Kako uspešno rebrendirati kompaniju i izbeći jeftin i kratkoročan PR?

Dizajner Slavimir Stojanović Futro objašnjava zašto je domaćim kompanijama proces rebrendiranja obično jeftin PR, kakvu ulogu konzistentnost ima u tom procesu, ali i kako firme mogu da izbegnu te greške.

Početkom godine Mastercard i Slack, u skladu sa svojom strategijom rebrendiranja, promenili su vizuelne identitete i podsetili nas na to da rebrendiranje jedne globalne kompanije nije nimalo naivna stvar.

Naravno, taj proces biće mnogo lakši ukoliko ste već uspeli da postanete brend, a ako niste, Netokracijin sagovornik, dizajner Slavimir Stojanović Futro, objašnjava da je sprovođenje politike ispunjenih obećanja prvi korak ka tome.

Sledeći koraci, pak, zavise od mnogo faktora, dodaje Futro, ali jedan od najvažnijih je komunikacija:

Ukoliko je sve spakovano u logičan, prirodan i iskren niz komunikacijskih aktivnosti, svi su izgledi da će ta kompanija postati brend. Dakle, isključivo od nje zavisi koliko, kako i u šta će ulagati na svom putu razvoja. Naravno, nije garantovano da će kompanija koja je postala brend uspeti da održi taj nivo i nastaviti sa pozitivnim finansijskim poslovanjem, ali su šanse daleko veće ako ste brend.

A kada ste brend, mnogo je lakše da se rebrendirate.

Kako postaviti strategiju za rebrendiranje – od čega krenuti?

Slavimir: Od istine. Ukoliko se u procesu analize ne otkrije ni jedna čestica istine o brendu, ništa za šta bi u daljoj komunikaciji kompanija mogla da se uhvati, onda od tog posla nema ništa.

Međutim, svaka iole uspešna kompanija ima u sebi neke pozitivne elemente karaktera koji, ako se uspešno prepoznaju, mogu postati gradivno tkivo za formiranje i unapređenje brenda. Ako govorite istinu, ako ste iskreni, otvoreni i spremni na dijalog, male su šanse da vas tržište neće voleti. Najvažnije je otkriti istinu u koju veruju svi zaposleni i koja će se logično sprovoditi kroz komunikaciju i van kompanije.

Koje greške prilikom rebrendiranja kompanije najčešće prave?

Slavimir: Konzistentnost je najveći neprijatelj ove sredine, ljudi se često unervoze, zasvrbi ih istorija, pa krenu da menjaju put i pravac više impulsivno iz dosade, jer nikad nisu videli istorijske rezultate konzistentnosti ovde kod nas. Zbog takvog karaktera podneblja od suštinske je važnosti biti čvrsto za kormilom, ne menjati pravac i ponavljati beskonačno istu vežbu istine, dok istine u komunikaciji uopšte ima.

Sa druge strane, promena kojoj se teži mora prvenstveno da se desi iznutra. Ukoliko to nije slučaj, najčešće se dešava da je to jednokratna šminkersko-površinska intervencija na vizuelnom planu koja za trenutak bljesne na tržištu, sa jakim PR efektom, ali sa slabim ukupnim dometom.

Najbolji rezultati se postižu ukoliko je klijent potpuno svestan unutrašnjih potreba da se redizajnira, a to obično diktira tržište u kombinaciji sa vizijom i misijom kompanije. Redizajn vizuelnog identiteta je, pogotovo kada je reč o velikim organizacijama, veoma skupa odluka koja mora biti deo precizno određene i usaglašene strategije ukupnog pojavljivanja kompanije na tržištu. Čest je slučaj da kada se jednom donese logično utemeljena odluka o redizajnu, kompanija i njeni zaposleni počnu nesvesno da menjaju svoje navike, ponašanja i poslovnu praksu na bolje kao deo talasa pozitivnih promena.

Koje se najvažnije smernice moraju pratiti prilikom tog procesa – sa dizajnerske i biznis strane?

Slavimir: Najvažnija smernica je ne skretati sa zacrtanog puta, kao i u privatnom životu. Lutanje je ponekada korisno, kao eksperiment, ali odnosi dragoceno vreme. Naravno, od velikog značaja je da taj put bude popločan već pomenutom istinom.

Da li su na domaćem tržištu takvi potezi češće besplatan ‘press pull’ ili zaista deo strategije?

Slavimir: Nažalost, kod nas su takvi zahvati najčešće jeftin i kratkoročan PR, ali to je presek opšteg stanja u našem društvu gde se već nekoliko decenija živi od danas do sutra, bez dugoročnih planova. Naravno, ima svetlih primera gde je redizajn deo komunikacijske strategije utemeljen na višegodišnjem planiranju poslovanja.

Moje iskustvo, kako sa malim i srednjim kompanijama, tako i sa onim najvećim, praktično liderima na ovom tržištu, je da sve zavisi od talenta i sposobnosti pojedinaca u tim kompanijama koji svojom vizijom i upornošću uspevaju da izguraju tako velike i važne projekte kao što je rebrendiranje ili redizajn vizuelnog identiteta.

Jednom kada se odluka o takvim projektima donese na vrhu kompanije, od presudnog značaja je inspiracija, nadahnuće i istrajnost srednjeg menadžmenta da te projekte kompletira na najbolji način. To znači da je najvažnija njihova identifikacija sa projektom. Ukoliko niko ne živi za projekat redizajna, taj projekat je osuđen na propast, jer on u svojoj prirodi nosi promenu, a ljudi se promene plaše.

Kakav bi odnos klijent-dizajner u tom procesu trebalo da bude?

Slavimir: Ukoliko oni nisu perfektno usaglašeni, svi su izgledi da će negde u procesu doći do kuršlusa. Takođe, to su dve različite prirode suprotstavljene u zajedničkom procesu. Jedna je kreativna, a druga pragmatična.

Najbolji rezultati se postižu kada se uspostavi optimalna ravnoteža razumevanja ovih različitih karaktera. Ukoliko dizajner ne uđe u kožu svojih klijenata, ukoliko nema sposobnost da tržišnu realnost vidi njihovim očima, njegova kreativnost će onda biti u službi sopstvene promocije, a ne u službi unapređivanja klijentovog prisustva na tržištu. Dakle, klijent će se opustiti samo ako vidi da je u sigurnim rukama. Baš kao kod dobrog doktora.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Analiza

Koje opcije za razvoj karijere imaju senior programeri?

Nekadašnje nepisano pravilo glasilo je: ako želiš više novca i privilegija, ideš u IT menadžment. Istražujemo kakve opcije seniori danas imaju na raspolaganju.

Startapi i poslovanje

Mogu li protesti zadržati Car:Go – prvu IT kompaniju koja je izašla na ulice?

Saga zvana Car:Go i dalje traje. Novi protesti protiv ministarke Mihajlović i blokiranje ulica najavljeni su za petak. Pitamo se - da li je ovo pravi potez?

Startapi i poslovanje

Beogradski B2Bee automatizuje veleprodajni sektor – uz napredno SaaS rešenje

Sa osnivačima startapa B2Bee razgovaramo o rešenju za automatizaciju i organizaciju veleprodaje, širenju na druga tržišta i kako su za kratko vreme došli do 16 značajnih klijenata.

Propustili ste

Gaming

Nacionalne lige su važan korak ka daljem razvoju esporta u regionu

Početkom godine najavljena je saradnja između turnirske platforme Challengermode i regionalnog organizatora takmičenja Fortune Esports koja za cilj ima rast amaterske esport scene u regionu - pre svega kroz sistem Nacionalnih Esport Liga.

Startapi i poslovanje

Startapi, prijavite se za inovacione vaučere u vrednosti do 800.000 dinara

Fond za inovacionu delatnost objavio je javni poziv za dodelu inovacionih vaučera mikro, malim i srednjim preduzećima ne bi li uz pomoć akademskog sektora poboljšali svoje proizvode i usluge.

Tehnologija

Nemamo Epl, ali imamo ‘Epl istoka’: Šta korisnicima donosi otvaranje Xiaomi prodavnice u Srbiji?

U vremenu kada premijum telefoni koštaju kao laptop računari i kada tech brendovi svoje proizvode cene često van domašaja budžeta prosečnog kupca, pojavio se Xiaomi sa dostupnijim proizvodima. Ovaj brend danas otvara zvaničnu prodavnicu u Srbiji.

Karijere

Boris Krstović: Kako voditi karijeru kao preduzetnik?

Preduzetnički 'mindset' sreće se kod onih koji vode sopstveni biznis, ali i kod ljudi koji su odlučili da karijeru razvijaju u okviru kompanija. Martovsko izdanje Ladies of New Business konferencije posvećeno je upravo svima koji neguju preduzetnički duh!

Tehnologija

Da li je ‘narrowband’ zaista budućnost digitalizacije srpskog društva? Posetili smo Vip IoT Challenge kako bismo saznali

Timovi Kuc-Kuc, YAST i Malci zauzeli su prva tri mesta na takmičenju Vip IoT Challenge. Cilj je bio napraviti IoT rešenje za određeni problem u društvu korišćenjem narrowband tehnologije.

Sponzorisano

Šta naši digitalci nose u rancu i na koju bi opremu potrošili 600.000 dinara?

Koje to stvari mladi digitalci i digitalni nomadi nose sa sobom? Bez koje opreme ne mogu ni da zamisle svoj radni dan?