Quiet Quitting: Kako je TikTok trend pokrenuo revoluciju na radnom mestu?

Termin kojim je imenovan pomenuti trend, u prevodu na naš jezik označava tiho odustajanje ili tiho davanje otkaza. Ipak, Quiet Quitting ne znači da zaposleni zaista želi da napusti posao, već podrazumeva odbijanje bilo kakvog prekovremenog, dodatnog i neplaćenog rada. Za ovaj fenomen odgovorna je korporacijska kultura konstantnog rada koja kod zaposlenih kad-tad izazove takozvani burnout sindrom.

Kako ljudi često nisu u poziciji da biraju posao, ne mogu tako lako da daju otkaz, pa se opredeljuju za neprimetno ostajanje na radnom mestu. Dakle, oni će raditi onoliko koliko su plaćeni – ni manje ni više – te neće pokazivati nikakav dodatni entuzijazam vezan za svoju poziciju u firmi.

Quiet Quitting nije novost, ali je sada dobio novu dimenziju

Zapravo, ovo je pojava koja postoji već decenijama – uvek je bilo zaposlenih koji moraju da rade iako im ne odgovara posao i radno okruženje – ali njeno popularizovanje u sadašnjem trenutku mnogo govori o savremenoj dinamici rada.

Ta dinamika prošla je kroz mnoge transformacije tokom pandemije Covid-19, od kojih je glavna uvođenje rada na daljinu, što je ispraznilo kancelarije, a ljude navelo da preispitaju sve dotadašnje stavove o poslu. Otuda su se rodili globalni trendovi, prvo The Great Resignation, a sada i Quiet Quitting.

@saraisthreads

#greenscreen Poor Debrah. #fyp #work #working #corporate #corporatelife #corporatetiktok #corporateamerica #corporatehumor #office #officelife #manager #managersbelike #career

♬ original sound – Sarai Marie

Pojačana svest o mentalnom zdravlju podstakla je zaposlene koji pripadaju mlađim generacijama da preduzmu sve moguće mere kako bi sprečili burnout. Tihim odustajanjem oni prekrajaju granice svojih odgovornosti tako što slobodno vreme u potpunosti posvećuju drugim aspektima života, ne razmišljajući o poslu van radnog vremena.

O tome kako je nastao ovaj trend, ko je ciljna grupa kojoj se obraćaju TikTok videi na ovu temu i da li on može da bude pokretač promena u društvu, razgovarali smo sa Goranom Risteski, TikTok kreatorkom i Creative Strategist-om u agenciji GrowMojo Co.

Kada, kako i zašto je nastao Quiet Quitting trend na TikTok-u? Kada si ti prvi put čula za njega i koje je tvoje mišljenje o celoj priči?

Gorana: Ne bih znala kada je tačno nastao, jer se već duže vreme na TikToku i milenijalci i generacija Z žale na korporativnu kulturu u svim oblicima, a mislim da sam termin Quiet Quitting videla prvi put baš skoro, možda pre mesec-dva. Postoji više slojeva ovog termina i najbitnije je da objasnimo da pojava ovog trenda ne znači da nove generacije ne daju uopšte otkaz sa posla, daju i te kako (možda čak lakše i brže nego one pre njih).

Najčešća verzija ovog trenda je odbijanje da se radi više od onoga što je opis posla. “Ne” postaje reč koju je normalno izgovoriti i u poslovnom okruženju. Sa te strane, mislim da je ovo pozitivan trend gde zaposleni pokazuju da vrednuju svoje vreme, da neće uraditi ništa preko svojih zadataka, ako nije plaćeno ili na neki drugi način kompenzovano. U ovom slučaju, to je način da demistifikuju i obezvrede popularnu hustle kulturu.

Sledeća verzija ovog trenda je kada, najčešće pred otkaz, zaposleni ne želi da ima dodatan stres zbog posla koji mu se ionako ne sviđa. On će na taj način sačuvati energiju pred otkaz, malo se i odmoriti, a možda će mu lakše pasti sam čin davanja otkaza. S druge strane, to nije okej prema ostalim zaposlenima jer će, u periodu tihog davanja otkaza, više posla pripasti njima.

Treća verzija ovog trenda slična je prethodnoj, s tim što zaposleni ne namerava da da otkaz. Ova pojava postoji mnogo duže od TikTok trenda i svi znamo neki slučaj gde zaposleni pravi više pauza nego što ima ukupno radno vreme. Quiet Quitting u ovom smislu mi se nikako ne sviđa i mislim da je to loše, pogotovo po zdravlje zaposlenog. Tako on sebe muči, provodeći 8h dnevno na mestu na kome mu je toliko loše da ne želi da bude tu, a mora. U tom slučaju više podržavam otkaz nego Quiet Quitting.

Možda će nekome ovo zvučati da generacija Z nije ambiciozna i da se ne trudi, ali oni ne žele da troše energiju na nešto što ne vole. Biće ambiciozni onoliko koliko im odgovara i prija.

Da li misliš da podizanje glasa na TikTok-u i transparentno obraćanje zajednici može pozitivno da utiče na promene u društvu?

Gorana: Videli smo da generacija Z voli da protestuje i da javno izrazi svoje nezadovoljstvo i mislim da tako treba da bude. Oni će time stvarno napraviti neku promenu, bilo za klimatske promene ili ophođenje prema zaposlenima.

Ovo ne treba posmatrati samo kao podizanje glasa na TikTok-u, već i van virtuelnog sveta, što vidimo u praksi kada je u pitanju Quiet Quitting. Možda je ovo samo moje subjektivno mišljenje ili nada da će oni promeniti sve što moja generacija nije uspela.

Ostaje da vidimo kako će se Gen Z ponašati kada dođu na pozicije na kojima mogu stvarno nešto da promene svojom odlukom. Da li će se taj njihov “bunt” stišati, da li je to odlika svake generacije u mladosti ili su oni zaista drugačiji i spremni da urade nešto revolucionarno.

Postoji li šansa da TikTok trend podstakne poslodavce da preispitaju poslovnu kulturu i promene način ophođenja prema zaposlenima?

Gorana: Neće samo TikTok trend podstaći poslodavce da preispitaju poslovnu kulturu, već će to uraditi čitava generacija. Poslodavci već sada shvataju da generacija Z ne pristaje ni na šta što ne želi. Imaju jasne stavove po pitanju svega i ne plaše se da ih iskažu.

Pitajte bilo kog poslodavca, u bilo kojoj delatnosti, za bilo koju poziciju da li ima problem naći “dobrog zaposlenog”? Odgovor će biti da. Treba se zapitati da li termin “dobar zaposleni” isto značenje ima i kod poslodavca i kod generacije Z koja se prijavljuje na te konkurse? Rekla bih: nema. I to je problem koji se već sada rešava u korist generacije Z. Jer ako poslodavci nastave sa svojom dosadašnjom praksom i uslovima rada, neće imati ko da im radi.

Ova generacija je odrasla sa uverenjem da je dovoljno da uzmu telefon, snime video, postave na TikTok/YouTube/Instagram, i voziće najnovija kola. To je alternativa sa kojom se poslodavci takmiče. Da vidimo koja plata, koliko voća u kancelariji ili koja kartica za popuste u teretanama može to da pobedi?

Kako su milenijalci odreagovali na ovaj trend i da li misliš da mlađe generacije inspirišu starije i podstiču ih da govore njihovim jezikom?

Gorana: Nama, milenijalcima (pošto sam i sama pripadnik te generacije) dosta je značio ovaj trend jer ukazuje na to šta sve ne valja u korporativnoj kulturi u kojoj smo odrasli i zaposlili se. Kao što sam rekla, mi se duže vreme žalimo na korporativnu kulturu, ali generacija Z ima hrabrosti da to i kaže.

@imdrebrown

I will let you all guess which is which lol #fyp #youngprofessional #genz #millennial

♬ original sound – DeAndre Brown

Baš sam naišla na jedan tiktok koji poredi odgovore pripadnika različitih generacija na pitanje šta bi odgovorili šefu koji traži da urade neki izveštaj u petak posle 17h. Pripadnik Gen Z je odgovorio na taj mail u ponedeljak, od 9h, gde jasno daje do znanja da je njegovo radno vreme do 5 i da će uraditi to danas, a milenijalac je taj izveštaj uradio preko vikenda.

Milenijalci jesu to sve primetili, ali su slabije odreagovali. Milenijalac će pre snimiti TikTok video o tome, staviti nešto na story, postaviti tvit o svom šefu, nego stvarno otići i dati okaz ili se požaliti na uslove ili količinu posla.

Imamo mi dosta da učimo od mlađih po pitanju tog iskazivanja mišljenja i stava.