Kako uspešno rebrendirati kompaniju i izbeći jeftin i kratkoročan PR?

Kako uspešno rebrendirati kompaniju i izbeći jeftin i kratkoročan PR?

Dizajner Slavimir Stojanović Futro objašnjava zašto je domaćim kompanijama proces rebrendiranja obično jeftin PR, kakvu ulogu konzistentnost ima u tom procesu, ali i kako firme mogu da izbegnu te greške.

Početkom godine Mastercard i Slack, u skladu sa svojom strategijom rebrendiranja, promenili su vizuelne identitete i podsetili nas na to da rebrendiranje jedne globalne kompanije nije nimalo naivna stvar.

Naravno, taj proces biće mnogo lakši ukoliko ste već uspeli da postanete brend, a ako niste, Netokracijin sagovornik, dizajner Slavimir Stojanović Futro, objašnjava da je sprovođenje politike ispunjenih obećanja prvi korak ka tome.

Sledeći koraci, pak, zavise od mnogo faktora, dodaje Futro, ali jedan od najvažnijih je komunikacija:

Ukoliko je sve spakovano u logičan, prirodan i iskren niz komunikacijskih aktivnosti, svi su izgledi da će ta kompanija postati brend. Dakle, isključivo od nje zavisi koliko, kako i u šta će ulagati na svom putu razvoja. Naravno, nije garantovano da će kompanija koja je postala brend uspeti da održi taj nivo i nastaviti sa pozitivnim finansijskim poslovanjem, ali su šanse daleko veće ako ste brend.

A kada ste brend, mnogo je lakše da se rebrendirate.

Kako postaviti strategiju za rebrendiranje – od čega krenuti?

Slavimir: Od istine. Ukoliko se u procesu analize ne otkrije ni jedna čestica istine o brendu, ništa za šta bi u daljoj komunikaciji kompanija mogla da se uhvati, onda od tog posla nema ništa.

Međutim, svaka iole uspešna kompanija ima u sebi neke pozitivne elemente karaktera koji, ako se uspešno prepoznaju, mogu postati gradivno tkivo za formiranje i unapređenje brenda. Ako govorite istinu, ako ste iskreni, otvoreni i spremni na dijalog, male su šanse da vas tržište neće voleti. Najvažnije je otkriti istinu u koju veruju svi zaposleni i koja će se logično sprovoditi kroz komunikaciju i van kompanije.

Koje greške prilikom rebrendiranja kompanije najčešće prave?

Slavimir: Konzistentnost je najveći neprijatelj ove sredine, ljudi se često unervoze, zasvrbi ih istorija, pa krenu da menjaju put i pravac više impulsivno iz dosade, jer nikad nisu videli istorijske rezultate konzistentnosti ovde kod nas. Zbog takvog karaktera podneblja od suštinske je važnosti biti čvrsto za kormilom, ne menjati pravac i ponavljati beskonačno istu vežbu istine, dok istine u komunikaciji uopšte ima.

Sa druge strane, promena kojoj se teži mora prvenstveno da se desi iznutra. Ukoliko to nije slučaj, najčešće se dešava da je to jednokratna šminkersko-površinska intervencija na vizuelnom planu koja za trenutak bljesne na tržištu, sa jakim PR efektom, ali sa slabim ukupnim dometom.

Najbolji rezultati se postižu ukoliko je klijent potpuno svestan unutrašnjih potreba da se redizajnira, a to obično diktira tržište u kombinaciji sa vizijom i misijom kompanije. Redizajn vizuelnog identiteta je, pogotovo kada je reč o velikim organizacijama, veoma skupa odluka koja mora biti deo precizno određene i usaglašene strategije ukupnog pojavljivanja kompanije na tržištu. Čest je slučaj da kada se jednom donese logično utemeljena odluka o redizajnu, kompanija i njeni zaposleni počnu nesvesno da menjaju svoje navike, ponašanja i poslovnu praksu na bolje kao deo talasa pozitivnih promena.

Koje se najvažnije smernice moraju pratiti prilikom tog procesa – sa dizajnerske i biznis strane?

Slavimir: Najvažnija smernica je ne skretati sa zacrtanog puta, kao i u privatnom životu. Lutanje je ponekada korisno, kao eksperiment, ali odnosi dragoceno vreme. Naravno, od velikog značaja je da taj put bude popločan već pomenutom istinom.

Da li su na domaćem tržištu takvi potezi češće besplatan ‘press pull’ ili zaista deo strategije?

Slavimir: Nažalost, kod nas su takvi zahvati najčešće jeftin i kratkoročan PR, ali to je presek opšteg stanja u našem društvu gde se već nekoliko decenija živi od danas do sutra, bez dugoročnih planova. Naravno, ima svetlih primera gde je redizajn deo komunikacijske strategije utemeljen na višegodišnjem planiranju poslovanja.

Moje iskustvo, kako sa malim i srednjim kompanijama, tako i sa onim najvećim, praktično liderima na ovom tržištu, je da sve zavisi od talenta i sposobnosti pojedinaca u tim kompanijama koji svojom vizijom i upornošću uspevaju da izguraju tako velike i važne projekte kao što je rebrendiranje ili redizajn vizuelnog identiteta.

Jednom kada se odluka o takvim projektima donese na vrhu kompanije, od presudnog značaja je inspiracija, nadahnuće i istrajnost srednjeg menadžmenta da te projekte kompletira na najbolji način. To znači da je najvažnija njihova identifikacija sa projektom. Ukoliko niko ne živi za projekat redizajna, taj projekat je osuđen na propast, jer on u svojoj prirodi nosi promenu, a ljudi se promene plaše.

Kakav bi odnos klijent-dizajner u tom procesu trebalo da bude?

Slavimir: Ukoliko oni nisu perfektno usaglašeni, svi su izgledi da će negde u procesu doći do kuršlusa. Takođe, to su dve različite prirode suprotstavljene u zajedničkom procesu. Jedna je kreativna, a druga pragmatična.

Najbolji rezultati se postižu kada se uspostavi optimalna ravnoteža razumevanja ovih različitih karaktera. Ukoliko dizajner ne uđe u kožu svojih klijenata, ukoliko nema sposobnost da tržišnu realnost vidi njihovim očima, njegova kreativnost će onda biti u službi sopstvene promocije, a ne u službi unapređivanja klijentovog prisustva na tržištu. Dakle, klijent će se opustiti samo ako vidi da je u sigurnim rukama. Baš kao kod dobrog doktora.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.

Intervju

Stefan Spalević studentima ETF-a i Matematičkog fakulteta drži časove matematike na svom YouTube kanalu

YouTube može biti moćno oruđe u procesu edukacije, a to nam je pokazao i Stefan Spalević koji upravo putem ovog servisa predaje matematiku za studente širom Srbije.