NALED neće predlagati nove reforme bez dijaloga, žele da uključe IT sektor

Poslednjih dana predložene izmene za paušalce u fokusu su ne samo onih koje bi najviše pogodile, već i čitave javnosti. Jučerašnji sastanak u NALED-u dotakao se reakcija javnosti i pre svega potencijalnih problema na koje su ukazali sami paušalaci. U nastavku teksta, prenosimo detalje sa sastanka.

Polemika oko načina paušalnog oporezivanja razvila se nakon što je Blic najavio potencijalne izmene koje bi mogle da zahvate preduzetnike:

  1. poresko rasterećenje za prvu godinu poslovanja (ako preduzetnici mesečno zarađuju do 200 evra)
  2. uplata dažbina na jedan račun, pa onda njihova preraspodela između Poreske uprave, PFZO i PIO fonda
  3. limit od šest miliona dinara prilagoditi prema delatnostima
  4. odlučivanje o tome ko može biti paušalac
  5. automatska izrada rešenja ne bi li se smanjila subjektivna procena poreskog inspektora

Budući da neki od predloga rešenja u znatnoj meri utiču na dosadašnji način poslovanja, očekivana burna reakcija javnosti dovela je do toga da Startit pokrene inicijativu za kreiranja zajedničkog stava oko predloga reforme paušalnog oporezivanja i agencija, a sve na opšte nezadovoljstvo vlasnika preduzetničkih agencija koji najavljene promene ne dočekuju sa previše oduševljenja.

Sa ciljem pokretanja diskusije i razjašnjenja predloga, NALED je na jučerašnji sastanak pozvao stručnjake za paušalno poslovanje: Milana Trbojevića (knjigovođa), Uroša Nedeljkovića (advokat) i Nikolu Jovanovića (paušalac), kako bi se načelno raspravili predlozi i reakcije javnosti na njih. Sa Milanom Trbojevićem, inače autorom na blogu ft1p.rs, razgovarali smo o predloženim izmenama.

Da li su izneti predlozi tačni?

NALED je, kako Trbojević navodi, pre dan ili dva kontaktirao njega, Nedeljkovića i Jovanovića kako bi otvoreno razgovarali o reakciji javnosti na najavljenje predloge promena koje još uvek nisu konačne, a od kojih su neke u javnosti čak i pogrešno protumačene. Trbojević nastavlja:

Dobra stvar je to što je NALED u potpunosti otvoreni za dijalog i dalju diskusiju u koju i sami kažu da treba uključiti čitavu zajednicu. Predlozi o kojima je javnost mogla da čita ovih dana, predstavljaju samo razmišljanje, zato mi je i drago što je Startit pokrenuo svoju inicijativu koja manje-više ima isti cilj – uključivanje svih koje ovo pitanje dotiče.

Ćao svima. Bili smo Урош Недељковић, Milan Trbojevic i ja jutros u Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj…

Posted by Nikola Jovanovic on Thursday, July 12, 2018

Suština problema, kako Milan navodi, nalazi se u tome da su se pojedine informacije pogrešno interpretirale, ali da su stvari poput automatizacije procesa odlučivanja da li je neko freelancer ili ne i objedinjena naplata, zapravo promene za koje i stručnjaci i javnost smatraju da su preko potrebne. Zato bi naredni korak morao biti izrada adekvatnog predloga od strane zajednica ili bilo kog drugog predstavnika – ne bi li se reforma bolje odredila na opšte dobro svih uključenih.

Dijalog pre svega

Jedan od najkontraverznijih delova prve verzije predloga jeste i odluka da treba ograničiti paušalce tako da ne mogu da primaju više od 80% prihoda od jednog klijenta, kako bi se izbegla situacija da umesto zapošljavanja radnika – poslodavci angažuju paušalce. Kako mnogi freelanceri bivaju isplaćeni preko Upworka, iako rade za više klijenata, izgledalo bi da im oko 80% prihoda dolazi od jedne firme i to bi predstavljalo potencijalni problem, na šta i sam Trbojević ukazuje, dodajući:

U NALED-u se kažu da ova tačka predloga pak nije došla sa njihove strane. Zvaničan demanti mogli bismo očekivati u narednim danima. Oni su imali ideju da definišu i pojednostave kategorije, a moram priznati da nisam siguran kako bi se ova situacija preslikala na IT sektor.

Negde je svima jasno da do reformi kad-tad mora doći, ali nam je isto tako svima cilj da one ne budu radikalne i da ne budu isključive (kao što bi ova tačka predloga bila ukoliko bi se usvojila budući da u najvećoj meri pogađa upravo IT struku=.

Zaključak svih koji su prisustvovali današnjem sastanku jeste da su određena rešenja poput automatizacije jako dobra, ali da bi se reforma sistema morala vršiti kroz dijalog i uključivanje svih interesnih grupa. Trbojević otkriva da u NALED-u trenutno razmišljaju da u narednih mesec dana upute i javni poziv za učešće u kreiranju rešenja svima koje ova oblast poslovanja dotiče, što je ujedno i najveća „pobeda“ za paušalce u ovom trenutku, zaključuje naš sagovornik.

Ostavi komentar

  1. Ja

    Ja

    13. 7. 2018. u 13:22 Odgovori

    Stvar je jednostavna. U postojecem sistemu uplate poreza i doprinosa postoji nesto sto se zove najveca osnovica za poreze i doprinose.

    „Navedene izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje se primenjuju od 1.01.2018. godine, a novi podatak o najvišoj osnovici (petostruki iznos prosečne mesečne zarade po zaposlenom za period XII/2016-XI/2017) utvrđen u skladu sa članom 15. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, objavljen je u „Sl. glasniku RS“, br. 2/18 i primenjuje se od 6.01.2018. godine.

    Najviša mesečna osnovica doprinosa, koja je u primeni od 6.01.2018. do 31.12.2018. godine, iznosi 329.330 dinara.“
    Da nije malo previse ?
    Uredite zakon tako da je do na primer dvostruke prosecne zarade obaveznan iznos za uplatu doprinosa a sve preko toga je opciono i sto vise uplatis, veca ce ‘jednog dana’ biti penzija.

  2. Void

    Void

    13. 7. 2018. u 13:31 Odgovori

    Kakav NALED? Ko su oni da bilo sta predlazu/reformisu i da se sa nekim konsultuju?
    Neka idu svojoj kuci i nek reformisu sta hoce.

    • Branko Mitrovic

      Branko Mitrovic

      14. 7. 2018. u 00:09 Odgovori

      Da nije Brnabicka bila predsednik UO Naleda? Ucinilo mi se…
      Banda koja skraja zakone kako njima odgovara… Definicija NALEDa: skup ljudi koji su direktori firmi koje dobijaju najvece drzavne poslove pogotovu vezane za IT… Sta nije jasno?

    • Branislav

      Branislav

      15. 7. 2018. u 01:46 Odgovori

      NALED je firma na čijem čelu je brat Ane Brnabić. ova „firma“ debelo šiša državu, ali joj je verovatno malo. Dinastija Brnabić će nam odrati kožu s ledja. Ako im dozvolimo.

  3. Aleksa

    Aleksa

    13. 7. 2018. u 16:44 Odgovori

    NALED to je Vučić. Ne kapiram čemu izmišljeno ime kada se tu radi o državnoj agenciji koja smišlja kako da obezbedi finansiranje javnog duga. Zašto prvo na svom sajtu ne dorade stranicu sa informacijama o tome kako se oni finansiraju?

  4. Pera

    Pera

    13. 7. 2018. u 16:59 Odgovori

    NALED se finansira parama iz inostranstva, istražujte malo pa ćete videti. Zašto bi iko prihvatao njihove predloge a pogotovo vlada?

  5. Ige

    Ige

    13. 7. 2018. u 17:03 Odgovori

    Negde sam pročitao da ako neko ima samo jednog klijenta onda on ne može da bude freelancer već treba da se zaposli i da radi kao zaposlen u toj firmi, stranoj ili domaćoj svejedno. Ljudi jedva stižu i za tog jednog klijenta da odrade posao a kamoli da imaju više klijenata, uostalom što bi se neko rastrzao na 5 strana ako ga jedan klijent zadovoljavajuće plaća za 8-časovno radno vreme.

  6. Damir

    Damir

    15. 7. 2018. u 14:01 Odgovori

    Ja sam za to da se IT freelanceri, ukoliko rade sa inostranstvom oslobode do godišnjeg prigoda do 10.000 eur. Ukoliko na kraju godine prilože i fiskalne račune u iznosu od 8.000 eur u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na taj dan, da dobiju i uplaćenu penziju za tu godinu i zdravstveno osiguranje za sledeću.
    Taj novac ako ne rade, neće ni ući u zemlju, tako da je ovo WIN WIN situacija.
    Ako su potrošili 8000 eur u toj godini u Srbiji, veći prihod je Države od poreza i akciza nad njima nego od zaposlenih na motanju kablova….

  7. mkm

    mkm

    15. 7. 2018. u 21:47 Odgovori

    Zašto menjate sistem koji funkcioniše dobro i na koji nema bitnih promedbi. 25 godina se niko ne žali, frilesneri doprinose budžetu i razvijaju se. Ja tu ne bih ništa menjao. Uplaćivanje na 1 račun umesto na 3 je nebitna sitnica.

    Stabilnost i predvidivost poslovnog okruženja je bitan faktor, stalno menjanje zakona bez preke potrebe je glupost.

  8. Gojko

    Gojko

    16. 7. 2018. u 13:59 Odgovori

    Ovi sa komunističkim razmišljanjem nikako da shvate da se sistem promenio.
    80% prihoda neće biti dozvoljeni od jednog klijenta?! Vi shvatate da je teško doći do klijenta i da vrlo verovatno ćete uvek imati jednog ili 2 velika klijenta dok ostali su sitni koji doprinose možda 10-15% zarade. Plus vrlo je verovatno da ćete imati po jednog velikog klijenta u periodu od 1-2godine. I šta ja sad klijentu u Belgiji treba da objasnim kako naši državnici imaju specijalni zakon i da ja treba da postanem njihov zaposlen da bih radio za njih? Boli ih uvo jednostavno će uzeti nekog radnika iz normalne države tipa Indija, Rumunija,Bugarska itd…..

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Analiza

Koje opcije za razvoj karijere imaju senior programeri?

Nekadašnje nepisano pravilo glasilo je: ako želiš više novca i privilegija, ideš u IT menadžment. Istražujemo kakve opcije seniori danas imaju na raspolaganju.

Kultura 2.0

Kako postati digitalni nomad – iz ugla dvojca iza ‘Us two and the view’?

Jovana i Milan početkom godine rešili su da promene svoju poslovnu rutinu i da kancelariju zamene plažom ili džunglom. Kako im je to pošlo za rukom i koji su im trenutno najveći izazovi kao digitalnim nomadima?

Startapi i poslovanje

Beogradski B2Bee automatizuje veleprodajni sektor – uz napredno SaaS rešenje

Sa osnivačima startapa B2Bee razgovaramo o rešenju za automatizaciju i organizaciju veleprodaje, širenju na druga tržišta i kako su za kratko vreme došli do 16 značajnih klijenata.

Propustili ste

Gaming

Nikola Čavić: Osnovali smo SGA jer gejming zaslužuje poseban status u privredi Srbije

Gejming industrija u Srbiji iz godine u godinu raste i jedan je od značajnijih IT sektora u zemlji. Kako bi se dodatno osnažio razvoj video igara ali i esporta, pre godinu dana nastala je organizacija Serbia Games Association.

Gaming

Nacionalne lige su važan korak ka daljem razvoju esporta u regionu

Početkom godine najavljena je saradnja između turnirske platforme Challengermode i regionalnog organizatora takmičenja Fortune Esports koja za cilj ima rast amaterske esport scene u regionu - pre svega kroz sistem Nacionalnih Esport Liga.

Startapi i poslovanje

Startapi, prijavite se za inovacione vaučere u vrednosti do 800.000 dinara

Fond za inovacionu delatnost objavio je javni poziv za dodelu inovacionih vaučera mikro, malim i srednjim preduzećima ne bi li uz pomoć akademskog sektora poboljšali svoje proizvode i usluge.

Tehnologija

Nemamo Epl, ali imamo ‘Epl istoka’: Šta korisnicima donosi otvaranje Xiaomi prodavnice u Srbiji?

U vremenu kada premijum telefoni koštaju kao laptop računari i kada tech brendovi svoje proizvode cene često van domašaja budžeta prosečnog kupca, pojavio se Xiaomi sa dostupnijim proizvodima. Ovaj brend danas otvara zvaničnu prodavnicu u Srbiji.

Karijere

Boris Krstović: Kako voditi karijeru kao preduzetnik?

Preduzetnički 'mindset' sreće se kod onih koji vode sopstveni biznis, ali i kod ljudi koji su odlučili da karijeru razvijaju u okviru kompanija. Martovsko izdanje Ladies of New Business konferencije posvećeno je upravo svima koji neguju preduzetnički duh!

Tehnologija

Da li je ‘narrowband’ zaista budućnost digitalizacije srpskog društva? Posetili smo Vip IoT Challenge kako bismo saznali

Timovi Kuc-Kuc, YAST i Malci zauzeli su prva tri mesta na takmičenju Vip IoT Challenge. Cilj je bio napraviti IoT rešenje za određeni problem u društvu korišćenjem narrowband tehnologije.