Stefan Radivojević, frontend developer, otkriva kako samostalno učiti programiranje

Programiranje možete naučiti bez skupih kurseva, ali samo ako se jako, jako potrudite

Iako je samostalno učenje pre dopuna i usavršavanje nekog postojećeg znanja, postoje ljudi koji na taj način promene čitavu karijeru. Takva situacija poslednjih godina dešava se i u domaćem IT-ju, iako je prati i mnogo zabluda i nerealnih očekivanja. U nastavku teksta, demistifikujemo proces samostalnog učenja programiranja.

Nekom sa strane IT obično izgleda kao obećana zemlja: početna plata od minimum 1.500 evra, udobne kancelarije uz koje ide obavezan ručak na račun kompanije i poseban status u društvu kada nekome ko vas ne poznaje kažete da ste programer.

Takvo viđenje situacije navodi mnoge da požele da postanu deo rajske industrije, međutim, kada krenu sa učenjem, mnogi od njih shvate da su zaista malo znali o tome u šta su se upustili (naravno, govorimo o onima koji nemaju formalno obrazovanje iz date oblasti, već su odlučili da se prekvalifikuju i na taj način sebi stvore šansu za novu karijeru).

Iz tog razloga, mnogi od njih nakon nekog vremena odustanu, a ovaj tekst biće pokušaj da početnicima u industriji bez ikakvog ulepšavanja, prikažemo šta ih tačno čeka, kako bi mogli da steknu bolji uvid u to da li je taj posao za njih ili ne.

O tome ćemo razgovarati sa profesionalcem koji je taj put prelaska u IT uradio sam – bez formalnog obrazovanja, plaćenog kursa ili mentorske podrške iskusnog profesionalca iz industrije, za samo godinu dana. Stefan Radivojević, Front End Developer u kompaniji P3, će nam iz svog ugla objasniti kako teče proces samostalnog učenja programiranja, koji je najbolji način da se time krene i, najvažnije, šta morate znati ukoliko želite da napravite karijeru u IT-ju.

Ako počinjete da učite programiranje, detaljno se raspitajte šta vas čeka – i nemojte imati iluzije

Stefanu je bilo potrebno oko godinu dana da shvati kako sve to „radi“ i razume šta tačno predstavlja razvoj softvera. Ta shvatanja, dodaje on, vremenom su se produbljivala i, ma koliko se početnicima možda čini da znaju mnogo, to obično nije slučaj.

To je, objašnjava naš sagovornik, ujedno i prva stvar koju svi koji pristupaju učenju programiranja moraju da znaju: iako ste proveli nedelje/mesece učeći nešto, najverovatnije ste samo zagrebali površinu:

Ja sam, recimo, minimum zrelosti stekao u trenutku kada sam dobio prve ponude za posao i praksu, 12 meseci nakon početka učenja, ali se sećam da sam tokom celog tog razvojnog puta bio svestan i oduševljen svaki put kada bih zakoračio u novu dubinu. Dosta nepoznanica i neizvesnosti bi bili sinonimi tih prvih koraka i to je tako za svakog ko počinje da uči programiranje.

Međutim, ono što je za našeg sagovornika specifično, kao što smo gore i spomenuli, jeste da je kroz proces prekvalifikacije prošao sam, bez fakulteta ili uplaćenog višemesečnog kursa, a nije mogao da računa ni na klasičnu mentorsku podršku i to, dodaje on, nije put koji bi savetovao mladima:

Ne vidim ni jedan razlog zašto bi se neko u godinama kada je uobičajeno upisivati fakultet, i ko ima uslova za to, odlučio da samostalno ide putem koji i ne poznaje a za koji vrlo moguće i da nije spreman. Ali, ako se opredeli za to, bitno je da se detaljno informiše u vezi toga šta ga čeka i da razume kako stvari realno stoje – tj. da pronađe neku osobu od poverenja koja će mu to predočiti.

Jer, sama srž višeg obrazovanja nisu literatura i sredstva za učenje, već mentorski rad.

Istina, pitanje je koliko ga ima i tamo gde ga očekujemo, ali mentore svakako možete „izabrati“ u istaknutim pojedincima koji se svima nama čine bliskim i kroz čiji javni rad možemo da učimo.

Ipak, iako Stefan nije imao klasičnu mentorsku podršku i obrazovanje, posebno ističe da je netačno reći kako je u potpunosti samouk (u pravom smislu te reči). „Svi materijali za učenje koje možete pronaći na Internetu su upravo i pravljeni imaju za cilj da omoguće samostalno učenje, a ako nema nikog ko bi na direktan način učestvovao u vašem obrazovanju, potreban je dodatan oprez i umerenost u shvatanjima i odlukama“, objašnjava on:

Jednostavno, moraćete sami sebe da učite i to je moguće samo ako postoji svest da smo nenaučeni. Kao jednu od najvećih prepreka u razvoju mladih vidim, bez obzira na to da li su samouki ili ne, izvesni poremećaj kognitivnih sposobnosti (npr. Daning-Krugerov efekat). Razlozi za to su višestruki: od psiholoških do socio-ekonomskih.

Kako izabrati programski jezik i tehnologiju u kojoj ćete raditi?

Nakon što ste se raspitali o industriji, stekli realnu sliku onoga što vas čeka i pronašli osobu voljnu da vam pomogne, sledi izbor tehnologije i programskog jezika čijem ćete se učenju posvetiti. „Za mene je, recimo, izbor tehnologija bio vrlo prirodan i desio se i pre nego što sam započeo sa učenjenjem, kao rezultat relativno kratkog razgovara sa nekoliko prijatelja koje sam zamolio za osnovnu literaturu i smernice“, objašnjava Stefan:

Ovo je prvi i veoma važan momenat, jer je jedna od najčešćih grešaka koju načine studenti i oni koji neformalno izučavaju ovu oblast to što nemaju jasno usmerenje na samom početku ili ga kasnije izgube. Prigodan izraz bio bi „Jack of all trades, master of none“ i to je nešto što se svakako mora izbeći – da znate o svemu ponešto, a ni o čemu dovoljno.

To prvo istraživanje koje će odrediti pravac vašeg daljeg razvoja, objašnjava dalje naš sagovornik, može se obaviti i u svega sedam dana, a osnovni parametri za izbor tehnologije kao i vreme potrebno da se ista savlada, biće vaše lične sklonosti i udeo i broj radnih mesta na ciljanom tržištu. „Ono za šta ćemo se tačno odlučiti zavisi i od iskustva koje smo stekli tokom ranijeg obrazovanja jer onaj ko započinje sa samostalnim učenjem svakako to ne čini doslovno od nule“, ističe Radivojević i dodaje:

Meni lično tehnologije sabrane u Front End Web Developmentu su bile jedini i očigledan izbor. Ne samo da sam mogao da se bavim onim što je programiranje na aplikativnom nivou u užem smislu, već i da ispoljim svu kreativnost kreirajući korisničke interfejse (UI), pa još i da sa bavim promišljanjem o psihologiji korisnika, njegovim ili njenim sklonostima i potrebama (UX).

To je nešto šta sam i ranije tražio između građevinskog inženjerstva i arhitekture, a ovaj put mi je sve to bilo više nego ikad dostupnije: sva literatura i sva dešavanja iz središta svetskih razvojnih centara u realnom vremenu pred tobom! To je za nekog ko dolazi iz sveta studija klasičnog inženjerstva bilo nezamislivo: od nemogućnosti da nabavim zbirku rešenih zadataka jer ista ne postoji, do toga da učim tehnologije koje još nisu doživele svoju konačnu objavu.

Materijali iz kojih ćete učiti, dodaje on, naširoko su dostupni – od video kurseva namenjenih apsolutnim početnicima, do vrlo ozbiljne literature. „Stvaranje svih tih materijala je već godinama ozbiljan posao i svega je više nego dovoljno: od toga da možete prelistati bogato ilustrovanu knjigu za čije vam razumevanje nije potrebno nikakvo predznanje, do to toga da ispratite čitav semestar predavanja sa vodećih univerziteta“, objašnjava naš sagovornik.

„Meni lično su na početku najbliže bile Coursera-ine specijalizacije – grupe kurseva kreirane od strane univerziteta širom sveta, zamišljene kao sadržaj koji će obogatiti znanja studenata i povećati njihovu konkurentnost na tržištu, jer se radi o programima koji su usmereni prema sticanju praktičnih znanja sa svakako neophodnom teorijskom osnovom“, navodi Radivojević i dodaje da su ti kursevi dobar izbor jer su odlično sistematizovani od strane profesionalaca da polako uvedu studente u novi svet.

‘Uzdržite se od bavljenja svim onim što liči na programiranje, a što samo predstavlja priču o njemu’

Imajući u vidu da ovi kursevi, iako višenedeljni, nisu predviđeni za celodnevni rad, Stefan se uporedo služio i knjigama namenjenim početnicima koje su bogato ilustrovane, pažljivo pripremane za one koji nemaju predznanja.

Međutim, za jedan čas kursa ili desetak stranica bilo je potrebno oko tri puta više vremena da se sve nauči, uvežba, upozna sa dodatnim sadržajem, pa i isprobaju neke sopstvene ideje. „Zbog toga sam prvih mesec dana utošio na osnove, uz HTML i CSS, pre nego što sam se i dotakao programskog jezika. Ali, znajući da će mi ukupno trebati oko godinu dana pre nego što bih mogao da dobijem prve pozive na intervjue, nije ni bilo razloga za žurbu. Taj temeljan rad će se kasnije višestruko isplatiti i to je ono čega morate biti svesni u tim trenucima“, navodi Radivojević i dodaje:

Istražujte različite izvore dok ne shvatite ono što trenutno izučavate. Nema najbolje knjige, ima najboljih deset knjiga i dok će nekom da odgovara jedna, neko drugi će doći do razumevanja čitajući neku sasvim drugu. Iako se radi o tehničkim stvarima, pristup može biti sasvim drugačiji.

Zbog te opcije nepresušnog izvora znanja, informacija i materijala, još jedan izazov sa kojim se možete suočiti je odstupanje od pravca koji ste sebi zacrtali i zato je veoma bitno da se stalno vraćate na nastavni plan koji ste napravili na početku. „On je na različite načine istaknut na svim platformama za učenje ali, ukoliko se uporede kurikulumi vodećih fakulteta, tu neće biti značajnih razlika. Neophodno je za onoga ko samostalno uči da ima sposobnost da razlikuje glavno od sporednog“, dodaje on.

Pritom, potrebno je da odvojite i vreme za informisanje – što nije isto što i učenje:

Čitajte platforme i forume i izbegnite zamku u koju mnogi početnici padaju: kada učite, uzdržite se od bavljenja svim onim što liči na programiranje, a što nije samo programiranje već tek priča o njemu, kao što su najrazličitije rasprave o istom, ma koliko bile uvijene u omote stručnog i akademskog.

Tu bih ubrojao beskonačne komparativne rasprave o npr. paradigmama i tehnologijama i beskrajan niz tema naizgled profesionalnih na društvenoj mreži koja nosi taj prefiks, a koja je, pre svega, samo društvena mreža.

Sav taj trud omogućiće vam da brže savladate pomenute osnove i polako pristupite učenju sa specijalizovanih platformi i naprednije literature. „Poenta je jedino u mnogo većoj disciplini nego što je to potrebno kada ste na redovnim studijama jer nema nikakvih okvira u koje ste stavljeni ili bilo koga ko će makar posredno da brine o vama“, dodaje on.

Posao u IT-ju je mistifikovan zbog natprosečnih plata, ali to je ipak samo posao

Nakon godinu dana učenja, Stefan je odmah dobio posao, bez prethodne prakse u nekoj od kompanija, a nas je zanimalo i u kom trenutku se početnici obično osete spremnim da krenu sa javljanjem na oglase poslodavaca:

Nakon što ste prošli ceo nastavni plan, vi ispunjavate većinu uslova datih kroz oglase za posao i možete početi da aplicirate. Naravno, već je poznato da se početnici javljaju na sve, bez mnogo razmišljanja, a jasno je i da oglasima za posao ne treba mnogo „verovati“.

Iz ove perspektive mogu da kažem i da je za nas koji danas sedimo sa druge strane bitno da se podsetimo šta je to što se od početnika očekuje da zna, a ako ste kao „samouki“ došli dotle da budete pozivani na intervjue, onda ćete svakako biti sposobni i za taj poslednji korak.

Tada, kada dođete do tog poslednjeg koraka, veoma je bitno da nemate nerealna očekivanja od poslodavaca i budete svesni da ste, iako vam se ne čini tako, i dalje početnik – pa izbegavajte predrasude o ovoj oblasti koje se često sreću u široj javnosti – poručuje naš sagovornik:

Nerealna shvatanja, po mom mišljenju, najviše proističu iz činjenice da je ovaj posao na našem tržištu natprosečno plaćen, pa je kao takav sklon da bude mistifikovan. To nije svuda u svetu tako. Pored ovoga, veliki problem predstavlja i neetičko reklamiranje različitih obrazovnih programa koji to i ne pretenduju da budu.

Istina je i da su početnici, kao najčešće mladi ljudi, često neodmereni, pa treba imati trpljenja i strpljenja sa njima i biti im pomoćnik na tom putu postepenog otrežnjenja i sazrevanja, a ne neprijatelj sa ispraznim iščuđavanjem i moralisanjem. Stoga i treba da se usmere makar u početku na pronalaženje sredine u kojoj će moći da se pravilno razviju a ne da budu fokusurani isključivo na finansijski momenat (koji je svakako legitiman).

Za kraj, Stefan je svima koji razmišljaju o započinjanju programerske karijere poručio sledeće: na samostalno učenje ne treba gledati kao na alternativu tradicionalnom školovanju, već kao na jednu divnu mogućnost da se nešto više postigne ukoliko nam iz bilo kog razloga to formalno obrazovanje nije dostupno. „Recimo, kao na put kojim se sa razlogom ređe ide, a ne kao na najbolji ili jedini pravi put“, naglašava on.

I zato, onima koji se ipak odluče da krenu putem samostalnog učenja, Stefan savetuje da, ma sa kojim poteškoćama da se susreću, budu svesni da ima mnogo onih koji su te iste ili još veće savladali , te da je put prohodan, ma kako da se to možda čini u nekim trenucima. „Za ostalo, tu je moj inbox, a ovaj razgovor se vodio zbog vas“, poručuje Radivojević.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Gaming

Kako je RUR od lokalne ekipe iz igraonice postao uticajni regionalni gejming medij

Već dvadeset godina organizacija RUR bavi se popularizacijom video igara u Srbiji. Njeni osnivači u velikom intervjuu za Netokraciju otkrivaju kako je RUR postao jedna od najvažnijih esports baza u našoj zemlji i šta novo spremaju ljubiteljima gejminga.

Office Talks Podcast

Šta najbolji programeri traže pored plate?

Kako se kompanije danas trude da privuku kvalitetan kadar, šta podrazumeva presonalizacija benefita i kako tokom pandemije izgleda proces zadržavanja zaposlenih? O ovim temama razgovaramo sa Tanjom Mladenović iz kompanije Nutanix u desetoj epizodi Office Talks podcasta.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Maratonci trče počasni krug (gost Veroljub Zmijanac)

Sa osnivačem sajta trcanje.rs, Belgrade running klub i organizacije Serbia Business Run razgovaramo o tome kako je ušao u svet trčanja i zašto su svi njegovi poduhvati na preseku tehnologije, sporta i preduztništva.

Startapi i poslovanje

Lokalnim biznisima Visa nudi besplatnu edukaciju, marketinšku podršku i održavanje web prodavnice

Početkom jula kompanija Visa je lansirala kampanju #PodržimoLokalno sa namerom da malim i srednjim porodičnim i lokalnim biznisima pomogne u neizvesnim vremenima. Sa Vladimirom Đorđevićem, generalnim direktorom kompanije Visa za jugoistočnu Evropu, detaljnije razgovaramo o nastavku i proširenju ove inicijative.

Društvene mreže

Zašto Facebook preti obustavom poslovanja u Evropi i šta to znači za digitalne biznise?

Tehnološka kompanija iz Menlo Parka zapretila je da će zaustaviti i povući svoje poslovanje u Evropi ukoliko se ne povuče odluka regulatorne komisije o zabrani transfera podataka korisnika sa Starog kontinenta ka SAD-u.

Gaming

Kako je RUR od lokalne ekipe iz igraonice postao uticajni regionalni gejming medij

Već dvadeset godina organizacija RUR bavi se popularizacijom video igara u Srbiji. Njeni osnivači u velikom intervjuu za Netokraciju otkrivaju kako je RUR postao jedna od najvažnijih esports baza u našoj zemlji i šta novo spremaju ljubiteljima gejminga.

Startapi i poslovanje

Vladimir Vulić: Inovacije predstavljaju jedini ‘protivotrov’ za sve jaču konkurenciju i moraju postati DNK vaše kompanije

Uoči #CIC2020 sa Vladimirom Vulićem, menadžment konsultantom i suosnivačem Digitalizuj.Me, razgovaramo o tome kako napraviti 'revoluciju' u menadžmentu koji treba da podstanke na inovacije u svom timu.

Startapi i poslovanje

Predstavite svoj ‘fintech’ projekat na takmičenju Elevator Lab Challenge 2020 i osvojite i do €10.000

Raiffeisen banka i Startit pozivaju sve zainteresovane startape da se prijave na Elevator Lab Challenge 2020. Timovi koji se uključe u takmičenje imaće priliku da predstave svoje inovacije i najnovija rešenja iz oblasti finansijskih tehnologija pred stručnjacima iz industrije i startap ekosistema.