Kako zadržati rast digitalnog oglašavanja i u 2018. godini?

Kako zadržati rast digitalnog oglašavanja i u 2018. godini?

Sa rastom digitalnog oglašavanja u Srbiji, raste i potreba za novim kadrom pa samim tim i dodatnom edukacijom te sertifikacijom čitave industrije. U razgovoru sa Sanjom Lalević-Cvetković, novoizabranom predsednicom Skupštine IAB Serbia, govorimo o izazovima za srpske digitalne oglašivače, novoj regulativi koja nam dolazi iz Evropske unije i trendovima za 2018. godinu.

Srbija je poprilično specifično tržište kada je digitalno oglašavanje u pitanju. Tu nema sumnje. Iako „veliki“ prema balkanskim standardima, po per capita utrošku na digital nalazimo se na samom začelju. Uprkos tome, u 2016. godini zabeležen je primetan rast digitalnog oglašavanja u Srbiji kada je čitav sektor porastao za čak 17,6% – ostvarivši vrednost tržišta od 23,7 miliona evra.

AdEx istraživanje koje se u Srbiji sprovodi od 2010. godine kada je i osnovan IAB Serbia, pokazalo je tako da je ovo ujedno i najveći rast digitalnog oglašavanja na domaćem tržištu otkako se istraživanje sprovodi. Iako kaskamo za evropskim standardima, Sanja pak ističe da postoji dosta toga što tek moramo da nadoknadimo kako bismo se približili nekim benchmark standardima ulaganja – no rast viši od evropskog proseka ohrabruje da idemo u tom pravcu:

Ključno je ukazivati na prostor koji je oglašivačima na raspolaganju, ali i na mogućnosti koje taj prostor pruža, od načina komunikacije do efekata i rezultata prisustava u digitalnim medijima.

Rast digitalnog oglašavanja u 2016. godine ujedno je i jedan od najvećih u prethodnim godinama.

Kako bi se i ukazalo na prostor za digitalno oglašavanje, edukacija i konstantni rad – kako sa klijentima (oglašivačima), tako i sa izdavačima (publisher-ima) – predstavljaju jedan od krovnih zadataka srpskog ogranka IAB-a. A zadataka itekako ima. Samo početkom godine IAB Serbia prošao je kroz interne promene u okviru kojih je Lalević-Cvetković izabrana za novu predsednicu Skupštine što de facto znači predsedavanje najvišim organom upravljanja Udruženja, kao i zastupanje interesa svih članova IAB-a.

Novi članovi za još kvalitetniju diskusiju o digitalu

„Glavni fokus, kako u agencijskom okruženju, tako i okviru IAB-a, jeste i biće podrška inicijativama koje doprinose razvoju svih učesnika ovog tržišta“, izjavila je naša sagovornica dodavši da IAB u Srbiji danas okuplja više od 80 redovnih i pridruženih članova – daleko više nego što je to slučaj bio pre samo godinu dana. Na pitanje Netokracije koji je glavni cilj IAB-a i šta to agencije i kompanije koje se bave digitalnim oglašavanjem i izdavaštvom mogu pronaći pod „krovom“ ovog udruženja, Lalević-Cvetković kaže:

Pre svega prostor i mogućnost za edukaciju, kako kroz organizaciju obuka, tako i kroz pripremu informativnih i edukativnih materijala pod autorstvom globalnog IAB-a. Naši članovi sprovode merenje i istraživanje lokalnog tržišta, a rezultati i zaključci su uvrstili Srbiju u evropski AdEx Report, čime dobijamo realnu sliku nivoa razvoja našeg digitala, ali i dinamike njegovog rasta u odnosu na ostale evropske zemlje.

Da smo i dalje na pravom putu potvrđuje i činjenica da nam se broj članova iz godine u godinu povećava tj. da je sve više onih koji žele da doprinesu onome što smo sebi postavili kao zadatak.

Sistematizacija znanja preduslov za dalji rast

IT nije jedina privredna grana koja je suočena sa deficitom stručnog kadra. Jedan od načina da se ovom trendu stane na put jeste i institucionalna edukacija, te sertifikacija nivoa znanja digitalnih veština.

U 2017. godini pa nadalje, rešenje bi mogao biti DIMAQ, novi edukativni program koji se razvija na inicijativu IAB Serbia, koji bi trebao da zameni IAB Akademiju, a koje će se realizovati u saradnji sa LINK Grupom kao edukativnim partnerom. Pored edukacije, tu je svakako i sertifikacija čiji je cilj da sistematizuje i kategorizuje znanje kandidata, kako bi i samim agencijama bilo olakšano zapošljavanje:

U prevodu, ko poseduje DIMAQ trebao bi da vlada određenim nivoom znanja iz digitalnog marketinga, što agencijama i kompanijama umnogome olakšava proces zapošljavanja.

„Jedno je da govorimo o promenama i digitalizaciji, a potpuno je drugo da to zaista i uradimo. Na nivou IAB-a, veoma aktivno radimo na poboljšanju edukacije, te kreiranju programa koji bi bio najbliži formalnoj edukaciji koju polaznici tj. kandidati mogu da očekuju“, poručuje Sanja, dodavši da je kvalitetno i primenjivo znanje nešto što je u interesu svih nas – kako agencija, tako i brendova i izdavača. „Kroz dobru sistematizaciju, možemo da očekujemo još veći rast tržišta“, ističe ona, zaključivši kako će DIMAQ pokazati crno na belo ko poseduje određena znanja i veštine, neophodne za rad u industriji digitalnog marketinga.

GDPR kuca lupa na vrata

Dotakavši se trendova za 2018. godinu, Lalević-Cvetković ukazuje na činjenicu da je sve više kompanija koje uz pomoć agencija, ili samostalno, uviđaju da kroz upotrebu podataka otvaraju put za efikasniju komunikaciju sa svojim korisnicima.

„Uvezivanje CRM baza sa oglašavanjem kroz sve vrste digitalnih kanala postaje sve aktuelnija tema i na ovim prostorima – baš kao što smo nekada pričali o mogućnostima mobile-a i videa“, kaže Sanja, dodavši da će se u narednom periodu tražiti odgovori na pitanja kako personalizovati poruku i na koji način je plasirati svojim postojećim ili budućim korisnicima – bez preteranog zadiranja u lični prostor.

Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti postaje sve češća tema među oglašivačima i izdavačima na prostoru Srbije i Balkana.

Aktuelnosti i atraktivnosti ove teme samo doprinosi GDPR tj. Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti čiji se rok za zvaničnu primenu sada već opasno približio. U pitanju je regulativa koja iz korena menja način poslovanja svih subjekata koji se bave prikupljanjem i obradom ličnih informacija na nivou EU, a koja će obuhvatiti i srpske advertajzere i kompanije ukoliko prikupljaju podatke građana Evropske unije.

Ono što je za nas bitno jeste činjenica da se regulativa odnosi i na sva tržišta kojima pristup imaju građani EU. To znači da se odnosi i na naše kompanije koje prikupljaju i obrađuju podatke stanovnika EU. Bilo da je srpska kompanija sa poslovnicama u npr. Hrvatskoj ili Bugarskoj, bilo da je lokalni portal koji prikazuje geotargetirane oglase posetiocima iz Evropske unije – svi će morati da se usklade sa GDPR-om.

Osvrnuvši se na situaciju u Srbiji, naša sagovornica naglašava da je u toku rad na novom lokalnom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti koji se priprema kako bi bio u skladu sa GDPR-om, umanjujući eventualne efekte čak i na subjekte koji posluju isključivo lokalno.

„U oblasti oglašavanja, podaci se u najvećoj meri prikupljaju kroz kukije, ali upravo kompanije koje koriste CRM u ove svrhe, moraju posebnu pažnju da posvete novim odredbama regulative“, zaključuje Sanja, ukazavši da za to trenutno moraju da imaju pismeno odobrenje svakog korisnika čije podatke koriste. Na koji način će to novi zakon definisati – ostaje da se vidi.

Kako je ovo samo jedna u nizu stavki kojom je neophodno da se pozabave svi učesnici marketinškog tržišta, upravo iz tog razloga pri IAB Serbia nedavno je oformljen Komitet za Legal&Policy čiji je zadatak da se bavi zakonskim regulativama i pravnim pitanjima u vezi sa GDPR regulativom i e-Privacy direktivom.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.

Karijere

Devojke, želite praksu u agenciji Namics? Prijavite se za programerski hakaton!

Takmičenje namenjeno svim ženama zainteresovanim za programiranje u organizaciji agencije Namics zakazano je za 14. decembar, a na njega se mogu prijaviti i učesnice koje nemaju profesionalno programersko iskustvo.

Kultura 2.0

Tekst koji treba da pročitate pre odlaska u Kinu

Sve je više ljudi koji me u poslednje vreme pitaju kako da se pripreme za (kratki) put u Kinu. Kapiram da me niko to ne bi pitao da pre dva meseca nisam pomislio da je baš sjajna ideja da odem kao novinar na Svetsko prvenstvo u košarci i provedem tri nedelje u nekoliko kineskih gradova.

Startapi i poslovanje

Najbrže rastuća evropska development agencija dolazi u Srbiju – i u startu zapošljava 20 developera

Q, zagrebačka development i dizajn agencija, na čuvenoj Deloitte Technology Fast 500 EMEA listi zauzela je 20. mesto, što je čini najbrže rastućom development agencijom u Evropi. Uskoro otvaraju i kancelariju u Srbiji, povodom toga razgovaramo sa njihovim osnivačem.

Kultura 2.0

Naš digitalni imunitet je narušen. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

U okviru ovogodišnjeg Foruma Kreativna Evropa 2019, Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovao je panel diskusiju na temu 'Kritičko mišljenje i digitalni imunitet' koja je juče održana u Nordeus Habu.