Šta sprečava robote da postanu ljudi?

Šta sprečava robote da postanu ljudi?

Tri nedelje nakon što je robot Sofija dobila državljanstvo Saudijske Arabije, svetski mediji preneli su vest da je dečak-robot Mirai dobio status stanovnika jedne od opština grada Tokija. Da li je ovde reč o takmičenju u privlačenju turista tj. pažnje ili se, zapravo, radi o začetku perioda u kom je kohabitacija robota i čoveka neizbežna?

Saudijska Arabija od skoro se može pohvaliti činjenicom da je prva država koja je dala državljanstvo robotu – mašini rađenoj po ugledu na Odri Hepbern, koja govori engleski i sposobna je da daje zajedljive komentare na račun Elona Maska. Ona ne ide u pratnji muškarca i ne nosi hidžab i zbog toga je meta napada boraca za prava žena u ovoj muslimanskoj zemlji.

Njihovo nezadovoljstvo usmereno je, između ostalog, i na činjenicu da zakon u Saudijskoj Arabiji zabranjuje da državljanstvo dobiju osobe koje nisu muslimanske veroispovesti. Skoro nikog nije zabrinula činjenica da Sofija nije ljudsko biće već – robot.

Da li i činjenica da je chatbot-u Miraiju (koji je programiran kao sedmogodišnjak) priznato službeno prebivalište u Tokiju, govori u prilog tome da se približavamo poretku koji smo do sada viđali samo u filmovima o naučnoj fantastici? Znači li to da ovi humanoidi za ljude počinju da bivaju nešto više od mašina? Odgovore na ova pitanja potražili smo od stručnjaka.

Roboti postaju novi članovi društva

Goran Đorđević, prof. dr na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu iz oblasti automatike i jedan od članova niške Laboratorije za robotiku i automatizaciju, smatra da se počinje sa ovakvim primerima bezazlenog prisustva ne bi li se naredna generacija ljudi pripremila na kohabitaciju sa robotima.

Pomenuti roboti su plod ozbiljnog rada u svim oblastima inženjerstva i na zadatu temu su postigli perfekciju u okviru današnjih tehnologija. Ta perfekcija, međutim, ostvarena je na uštrb korisnosti, odnosno univerzalnosti. Stoga, danas nije opravdano da ih posmatramo kao zaista korisne mašine.

Sa druge strane, kako profesor ističe, sazreva svest da će takvih mašina biti i da se mogu sretati u budućnosti kao deo okruženja čoveka u vidu saradnika, pomoćnika ili samostalnih izvršilaca. Međutim, pitanje koje i dalje muči i stručnjake i sci-fi fanove jeste da li će ovi saradnici i pomoćnici postati, takoreći – ličnosti za sebe?

Može li mašina ikada postati čovek?

Ova polemika aktuelna je još pedesetih godina kada nastaje Tjuringov test kojim se proverava da li je mašina sposobna da ispoljava inteligentno ponašanje nalik čoveku. Vremenom, ta igra prešla je na potpuno novi nivo, te se sada testovi koji proveravaju govor, vid, akustiku i motoriku mašina u ekspertskim krugovima smatraju pomalo prevaziđenim – a ispitivanja koja su preuzela primat su ona koja proveravaju upravo njihove ličnosti.

Da li su roboti sposobni da komuniciraju sa ljudima ne samo na logičkom, nego i na emotivnom planu? Da li ih možemo uvrediti, razveseliti ili rastužiti?

Sa naučne strane, eksperti za robotiku poput Fernande Viegas i Martina Vatenberga iz Guglove Big Picture Vizualization grupe smatraju da se veštačka inteligencija ne može više smatrati samo korisnom alatkom. Međutim, koliko bi taj razvoj nove vrste osoba mogao da košta? Profesor Đorđević kaže:

Industrijska i humanoidna robotika je najvećim svojim segmentom i dalje sinonim za nešto skupo i nedostižno većini ljudi. Međutim, danas je uz postojanje 3D tehnologija digitalne proizvodnje to nešto što nije teško zamislivo jer postoji alternativa u balansu između jeftinijih materijala i skupih softvera.

Ali, kako profesor dodaje, nije realno očekivati da će samo jedan tim biti u stanju da reši probleme i proširi univerzalnost primene robota. “Mnogo je bolje prepustiti takav zadatak celoj zajednici zainteresovanih entuzijasta i malih kompanija koji bi na platformi kao što je Android dalje razvijali aplikacije za raznovrsne primene”. Iz toga sledi, zaključuje on, da je sve verovatnije da je trenutak jeftinih robota došao, stekao pravo na postojanje i razvoj, i da će se veliki proizvođači ubrzo uključiti u taj proces.

Kompanija Sony je još 1999. godine predstavila prvu verziju robota-psa Aiba, koji se rasprodao 20 minuta nakon lansiranja.

Emotivna komponenta sledeći veliki korak

Dodatnu ekspanziju robota u budućnosti, kako se pretpostavlja, dodatno će podstaći i potreba čoveka za njihovom emotivnom podrškom (jeste li gledali film Her ili Ex Machina?). Profesor Đorđević kaže:

Ta potreba kod ljudi očigledno postoji već dugi niz godina, ali pitanje softvera i procesiranja interakcije sa čovekom je bila ozbiljna prepreka. Danas svest o okolini i razumevanje objekata robota i dalje predstavljaju značajan problem. Međutim, sa napretkom tehnologije, limit danas predstavlja samo kreativnost programera.

Do tada, emotivnu podršku ljudi mogu potražiti od robota-kućnih ljubimaca, poput Aiba, najnovijeg električnog psa iz ponude kompanije Sony, koji je premijeru doživeo još 1999. godine, a čija će poslednja iteracija uskoro biti puštena u prodaju.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Gaming

Svetski poznati CS:GO timovi iz Beograda igraju na turniru vrednom milion dolara

Neki od najboljih svetskih timova u globalno popularnoj igri Counter Strike: Global Offensive upravo se nalaze u Beogradu gde igraju mečeve Blast Pro Series Finala - turnira od milion dolara.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako da nam internet iskustvo bude bolje (i mnogo bezbednije) u 2021. godini?

Ako razmišljate o tome da li (i kako) da promenite svoje internet navike po pitanju privatnosti i bezbednosti - ovo je tekst za vas.

Gaming

Svetski poznati CS:GO timovi iz Beograda igraju na turniru vrednom milion dolara

Neki od najboljih svetskih timova u globalno popularnoj igri Counter Strike: Global Offensive upravo se nalaze u Beogradu gde igraju mečeve Blast Pro Series Finala - turnira od milion dolara.

Startapi i poslovanje

Beogradski Konstrukt akviziran od strane HTEC-a uz najavljene nove akvizicije širom regiona

Kompanija HTEC akvizirala je Konstrukt u cilju pojačanja produktnog i brend dizajna za svoje klijente.

Internet marketing

Oglašavanje na Snapchatu nije bauk i treba ga iskoristiti pre konkurencije

Koji tip kompanija u Srbiji bi trebalo da razmisli o tome da se priključi Snapchatu i da se oglašava na toj društvenoj mreži?

Office Talks Podcast

Profesionalni razvoj programera (upoznajte Symphony)

Tridesetu epizodu Office Talks podcasta obeležio je razgovor sa predstavnicima kompanije Symphony. Sa njima smo pričali o istoriji kompanije, procesu regrutovanja, kulturi rada i izazovima sa kojima su se susretali za vreme pandemije.

Kultura 2.0

Žene imaju jednaku sposobnost ‘preživljavanja’ na online platformama, ali slabije ulaze u ovu oblast

Predstavljamo vam rezultate specijalnog izdanja Gigmetar istraživanja koje pokazuje kako su se gig radnice adaptirale na nove uslove rada koje je donela pandemija.