5 lekcija koje svaki softverski tim lider mora da savlada

Ova uloga  je nekada više tehničke prirode, dok je u drugim situacijama ona organizaciona i okrenuta komunikaciji kako sa kolegama, tako i sa klijentima. Tome treba dodati da i samo preuzimanje uloge tim lidera za svakog softverskog inženjera predstavlja različit izazov. U zavisnosti od tipa osobe, jedna grupa inženjera marljivo radi ka ovom cilju, dok druga grupa pokušava da izbegne ovu poziciju.

Ekstrovertnije kolege joj mogu biti više naklonjene, dok introverti dolaze na ovu poziciju najviše zahvaljujuči svojim tehničkim veštinama. Bez obzira na to kakav ste tip osobe i na koji način ste došli do ove uloge, vaš opis posla se sada mnogo razlikuje – više niste samo inženjer. Vaša nova uloga podrazumeva koordinisanje grupe kolega, komunikaciju sa klijentima, uklanjanje organizacionih problema, ali i očuvavanje vaših tehničkih veština na visokom nivou. U svakom slučaju, uloga tim lidera ne zavisi samo od kompanije ili projekta, već i od toga kako osoba doživljava ovu ulogu.

Primetićete da je u ovom članku više upotrebljavana reč “uloga”, nego recimo “titula” ili “pozicija”. To dolazi iz potrebe da se naglasi da tim lider nije titula za hranjenje ega, već novi izazov za koji morate da naučite nove veštine.

U nastavku ćemo razmotriti neke od ideja i lekcija koje su bitne da biste bili uspešni u ovoj ulozi. To ne znači da sam ja u potpunosti implementirao ove principe jer, kao što ćete i sami videti, oni su kontinualni procesi. Oni ne mogu biti naučeni za nekoliko pomodoro ciklusa, već se moraju ponovo učiti svaki dan.

1. Odluke, odluke, odluke

Marko Aurelije bio je jedan od “pet dobrih vladara” Rima. Svako veče posvećivao je zapisivanju misli u dnevnik i isti koristio kao svojevrsni etički i duhovni kompas. I pored toga što je morao da se konstantno bori sa parlamentom, da vodi ratove sa germanskim plemenima i da se nosi sa kugom u svom kraljevstvu, čini se da je donosio više dobrih nego loših odluka.

Na sreću po nas, mi nismo u poziciji da moramo da vodimo najveće kraljevstvo na zemlji, već grupu od pet do deset inženjera. Ipak, i dalje možemo mnogo naučiti iz Aurelijevog primera. Jedan od prvih izazova sa kojim moramo da se suočimo kao tim lider, je broj odluka koje moramo da donesemo.

Da li se sećate svih onih stvari o kojima niste morali da vodite računa kao inženjer? Svi ti problemi koji su se magično rešavali negde unutar kompanije? Sada ste vi taj magični deo koji rešava sve te prepreke. Na kraju dana, vi morate biti osoba koja će da preuzme odgovornost na sebe. Od odluka vezanih za tehnička rešenja, preko odluka kada će se neki sastanak održati do usklađivanja godišnjih odmora i pokvarenih računarskih komponenti. Da li vas ovo nabrajanje čini nervoznim?

Velika lekcija koju možemo naučiti od Marka Aurelija je da uvek možemo da načinimo korak nazad i da ne dozvolimo situacijama da izvuku najgore iz nas. Nervoza i brzopletost nas neće daleko odvesti. Da li će vaš tim imati koristi od vaših detinjastih napada besa, upiranja prstom i tenzije? Marko Aurelije ne bi bio tako dobar vladar da je dozvolio svakoj emociji da upravlja njegovim postupcima. Ukoliko želite da budete dobar tim lider, vi morate da naučite isto.

2. Napravite tim

Specijalne jedinice američke mornarice Navy SEALS, poznate još kao “Foke”, imaju 11 timova. Od ovih 11 timova, posebno je zanimljiv Tim 6, koji zahteva od svojih članova da implementiraju koncept “prekidača”. Oni “prekidač” opisuju kao transcedentalno stanje u kom se ceo tim ponaša kao jedan organizam. Ovo stanje se ogleda u tome da ukoliko prvi vojnik u koloni pogleda levo, sledeći automatski pogleda desno, pokrivajući sve uglove. Pored toga, bilo koji vojnik unutar tima može da preuzme lidersku poziciju u kritičnim situacijama.

Naravno, mi nismo “Foke”, niti vojnici bilo koje vrste, niti nam je život u konstantnoj opasnosti, ali je dobro znati da imate nekoga uz sebe ko se “bori” na vašoj strani. Konkurencija je nemilosrdna, klijenti su zahtevni, a tržište je promenljivo. Zbog ovoga je imperativ imati dobre ljude oko sebe koji vode računa jedni o drugima. Ne samo na poslovnom, već i na ličnom planu.

Malo koja tehnička veština može ovo da nadomesti i ovakvi timovi su mnogo češće efikasniji od timova sastavljenih od “ego genija”. Koristeći lični primer, moramo svakodnevno pokazivati ljudima da brinemo o njima. Na ovaj način možemo napraviti ovakvu kulturu u našem timu. Ovo takođe znači da ne morate da imate svu kontrolu u svojim rukama. Ukoliko neko prikaže inicijativu ili pokuša da preuzme neku odgovornost, nemojte se ponašati kao uvređeno dete. Verovatno znate za izreku “Dobri lideri prave nove lidere”. Dajte prostor ljudima u vašem timu i vodite računa o njima. Zvuči lako.

3. Promena strategije

U svojoj knjizi “Pad”, Set Godin je povukao zanimljivu analogiju između načina na koji se ljudi ponašaju u supermarketu i liderskog pristupa. Prvi tip ljudi inicijalno bira najkraći red i ne menja ga, bez obzira na dešavanja u tom ili drugim redovima. Drugi tip ljudi konstantno menja redove, makar i na najmanju naznaku da neki red može biti brži. Treći tip ljudi menja red samo u slučaju da je njihov red u zastoju i da postoji alternativa. Autor nas izaziva da izaberemo kojoj grupi ljudi želimo da pripadamo, ističući da treba da težimo ka trećoj opciji.

Postoje dve lekcije skrivene u ovoj jednostavnoj analogiji. Prva je da ne smemo da se beskompromisno držimo plana i da ignorišemo situaciju oko nas. Jedan od zadataka naše nove uloge je da moramo da pravimo detaljne i dugoročne planove. Ali kao što je Majk Tajson jednom rekao: “Svako ima plan dok ne dobije udarac u usta.” Tržište ne mari za vaše planove, tako da se ne plašite da ih promenite ukoliko je vaš tim blokiran. Isto važi i za suprotno, nemojte konstantno menjati strategije i prioritete zbog malih problema. Neke prepreke mogu da budu samo trenutne.

4. Kodiranje i delegacija

Verovatno najteži izazov koji sam morao da savladam je da više ne mogu samo da kodiram kao ranije. Ukoliko pokušate da preuzmete previše inženjerskih zadataka na sebe dok upravljate obimom posla, ljudima i vremenom, velika je verovatnoća da ćete završiti pod velikim stresom i opterećenjem. Moguće da ćete doživeti neslavni overburn. Ovakav tim lider nije dobar nikome, ni sebi ni timu. Kako da unesete smirenost u vaš tim ako ste sami na ivici živaca?

Ipak, ne treba da prestanete da kodirate u potpunosti. Velika je verovatnoća da ćete morati da sa vremena na vreme uradite neki težak zadatak da biste odblokirali tim. Zbog toga je preporučeno da 35-40% vremena i dalje provedete kodirajući. Uvek možete da izaberete one zadatke koji mogu potencijalno da blokiraju tim, ili neki od problema koji je dosadan ili nije predugo rešen. Cilj nije samo osloboditi se tehničkog duga, već i uposliti moždane vijuge.

5. Empatija

Iako je ovaj kvalitet koji morate da razvijete kod sebe implicitno spominjan u prethodnim poglavljima, ipak je potrebno posebno naglasiti ga. Kao što je Sajmon Sinek sjajno sročio u svojoj knjizi “Lideri jedu poslednji” – prava odgovornost znači zaista brinuti o drugim ljudima. Sve što radite treba da poboljša život članovima vašeg tima. Na kraju krajeva, provodite bar osam sati dnevno sa ovom grupom ljudi.

Jako je bitno zapamtiti da svi ti ljudi zavise od vaših odluka. Vi ste prva linija odbrane od zahtevnih klijenata, nemogućih rokova i prekovremenih sati. Zbog vaših odluka vaš kolega će možda provoditi manje vremena sa svojim bližnjima. Vaše odluke imaju dubog odjek ne samo na poslovni aspekt života vaših kolega. Još jednom, ova uloga ne treba da vam hrani ego, već da razvija kod vas empatiju i razumevanje članova tima.

Dobrog tim lidera čini mnogo više nego ovih pet lekcija!

Svi ovi saveti zapravo predstavljaju osnovu koju možemo nadograđivati. Na kraju krajeva, naš glavni cilj ipak treba da bude da postanemo bolja ljudska bića. Mnogo su češći primeri ljudi koji su postajali bolji profesionalci tako što su postali brižnije osobe, dok obrnuti slučaj nije tako čest.