NALED neće predlagati nove reforme bez dijaloga, žele da uključe IT sektor

NALED neće predlagati nove reforme bez dijaloga, žele da uključe IT sektor

Poslednjih dana predložene izmene za paušalce u fokusu su ne samo onih koje bi najviše pogodile, već i čitave javnosti. Jučerašnji sastanak u NALED-u dotakao se reakcija javnosti i pre svega potencijalnih problema na koje su ukazali sami paušalaci. U nastavku teksta, prenosimo detalje sa sastanka.

Polemika oko načina paušalnog oporezivanja razvila se nakon što je Blic najavio potencijalne izmene koje bi mogle da zahvate preduzetnike:

  1. poresko rasterećenje za prvu godinu poslovanja (ako preduzetnici mesečno zarađuju do 200 evra)
  2. uplata dažbina na jedan račun, pa onda njihova preraspodela između Poreske uprave, PFZO i PIO fonda
  3. limit od šest miliona dinara prilagoditi prema delatnostima
  4. odlučivanje o tome ko može biti paušalac
  5. automatska izrada rešenja ne bi li se smanjila subjektivna procena poreskog inspektora

Budući da neki od predloga rešenja u znatnoj meri utiču na dosadašnji način poslovanja, očekivana burna reakcija javnosti dovela je do toga da Startit pokrene inicijativu za kreiranja zajedničkog stava oko predloga reforme paušalnog oporezivanja i agencija, a sve na opšte nezadovoljstvo vlasnika preduzetničkih agencija koji najavljene promene ne dočekuju sa previše oduševljenja.

Sa ciljem pokretanja diskusije i razjašnjenja predloga, NALED je na jučerašnji sastanak pozvao stručnjake za paušalno poslovanje: Milana Trbojevića (knjigovođa), Uroša Nedeljkovića (advokat) i Nikolu Jovanovića (paušalac), kako bi se načelno raspravili predlozi i reakcije javnosti na njih. Sa Milanom Trbojevićem, inače autorom na blogu ft1p.rs, razgovarali smo o predloženim izmenama.

Da li su izneti predlozi tačni?

NALED je, kako Trbojević navodi, pre dan ili dva kontaktirao njega, Nedeljkovića i Jovanovića kako bi otvoreno razgovarali o reakciji javnosti na najavljenje predloge promena koje još uvek nisu konačne, a od kojih su neke u javnosti čak i pogrešno protumačene. Trbojević nastavlja:

Dobra stvar je to što je NALED u potpunosti otvoreni za dijalog i dalju diskusiju u koju i sami kažu da treba uključiti čitavu zajednicu. Predlozi o kojima je javnost mogla da čita ovih dana, predstavljaju samo razmišljanje, zato mi je i drago što je Startit pokrenuo svoju inicijativu koja manje-više ima isti cilj – uključivanje svih koje ovo pitanje dotiče.

Ćao svima. Bili smo Урош Недељковић, Milan Trbojevic i ja jutros u Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj…

Posted by Nikola Jovanovic on Thursday, July 12, 2018

Suština problema, kako Milan navodi, nalazi se u tome da su se pojedine informacije pogrešno interpretirale, ali da su stvari poput automatizacije procesa odlučivanja da li je neko freelancer ili ne i objedinjena naplata, zapravo promene za koje i stručnjaci i javnost smatraju da su preko potrebne. Zato bi naredni korak morao biti izrada adekvatnog predloga od strane zajednica ili bilo kog drugog predstavnika – ne bi li se reforma bolje odredila na opšte dobro svih uključenih.

Dijalog pre svega

Jedan od najkontraverznijih delova prve verzije predloga jeste i odluka da treba ograničiti paušalce tako da ne mogu da primaju više od 80% prihoda od jednog klijenta, kako bi se izbegla situacija da umesto zapošljavanja radnika – poslodavci angažuju paušalce. Kako mnogi freelanceri bivaju isplaćeni preko Upworka, iako rade za više klijenata, izgledalo bi da im oko 80% prihoda dolazi od jedne firme i to bi predstavljalo potencijalni problem, na šta i sam Trbojević ukazuje, dodajući:

U NALED-u se kažu da ova tačka predloga pak nije došla sa njihove strane. Zvaničan demanti mogli bismo očekivati u narednim danima. Oni su imali ideju da definišu i pojednostave kategorije, a moram priznati da nisam siguran kako bi se ova situacija preslikala na IT sektor.

Negde je svima jasno da do reformi kad-tad mora doći, ali nam je isto tako svima cilj da one ne budu radikalne i da ne budu isključive (kao što bi ova tačka predloga bila ukoliko bi se usvojila budući da u najvećoj meri pogađa upravo IT struku=.

Zaključak svih koji su prisustvovali današnjem sastanku jeste da su određena rešenja poput automatizacije jako dobra, ali da bi se reforma sistema morala vršiti kroz dijalog i uključivanje svih interesnih grupa. Trbojević otkriva da u NALED-u trenutno razmišljaju da u narednih mesec dana upute i javni poziv za učešće u kreiranju rešenja svima koje ova oblast poslovanja dotiče, što je ujedno i najveća „pobeda“ za paušalce u ovom trenutku, zaključuje naš sagovornik.

Ostavi komentar

  1. Ja

    Ja

    13. 7. 2018. u 13:22 Odgovori

    Stvar je jednostavna. U postojecem sistemu uplate poreza i doprinosa postoji nesto sto se zove najveca osnovica za poreze i doprinose.

    „Navedene izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje se primenjuju od 1.01.2018. godine, a novi podatak o najvišoj osnovici (petostruki iznos prosečne mesečne zarade po zaposlenom za period XII/2016-XI/2017) utvrđen u skladu sa članom 15. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, objavljen je u „Sl. glasniku RS“, br. 2/18 i primenjuje se od 6.01.2018. godine.

    Najviša mesečna osnovica doprinosa, koja je u primeni od 6.01.2018. do 31.12.2018. godine, iznosi 329.330 dinara.“
    Da nije malo previse ?
    Uredite zakon tako da je do na primer dvostruke prosecne zarade obaveznan iznos za uplatu doprinosa a sve preko toga je opciono i sto vise uplatis, veca ce ‘jednog dana’ biti penzija.

  2. Void

    Void

    13. 7. 2018. u 13:31 Odgovori

    Kakav NALED? Ko su oni da bilo sta predlazu/reformisu i da se sa nekim konsultuju?
    Neka idu svojoj kuci i nek reformisu sta hoce.

    • Branko Mitrovic

      Branko Mitrovic

      14. 7. 2018. u 00:09 Odgovori

      Da nije Brnabicka bila predsednik UO Naleda? Ucinilo mi se…
      Banda koja skraja zakone kako njima odgovara… Definicija NALEDa: skup ljudi koji su direktori firmi koje dobijaju najvece drzavne poslove pogotovu vezane za IT… Sta nije jasno?

    • Branislav

      Branislav

      15. 7. 2018. u 01:46 Odgovori

      NALED je firma na čijem čelu je brat Ane Brnabić. ova „firma“ debelo šiša državu, ali joj je verovatno malo. Dinastija Brnabić će nam odrati kožu s ledja. Ako im dozvolimo.

  3. Aleksa

    Aleksa

    13. 7. 2018. u 16:44 Odgovori

    NALED to je Vučić. Ne kapiram čemu izmišljeno ime kada se tu radi o državnoj agenciji koja smišlja kako da obezbedi finansiranje javnog duga. Zašto prvo na svom sajtu ne dorade stranicu sa informacijama o tome kako se oni finansiraju?

  4. Pera

    Pera

    13. 7. 2018. u 16:59 Odgovori

    NALED se finansira parama iz inostranstva, istražujte malo pa ćete videti. Zašto bi iko prihvatao njihove predloge a pogotovo vlada?

  5. Ige

    Ige

    13. 7. 2018. u 17:03 Odgovori

    Negde sam pročitao da ako neko ima samo jednog klijenta onda on ne može da bude freelancer već treba da se zaposli i da radi kao zaposlen u toj firmi, stranoj ili domaćoj svejedno. Ljudi jedva stižu i za tog jednog klijenta da odrade posao a kamoli da imaju više klijenata, uostalom što bi se neko rastrzao na 5 strana ako ga jedan klijent zadovoljavajuće plaća za 8-časovno radno vreme.

  6. Damir

    Damir

    15. 7. 2018. u 14:01 Odgovori

    Ja sam za to da se IT freelanceri, ukoliko rade sa inostranstvom oslobode do godišnjeg prigoda do 10.000 eur. Ukoliko na kraju godine prilože i fiskalne račune u iznosu od 8.000 eur u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na taj dan, da dobiju i uplaćenu penziju za tu godinu i zdravstveno osiguranje za sledeću.
    Taj novac ako ne rade, neće ni ući u zemlju, tako da je ovo WIN WIN situacija.
    Ako su potrošili 8000 eur u toj godini u Srbiji, veći prihod je Države od poreza i akciza nad njima nego od zaposlenih na motanju kablova….

  7. mkm

    mkm

    15. 7. 2018. u 21:47 Odgovori

    Zašto menjate sistem koji funkcioniše dobro i na koji nema bitnih promedbi. 25 godina se niko ne žali, frilesneri doprinose budžetu i razvijaju se. Ja tu ne bih ništa menjao. Uplaćivanje na 1 račun umesto na 3 je nebitna sitnica.

    Stabilnost i predvidivost poslovnog okruženja je bitan faktor, stalno menjanje zakona bez preke potrebe je glupost.

  8. Gojko

    Gojko

    16. 7. 2018. u 13:59 Odgovori

    Ovi sa komunističkim razmišljanjem nikako da shvate da se sistem promenio.
    80% prihoda neće biti dozvoljeni od jednog klijenta?! Vi shvatate da je teško doći do klijenta i da vrlo verovatno ćete uvek imati jednog ili 2 velika klijenta dok ostali su sitni koji doprinose možda 10-15% zarade. Plus vrlo je verovatno da ćete imati po jednog velikog klijenta u periodu od 1-2godine. I šta ja sad klijentu u Belgiji treba da objasnim kako naši državnici imaju specijalni zakon i da ja treba da postanem njihov zaposlen da bih radio za njih? Boli ih uvo jednostavno će uzeti nekog radnika iz normalne države tipa Indija, Rumunija,Bugarska itd…..

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Karijere

Kada je pravo vreme da uvećate vaš tim – iz ugla kreativne agencije i IT kompanije

Skaliranje - naizgled strana reč koju ako prebacite u kontekst preduzetništva i poslovanja znači mnogo. Ovog puta govorimo o rastu timova u kreativnoj i IT industriji, o tome kako efikasno voditi ovaj proces i kako izbeći izazove na tom putu.

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.