Zašto je ‘Scrum’ važan za čitavu IT industriju i kako postati stručnjak za ovu oblast?

Ume da bude poprilično teško za sve zaposlene u IT industriji kada postavljeni rokovi za završetak projekta počinju da pritiskaju sa svih strana. Otuda je dobra organizacija ljudi ali i poslovnih obaveza ključna kako bi svaki projekat bio finaliziran u zadatim vremenskim okvirima.

Možda i najpoznatija metodologija, tačnije agilni pristup za upravljanje razvojem softvera jeste Scrum, koji se javio još polovinom 90-ih godina prošlog veka. O ovom procesu su pisane i mnoge knjige, a pozicija Scrum mastera u IT kompanijama ima sve značajniju ulogu. Važnost ove oblasti prepoznala je i švajcarska kompanija Createq koja radi na višemesečnoj edukaciji kandidata, pripremajući ih za posao Scrum Mastera.

Prednost je u tome što polaznici odmah dobijaju ugovor o radu i kompenzaciju za uloženo vreme i trud. O tome na koji način su se edukovali da bi postali Scrum masteri, šta sve polazici mogu očekivati od pomenute edukacije ali i na koji način tačno izgleda posao Scrum mastera u kompaniji Createq, razgovarali smo sa Vladimirom Jovanovićem i Aleksandrom Bogomaz koji dolaze iz pomenute kompanije.

Krenite najpre od onoga što Scrum propisuje

Iako je inženjer za informacione tehnologije, Vladimir je govorio o tome na koji način se zainteresovao za ovu oblast i kako zapravo počinje njegova karijera nakon završenih studija. Tom prilikom, on kaže da su počeci u poslu bili na pozicijama Systems i Software engineer, primarno usmerenih na tehnologiju i inženjering, kako je i on sam zamišljao tokom školovanja da će mu zapravo izgledati profesija.

Nakon šet, sedam godina, Vladimir počinje da preuzima uloge koje su primarno orijentisane na ljude, procese i liderstvo, što su ujedno fokalne tačke Scrum framework-a. Štaviše, on nam je otkrio i da je imao fazu samootkrivanja, dok se nije susreo i sa zvaničnom definicijom framework-a. Kako kaže, za njega je saznanje o Scrum-u bilo materijalizacija principa za koje je od ranije osećao da su prisutni u praksi.

“Jednom su dva člana mog nekadašnjeg tima dali procenu da bi prvu verziju novog “sistema” koji smo pravili mogli da prikažu korisnicima/steakholder-ima tek nakon 6-7 meseci. Kao odgovorni za taj tim, sa tom procenom je trebalo da izađem pred izvesan marketing/sales board“, otkrio nam je Vladimir, opisujući dalje ovaj slučaj:

Znao sam da takav vremenski okvir ne bi bio prihvaćen. Pokušali smo da postojeći plan preuredimo tako da nešto prvo za pokazivanje imamo već posle mesec dana.

Takav naš predlog je prošao odluku bord-a, a timu se vrlo dopao aspekt da će posle mesec dana rada moći da dobiju feedback za ono što do tada naprave.

Dakle, sama priroda, dinamika savremenog poslovanja zahteva da se vremenski horizont skrati, na oko mesec dana, ali ne duže od toga, kao i da se u organizaciju ugradi sposobnost da se na tih mesec dana menja kurs kretanja, redosled koraka koje pravimo ili izbor ciljeva koje napadamo.

I onda je za mene, pre oko deset godina, došla spoznaja o Scrumu. Tada sam mogao da potvrdim da sve ono što sam lično iskusio kao obrasce u razvoju softvera, u stvari, izučavaju i razvijaju hiljade ljudi.

Definišuću Scrum metodologiju kao i to po čemu se ona zapravo razlikuje od sličnih metoda za organizaciju velikih projekata u velikim sistemima, Vladimir ističe da su ključni koncepti Scruma sledeći:

• Promena/prilagođavanje organizacionih struktura u cross-funkcionalne timove, koji poseduju sva znanja u okviru samog tima, da bi isporučivali vrednost za biznis i korisnika (value stream);
• Timovi “sa mandatom” (empowered teams), kojima se ukazuje poverenje, da u svrhe ispunjenja ciljeva sami osmisle način i sadržaj svog rada;
• Redovna evaluacija isporučene vrednosti i načina rada kroz feedback o proizvodu koji je opipljiv, koji radi i može da se pokrene;
• “Radikalna” transparentnost ključnih aspekata rada kao što su odgovornosti uloga, ciljeva, progresa ka tim ciljevima, načina rada i slično.

Naš sagovornik dalje dodaje da kada se govori o Scrumu, često se javljaju termini kao što su daily stand-up, velocity, obavezni burndown grafikoni, a to u stvari nisu sastavni delovi Scrum-a. Vladimir kaže da možemo da pričamo o dobrim ali ne i najboljim praksama, ali mora biti jasno šta Scrum propisuje, a šta su vidovi implementacija/dopunjavanja framework-a.

To je ujedno prema njegovim rečima i jedan savet za one koji počinju da se bave primenom ove tematike – “krenite najpre od onoga što Scrum propisuje”, na primer da se Daily Scrum odvija i kada učesnici ne stoje, dakle Daily stand-up je pogrešan naziv koji ističe sporednu stvar – stajanje tokom sastanka:

Druge metode stavljaju akcenat na drugačije stvari od ovih. To ne mora biti pogrešno, ali Scrum već godinama dokazuje neophodnost da se složenim, a skupim poduhvatima na taj način “upravlja”. Ovo je pod navodnicima jer mi se čini da su kod mnogih drugih metodologija ključne reči upravljanje i praćenje/ispunjenje planova, a kod Scrum-a su to jasno artikulisani ciljevi, potvrda vrednosti za kupca/korisnika i osnaživanje timova – dakle jedan novi, drugačiji vid upravljanja.

Opisujući nam nešto detaljnije svoju poziciju Scrum Mastera u kompaniji Createq, Vladimir ističe da kada je u pitanju usluga ka klijentima, ova kompanija je na njegov predlog isprobala, kao pilot, njegovo angažmanje kao Scrum Mastera u toj ulozi.

Nakon nekoliko meseci dobijena je i potvrda od klijenta da takav angažman donosi poslovnu vrednost i tako je Createq nastavio sa komercijalnom primenom pomenute metode. Vladimir nam tom prilikom otkriva i ostale detalje:

Naravno, te početne primene i implementacije framework-a nisu bile bez greške, a što je u vezi sa pogrešnom interpretacijom role, što ćemo spomenuti malo kasnije. Sada kada se osvrnem, prvih nekoliko godina moje primene Scrum-a je bilo sa dosta lutanja, na više mehaničkom i pomalo površinskom nivou.

Jedan od problema je i shvatanje Scrum-a kao organizacione metodologije

Ono što je zanimljivo jeste da su na Vladimirovu inicijativu pokrenute i Scrum Master edukacije u kompaniji Createq. On nam je otuda nešto detaljnije približio sam koncept edukacija, kako bi to sve moglo da izgleda i koji bi kandidati mogli da zadovolje propisane kriterijume:

• Potrebno je imati prethodnu izloženost poslovnom okruženju;
• Edukacija iz oblasti IT-a/Computer Science, Project Management-a, psihologije i slično;
• A naročito, potrebna je volja za učenjem, i na neki način dokazana sposobnost da se usvajaju nova znanja i veštine (da su kandidati recimo do sada imali već neki “career change”, savladali više ne tako srodnih disciplina, i sl.);
• Potencijalni kandidati su došli do nekog nivoa znanja o Scrum-u koji je dalje od površine, da bi znali u šta se u stvari upuštaju kada se prijavljuju za edukaciju kod nas.

Naš sagovornik dodaje da se značaj za jednu IT kompaniju da organizuje edukativni događaj ovog tipa, ogleda u tome da upravo kroz jedan ovakav program kompanija Createq na efikasan, a prilično izvestan način dolazi do zaposlenih za koje može da se garantuje nivo znanja i veština:

Za stručnost polaznika prethodnih generacija programa, naših “diplomaca”, smo dobili nezavisne potvrde od više klijentskih kompanija iz fintech i airline industrije. Naravno, pažljiv i temeljan odabir polaznika je jedan od ključnih koraka u celom procesu.

Takođe, vidimo da je ovo jedna od vrednosti rada za Createq kao poslodavca, jer nudimo plaćen posao, koji za prvi zadatak ima – učenje, i za to pruža radno vreme od osam sati i neophodne preduslove kao što su mentori, zajednica, kontakt sa realnim okruženjem, a što smatram da je ređi slučaj u današnjim ponudama kompanija.

S obzirom na to da je mentor u samom programu, Vladimir nam je između ostalog i govorio o ovoj roli, istakavši da se pored onih opštih zaduženja mentora, poput davanja podrške za uključenje u realan kontekst i samog “predavanja materije”, u slučaju kompanije Createq pokazalo vrlo korisno da se sa kolegama polaznicima pre svega radi na kreiranju pravih/realnih osnova što se tiče zaduženja role Scrum Mastera:

Važno je podsetiti se da je Scrum Master jedna od najviše neshvaćenih ili pogrešno interpretiranih pozicija današnjeg IT poslovanja. Razlozi su brojni, sama definicija Scrum framework-a, a naročito uloge Scrum Mastera je sasvim apstraktna/generička, i ostavlja veliki prostor da se tumači na pogrešne načine.

Pored lične spoznaje o svrsi same uloge, koja je verovatno put koji duže traje, usmerenje sa strane, od samog mentora, je ključno za dobijanje usredsređenosti na prave stvari na putu razvoja.

Pored toga, ono što našem sagovorniku pričinjava posebno zadovoljstvo u radu sa polaznicima, jeste zadavanje i zajedničko prolaženje kroz profesionalne izazove poput case study-ja, iz ličnog iskustva i šire međunarodne zajednice koju i on sam prati.

Govoreći nam o svojim budućim profesionalnim planovima, Vladimir nam je otkrio da je trenutno u završnoj fazi PST programa, sa još par preostalih koraka do tog zvanja koje je namenjeno pravim ljubiteljima te materije i onima koji imaju istinsku želju da prenose znanje.

Što se tiče Createq edukacije, kroz taj program i uz još nekoliko mentora, ideja je da se dođe do grupe osposobljenih Scrum Master-a, koji će se priključiti kompaniji Createq svojim angažmanom kod postojećih i budućih klijenata.

Od farmacije do važne uloge Scrum mastera

Svoju priču o tome na koji način je započela karijeru Scrum mastera, otkrila nam je Aleksandra Bogomaz. Radeći ranije u farmaceutskoj industriji, već tada je imala priliku da se sretne sa Scrum framework-om i da bude deo Scrum tima. U tim trenucima joj se dopao način na koji posao funkcioniše i organizovanije, pa je odlučila da završi edukaciju za Scrum Mastera kako bih još više naučila o tome.

Na jednom od narednih poslova, kako ona dodaje, zajedno sa kolegom je uspela da napravi zajedničku verziju skaliranog Scrum projekta za prodaju farmaceutskih proizvoda. Aleksandra je tada shvatila da u tom smeru želi da joj se kreće karijera, a onda se pojavio oglas za Scrum edukaciju te je odlučila da se za istu prijavi.

Scrum Master je, smatra naša sagovornica, dosta kompleksna uloga. Samim tim, osnovni tipovi edukacija za ovu poziciju jesu dobra polazna osnova ali nisu dovoljne da bi neko postao Scrum Master u pravom smislu te reči. Upravo zato, Aleksandra se više osvrnula na pomenuti edukativni program koji je uspešno prošla:

Scrum EDU program je prema mom mišljenju organizovan tako da pruža odličnu teoretsku osnovu sa mogućnošću polaganja PSM 1 testa, ali pruža i dodatni benefit da tokom tromesečne obuke polaznik ima svog mentora koji je iskusan Scrum Master, čije Scrum događaje ima mogućnost da prati i sa kojim diskutuje kako o teoretskim pitanjima, tako i o realnim situacijama koje uočava u radu realnog Scrum tima.

Na taj način se postiže odličan balans između teorije i realne prakse, što osposobljava kandidata da se sutradan, kad dobije svoj tim, mnogo lakše uhoda. Naravno, podrška ne prestaje sa završetkom edukacije – mi u okviru kompanije imamo svoj SM community u kome redovno delimo iskustva i trudimo se da se dalje razvijamo i učimo jedni od drugih.

Završivši ovu edukaciju, ona postaje deo Scrum tima u kompaniji Createq za koju kaže da vrlo ozbiljno pristupa dogovorima sa klijentima i na osnovu potreba klijenata predlaže između ostalog i Scrum Mastere za projekte gde postoji prostor za ovakvu uslugu:

Sve se radi u dogovoru između odgovornih u kompaniji i zaposlenog. Zatim se klijent i potencijalni SM upoznaju, porazgovaraju o projektu i potrebama koje klijent ima, i ukoliko postoji obostrani pristanak Scrum master preuzima angažman sa timom. Tako je bilo sa svim klijentima na čijim projektima sam do sada radila.

Scrum Master je dosta kompleksna uloga koja podrazumeva nekoliko rola u jednoj. Komunikacija je ključna kako sa radom sa timom tako i u kontaktima sa ljudima izvan njega. Odgovorna sam pre svega da posmatram i pratim implementaciju samog Scrum framework-a, a u zavisnosti od potreba timova i projekata na kojima se radi. U okviru tima se na osnovu zapažanja svih članova tima diskutuje o potencijalnim poboljšanjima i kako do njih doći.

Treba pokušati sve što pomaže da tim što efikasnije funkcioniše

Aleksandra između ostalog kaže da je sasvim normalno da Scrum Masteri prate i određene metrike i ostvarenje cilja Sprinta koji je tim definisao tokom planiranja istog i trudi se da otklanja prepreke koje sam tim ne može da reši. Međutim, prema njenim rečima, mnogo važniji deo posla jeste uočiti gde su potencijalna polja za napredak, te putem coaching-a i mentoring-a doći do stadijuma u kom je tim samoorganizovan do te mere da im Scrum Master više nije ni potreban.

Na samom kraju našeg razgovora, ali i ovog intervjua generalno, Aleksandra je iznela i svoju definiciju Scruma, rekavši tom prilikom da ako nešto treba da bude metodologija, mora da ima i jasno određene procedure i pravila.

Ona kaže da je Scrum tu dosta fleksibilan, ima jako mali set ograničenja, tako da je bolji izraz za Scrum – okvir ili framework. “Spada u jedan od agilnih okvira za razvoj softvera (ali ne samo softvera, iz dana u dan se primenjuje u sve više industrija), a agilni okviri stalno preuzimaju jedni od drugih dobre prakse” kaže naša sagovornica i dodaje sledeće:

Iako razlike u pristupu i dalje do neke mere postoje, sve zavisi zapravo od potreba projekta, odnosno pristupa koji najbolje odgovara timu. Prema tome, može da se koristi skoro sve što pomaže da tim što efikasnije funkcioniše – od korisničkih priča do story poena, burn-down ili burn-up dijagrama, mapiranja korisničkih priča, kombinovanja Scrum-a sa Kanbanom, itd.

“U poslu Scrum Master-a učenje nikad ne prestaje. Za sada planiram da idem dalje ka polaganju PSM 3 testa, u daljim koracima razmišljam o putu agilnog i Scrum coach-a”, zaključila je Aleksandra na kraju.

Nakon edukacije, CREATEQ obezbeđuje polaganje PSM1 sertifikata. Prijave su već počele putem ovog linka.