NALED neće predlagati nove reforme bez dijaloga, žele da uključe IT sektor

NALED neće predlagati nove reforme bez dijaloga, žele da uključe IT sektor

Poslednjih dana predložene izmene za paušalce u fokusu su ne samo onih koje bi najviše pogodile, već i čitave javnosti. Jučerašnji sastanak u NALED-u dotakao se reakcija javnosti i pre svega potencijalnih problema na koje su ukazali sami paušalaci. U nastavku teksta, prenosimo detalje sa sastanka.

Polemika oko načina paušalnog oporezivanja razvila se nakon što je Blic najavio potencijalne izmene koje bi mogle da zahvate preduzetnike:

  1. poresko rasterećenje za prvu godinu poslovanja (ako preduzetnici mesečno zarađuju do 200 evra)
  2. uplata dažbina na jedan račun, pa onda njihova preraspodela između Poreske uprave, PFZO i PIO fonda
  3. limit od šest miliona dinara prilagoditi prema delatnostima
  4. odlučivanje o tome ko može biti paušalac
  5. automatska izrada rešenja ne bi li se smanjila subjektivna procena poreskog inspektora

Budući da neki od predloga rešenja u znatnoj meri utiču na dosadašnji način poslovanja, očekivana burna reakcija javnosti dovela je do toga da Startit pokrene inicijativu za kreiranja zajedničkog stava oko predloga reforme paušalnog oporezivanja i agencija, a sve na opšte nezadovoljstvo vlasnika preduzetničkih agencija koji najavljene promene ne dočekuju sa previše oduševljenja.

Sa ciljem pokretanja diskusije i razjašnjenja predloga, NALED je na jučerašnji sastanak pozvao stručnjake za paušalno poslovanje: Milana Trbojevića (knjigovođa), Uroša Nedeljkovića (advokat) i Nikolu Jovanovića (paušalac), kako bi se načelno raspravili predlozi i reakcije javnosti na njih. Sa Milanom Trbojevićem, inače autorom na blogu ft1p.rs, razgovarali smo o predloženim izmenama.

Da li su izneti predlozi tačni?

NALED je, kako Trbojević navodi, pre dan ili dva kontaktirao njega, Nedeljkovića i Jovanovića kako bi otvoreno razgovarali o reakciji javnosti na najavljenje predloge promena koje još uvek nisu konačne, a od kojih su neke u javnosti čak i pogrešno protumačene. Trbojević nastavlja:

Dobra stvar je to što je NALED u potpunosti otvoreni za dijalog i dalju diskusiju u koju i sami kažu da treba uključiti čitavu zajednicu. Predlozi o kojima je javnost mogla da čita ovih dana, predstavljaju samo razmišljanje, zato mi je i drago što je Startit pokrenuo svoju inicijativu koja manje-više ima isti cilj – uključivanje svih koje ovo pitanje dotiče.

Ćao svima. Bili smo Урош Недељковић, Milan Trbojevic i ja jutros u Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj…

Posted by Nikola Jovanovic on Thursday, July 12, 2018

Suština problema, kako Milan navodi, nalazi se u tome da su se pojedine informacije pogrešno interpretirale, ali da su stvari poput automatizacije procesa odlučivanja da li je neko freelancer ili ne i objedinjena naplata, zapravo promene za koje i stručnjaci i javnost smatraju da su preko potrebne. Zato bi naredni korak morao biti izrada adekvatnog predloga od strane zajednica ili bilo kog drugog predstavnika – ne bi li se reforma bolje odredila na opšte dobro svih uključenih.

Dijalog pre svega

Jedan od najkontraverznijih delova prve verzije predloga jeste i odluka da treba ograničiti paušalce tako da ne mogu da primaju više od 80% prihoda od jednog klijenta, kako bi se izbegla situacija da umesto zapošljavanja radnika – poslodavci angažuju paušalce. Kako mnogi freelanceri bivaju isplaćeni preko Upworka, iako rade za više klijenata, izgledalo bi da im oko 80% prihoda dolazi od jedne firme i to bi predstavljalo potencijalni problem, na šta i sam Trbojević ukazuje, dodajući:

U NALED-u se kažu da ova tačka predloga pak nije došla sa njihove strane. Zvaničan demanti mogli bismo očekivati u narednim danima. Oni su imali ideju da definišu i pojednostave kategorije, a moram priznati da nisam siguran kako bi se ova situacija preslikala na IT sektor.

Negde je svima jasno da do reformi kad-tad mora doći, ali nam je isto tako svima cilj da one ne budu radikalne i da ne budu isključive (kao što bi ova tačka predloga bila ukoliko bi se usvojila budući da u najvećoj meri pogađa upravo IT struku=.

Zaključak svih koji su prisustvovali današnjem sastanku jeste da su određena rešenja poput automatizacije jako dobra, ali da bi se reforma sistema morala vršiti kroz dijalog i uključivanje svih interesnih grupa. Trbojević otkriva da u NALED-u trenutno razmišljaju da u narednih mesec dana upute i javni poziv za učešće u kreiranju rešenja svima koje ova oblast poslovanja dotiče, što je ujedno i najveća “pobeda” za paušalce u ovom trenutku, zaključuje naš sagovornik.

Ostavi komentar

  1. Ja

    Ja

    13. 7. 2018. u 13:22 Odgovori

    Stvar je jednostavna. U postojecem sistemu uplate poreza i doprinosa postoji nesto sto se zove najveca osnovica za poreze i doprinose.

    “Navedene izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje se primenjuju od 1.01.2018. godine, a novi podatak o najvišoj osnovici (petostruki iznos prosečne mesečne zarade po zaposlenom za period XII/2016-XI/2017) utvrđen u skladu sa članom 15. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, objavljen je u “Sl. glasniku RS”, br. 2/18 i primenjuje se od 6.01.2018. godine.

    Najviša mesečna osnovica doprinosa, koja je u primeni od 6.01.2018. do 31.12.2018. godine, iznosi 329.330 dinara.”
    Da nije malo previse ?
    Uredite zakon tako da je do na primer dvostruke prosecne zarade obaveznan iznos za uplatu doprinosa a sve preko toga je opciono i sto vise uplatis, veca ce ‘jednog dana’ biti penzija.

  2. Void

    Void

    13. 7. 2018. u 13:31 Odgovori

    Kakav NALED? Ko su oni da bilo sta predlazu/reformisu i da se sa nekim konsultuju?
    Neka idu svojoj kuci i nek reformisu sta hoce.

    • Branko Mitrovic

      Branko Mitrovic

      14. 7. 2018. u 00:09 Odgovori

      Da nije Brnabicka bila predsednik UO Naleda? Ucinilo mi se…
      Banda koja skraja zakone kako njima odgovara… Definicija NALEDa: skup ljudi koji su direktori firmi koje dobijaju najvece drzavne poslove pogotovu vezane za IT… Sta nije jasno?

    • Branislav

      Branislav

      15. 7. 2018. u 01:46 Odgovori

      NALED je firma na čijem čelu je brat Ane Brnabić. ova “firma” debelo šiša državu, ali joj je verovatno malo. Dinastija Brnabić će nam odrati kožu s ledja. Ako im dozvolimo.

  3. Aleksa

    Aleksa

    13. 7. 2018. u 16:44 Odgovori

    NALED to je Vučić. Ne kapiram čemu izmišljeno ime kada se tu radi o državnoj agenciji koja smišlja kako da obezbedi finansiranje javnog duga. Zašto prvo na svom sajtu ne dorade stranicu sa informacijama o tome kako se oni finansiraju?

  4. Pera

    Pera

    13. 7. 2018. u 16:59 Odgovori

    NALED se finansira parama iz inostranstva, istražujte malo pa ćete videti. Zašto bi iko prihvatao njihove predloge a pogotovo vlada?

  5. Ige

    Ige

    13. 7. 2018. u 17:03 Odgovori

    Negde sam pročitao da ako neko ima samo jednog klijenta onda on ne može da bude freelancer već treba da se zaposli i da radi kao zaposlen u toj firmi, stranoj ili domaćoj svejedno. Ljudi jedva stižu i za tog jednog klijenta da odrade posao a kamoli da imaju više klijenata, uostalom što bi se neko rastrzao na 5 strana ako ga jedan klijent zadovoljavajuće plaća za 8-časovno radno vreme.

  6. Damir

    Damir

    15. 7. 2018. u 14:01 Odgovori

    Ja sam za to da se IT freelanceri, ukoliko rade sa inostranstvom oslobode do godišnjeg prigoda do 10.000 eur. Ukoliko na kraju godine prilože i fiskalne račune u iznosu od 8.000 eur u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na taj dan, da dobiju i uplaćenu penziju za tu godinu i zdravstveno osiguranje za sledeću.
    Taj novac ako ne rade, neće ni ući u zemlju, tako da je ovo WIN WIN situacija.
    Ako su potrošili 8000 eur u toj godini u Srbiji, veći prihod je Države od poreza i akciza nad njima nego od zaposlenih na motanju kablova….

  7. mkm

    mkm

    15. 7. 2018. u 21:47 Odgovori

    Zašto menjate sistem koji funkcioniše dobro i na koji nema bitnih promedbi. 25 godina se niko ne žali, frilesneri doprinose budžetu i razvijaju se. Ja tu ne bih ništa menjao. Uplaćivanje na 1 račun umesto na 3 je nebitna sitnica.

    Stabilnost i predvidivost poslovnog okruženja je bitan faktor, stalno menjanje zakona bez preke potrebe je glupost.

  8. Gojko

    Gojko

    16. 7. 2018. u 13:59 Odgovori

    Ovi sa komunističkim razmišljanjem nikako da shvate da se sistem promenio.
    80% prihoda neće biti dozvoljeni od jednog klijenta?! Vi shvatate da je teško doći do klijenta i da vrlo verovatno ćete uvek imati jednog ili 2 velika klijenta dok ostali su sitni koji doprinose možda 10-15% zarade. Plus vrlo je verovatno da ćete imati po jednog velikog klijenta u periodu od 1-2godine. I šta ja sad klijentu u Belgiji treba da objasnim kako naši državnici imaju specijalni zakon i da ja treba da postanem njihov zaposlen da bih radio za njih? Boli ih uvo jednostavno će uzeti nekog radnika iz normalne države tipa Indija, Rumunija,Bugarska itd…..

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.

Intervju

Vladimir Lelićanin: Pokrenuli smo 3327 kao mesto gde će domaći developeri slobodno raditi na web 3.0 projektima

Direktor razvojnog centra pri kompaniji MVP Workshop otkriva u razgovoru za Netokraciju kako je nastao 3327, kako se razvijaju inovativni web 3.0 projekti u Srbiji, ali i šta je potrebno kako bi se izgradila još jača web 3.0 zajednica na ovim prostorima.

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Gradovi budućnosti grade se iz Srbije (Nortal)

Gost 94. epizode Office Talks podcasta bio je Dragan Gajić, globalni CTO estonske kompanije Nortal koja i u Srbiji poseduje razvojni centar - isti onaj iz kojeg se upravo kreiraju rešenja za gradove budućnosti.

Startapi i poslovanje

Lansiran Founder Institute Serbia akcelerator program

Domaći i regionalni ekosistem neprestano se razvija poslednjih godina i sve je više startap timova koji nude rešenja za brojne lokalne, ali i globalne probleme.

Društvene mreže

Instagram uvodi ‘Show NFT’ opciju kroz Polygon blockchain Mihaila Bjelića

Šef Instagrama Adam Moseri najavio je da će popularna društvena mreža ove nedelje početi da testira NFT sa odabranim kreatorima u Sjedinjenim Američkim Državama.