Inbound Marketing ili – volimo te, kupcu naš nasušni!

Za one sa jeftinijim kartama, content marketing, marketing na društvenim mrežama, SEO i brending zajedno čine Inbound Marketing. A ako ste čitali knjigu Set Godina, premijerno izdatu davne 1999. godine, možda vam se više dopadne naziv Permission Marketing.

O čemu se radi? O tome da oglašivači i agencije više ne guraju ljudima svoje proizvode pod nos i u džep, već se na finjaka prišunjaju publici, pažljivo osluškujući i vodeći računa o tome šta ljudi zaista žele i šta im je potrebno. Dakle, consumer-centric pristup, nikada do sada pomenut i viđen. Hahahahahaha.

Podgrevanje tople vode

Jasno je da Inbound Marketing nije čak ni otkrivanje tople vode. To je podgrevanje tople vode koja se ohladila. Zašto? Consumer-centric pristup je verovatno najeksploatisanija sintagma u biznisu komunikacija. Nema kompanije, brenda (a ni brifa) koji ne sadrži consumer-centric pristup. Svima su kupci važni, najvažniji. Osim, naravno, kada dođe do prakse. Jer, u praksi često ta velika ljubav i opsednutost kupcem naprasno iščezava i postaje naredba MAKE THE LOGO BIGGER. Dakle, ta consumer-centric voda je topla do trenutka kada je treba popiti, a potom se u istu gura led, pa od ugodnog čaja postaje nešto sasvim pedeseto. I ne baš mnogo privlačno.

Domaće kompanije (čast izuzecima) nemaju baš mnogo sluha za pravi consumer-centric pristup. Svi koji rade u komunikacijama će se (makar ćutke) složiti sa mnom. Svašta drugo je u centru: brend, profit, vreme…

Za istinski Inbound marketing je potrebno dobro istražiti i profilisati potrošača (formirati personu kupca), bez predrasuda, i videti šta ga zaista interesuje. Potrebno je najpre zainteresovati ga, ponuditi mu neku vrednost, rešenje za problem. I sve to (bez pominjanja brenda ili usluge).

Postoje četiri faze Inbound Marketinga i prodajnog procesa: Attract, Convert, Close, Delight, dok putanju kupca čine 3 faze: Awareness, Consideration, Decision. Dobro poznavanje putanje kupca preduslov je za kreiranje adekvatnog sadržaja (tj. content-a). Svaka interakcija između kompanije i kupca mora biti potpuno prilagođena fazi putanje.

1. Tokom faze awareness-a, kupac iskazuje simptome problema ili mogućnosti. Samim tim, on pretražuje, kako bi se edukovao ili bolje razumeo problem.
2. U fazi consideration-a, kupac je jasno definisao problem ili mogućnost i pretražuje opcije za rešenje problema.
3. Kada se odluči za strategiju, metod ili pristup rešenju, to je faza decision-a. Na kraju te faze, kupac donosi odluku o kupovini.

Kako to izgleda u stvarnom životu? Recimo da vas grebe grlo i bole mišići. Prvo ćete se zapitati šta vam je. Potom ćete ustanoviti da, npr. imate faringitis. A zatim ćete odlučiti kako ćete da rešite taj problem – otići kod lekara, vračare ili u apoteku.

Recept bez pregleda? Pa zaboga, nismo u Americi…

A kako izgleda iz pozicije oglašivača (u ovom slučaju, da vidimo kako to izgleda iz ugla doktora)? Doktor će prvo saslušati vaše simptome, potom će vam reći koje su vaše opcije da vam bude bolje i na kraju napisati recept.

Da li biste se lepo osećali da uđete kod doktora, a on vas niti sasluša, niti vam predoči opcije – već vam odmah, s vrata, napiše recept?

To se isto dešava sa sadržajem! Pre no što uopšte saslušaju probleme svoje publike i ponude im opcije, kompanije veličaju svoje brendove i proizvode i objašnjavaju zašto su oni najbolje rešenje. Naravno, ovo je samo jedan deo inbound-a – o celoj tehnici bi se dalo pisati i pisati. Kompleksna je i neprekidno se menja, kao što se menja i ponašanje potrošača. Valja održati korak sa njima.