Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Engineering Lead?

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Engineering Lead?

Svoj pogled na trenutnu situaciju u IT-ju u Srbiji, kompanijama koje u okviru njega posluju i dostizanju statusa seniora za Netokraciju deli Srđan Bunjac iz kompanije Ananas E-commerce.

Šta žele seniori u Srbiji, pogotovo tokom krize? Bolju platu, stabilan posao ili nešto treće? Odgovore na ova pitanja tražimo u seriji razgovora sa uspešnim pojedincima koji nam otkrivaju kako iz njihovog ugla izgleda IT scena u Srbiji i kakve kompanije traže.


Srđan Bunjac developmentom se bavi od 2009. godine, a danas nosi titulu Engineering Lead u kompaniji Ananas E-commerce. Na njegovom putu stasavanja u seniora, kako i sam kaže, najmanje poteškoća izazivao je stručni deo, a najviše meke veštine – preciznije, strpljenje.

“Bio je to solidno dugotrajan proces učenja da pojedine stvari i zadaci mogu, a ponekad baš i treba, da sačekaju malo, makar da prenoće pa da se onda hladne i odmorne glave pristupi rešavanju problema”, ističe on i dodaje da je kod seniora bitna stvar i definisanje odgovornosti i lični doživljaj iste iz nekoliko perspektiva:

Veoma bitno je jasno i nedvosmisleno definisati šta je čija odgovornost i ne preuzimati na sebe tuđu, jer to kad tad dovodi do preopterećenja i radnog i emotivnog. Sa druge strane, važno je praviti razliku između situacija “preuzimam odgovornost za učinjeni propust” i “kažnjavanja sebe zbog učinjenog propusta”.

Iz jedne proizilazi analiza i prevencija da se propusti dešavaju i ponavljaju, a druga je prilično destruktivna i za rezultat uglavnom nema nikakvo unapređenje i poboljšanje.

Kako dodaje naš sagovornik, važna tema je i burn out, jer svako od nas u nekom momentu karijere dođe u situaciju da sve želi da reši odmah i sada, i da to ne može da sačeka sutra. “Proaktivnost i marljivost je svakako pozitivna stvar, međutim to ponekad lako pređe u konstantan prekovremeni rad što dovodi do akumuliranog umora, manje efikasnosti i sve većeg uticaja na naš privatni život i poslovne performanse”, navodi Srđan.

Sa njim, u nastavku razgovora, detaljnije razgovaramo o izazovima sa kojim se seniori nose, i kako on gleda na aktuelnu krizu koja potresa domaći tehnološki sektor.

U srpskom IT-ju biti senior znači i da si kao profesionalni kadar veoma tražen – čak i u kriznim vremenima. Kada jedan inženjer stasava u seniora?

Srđan: Definitivno trenutak kada sam zvanično promovisan u seniora i trenutak od kada ja smatram da jesam senior nisu isti, mnogo ranije sam zvanično dobio titulu senior. Vrlo često se senioritet povezuje strogo sa godinama iskustva i čistim tehničkim znanjem, ali je situacija u praksi zapravo mnogo drugačija. To svakako jeste bitan aspekt, ali je daleko od jedinih veština potrebnih kako bi neko mogao da uspešno iznese ulogu seniora.

Biti senior, u praksi, podrazumeva, osim tehničkih odgovornosti i učešća u tehničkom dizajnu projekata, takođe i team lead ili team manager ulogu kao i učešće u samom product management-u. Deo oko dizajna projekta ili platforme svakako zahteva dobro tehničko znanje, poznavanje alata, frameworka, različitih patterna, tehnika i tehnologija kao i dobro razumevanje samog proizvoda kako bismo upotrebili odgovarajuće alate i tehnologije za dati projekat. Iz perspektive team lead-a ili team manager-a osnovna je funkcija vođenje tima i naročito mlađih, manje iskusnih kolega te su za ulogu seniora jako bitne dobre komunikacione i liderske veštine.

U okviru učešća u product management-u glavne odgovornosti seniora su određivanje obima funkcionalnosti kao i procene vremena i samih troškova za izradu istih. Za kvalitetno obavljanje ovih vrsta zadataka potrebno je dobro razumevanje samog proizvoda i poslovnih aspekata.

U svakodnevnom radu je potrebno mnogo različitih veština gde su zapravo tehnička znanja možda i najlakše savladiva. Stasavanje u seniora je proces u koji je uključeno dosta edukacije, na prvom mestu stručne, a zatim i edukacije na liderskim i komunikacionim veštinama. Taj proces nekako prirodno završava time što u timu počinjete da primećujete da ljudi i počinju da se okupljaju oko jedne osobe i to je zapravo momenat kad osoba postaje pravi, prirodnim procesom, da ne kazem organski, stvoreni lider.

Šta bi danas izdvojio kao glavni izazov za senior developere u Srbiji?

Srđan: Ne bih razdvajao izazove u Srbiji i izazove van Srbije kada je reč o profesiji. Na osnovu mog internacionalnog iskustva to se suštinski svodi na iste stvari gde god u svetu radili. Kao senior u tech svetu osoba ima nekoliko različitih uloga i uključena je u mnogo procesa. Počev od učešća u samoj implementaciji funkcionalnosti, zatim mentorisanje mlađih kolega, kontrola kvaliteta samog koda i upotrebljenih alata i biblioteka pa sve do saradnje sa product slojem koji oblikuje sam proizvod.

Kada sve ovo saberemo jasno je da je taj ceo proces veoma izazovan po pitanju time menadžmenta. Za postizanje na prvom mestu ličnog osećaja efikasnosti neophodan je jako dobar time management i razvijanje kompanijske kulture za poštovanje granica. Nema svrhe da neko u kalendaru ima rezervisan vremenski period za focus time i status koji to oslikava ako mnogo ljudi dolazi sa različitim pitanjima u to vreme.

U ovakvim situacijama dolazi do konstantnih promena konteksta u toku dana i kada podvučemo crtu efekat je i mentalna i emotivna iscrpljenost i osećaj da ništa nismo uradili iako je najčešće potpuno suprotno, ali je prosto takav osećaj na kraju dana. Nije nikakva tajna da je posao u razvoju često veoma stresan. Zahtevne i izazovne funkcionalnosti koje je potrebno razviti, kratki vremenski rokovi. Ovo svakako povećava pritisak na seniorniji deo tima kroz odgovornosti i obaveze što nužno dovodi do povećanog stresa.

Kako se takođe od developera očekuje da budu efikasni i produktivni u svom uslovno rečeno osnovnom poslu što je implementacija funkcionalnosti punim kapacitetom, potrebno je povremeno obratiti pažnju da se deo kapaciteta okupiran stresom povremeno isprazni. U prevenciji prezasićenja stresom sama kompanija i okruženje mogu mnogo da pomognu, prvenstveno praćenjem i smanjenjem konstantnog preopterećenja na pojedince, a zatim i ostavljanjem prostora za ‘oporavak’ na primer radom na i dalje korisnim i potrebnim proizvodima i procesima na kojima nije toliko velik pritisak.

Svakako smo svedoci da se u poslednje vreme sve više pominje i tema burn out-a koji je prosto samo posledica načina funkcionisanja velikog broja kompanija na tržištu. Po mom mišljenju, ključ je u prevenciji jer nekako lečenje posledica najčešće ima veću cenu nego prevencija koja svakako nije besplatna.

Traženost ovog zanimanja i odgovarajući senioritet sa sobom nosi i razne povlastice. Šta je za tebe kao seniora najvažniji faktor zadovoljstva na poslu, pogotovo danas kada slušamo vesti o otkazima u IT industriji?

Srđan: Teško je izdvojiti jednu stvar kao presudnu, ali bilo koja od meni bitnih stvari može biti eliminatorna. Meni veoma bitna stvar svakako jesu vrednosti koje kompanija zastupa. Zatim, samo radno okruženje i kompanijska kultura. Sve ovo je, meni lično, jako bitno u procesu donošenja odluke o saradnji. Za zadovoljstvo na poslu je bitna sama tematika i upotrebljiva vrednost projekta, timski duh i osećaj podrške od strane okruženja i kompanije.

S druge strane, ukoliko projekat na kojem radim nikad ne zaživi u praksi, osećaj zadovoljstva, ma koliko god ideja bila dobra nedostaje, ipak smo mi inženjeri i volimo da vidimo da stvari koje smo projektovali i izradili rade u praksi i imaju upotrebnu vrednost.

Kako provodimo veći deo dana na poslu i u saradnji sa kolegama svakako je bitno da imamo harmoničan odnos i dobru atmosferu, da jedni na druge utičemo da damo najbolju verziju sebe kako u ekspertskom aspektu tako i u međuljudskim i kolegijalnim odnosima. Mnogo mi je bitno što sada u Ananasu imamo stabilan tim koji gradi ovaj naš online tržni centar i koji nema problem da uđe u koštac sa svakodnevnim izazovima, ali istovremeno i da zna da proslavi zaslužene uspehe.

Stabilnost kompanije i samog projekta svakako jeste bitna, s obzirom na to da je promena posla, kompanije i radnog okruženja dodatni stres, niko nema izraženu želju da kroz to prolazi iznova u kratkom periodu. U mom slučaju osećaj nestabilnosti ima veći uticaj na nezadovoljstvo nego osećaj stabilnosti na zadovoljstvo. U poslednje vreme ima dosta vesti o otkazima u IT industriji, dobar deo tih otkaza je prouzrokovan neprirodnim rastom kompanija u pokušaju da se izbore za svoje parče tržišta. U svim tim vestima nisam čuo da su kompanije koje dugo posluju i imaju stabilne proizvode otpuštale developere koji rade svoj posao savesno i kvalitetno.

Zanimljivost projekata je uvek bio jedan od presudnih faktora za seniore. Kako ti definišeš zanimljiv projekat?

Srđan: Kako bi projekat bio zanimljiv na prvom mestu je neophodno da ima upotrebnu vrednost i da u nekom segmentu donosi razliku i unapređenje – bilo to u tehnološkom pogledu, ili uticaju na određeni deo tržišta, globalno ili lokalno. Bitno je da projekat dovodi do maksimuma ili blizu maksimuma sav moj kapacitet, tehnička znanja, kreativnost, da bude izazovan.

Sledeća stvar koja projekat čini još interesantnijim jeste da se radi o oblasti koja je meni lično zanimljiva i u kojoj želim da se usavršavam i to usavršavanje mi donosi osećaj zadovoljstva i napretka. Tim sa kojim sarađujem je veoma bitan faktor, kako zadovoljstva tako i zanimljivosti projekta i samog radnog okruženja. Novi izazovi, konstantan napredak koji su inicirani od strane tima imaju velik uticaj na sveukupan doživljaj. Sve navedeno jasno pokazuje da smo Ananas i ja dobar spoj.

Takođe, svaki projekat, ukoliko potraje dovoljno dugo i uđe u neki stacionarni režim, otvara pitanje rutinskog rada. Individualni pristup rešavanju svakodnevnih zadataka je možda jedan od najboljih načina za prevenciju ulaska u rutinski režim. Prilikom rešavanja zadataka i problema umesto pristupu konkretnom problemu i samo njemu i fokusu na rešenje uvek je dobro sagledati širu sliku, pregledati ceo proces, identifikovati mesta za potencijalna unapređenja i sređivanje. Ovo svakako jeste na nivou individualnog pristupa no kako bi ovo moglo uspešno da funkcioniše potrebno je imati i podršku za ovakav pristup od strane kompanije i projektnog tima.

Neki od osnovnih oblika podrške su podsticanje i omogućavanje edukacije kao i podsticanje zdrave timske diskusije. Kroz edukacije dobijamo nove tehnike i alate i možda malo drugačiju sliku pristupa problemu i potencijalnog načina rešavanja istog dok kroz zdrave timske diskusije zajedno dolazimo do kvalitetnijeg pristupa i rešenja. Naravno osim ovoga potrebno je obezbediti i vreme i prostor da se tim bavi inovacijama.

Faktor novca za promenu posla (pre krize) takođe je bio jedan od presudnih, iako ne najvažniji. Kako ti posmatraš ovaj kriterijum? Generalno, koliku ulogu igra visina plate kada je tržište nestabilno?

Srđan: Iz moje perspektive to nekako ne bih delio na period pre krize, kriza, stabilnost, nestabilnost… Pre svega, šta se podrazumeva pod pojmom kriza? Neki okvir cena i iznosa diktira zakon ponude i potražnje na tržištu. Meni je ovaj kriterijum svakako veoma bitan iz više aspekata. Prvenstveno radeći na nekom projektu za poslodavca, ako ogolimo situaciju do maksimuma, svodi se na razmenu vremena i ekspertize za novac.

Vreme je svakako jedini nepovratni resurs koji kao pojedinci imamo pa je i cena po kojoj prodajem takav resurs veoma bitna. Osim cene vremena, plata svakako oslikava i sav trud, vreme i novac uložen sa moje strane u usavršavanje što ekspertsko, što soft skills veština potrebnih za uspešno obavljanje posla. Koliko su sve moje kompetencije bitne kompaniji je na kompaniji da ustanovi i odluči. Svakako visina plate je jako bitan faktor, nije jedini bitan, i meni je generalno teško da to odvojim iz celine i posmatram izolovano.

Po tvom mišljenu, šta je najbitnija stvar koju kompanija može da ponudi svom zaposlenom u 2023. godini

Srđan: Fokus na ljude. Izazovno i dinamično radno okruženje koje stimuliše na napredak.

Za kraj, kakvi su tvoji planovi za dalji razvoj karijere?

Srđan: Trenutno sam na poziciji Engineering Lead u Ananas E-commerce, što je menadžerska pozicija. Kao kratkoročni plan svakako vidim dodatno usavršavanje veština potrebnih za obavljanje ovog posla. Dugoročno, sasvim sam siguran, s obzirom na to koliko volim inženjeriju i samo programiranje verovatno nikada neću u potpunosti izaći iz sveta tehnologije. Za mene je učestvovanje u procesu kreiranja tehnoloških proizvoda vid autentičnosti.


*Ovaj tekst urađen je u saradnji sa kompanijom Ananas E-commerce.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kojih 12 grešaka prave osnivači startapa?

U 181. epizodi Office Talks podkasta, ugostili smo Milenu Milić i Miljana Tekića koji su s nama analizirali prvi Garaža report i otkrili 12 najčešćih grešaka kojima domaći startapi odbijaju investitore!

Startapi i poslovanje

Garaža report: Greške kojima srpski startap osnivači odbijaju VC fondove

U razgovoru sa Milenom Milić analizirali smo razloge zbog kojih je došlo do stagnacije u rastu domaćih startapa, objavljene u reportu zajednice Garaža.

Kultura 2.0

Da li u jeku veštačke inteligencije zaboravljate “Kako vaš mozak radi”?

Američki neuronaučnik i TED govornik Greg Gejdž, posetio je Srbiju tokom Nedelje svesti o mozgu i predstavio dopunjeno izdanje svoje knjige "Kako vaš mozak radi – neuronaučni eksperimenti za svakoga".

Propustili ste

Intervju

Domaća kompanija Vega IT nastavlja globalno širenje otvaranjem kancelarije u Londonu

Tokom prošle godine postali smo svedoci značajnih turbulencija u IT industriji. Dok se mnoge globalne kompanije fokusiraju na optimizaciju troškova, zamrzavanje plata i masovna otpuštanja, Vega IT, kao domaći igrač, nastavlja sa širenjem na globalno tržište.

Startapi i poslovanje

LavitFlow je ‘alat za sve’ koji koristi 180 programera, product menadžera i web dizajnera

U pitanju je proizvod kompanije Lav IT Solutions koji ubrzava radne procese zaposlenih u savremenom poslovnom svetu. A kako? Pitali smo Miroslava Ostojića, osnivača pomenute kompanije.

Office Talks Podcast

Prodaja IT usluga : Saveti direktora prodaje Hooloova

Gost 185. epizode Office Talks podkasta bio je Đorđe Vukotić, prodajni direktor u kompaniji Hooloovoo koji nam je objasnio kako izgraditi uspešan sales tim u domenu IT industrije.

Startapi i poslovanje

‘Fundraising’ za startape iz ljudske perspektive

Pre nego što započnemo ovaj razgovor, želeo bih da zamislite da smo na jednoj prijateljskoj kafi i sve što ćete čuti tj. pročitati je nešto što bih, lično, voleo da je meni neko ispričao (mnogo grešaka i pristupa) ranije.

Karijere

Social Impact Award program pomaže 10.000 mladih preduzetnika godišnje

Nevladina organizacija Razlivalište već devet godina uspešno sprovodi globalni Social Impact Award (SIA) program podrške društvenom preduzetništvu. Ukoliko imate između 15 i 30 godina i želite da uplovite u preduzetničke vode, sve o programu pročitajte u tekstu koji sledi!

Internet marketing

Anka Gorgiev: 95% novih proizvoda ne uspe, zato je tu neuromarketing da razume korisnike

DigiTalk konferencija u Zrenjaninu nam se bliži, a publika će pored mnogih predavača imati priliku da posluša predavanje Anke Gorgiev koja je stručnjak iz oblasti neuromarketinga, a sa kojom smo imali priliku da detaljno porazgovaramo u intervjuu koji sledi.