Marko Crnjanski
21. 4. 2026.
Industrija video-igara u Srbiji nastavila je rast i tokom 2025. godine, dok su naslovi domaćih 'game dev' studija preuzeti više od 300 miliona puta širom sveta.
Ipak, uprkos ovim rezultatima, sektor ulazi u period opreznijeg razvoja, uz smanjenje broja zaposlenih i rekordno nizak broj planiranih novih pozicija. Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije, ukazao je da gejming industrija predstavlja jedan od najperspektivnijih segmenata domaće digitalne ekonomije i važan potencijal za dalji razvoj inovacija i izvoza.
Asocijacija industrije video-igara Srbije (SGA) osmu godinu zaredom objavila je godišnji izveštaj o stanju domaće gejming industrije, koji je premijerno predstavljen u Privrednoj komori Srbije. Izveštaj je medijima predstavila Kristina Janković Obućina, senior menadžerka za ekosistem SGA i urednica izveštaja, koja je naglasila ključne trendove i promene u industriji.
Kako je istakao direktor SGA, Mihajlo Jovanović-Džaril, iako su prihodi nastavili da rastu, dinamika razvoja se menja. Objavljeno je upola manje video igara nego prethodne godine, ali je broj projekata u razvoju ostao stabilan, što ukazuje na sve veći fokus na kompleksnije i dugoročnije projekte.
Mobilne video igre generišu najveće prihode!
Podaci iz izveštaja pokazuju i da 63 odsto kompanija razvija originalne proizvode, dok su komercijalni naslovi prodati u više od 600.000 primeraka. Istovremeno, prosečno vreme koje zaposleni provode u jednoj kompaniji poraslo je na pet i po godina, što ukazuje na veću stabilnost timova.
Veštačka inteligencija postaje sve važniji deo industrije – više od 75 odsto kompanija već koristi AI alate u svom poslovanju, uz rastuće zadovoljstvo njihovom primenom. Predsednica Upravnog odbora SGA, Marija Ilić, istakla je da Srbija i dalje zauzima prvo mesto u Evropi po udelu žena zaposlenih u gejming industriji, uz dodatni rast njihovog učešća na rukovodećim pozicijama, koje sada čine 41 odsto.
Izveštaj potvrđuje da industrija video-igara u Srbiji prati globalni trend stabilnog, ali umerenog rasta. Beograd, Novi Sad i Niš ostaju ključni centri razvoja, dok mobilne video igre nastavljaju da ostvaruju veće prihode u odnosu na PC naslove.
Kao najveće izazove u poslovanju, kompanije izdvajaju visoke poreske namete i nedovoljno stimulativne poreske olakšice, iako većina studija i dalje uspeva da ostvaruje prihode kroz direktnu prodaju video igara, čime potvrđuje konkurentnost domaćih proizvoda na globalnom tržištu.
Kompletno istraživanje koje je sprovela SGA, možete pronaći ovde.
Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!