Analiza SHARE fondacije: Ko zadržava podatke o komunikaciji u Srbiji?

Ko zadržava podatke o komunikaciji u Srbiji?

Pojedini državni organi i institucije poput BIA-e, MUP-a i drugih imaju pristup podacima o komunikaciji više stotina hiljada građana do kojih dolaze uz pomoć domaćih kompanija koje pružaju usluge mobilne telefonije i Interneta - pokazalo je najnovije istraživanje SHARE fondacije. Podaci o komunikaciji tj. metapodaci dobijeni su posredstvom netransparentne procedure, dok se upravljanje prikupljenim ličnim podacima ne tretira na odgovarajući način.

Iza naziva metapodaci nalazi se baza podataka o komunikaciji svih građana koji koriste mobilne telefone i surfuju Internetom, tj. podaci o tome ko, s kim, kada i gde razgovara, a sve u cilju zaštite nacionalne bezbednosti.

Međutim, uprkos porastu broja terorističkih napada na globalnom nivou, a samim tim i potrebe za nadziranjem velikog broja sumnjivih komunikacija, pojedine nevladine organizacije opravdano su uvidele da je na delu ugrožavanje prava na privatnost i tretiranje građana kao da su „kriminalci“ koji bi trebali biti pod konstantnim nadzorom.

Isti utisak stekao je i Evropski sud pravde koji je praksu prikupljanja i skladištenja podataka bez selekcije 2016. proglasio neopravdanom, što je pokrenulo dalju borbu civilnog sektora protiv „interesa očuvanja nacionalne bezbednosti“ i svojevrsnih komercijalnih interesa velikih kompanija koje skladište ogromnu količinu ličnih podataka svojih korisnika.

Zakonska ‘anarhija’?

Na osnovu podataka koje su kompanije na polju pružanja usluge mobilne i fiksne telefonije u Srbijii u obavezi da dostavljaju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u skladu sa izmenama Zakona o elektronskim komunikacijama iz 2014. godine), sprovedeno je istraživanje SHARE fondacije koje je pokazalo krajnje alarmantne rezultate.

SHARE fondacija

Naime, iako kompanije koje u ovaj oblasti posluju na teritoriji Srbije pomenutu obavezu tumače na različite načine, podaci iz njihovih izveštaja pokazuju da je masovno prikupljanje podataka o komunikaciji građana postalo uobičajena radnja iz predistražnog postupka – pri čemu, kako se u istraživanju navodi, na stotine zapisa o privatnoj komunikaciji gubi ustavnu zaštitu samo zato što su se vlasnici uređaja slučajno našli u blizini bazne stanice u trenutku incidenta koji se istražuje:

Primera radi, kompanija Telenor u svojim izveštajima navodi da organi vlasti samostalno putem odgovarajućeg softvera ostvaruju na stotine hiljada pristupa komunikacijama građana, navodi se u istraživanju. Telekom svoje izveštaje šalje samo jednoj stranici, sa oskudnim detaljima o pisanim zahtevima koje prima od organa vlasti. S druge strane, Vojnobezbednosna agencija navodi da se „za pristup zadržanim podacima o elektronskim komunikacijama koriste pristupne aplikacije operatora VIP, Telenor, MTS i Telekom“.

Stoga se sa pravom može zaključiti da je ovaj proces kontrole komunikacija nedovoljno regulisan, te ostavlja mesta brojnim malverzacijama i zloupotrebama. Za detaljniji opis stanja i problema, pročitajte istraživanje SHARE fondacije u celosti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Gaming

Preko 10 miliona ljudi preuzelo je igru srpsko-švedskog studija Sozap – a za domaći tim to je samo početak

Armed Heist je 'mobile' igra studija Sozap i verovatno je najviše preuzimana igra bilo kog domaćeg studija južno od Beograda. Sa predstavnicima niškog ogranka ove gejming kompanije razgovaramo o pomenutoj igri i planovima za budućnost.

Netokracija

Popunite anketu o stanju plata u srpskoj IT i digitalnoj industriji nakon COVID-19

Učestvovanje u anketi je anonimno, zahteva svega nekoliko minuta i biće moguće dok ne prikupimo relevantnu količinu materijala.

Karijere

Kada je pravo vreme da uvećate vaš tim – iz ugla kreativne agencije i IT kompanije

Skaliranje - naizgled strana reč koju ako prebacite u kontekst preduzetništva i poslovanja znači mnogo. Ovog puta govorimo o rastu timova u kreativnoj i IT industriji, o tome kako efikasno voditi ovaj proces i kako izbeći izazove na tom putu.

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.