvode inovacije, pogađaju u centar korisnike i njihove potrebe i sve to bez trošenja velikih novčanih resursa na UX istraživanja. Poenta svega je da uopšte nije potrebno uraditi svako moguće istraživanje, dovoljno je izdvojiti dve, tri metode i na njih se fokusirati.

Kako održavaš ‘korak’ sa aktuelnim trendovima u ovoj oblasti?

Miloš: Uglavnom pratim članke po digitalnim medijima i gledam videe na YouTube-u. Ranije sam išao i na neke lokalne konferencije, a sada pratim ponudu velikih konferencija po Evropi i planiram na koju da odem. Dobro je ponekad uporediti beleške sa kolegama iz branše.

Uz to, tu je i jedan od najvažnijih aspekata mog posla koji se radi gotovo neprestano i kroz koji se i ti sam razvijaš – edukacija kako klijenta, tako i korisnika. Istrajnost, upornost i revnost u tome, kao i u ličnom poslovnom unapređenju, su jako važni

Koliko se od dizajnera danas očekuje da budu ‘full-stack’?

Miloš: Mislim da je pola pola. Moje mišljenje je da jedna osoba ne može da bude odlična u dve stvari u isto vreme. Još uvek nisam upoznao nikoga ko je bio odličan i u kodiranju i u dizajniranju. Čak i oni ljudi za koje sam znao da su full stack u nekom momentu su se opredelili ili za dizajn ili za kodiranje.

Koji su najveći profesionalni izazovi u ovoj oblasti?

Miloš: Naplata.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Netokracija

Kako pronaći svoje mesto u IT industriji (ili se bolje pozicionirati u istoj)?

Netokracijina peta po redu Ladies of New Business konferencija održaće se 4. decembra u ICT Hub-u, a ovo izdanje biće posvećeno devojkama i ženama koje rade u u svetu IT-ja, ili u taj sektor žele da uđu.

Kultura 2.0

Kako žene menjaju IT – uprkos uverenju da je to ‘muška’ oblast?

Kada je Ksenija započela karijeru kao softverski inženjer jedina stvar koja joj je zapala za oko bila je činjenica da su među tridesetak zaposlenih u kompaniji bile samo dve žene jer - biti programer nije ’ženski’ posao. Kakva je situacija danas?

Kolumna

Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Propustili ste

Tehnologija

Ideja vs. Ideja: Sa kakvim se izazovima suočavaju timovi koji razvijaju IoT rešenja?

Vip IoT Challenge takmičenje polako ulazi u svoju završnicu. Poznati timovi koji su ušli u uži kurg i koji kroz rad sa mentorima čekaju proglašenje pobednika u januaru. Sa dva finalna tima razgovaramo o njihovim rešejnima i iskustvima sa takmičenja.

Startapi i poslovanje

Tim Energym sa pametnom teretanom pobednik konkursa ‘IMAM REŠENJE za pametniji grad’

Konkurs 'IMAM REŠENJE za pametniji grad' kompanije Belgrade Waterfront sinoć je završen, a nagradu od pet hiljada evra osvojio je pobednički tim Energym Group. Drugo i treće mesto osvojili timovi Smart Light sa projektom Eco Light i tim Smart Solutions, sa projektom Smart Waste Monitoring System.

Kultura 2.0

Zadruga, Svetsko prvenstvo i Ubice mog oca najpretraživaniji pojmovi na Guglu u 2018. godini

Obrni-okreni i dalje smo nacija koja se ne odvaja od malih ekrana - čak i kada smo na Internetu.

Izrada web stranica

.RS domen uveo podršku za dijakritičke znakove i postao deo svetske IDN mreže

Nacionalni .RS domen od juče podržava čak 13 novih jezika uključujući i njihova pisma tj. dijakritike koji čine sastavni deo ovih jezika. Time se .RS domen priključuje velikoj svetskoj IDN mreži u okviru koje je registrovano oko 7,5 miliona IDN domena.

Startapi i poslovanje

Startap Akademija čeka vaše prijave – zatvaraju se za dva dana!

Startap akademija je projekat namenjen unapređivanju srpske startap scene koji je ove godine za učesnike potpuno besplatan, a prijave traju do srede u ponoć.

Startapi i poslovanje

Ogledalo Firme zaposlenima daje mogućnost da ocene svog šefa – potpuno anonimno

Većina zaposlenih retko će javno izneti utiske o svom radnom mestu i time budućim kolegama staviti do znanja šta ih čeka. Ovaj izazov pokušava da reši domaći servis Ogledalo Firme.