Čime se bavi Game Level dizajner i šta je potrebno za uspeh u gaming industriji?

Čime se bavi Game Level dizajner i šta je potrebno za uspeh u gaming industriji?

Nastanak jedne video igre je složen proces u kom učestvuje više različitih profesionalaca - od programera do dizajnera. Otuda smo se odlučili da detaljnije uđemo u svet nastanka igara predstavljanjem različitih aktera koji u tom procesu učestvuju. Ovaj put otkrivamo čime se bavi Game Level dizajner.

Jovan Jaramaz je nešto više od dve godine proveo radeći u Ubisoftu u Srbiji, na poziciji Game Level dizajnera, gde je stekao značajno iskustvo. U međuvremenu, odlučio je da pokrene sopstveni studio (o čemu ćemo pisati u narednom periodu), a u razgovoru koji sledi, sa njim govorimo o tome šta njegova pozicija zapravo predstavlja i koliko je važna u čitavom sistemu razvoja igara.

Od crteža na papiru do kompjuterske grafike

Game Level dizajner je osoba koja dizajnira iskustvo i okruženje u kojem će se igrači nalaziti, uz pomoć prethodno postavljenih vizija, tematika i mehanika igre, otkriva Jaramaz za Netokraciju na početku razgovora.

U užem smislu, to je neko čiji zadatak može biti pravljenja svetova, putanja za kretanje, postavljanje objekata različite svrhe, dizajniranje zagonetki, osmišljavanje misija i izazova, a sve to podrazumeva i postavljanje neprijatelja na koje igrač može da naiđe, kucanje koda za određene događaje, izradu 3D prototipova i još dosta drugih stvari.

“Ovo zapravo podrazumeva vizuelno pričanje priče, uz pomoć logičkih i intuitivno postavljenih tematskih objekata, zvukova i efekata”, objašnjava naš sagovornik i dodaje:

Sam proces i posao zahteva dosta imaginacije, osmišljavanja i kreativnih rešenja, potrebno je staviti se u perspektivu korisnika, kako će se neke stvari odigrati pre nego što se dogode, koji su mogući ishodi, koliko brzo, kako će igrač reagovati i zašto itd.

Takođe, u bliskom su kontaktu sa artistima i programerima veoma je bitno da postoji dobra komunikacija između celog tima i unificirana vizija i cilj šta pokušava da se postigne. Level dizajn obuhvata dosta širok spektar potrebnih znanja, ali sve zavisi od količine ljudi u timu i od tipova projekta, kao i šta svaki od njih zahteva.

Jovan dodaje i da je on sam u taj svet ušao poprilično neplanirano, kada je sestrin prijatelj osnovao startap kojem je bio potreban game dizajner. “To je bila moja prva dodirna tačka sa svim aspektima game development-a. Tu sam pored game dizajna radio i level dizajn, kao i sve ostale stvari koje sam mogao da pokrijem i završim, kako obično biva u manjim timovima”, priseća se naš sagovornik.

Sve ovo, bilo je novo za našeg sagovornika, pa je čak i sam pojam gejm dizajna u okviru kojeg se pojavilo dosta tehničkih izazova i nepoznanica. Jovan nam je tom prilikom otkrio da za game i level dizajnere pored potrebe da poseduju određenu količinu opšteg znanja o svemu, potrebno je takođe poznavanja tehničkih smernica i aspekata samog dizajniranja, a otkriva i koji su najveći izazovi u poslu kojim se danas bavi:

Najveći izazovi proizilaze iz same ekipe koja radi na igri – da li je to nedovoljna komunikacija, nedovoljna motivacija, nedostatak tehničke sposobnosti za ulogu koju su preuzeli, ili neki drugi ego momenti. Svi smo mi ljudi, sa svojim bubicama i različitim problemima, zato je potrebno da razumemo šta je srž problema, da postoji određeni nivo empatije i naravno zajedno da radimo na rešavanju svih nastalih problema, kroz otvorenu komunikaciju.

Potrebno je stvoriti pozitivnu gaming kulturu

U nastavku razgovora, osvrnuli smo se više na to kako se naš sagovornik edukovao za ovu poziciju i koliko mu je iskustvo rada u Ubisoftu pomoglo u daljem razvoju karijere. Jovan ističe da je ceo život u igrama i da je više vremena provodio u map editorima praveći sopstvene mape nego igrajući same igre.

Dok je radio u Ubisoftu, Jovan je bio deo tima koji je razvijao složenu AAA igru kao što je Ghost Recon: Breakpoint.

Level i game dizajn je isto tako radio i na papiru inspirisan filmovima i igrama, crtao je pozadine (uglavnom su to bile 2D ili top down varijante), isecajući makazama druge papirne oblike u zavisnosti od tematike. U tom procesu, dodaje Jovan, bilo je potrebno vežbati i učiti na greškama. “Uzmimo neku našu viziju i priču i pokušamo da je prenesemo na virtuelno igralište. Kao i sa crtanjem, dosta znače teorijska znanja, ali najbolji način da postante bolji u tome je da samo crtate, što više vremena uložite, to ćete biti bolji”, dodaje Jaramaz.

Inače, rad u Ubisoftu je za našeg sagovornika otvorio potpuno nove horizonte AAA industrije. Na ovaj način, imao je priliku da vidi kako veći timovi funkcionišu i kako se organizuju, koje su pozitivne i negativne strane, kako velike kompanije pristupaju rešavanju problema i izbacivanju novih proizvoda na tržište:

Postoji jako velika količina ljudi u Ubisoftu koji su veterani u industriji, sa jako puno iskustva na prethodnim projektima i drago mi je što sam imao priliku da provedem vreme i radim sa njima, i naravno dosta toga naučim o samom procesu level dizajna i drugih grana profesije.

Radeći na masivnoj igri kao što je Ghost Recon: Breakpoint i nakon toga Riders Republic, imao sam priliku da naučim kako idu procesi i faze kreiranja različito tematskih projekata, od samog začetka pa do izbacivanja igre. Postoje takođe dosta dobre learning platforme u Ubisoftu koje, ako želite, mogu da vam pomognu da unapredite širok spektar core ili specijalizovanih veština.

Pred sam kraj, osvrnuli smo se i na to kako naš sagovornik vidi sadašnji i dalji razvoj game dev scene u Srbiji i na čemu treba dodatno poraditi prema njegovom mišljenju. Jovan kaže da je ova scena u našoj zemlji definitivno napreduje, jer spada u IT granu koja je koliko-toliko nezavisna od mešanja političkih faktora u istu, pa postoji trend rasta.

“Verujem da imamo sjajne mlade ljude, sa odličnim kapacitetom i potencijalima, ali ne postoje u dovoljnoj meri javna sredstva za podršku i razvoj novih kadrova”, otkriva nam Jaramaz i kao zaključak dodaje:

Ovaj novi master 4.0 program je dobar početak, ali trebalo bi da osnuju nove ustanove za osposobljavanje novih kadrova od samog starta. Trebalo bi pokušati napraviti svojevrsni gaming hub Evrope, stvoriti pozitivnu gaming kulturu, ali za to je potrebna podrška države, osvešćivanje građana, plodno i sigurno ekonomsko-političko tlo, bez gomile nepotrebnih procedura i zakona, a sa obzirom na sadašnju situaciju, ne vidim način kako može da se preseče začarani krug.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.

Intervju

Stefan Spalević studentima ETF-a i Matematičkog fakulteta drži časove matematike na svom YouTube kanalu

YouTube može biti moćno oruđe u procesu edukacije, a to nam je pokazao i Stefan Spalević koji upravo putem ovog servisa predaje matematiku za studente širom Srbije.