Continentalovih četiri godine u Srbiji – direktor Saša Ćoringa o IT zajednici, subvencijama i daljem rastu

Continentalovih četiri godine u Srbiji – direktor Saša Ćoringa o IT zajednici, subvencijama i daljem rastu

Prvi put od dolaska nemačkog Continentala u Novi Sad, razgovaramo o zapošljavanju i prilikama za razvoj visokostručnog kadra, proizvodima na kojima rade domaći inženjeri, kao i o daljim planovima kompanije za razvoj poslovanja u Srbiji.

U martu 2018. godine saznali smo da je Vlada Republike Srbije odobrila subvenciju od 9,5 miliona evra nemačkoj kompaniji Continental, za potrebe otvaranja razvojnog centra u Novom Sadu. Ukoliko se sećate te vesti, verovatno se sećate i naslova iz medija i kritika upućenih od strane IT zajednice.

Međutim, nakon inicijalne zabrinutosti za budućnost domaće IT scene, a pre svega tržišta visokokvalifikovanog kadra u Novom Sadu, strasti su se ubrzo smirile, a svi akteri posvetili onome u čemu su najbolji – svom poslu.

Od inicijalne vesti da Continental dolazi u Novi Sad prošlo je nešto više od četiri godine. Kompanija je za to vreme zaposlila više od 650 inženjera, otvoreno je nekoliko poslovnih jedinica, kao i fabrika koje će proizvoditi visokotehnološke komponente za automobilsku industriju.

O svemu što je do sada urađeno, ali i o efektu koji je dolazak ove kompanije imao na lokalni talenat i na prilike za profesionalni razvoj, razgovarali smo sa direktorom kompanije Continental Automotiv Srbija, Sašom Ćoringom, koji je sumirao poslovanje na domaćem tržištu i predstavio svoju viziju onoga čemu Continental teži na ovim prostorima.

Početkom 2018. godine otvoren je Centar za istraživanje i razvoj u Novom Sadu kada je Continentalu i dodeljena subvencija. Mnogi su se tada protivili takvom potezu, ali vaše viđenje situacije je drugačije?

Saša: Naše viđenje je i viđenje većine inženjera koji imaju veliki benefit od dolaska jedne od najvećih svetskih visokotehnoloških kompanija kao što je Continental. Oni su bili najsrećniji kada smo došli. Izuzetno me raduje činjenica da je IT industrija u Srbiji u poslednjih nekoliko godina u velikoj ekspanziji i trenutno ovde posluje veliki broj ozbiljnih kompanija iz ove oblasti koje su odlično pozicionirane i na globalnom nivou.

Srpski IT inženjeri su na glasu i vrlo talentovani i to se u svetu prepoznaje.

Sa druge strane, mi uopšte nismo klasična IT kompanija i ne predstavljamo konkurenciju IT firmama iz nekoliko razloga.

Najpre, jer ne radimo samo softver, već radimo elektronske proizvode, najsavremenija tehnološka rešenja za automobilsku industriju. Softver jeste velika komponenta, 40% proizvoda, ali veoma je važan razvoj elektronske pločice, mehanički deo i profesionalno testiranje sistema za ovu industriju. To znači da naši inženjeri rade na razvoju kompletnog proizvoda za automobilsku industriju, koji je Developed in Serbia i to je velika stvar ako poredimo sa tzv. outsourcing modelom koji preovladava u ovdašnjoj IT industriji.

Drugo, što je najvećim delom i zasluga izuzetnog rada i rezultata naših inženjera, pored istraživanja i razvoja, proširili smo naš poslovni portfolio i na proizvodnju najmodernije elektronike za unutrašnjost automobila sa otvaranjem prve high tech fabrike u Novom Sadu. Zaokružili smo priču i možemo sa ponosom da kažemo da će ono što naši inženjeri osmisle i razviju u našem R&D centru u Novom Sadu nastajati upravo u našoj fabrici i nositi znak Made in Serbia i da će sa ogromnim izvozom biti ugrađivano u najskuplje i najmodernije automobile sveta.

No, moguće je kada smo došli pre četiri godine da neki ljudi koji su vodili IT firme nisu bili oduševljeni, ali sam siguran da su i oni sa našim dolaskom ipak imali priliku da napreduju, jer svaka nova kompanija u okruženju, pogotovo ako je velika donosi prostor za učenje, razvoj i promenu. Svi od toga imaju koristi i verujem da su danas četiri godine kasnije svi osetili pozitivnu promenu. Ono što je dobro, unapredili su se generalno uslovi pod kojima rade inženjeri. Njihov rad se konačno ceni, a njihovo znanje se ne izvozi samo sa njihovom satnicom, već ono što rade kreira dodatnu vrednost za celokupno okruženje.

U trenutku pisanja teksta Continentalov R&D centar u Novom Sadu brojao je preko 650 visokokvalifikovanih inženjera.

To je ipak velika suma novca koja je izdvojena iz budžeta Srbije?

Saša: Pored benefita koji su našim dolaskom dobili IT stručnjaci, dobila je i država. Ne samo finansijski, jer smo sav novac od podsticaja za otvaranje našeg R&D centra u Novom Sadu već vratili u budžet države, a kroz naše dalje poslovanje sav novac koji dajemo i uplaćujemo biće još veći, jer rastemo i imamo sve više zaposlenih. Čak i da to nije tako, da ne rastemo i da stalno ne zapošljavamo, svake godine bi se u budžet sa ovim dosadašnjim obimom poslovanja vraćao taj iznos kroz poreze, doprinose, različite takse. Sa našim rastom i sa novom fabrikom još više ćemo doprinositi ekonomiji, prvenstveno kroz izvoz koji ćemo sa njom praviti.

Naš dolazak, pogotovo sada sa otvaranjem fabrike, sa potrebom širenja mreže različitih lokalnih dobavljača, doprineo je otvaranju i razvoju brojnih manjih i srednjih kompanija u Srbiji. Ovde bih pomenuo i indirektni doprinos ekonomiji koji nastaje kada zaposlite veliki broj ljudi koji zahvaljujući ne malim zaradama generišu i potrošnju a sve se to na kraju vraća u budžet države.

Što se tiče subvencija, one su kada je reč o firmama kao što je Continental praksa i standard i u vrlo razvijenim evropskim državama, jer se sve one bore da na svoje lokacije privuku tako ozbiljnog investitora – visokotehnološku kompaniju iz automobilske industrije. Imamo primer da je jedna od najuticajnijih i najvećih zemalja EU dala sličan iznos subvencija da Continental otvori R&D centar i zaposli tamo i mnogo manji broj inženjera od onog koji smo mi zaposlili, njih 150.

Međutim, suština i nije koliko će se samo inženjera zaposliti, već u novoj tehnologiji koja će sa tim ulaganjem doći a to je ono što Continental donosi. Srbija kao zemlja ima mnogo benefita od dolaska kompanije poput naše i nadam se da će uskoro biti sve više sličnih kompanija jer je visoka tehnologija i proizvodnja visokotehnoloških proizvoda ono što podstiče i doprinosi razvoju ekonomije jedne zemlje.

Govorilo se da Novom Sadu preti nestašica programera, ali tokom protekle tri godine vi ste uspeli da zaposlite 600+ zaposlenih. Kako ste to uspeli?

Saša: Jasno se sećam da su mi na početku govorili da nema šanse da za tri godine nađemo i zaposlimo 500 inženjera u Novom Sadu pa smo našli i zaposlili i više, sada već 650 inženjera – a i dalje zapošljavamo. U našem R&D centru oko 40% inženjera radi na razvoju softvera, a najveći broj njih se bavi elektronikom, mašinstvom, kvalitetom i testiranjem. Čak su i softver inženjeri veoma uska niša, rade takozvani embedded software development za auto industriju i veoma mali broj njih je promenio sektor, tj. prešao iz recimo gejminga ili usluga u embedded development.

Najvećim delom, u većini slučajeva smo prekvalifikovali ljude iz oblasti elektrotehnike, mehatronike, industrijskog inženjeringa, mašinstva i naravno zaposlili veliki broj studenata završnih godina studija tehničkih fakulteta i onih tek diplomiranih. Nije sve u IT-u i u softveru, inženjerstvo je nešto kompleksno.

Timovi u Novom Sadu rade na razvoju najrazličitijih rešenja, pa tako i na sistemima za autonomnu vožnju koji u određenoj meri već najavljuju budućnost mobilnosti na putevima širom sveta.

Sa druge strane, Novi Sad je grad slične veličine kao Temišvar i tamo samo Continental zapošljava 3.500 inženjera, a prisutan je i izuzetno veliki broj drugih high tech multinacionalnih kompanija i opet je bilo dovoljno inženjera. Jedan od razloga je taj što dolazak takvih kompanija donosi dobre uslove rada i zarade, a pritom radite na istim poslovima kao i kolege vani. Ako je, recimo, neko radio za uslužnu, outsourcing firmu koja prodaje pamet ljudi, inženjera po satu, on sada ima mogućnost da radi i dalje u svom gradu, ali direktno i baš za takve kompanije koje su do sada koristile uslugu njegovog gazde, firme za koju je radio.

Pored toga, našim dolaskom ovde doneli smo standarde koji stavljaju zaposlene na prvo mesto, vrednujemo njihov rad i nagrađujemo kroz zarade koje su u skladu sa njihovim znanjem i onim šta rade. Poštujemo njihovo radno vreme, a uz to smo i pre globalne pandemije uveli mogućnost fleksibilnog radnog vremena i rada od kuće u skladu sa njihovim potrebama i organizacijom i ono što je za mlade posebno važno, pružamo im priliku za razvoj.

Budući inženjeri, dok se još školuju na fakultetu, znaju da će imati šansu da rade u ovakvom okruženju i zato veliki broj njih i odlučuje da ostane u zemlji. Drago nam je što sa naše strane dajemo doprinos da mladi ljudi ne odlaze iz Srbije – inženjeri koji već rade kod nas ostaju ovde a imamo i nekoliko kolega koji su se vratili iz inostranstva i ovde grade svoje karijere.

Kako se i na koji način promenilo lokalno IT tržište nakon vašeg dolaska?

Saša: Naravno da kada dolazi jedna velika, nova kompanija, ona otvara jedan pravac seobe kadrova u toj oblasti, ali protekom vremena, kada se ona etablira i stabilizuje na tržištu, tada i ona postaje pool kako za nove, tako i za kompanije već prisutne na tržištu rada. To je prirodan proces.

Moram da napomenem da ovde nije reč samo o programerima, već i o inženjerima. Sa druge strane, srećan sam i zadovoljan jer smo doneli znanje, visoku tehnologiju, kompletan razvoj proizvoda i sada proizvodnju sa fabrikom. Pored toga, podigli smo standard u sledećem: veoma dobri uslovi rada, različiti benefiti koje nudimo zaposlenima, konkurentne plate, visok nivo leadership-a, work – life balance koncept, zdrava korporativna kultura. Drago nam je što smo time podstakli i druge kompanije u okruženju u kome poslujemo da podižu i sopstvene standarde, što sve ide na dobrobit inženjera i programera.

I konačno, i Novi Sad i Srbija su sada na mapi svetskih tehnoloških destinacija. To nije samo zahvaljujući nama, to je zajednički doprinos svih kompanija iz ove oblasti koje ovde posluju da se stvori okruženje i klima za IKT sektor u kome svi mogu da se razvijaju, i startapi i veće kompanije i da sa druge strane, inženjeri imaju mogućnost izbora i priliku da se ono što oni rade adekvatno vrednuje i nagradi.

Da li se i u kojoj meri takmičite sa drugim IT poslodavcima u Novom Sadu kada je kadar u pitanju?

Saša: Ja to nikako ne bih nazvao takmičenjem, meni je drago što u Novom Sadu postoji sada tako veliki broj i domaćih i stranih IT kompanija i što naši inženjeri imaju priliku da ovde grade svoje karijere. Naravno, borba za talente je prisutna ali ne samo ovde – već i globalno.

Mi se trudimo da pratimo i osluškujemo potrebe naših zaposlenih, da ih uvažavamo i da stalno radimo na unapređenju uslova u kojima rade i brojnim drugim benefitima i pogodnostima. Sa druge strane, pored atraktivnih uslova rada i brojnih drugih mogućnosti koje nudimo, mladim inženjerima je možda i od najveće važnosti mogućnost da rade na inovativnim i interesantnim projektima na kojima mogu da iskažu sav svoj talenat, znanje i kreativnost. Važan im je i karijerni put, da li imaju ili nemaju šansu da rastu. Ja se nadam da smo uspeli da zadovoljimo ljude i da su oni srećni kod nas.

Na kojim to proizvodima rade zaposleni u Centru za istraživanje i razvoj? Da li se neki od proizvoda već mogu pronaći u komercijalnoj upotrebi?

Saša: Naš Istraživačko razvojni centar u Novom Sadu je deo Continental divizije Vehicle Networking Information (VNI) koja razvija i proizvodi rešenja za putničke automobile i komercijalna vozila. To obuhvata širok spektar proizvoda kao što su instrument table, radari, kamere, kontrolne jedinice za daljinsko praćenje pozicije i parametara vozila, pristupni sistemi zasnovani na pristupu vozilu pomoću pametnih telefona ili daljinskog otključavanja, upravljački sklop za kontrolu električnih sistema u vozilu, infrastruktura web baziranog servisa, mobilne aplikacije i glavni inovativni projekat za visoko autonomnu vožnju za putničke automobile i komercijalna vozila. U okviru centra posluje odeljenje Central Engineering i tri poslovne jedinice:

  1. Commercial Vehicles and Services
  2. Connected Car Networking
  3. Human Machine Interface (nedavno otvorena)

Danas, posle četiri godine od početka rada, novosadski R&D centar je postao jedan od vodećih Continentalovih centara u svetu. Izuzetno sam ponosan na rezultate koje smo ovde za ovo kratko vreme napravili, zahvaljujući pre svega našim inženjerima i njihovim rešenjima koja su Developed in Serbia.

Trend u kojima klasične cajgere menjaju ekrani visoke rezolucije osvojio je automobilsku industriju, a takva rešenja kreiraju se upravo u Srbiji – od hardvera do softvera.

Jedno je inovativno rešenje za visoko autonomnu vožnju (HAD), zatim rešenje za budućnost instrument table. Tu je i RKE – Remote Keyless Entry, sistem za daljinsko otključavanje vozila bez ključa. Ovaj projekat je skoro u potpunosti razvijan u Novom Sadu, posebno za kupce brenda kao što je Maserati. To rešenje je inače deo tradicionalnih rešenja pristupa i otključavanja vozila. Uz to rešenje, postoji i CoSmA i mi smo deo Continental Smartphone based  Access razvojne platforme koja predstavlja novu generaciju pristupa i pokretanja vozila pomoću mobilnih telefona.

Koliko automobilska industrija danas zavisi od visokotehnoloških rešenja i zašto je za Srbiju bitno da se takva napredna tehnologija razvija i proizvodi ovde?

Saša: Već neko vreme globalni trendovi u ovoj oblasti su autonomna vožnja, povezanost i uslužno korišćenje prevoza. Kao kompanija koja diktira trendove, Continental uveliko radi i prednjači u dizajnu, razvoju i proizvodnji rešenja za autonomna vozila. Za pet do deset godina automobili koji se voze sami biće realnost na putevima sveta, a mi već kreiramo tu realnost. Poslovna jedinica Commercial Vehicles and Services čiji smo deo, razvila je rešenje za autonomnu vožnju kamiona (sistemi sa radarima, kamerama i senzorima) a upravo naši inženjeri su dali najveći doprinos tome.

Pored Centra za istraživanje i razvoj, Continental je nedavno otvorio i prvu visokotehnološku fabriku za proizvodnju elektronske opreme za automobilsku industriju. O čemu je tačno reč?

Saša: Kao rezultat izuzetnog dosadašnjeg rada naših inženjera u R&D centru, došla je i odluka o daljem proširenju našeg poslovanja ovde, odluka da otvorimo prvu proizvodnu lokaciju isto u Novom Sadu u kojoj ćemo proizvoditi vrlo skupu elektroniku za auto-industriju kao što su instrument table, head up display, veliki ekrani, kamere u vozilu, kompleksni kokpit high performance computer koja će generisati ogroman izvoz. Ono što naši inženjeri ovde osmisle biće i proizvedeno ovde i nosiće znak Made in Serbia, te biti deo modernih vozila i usluga širom sveta.

Tu ćemo raditi sve, od kompletne proizvodnje mehaničkog dela proizvoda, proizvodnje njegove elektronske pločice pa do sklapanja gotovih elektronskih proizvoda. Veliki udeo u troškovima izrade svakog našeg proizvoda, samim tim i u njegovoj ceni ima i istraživanje i razvoj (R&D).

Prva fabrika je deo ukupne investicije od 140 miliona evra, a pre tri meseca započeli smo na lokaciji u Kaću izgradnju naše druge fabrike, prve high tech fabrike u Novom Sadu, koja će biti četiri puta veća od ove koju smo u martu otvorili u Industrijskoj zoni Sever IV u Novom Sadu. Doprinos ovih fabrika biće ogroman, ali biće ogroman i doprinos lokalnih dobavljača i verujem da će se oko nas razviti čitava mreža dobavljačkih firmi. Ako pogledate Štutgart, mnogi će reći da je on grad Dajmlera, ali nije to samo Dajmler, već je to i mnogo drugih kompanija koje su oko njega i tako se kreira čitav ekosistem.

Vlada Republike Srbije ponovo je dodelila Continentalu subvencije – ovog puta u iznosu od 28 miliona evra. Na šta se tačno Continental obavezao?

Saša: Kao što sam rekao na početku razgovora, svaka država se bori da obezbedi strateške projekte od nacionalnog interesa, koristeći pritom koncept subvencija – pa tako i Srbija. Naravno, uvek postoje lica koja se bune protiv ovakve politike, pogotovo manji igrači iz te industrije, koji u suštini ništa ne gube, već su i oni na dobitku kroz benefit koji ima čitava poslovna zajednica.

Što se tiče sredstava koja su dodeljena za realizaciju investicije u novu fabriku u Novom Sadu u iznosu od oko 28 miliona evra, želim da objasnim kako ne bi i dalje ostalo pogrešno uvreženo tumačenje po kome se iznos subvencije deli na broj zaposlenih, odnosno daje samo za zapošljavanje.

U martu ove godine Continental je u Industrijskoj zoni “Sever IV” otvorio svoju prvu fabriku u Novom Sadu

I po regulativama EU i po zakonima Srbije, kriterijum za dodelu subvencija je u većini sama investicija, njena vrednost i značaj – što je u našem slučaju 140 miliona evra koje ćemo uložiti, a ne broj ljudi koje ćemo zaposliti. Ta investicija će se posle odraziti na izvoz, na poreze koje ćemo platiti. Sam broj zaposlenih nije presudan, ali jesmo se obavezali da zaposlimo određeni minimalni broj, u našem slučaju ne manje od 500 što visokokvalifikovanih kadrova, inženjera, ali i tehničara i operatera ali sigurno da će ih biti više a u skladu sa potrebama proizvodnje i projekata koje budemo dobijali od kupaca, premium brendova iz automobilske industrije.

Ukupan iznos investicije ide u opremu, mašine, tehnologiju, zatim za zemljište i izgradnju samog proizvodnog pogona. Ne volim da unapred pričam o ciframa koje se odnose na vrednost budućeg izvoza visokotehnoloških proizvoda iz naše fabrike ali je reč kako rekoh o vrlo skupim proizvodima čija će proizvodnja na godišnjem nivou dostizati više miliona primeraka.

Koji je profil tih radnika i smatrate li da ćete ponovo biti u prilici da zaposlite toliki broj stručnih ljudi?

Saša: Skoro 40% zaposlenih u fabrici će činiti inženjerski kadar, dok će ostalih 60% biti tehničari i operateri u proizvodnji i prateće službe poput finansija, ljudskih resursa, logistike, nabavke. Zapošljavanje je u toku, a nedavno smo poželeli dobrodošlicu našem 100-om zaposlenom u fabrici. Siguran sam da ćemo i ovde kao i u R&D-ju zaposliti samo najbolje i održati standard, jer verujem da ima stručnih i kvalifikovanih kadrova sa iskustvom iz automotiv industrije.

Sa druge strane, bez obzira na iskustvo i stručnost, a s obzirom da se radi o izuzetno visokoj tehnologiji proizvodnje i samoj vrsti opreme i mašina na kojima i sa kojima će naše kolege raditi, neophodno je da zaposleni prođu ozbiljnu obuku koju će dobiti od kolega sa drugih Continentalovih lokacija u inostranstvu a i ovde kod nas.

Dolazite iz Rumunije koja se danas smatra jednim od najuspešnijih primera kako se IT industrija može razvijati u ovom delu Evrope. Koje su neke od lekcija koje Srbija može da primeni?

Saša: Rumunija jeste dobar primer jer su imali izuzetan napredak i razvoj IT industrije, zahvaljujući opet i kompanijama poput Continentala koji danas tamo ima 21.000 zaposlenih, od toga čak 8.000 inženjera. Šta je ustvari Rumunija uradila kako bi podstakla i podržala razvoj IT industrije – ukinula je porez na zarade u IT sektoru i to je uticalo na još veću ekspanziju ove visokotehnološke grane industrije.

Što se tiče IT industrije u Srbiji ona je poslednjih nekolika godina u ekspanziji i sada je već veliki broj ozbiljnih kompanija koje posluju u ovoj oblasti. Ono što je njen nedostatak ako mogu tako da kažem, je to što se uglavnom većina firmi iz ove oblasti bavi outsource poslovanjem, ne razvijaju kompletan proizvod i samim tim su osetljivije na krize i poremećaje na tržištu, poput ove koju je izazvala pandemija korona virusa prošle godine.

Uz to, bilo bi dobro, bilo bi najbolje da što više firmi koje rade na razvoju kompletnog proizvoda budu u prilici da ta rešenja i proizvode ovde, naravno, u slučaju da ona podrazumevaju proizvodnju.

Takođe, i jedan od pravaca razvoja domaćih startapa može da bude razvoj high tech proizvoda i novih tehnologija i trendova kao što je veštačka inteligencija, jer Srbi su inače veoma kreativni i fleksibilni, što je u startu velika šansa za uspeh.

Mislim zato da svi zajedno imamo veliku šansu da transformišemo celu IT industriju Srbije i tu smo da podržimo dobre inicijative, da sarađujemo sa malim i srednjim preduzećima, fakultetima i naučnim institutima kako bismo se nametnuli i dokazali celom svetu, pošto imamo bruto materiju, imamo pamet ljudi.

Može li se prisustvo Continentala gledati i kroz know-how rada u jednom tako velikom sistemu? Zašto je to bitno za narednu generaciju preduzetnika u smislu poslovnog iskustva?

Saša: Nama je drago ako i na taj način osnažujemo ljude i razvijamo njihove karijere. Jedna od naše četiri kompanijske vrednosti je freedom to act tj. sloboda da se deluje što bi moglo da se primeni ne samo u okviru sistema u kome se radi, gde izuzetno poštujemo i podstičemo odluke i slobodu akcije i inicijative naših zaposlenih. Tako nam je i izuzetno drago ako se neki od njih odluče da svoj dalji karijerni put nastave upravo samostalno, pokrećući različite startape i slično. Tu smo da ih podržimo i ne samo njih, otvoreni smo za predloge projekata i inicijative i drugih manjih firmi, pojedinaca i startapa. Verujem da na ovaj način, deleći znanje i sarađujući, svi dobijamo.

Za kraj, koji su kratkoročni, a koji dugoročni planovi Continentala u Srbiji?

Saša: Nastavljamo da ulažemo dalje i da rastemo, ne samo brojčano već i po obimu odgovornosti u okviru našeg razvojnog centra i fabrike. Širimo i poslovni portfolio i zapošljavamo a nedavno smo otvorili još jednu poslovnu jedinicu. Razvijamo dodatno naše kompetencije kako bismo bili spremniji za nove projekte koji nam dolaze. Ulažemo u naše ljude i otvoreni smo za sve koji žele da budu deo našeg tima. Naša dugoročna vizija je da odavde iz Srbije kreiramo trendove i da potvrđujemo izuzetnost u razvoju i proizvodnji rešenja i proizvoda za budućnost svetske automobilske industrije.


Ostavi komentar

  1. Tole

    Tole

    29. 9. 2021. u 12:20 Odgovori

    Potpuno je pogrešna strategija države da subvencioniše radna mesta u IT sektoru. Stoga i ovoliko truda od gospodina da se to kako-tako opravda. Subvencije treba da podstiču zapošljavanje manje kvalifikovanog i teže zapošljivog kadra, a ovde su izašle iz svoje svrhe.

    Ovako možemo očekivati da se pomenuto oslobađanje poreza za zarade za IT radnih mesta kao u Rumuniji neće nikada desiti u toj formi jer se zapravo već dešava samo povlašćenim firmama kroz subvencije. Samim tim takve odluke ubijaju tržišnu utakmicu i obeshrabruje mlade IT preduzetnike. Srbija aktivno guši razvoj svoje IT industrije koja je bila u sjajnom zamahu.

  2. Proramer

    Proramer

    29. 9. 2021. u 15:19 Odgovori

    Погрешна стратегија државе је била тест самосталности. Паушалце нису требали дирати.

    Теже запошљив кадар је са разлогом теже запошљив. У току је четврта индустријска револуција и то значи да ће се многа занимања угасити и да ће се нова отворити. Идеалан потез државе у том смеру би био управо то што је Румунија урадила, смањење пореза за релевентне области. Али то би иницијално државу коштало неупоредиво више пара него што сад даје кроз субвенције, али дугорочно би нам обезбедило добру столицу за завршетак револуције.

    Тржишна утакмица би морала подразумевати да фирме које се такмиче играју исти спорт. ИТ индустрија је огромна област и нису сви једни другима конкуренти. Колико тачно домаћих фирми је угрожено на тржишту тиме што је Континентал отворио фабрике. Ниједна? Шта смета младим предузетницима који се баве веб и мобилним апликацијама што се отвара фабрика која производи делове за аутомобиле.

    И за крај нико није ни поменуо патентни систем. Огроман проблем на светском нивоу. Корпорације искоришћавају тај систем и скоро је немогуће за неког малог да се пробије а да му нека корпорација не лупа клемпе или му скроз онемогући рад. Тачно је да би било идеално да се све што производи континентал производи искључиво у Српским фирмама али мислим да је ситуација на глобалном нивоу и по питању патената већ толико катастофична да то једноставно више није опција.
    Мораћемо да сачекамо слом капитализма да би се ту нешто променило. Тренутно је опција, или зарађујеш у сарањи са корпорацијама или не зарађујеш ништа. Макар у аутомотив индустрији.

    А држави ништа не би фалило да субвенционише и мање домаће предузетнике. Само би била на добитку. Можда не иницијално и у тој мери као кад субвенционише корпорације али дугорочно би било много здравије окружење.

  3. Saša

    Saša

    5. 10. 2021. u 08:56 Odgovori

    Voleo bih kada bi neko iz Continentala objasnio šta ovo znači u kontekstu kompanije “CONTINENTAL AUTOMOTIVE SERBIA” o kojoj je reč u tekstu: “Njihov rad se konačno ceni, a njihovo znanje se ne izvozi samo sa njihovom satnicom, već ono što rade kreira dodatnu vrednost za celokupno okruženje”.

    Jasno je da se Continental AG bavi razvojem i plasiranjem proizvoda na globalnom tržištu, ali “CONTINENTAL AUTOMOTIVE SERBIA” je samo razvojni centar (čitaj “sourcing” centar) te globalne kompanije koji svojoj matičnoj kompaniji prodaje rad Novosadskih inženjera na sat. Ovo se lako može proveriti ako se zaviri u javno dostupne bilanse ove lokalne kompanije. Malo ironično zvuči to što je direktor lokalne kompanije napisao, praveći se lud i predstavljajući rad firme u Novom Sadu na način da konkurenciju prikaže u lošijem svetlu 🙂

    Umesto pravdanja kroz plaćene objave, moj savet im je da puste druge da rade i uživaju u subvencijama koje dobijaju od naše države.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Glovo dostavljačima zarada od 500 do 600 evra – strani dostavljači rade u skladu sa zakonom

Direktor kompanije Glovo Srbija u razgovoru sa medijima približio je poslovanje ove kompanije u periodu nakon akvizicije servisa Donesi.

Ekskluzivno

NCR otvorio novu zgradu : 30.000 m² najsavremenijeg tehnološkog kampusa u Beogradu vrednog $100 miliona

Donosimo vam ekskluzivne fotografije novog NCR tehnološkog kampusa koji je danas otvoren u prestonici, a u kojem će uskoro raditi više od 5.000 zaposlenih.

Kultura 2.0

Toma van bioskopskih sala: Kako stati na put pirateriji i zašto je ona i dalje aktuelna?

Priča o našem najpoznatijem boemu sada je dobila i svoj nastavak - ovog puta u vidu diskusije o procureloj verziji filma, piratizovanom sadržaju u 2021. godini i pretnjama produkcije.

Propustili ste

Karijere

Loš ‘offboarding’ može imati veoma loše posledice po kompaniju – i zato ne otpisujte bivše zaposlene

Zašto je važno imati dobro ustanovljen 'offboarding' proces kada zaposleni odlaze iz kompanije? Zato što nikada ne znate da li će u nekom trenutku odlučiti da se vrate i kakva će iskustva preneti prijateljima iz industrije.

Gaming

Život i rad Nikole Tesle i Mihajla Pupina oživljeni kroz video igre domaćih studija

Najbolji polaznici besplatnog obrazovnog programa Nordeus fondacije i letnje prakse Crater Training Centra napravili su dve igre o našim slavnim naučnicima i premijerno ih prikazali na izložbi u Muzeju nauke i tehnike.

Gaming

ITC Studio iz Niša je među pionirima razvoja VR igara u Srbiji – a do sada su izdali pet naslova na Steamu

O industriji razvoja igara često pišemo na Netokraciji, ali retko smo imali priliku da predstavimo timove koji se bave razvojem VR igara. ITC Studio iz Niša je upravo takav tim.

E-commerce

Glovo dostavljačima zarada od 500 do 600 evra – strani dostavljači rade u skladu sa zakonom

Direktor kompanije Glovo Srbija u razgovoru sa medijima približio je poslovanje ove kompanije u periodu nakon akvizicije servisa Donesi.

Gaming

Fortuna Esports postaje regionalni predstavnik Trova za Balkan – sledi jačanje zajednice i brojni događaji

Streaming platforma za gejmere Trovo i domaći Fortuna Esports napravili su partnerstvo u sklopu kog ova domaća organizacija postaje predstavnik pomenute platforme za ceo Balkan.

Novost

Studio Kerber pokrenuo Kickstarter kampanju za razvoj svoje društvene igre – cilj je $6.000

Domaći tim koji razvija društvene igre Kerber Games pokrenuo je Kickstarter kampanju za svoju novu igru 'Final Challenge'.