Po čemu se razlikuju Kanban i Scrum i koji je za vas bolji?

Po čemu se razlikuju Kanban i Scrum i koji je za vas bolji?

Zašto agilne metodologije ne treba birati, već pustiti da one izaberu vas?

Danas je gotovo nemoguće otvoriti oglas za posao u oblasti IT-ja, a da poslodavac kao posebnu prednost ne navodi i korišćenje neke od agilnih praksi. Tako je po popularnosti vodeći Scrum, a u poslednje vreme često se priča i o Kanbanu – o tome za koje timove su odgovarajući i koje izazove nastoje da prevaziđu, te koliko vremena mogu da uštede.

Pa ipak, zaboravlja se najvažnija stvar: framework ne bi trebalo da se bira po default-u, već testiranjem od strane timova.

O tome i drugim izazovima razgovarali smo sa Mirjanom Trobok, Delivery i Department Manager u kompaniji Levi9 i Nemanjom Čedomirovićem, suosnivačem konferencija GrowIT i PHP Serbia.

Zašto Kanban/Scrum?

Mirjana: Odgovor je jednostavan, kao i sam Kanban – zato što je to lako savladiva agilna praksa, koja nam omogućava da brzo reagujemo na promene prioriteta. Kanban definiše svega tri smernice: vizualizuj svoj posao, ograniči WIP (work in progress) i povećaj količinu urađenog posla u jedinici vremena (throughput).

Većina organizacija želi da završava zadatke brže (odn. žele da smanje lead time). Sa vizualizacijom i podešavanjem WIP-a, Kanban će vam omogućiti da optimizujete tok rada (workflow). To ćete postići tako što ćete identifikovati uska grla (bottleneck). Naravno, da li je Kanban baš pravi alat za vaš konkretan slučaj, zavisi od konteksta.

Nemanja: Ovo je vrlo individualno i vrlo nezahvalno pitanje jer ne postoji tačna formula koja će reći zašto koristiti Scrum ili ne – sve zavisi od potrebe timova ili kompanije. Čak i unutar jedne kompanije ne možete reći e, od danas, svi mi koristimo Scrum. Prosto, to nije toliko jednostavno, niti je moguće primeniti isti recept za različite timove.

Kompanije koje su tek u početnoj fazi agilne transformacije, uglavnom se najpre odluče da koriste Scrum, pre svega zato što je postao mainstream i svi pričaju o njemu. Obično bude pa šta, sada ćemo i mi da počnemo sa dnevnim sastancima od po 15 minuta, ispratimo ostale događaje koje Scrum propoveda i onda je to to. To je suštinski velika greška, i zbog toga kompanije kasnije imaju mnogo veće probleme.

Pre toga fokus treba da vam bude na kulturi unutar kompanije i izgradnji agilnih vrednosti, a sama implementacija i korišćenje agilnih framework-ova treba i mora da ostane na timovima da odluče. Na kraju dana, ako neko odozgo kaže od danas koristimo Scrum, tu i nema neke agilnosti, zar ne?

Za koje projekte i timove se Kanban/Scrum pokazao kao odgovarajući framework?

Mirjana: Definitivno za timove/projekte kod kojih se prioriteti često menjaju i gde krajnji korisnici ne mogu dugo da čekaju da dobiju neophodne izmene. Primer takvih timova su timovi koji održavaju produkcioni kod ili timovi koji rade na razvoju izveštaja (BI timovi). Po svojoj definiciji, Kanban omogućava da se brzo reaguje na neophodne izmene i samim tim da se dobije korisnikov feedback.

Sa druge strane, iz iskustva bih preporučila Kanban za zrele timove koji rade razvoj softvera, čak iako se kod tih timova prioriteti ne menjaju često. Kada imate tim koji je u fazi delovanja (performing phase) i koji je dostigao zavidan nivo samoorganizovanosti, Scrum sa svojim pravilima može postati ograničavajući.

Evo primera: ako vam se učestalo dešava da imate retrospektive, koje počinju da gube smisao jer prosto nemate dovoljno materijala za unapređenje na svake dve nedelje – možda je vreme da razmislite da li postoje još neki aspekti koji ukazuju da je tim dostigao nivo zrelosti za Kanban. Prelazak će vam između ostalog omogućiti da imate retrospektivu po potrebi. Ipak, obavezno je zadržite!

Nemanja: Scrum je po svojoj prirodi framework koji je najbolje primenljiv na projektima kada imamo nekompletnu sliku, odnosno imamo ispred nas neku ideju proizvoda koji pravimo, ali nismo sigurni ni koji je najbolji način da to uradimo ni koje su to funkcionalnosti koje će najbolje proći kod krajnjih korisnika. U tom slučaju Scrum ima smisla jer u kratkim iteracijama, uz konstantan feedback od strane korisnika možemo da otkrijemo šta je to što pravimo i na koji način.

Što se tiče timova, Scrum obitava u okruženju koje je konstantno, odnosno kada nema velike fluktuacije, kada su timovi stabilni i zajedno rade na jednoj stvari, gde su 100% fokusirani na to što rade.

Koje su, po tebi, najveće prednosti tog framework-a?

Mirjana: Sa Kanbanom – manje je uvek više. Imajući u vidu da ima samo tri smernice, dosta toga ostaje otvoreno. Svi ostali procesi se mogu dodati po potrebi, ali nisu neophodni. Dobre prakse iz Scruma – kao što su retrospektiva, planiranje, uloge, veoma se uspešno primenjuju na Kanban terenu. Naravno ne zaboravimo XP prakse, kao što su test driven development (TDD), pair programming, continuous integration (CI). Prednost Kanbana je i to što ne propisuje koliko često određeni događaji treba da se dešavaju, već tim ima slobodu da to definiše spram svojih potreba.

On je zgodan kada ne možemo da predvidimo predstojeći posao zbog konstantog menjanja prioriteta. Za razliku od Scruma gde u sklopu jedne iteracije ne bi trebalo da menjamo planirani posao, možemo menjati prioritete onako kako okruženje diktira – čime se ubrzava vreme odgovora na promene koje nekada mogu biti ključne za biznis.

S obzirom na obaveznu vizualizaciju toka rada, kao i ograničavanje work in progress, omogućava otkrivanje onog uskog grla. Njegovom eliminacijom obezbedićemo brže reagovanje tima na zahteve biznisa i smanjiti feedback loop. Bitno je istaći da timovi vole Kanban, zato što ima manje sastanaka, smernica i nema “veštačkog” pritiska pred završetak svake iteracije kao što može biti slučaj kod Scruma. Međutim, pitanje je da li je svaki tim spreman za ovakav vid slobode i odgovornosti.

Nemanja: Prednost je to što je Scrum široko rasprostranjen, čak i previše 🙂, ali to sa druge strane ima prednost jer ima mnogo materijala za čitanje i izučavanje koji su napisani samo o Scrumu. Scrum Guide, kao osnova za početak razumevanja ovog framework-a je jako jednostavan za razumeti, lako je ući u njegovu filozofiju, što je prednost, ali sa druge strane i mana, jer je izuzetno teško primeniti sve te stvari u timovima i ispratiti implementaciju od početka do kraja. Scrum je lepo struktuiran, vrlo je jasna podela na uloge, sastanke, zna se koje su vrednosti i kako se one postižu, sve ovo mogu biti prednosti, ako imate osobu koja zna kako da ih implementira.

Kada ne treba koristiti Kanban/Scrum?

Mirjana: Kanban ne bih preporučila za novooformljene, neiskusne timove, kojima je ipak potreban veći nivo usmeravanja kako bi dostigli fazu delovanja (performing phase). Baš zato što ima malo pravila, mnogo toga je dozvoljeno, a neiskusni timovi se slabije snalaze u takvom okruženju. U ovim slučajevima, Scrum mi se čini kao bolja opcija jer Kanban nudi mnogo slobode, ali i mnogo odgovornosti.

Takođe, iz mog iskustva, Kanban je izazovan i u slučaju kada je neophodno obezbediti prediktivnost – odgovoriti na pitanje kada će određena veća funkcionalnost ili skup funkcionalnosti biti gotov. Naravno, postoje načini kako se ovo može uraditi i kada se koristi Kanban, međutim prirodnije je u tom slučaju koristiti Scrum.

Nemanja: Scrum ne radi u slučajevima ako ga koristite samo zato što u oglasu morate da navedete da koristite neki agilni framework, jer je to sada kul. Tada ipak nastupa realnost i nemate ništa agilno u svojoj kompaniji, a ponajmanje Scrum okruženje.

Scrum, niti bilo koji drugi framework, ne treba koristiti samo zato što je to neko rekao ili zato što je popularno, niti zato što je izašla knjiga “Kako da radite duplo brze koristeći Scrum” jer nećete raditi duplo brže samo zato što ste počeli da koristite Scrum ili pročitali neku knjigu. Potrebno je eksperimentisati pa tek onda odrediti koji  je za koji tim ili za koji projekat.

Ne koristite ga da biste povećali produktivnost, već da olakšate rad timova. Na kraju dana, koji god framework da koristite, ljudi su najbitniji i oni su ti koji će graditi i taj tim i raditi na tom projektu.

Koji su najveći izazovi sa kojima si se suočio/la koristeći se datim framework-om?

Mirjana: Budući da je u Kanbanu manje više, veoma je lako krenuti sa njim – ali isto tako je veoma lako ne ostvariti cilj optimalnog rada. Kada gotovo da nema smernica, nema jasno definisanih uloga, strukture sastanka, veoma je lako upasti u haos.

Ne postoji čarobni štapić i nijedan framework ne može biti cilj sam po sebi. Nikada nemojte prestati da eksperimentišete, ukoliko je to moguće obezbedite sigurno okruženje za tim i fokusirajte se na kontinuano unapređenje. Verujem da u takvom kontekstu ni uspeh, kao ni srećan tim, neće izostati.

Nemanja: Ja sam, recimo, u početku najviše izazova imao upravo zbog zvanja Scrum Master – nesrećno nazvane titule koja znači i sve i ništa. Predrasude sa kojima sam se susretao radeći u multinacionalnim timovima rasutim po svetu i sa kojima ću se svakako i dalje susretati, su uglavnom o tome šta ta titula podrazumeva. Scrum master, dakle, nije tim lider, šef, nije projektni menadžer i ne može da bude podeljena ličnost (i programer i QA i Product Owner…), sve ovo su predrasude sa kojima se Scrum masteri susreću skoro svakog dana. Naravno, ovo ne važi kada je organizacija zrela, kada su timovi zreli, onda možda i može doći do mešanja nekih rola, ali nikako mešanje SM-a i PO-a u jednoj osobi.

Izazovi su svakako i na relaciji sa višim menadžmentom u kompanijama. Uglavnom su svima puna usta agilne transformacije, ali na kraju dana i nisu toliko spremni na promene. Scrum Master je tu da provocira trenutno učmalo stanje, on je i rebel i vagabundo i predvodnik, i u tim slučajevima dolazi do čestih konflikta u početnim fazama impementacije, ali sa druge strane to je i lepota ovog posla.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Programeri dugih jezika – ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Jedna od tema na nedavno završenoj Netokracijinoj Employer Branding konferenciji bila je o upitnim nastupima zaposlenih na LinkedIn-u, koje rizike po kompaniju i pojedinca bi to moglo da donese i kako bi ovi problemi mogli da se izbegnu.

Startapi i poslovanje

Novosadski Continental najavio novo razvojno odeljenje koje će do 2024. godine zaposliti još 200 inženjera

'Human Machine Interface' ime je nove visokotehnološke poslovne jedinice koja postaje deo R&D centra u Novom Sadu. Novo odeljenje baviće se razvojem 'head-up display' tehnologije za potrebe automobilske industrije.

E-commerce

Šta natera čoveka da stane u red – muka ili strah od promena?

U društvu koje je sasvim solidno prihvatilo digitalizovanje svega i svačega za vreme pandemije i dalje vidimo redove tamo gde ih ne mora biti. Možemo li se izboriti protiv njih?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Celsius, jedna od vodećih kripto platformi, kupio deo srpskog MVP Workshopa

Dva blockchain jednoroga od sada razvijaju svoje proizvode upravo iz Beograda.

Office Talks Podcast

Porezi, paušalci, test samostalnosti

Gost 52. epizode Office Talks podcasta bio je Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i stručnjak za fiskalizaciju i poreze. Sa njim smo razgovarali o novom predlogu poreskih mera za brži rast IKT sektora.

Startapi i poslovanje

Peti rođendan u Beogradu Symphony slavi uz tim koji broji 90 zaposlenih – najavljeno dalje širenje poslovanja

Povodom pete godišnjice kompanije Symphony u Beogradu sa njenim predstavnicima pravimo retrospektivu poslovanja: koliko je firma porasla, koliko trenutno ima zaposlenih i na kojim tipovima projekata danas rade njihovi timovi?

Gaming

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Startapi i poslovanje

DSI i Digitalna Zajednica objavile predlog poreskih mera za brži rast srpskog IT-ja

Predlog od 11 mera tiče se podrške ekonomiji inovacija i razvoja, a posebno se ističe produžetak roka poreskih subvencija za sve paušalce koji su zaposleni od uvođenja Testa samostalnosti.

Kultura 2.0

Da li sistem ‘bez menadžmenta’ može da radi – i do kada?

San preduzetnika je da zaposli ljude na koje može da se osloni i kojima može da pruži slobodu za kojom je i sam žudeo/la kada je osnivao/la biznis.