Analiza SHARE fondacije: Ko zadržava podatke o komunikaciji u Srbiji?

Ko zadržava podatke o komunikaciji u Srbiji?

Pojedini državni organi i institucije poput BIA-e, MUP-a i drugih imaju pristup podacima o komunikaciji više stotina hiljada građana do kojih dolaze uz pomoć domaćih kompanija koje pružaju usluge mobilne telefonije i Interneta - pokazalo je najnovije istraživanje SHARE fondacije. Podaci o komunikaciji tj. metapodaci dobijeni su posredstvom netransparentne procedure, dok se upravljanje prikupljenim ličnim podacima ne tretira na odgovarajući način.

Iza naziva metapodaci nalazi se baza podataka o komunikaciji svih građana koji koriste mobilne telefone i surfuju Internetom, tj. podaci o tome ko, s kim, kada i gde razgovara, a sve u cilju zaštite nacionalne bezbednosti.

Međutim, uprkos porastu broja terorističkih napada na globalnom nivou, a samim tim i potrebe za nadziranjem velikog broja sumnjivih komunikacija, pojedine nevladine organizacije opravdano su uvidele da je na delu ugrožavanje prava na privatnost i tretiranje građana kao da su „kriminalci“ koji bi trebali biti pod konstantnim nadzorom.

Isti utisak stekao je i Evropski sud pravde koji je praksu prikupljanja i skladištenja podataka bez selekcije 2016. proglasio neopravdanom, što je pokrenulo dalju borbu civilnog sektora protiv „interesa očuvanja nacionalne bezbednosti“ i svojevrsnih komercijalnih interesa velikih kompanija koje skladište ogromnu količinu ličnih podataka svojih korisnika.

Zakonska ‘anarhija’?

Na osnovu podataka koje su kompanije na polju pružanja usluge mobilne i fiksne telefonije u Srbijii u obavezi da dostavljaju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u skladu sa izmenama Zakona o elektronskim komunikacijama iz 2014. godine), sprovedeno je istraživanje SHARE fondacije koje je pokazalo krajnje alarmantne rezultate.

SHARE fondacija

Naime, iako kompanije koje u ovaj oblasti posluju na teritoriji Srbije pomenutu obavezu tumače na različite načine, podaci iz njihovih izveštaja pokazuju da je masovno prikupljanje podataka o komunikaciji građana postalo uobičajena radnja iz predistražnog postupka – pri čemu, kako se u istraživanju navodi, na stotine zapisa o privatnoj komunikaciji gubi ustavnu zaštitu samo zato što su se vlasnici uređaja slučajno našli u blizini bazne stanice u trenutku incidenta koji se istražuje:

Primera radi, kompanija Telenor u svojim izveštajima navodi da organi vlasti samostalno putem odgovarajućeg softvera ostvaruju na stotine hiljada pristupa komunikacijama građana, navodi se u istraživanju. Telekom svoje izveštaje šalje samo jednoj stranici, sa oskudnim detaljima o pisanim zahtevima koje prima od organa vlasti. S druge strane, Vojnobezbednosna agencija navodi da se „za pristup zadržanim podacima o elektronskim komunikacijama koriste pristupne aplikacije operatora VIP, Telenor, MTS i Telekom“.

Stoga se sa pravom može zaključiti da je ovaj proces kontrole komunikacija nedovoljno regulisan, te ostavlja mesta brojnim malverzacijama i zloupotrebama. Za detaljniji opis stanja i problema, pročitajte istraživanje SHARE fondacije u celosti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Internet marketing

Šta je korisnička persona i zašto je presudna za uspeh vašeg digitalnog proizvoda?

Često imam priliku da vidim kako se proizvod oblikuje u odnosu na pretpostavke o tome šta korisnicima treba. U najvećem broju slučajeva pokaže se da su one pogrešne, ali tek kada proizvod izađe na tržište. Ipak, ta situacija se može izbeći.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.

Startapi i poslovanje

Tesla Nation: Platforma za networking, poslove i konsultacije bila je logičan korak za Startit

Sinoć su u beogradskom Domu omladine premijerno objavljeni prvi rezultati novog projekta iza kojeg stoji SEE ICT - Tesla Nation. Vukašin Stojkov podelio je sa publikom kako će ova platforma pomoći Srbiji da se rebrendira kao 'go-to' destinacija za tehnološko znanje.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.