Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju - koje prednosti donosi?

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Omogućavanje instant plaćanja na prodajnom mestu (uz pomoć IPS QR kodova) predstavlja drugu fazu projekta uvođenja instant plaćanja u Srbiji, koji je NBS započela 2018. godine puštanjem u rad sistema za instant plaćanja – IPS NBS i to mesec dana pre početka rada sistema za instant plaćanje Evropske centralne banke – TIPS.

Trenutno je u toku pilot-produkcija, što znači da banke (npr. OTP banka, Unicredit, Addiko, Mobi baka i druge) na ograničenom broju prodajnih mesta testiraju svoje unapređene aplikacije za mobilno bankarstvo (za kupce) i rešenja za instant plaćanja (za trgovce), nakon čega se očekuje da će navedene aplikacije i rešenja biti ponuđeni svim korisnicima.

Instant plaćanje na prodajnom mestu podrazumeva to da će građani moći da plate račun bilo kog trgovca (npr. supermarketu) koji u dogovoru sa svojom bankom omogući instant plaćanje na prodajnom mestu korišćenjem mobilnog telefona i aplikacije za mobilno bankarstvo, navode iz Narodne Banke Srbije za Netokraciju.

Oni dodaju da će banke puštati u produkcioni rad ovu uslugu postepeno, i to tako što će, u skladu sa dosadašnjom praksom koju imaju, ažurirati m-banking aplikacije korisnika, u okviru kojih su i funkcionalnosti za instant plaćanja na prodajnim mestima:

Prvi trgovac koji će omogućiti plaćanje na svojim prodajnim mestima je Mercator S na preko 1.300 naplatnih mesta, i to preko svoje banke – Banka Poštanska Štedionica ad Beograd, što je za početak upotrebe ovog platnog instrumenta od velikog značaja.

Kako funkcioniše IPS pokaži metod?

Prema prvom modelu, korisnik će doći na kasu, otvoriti aplikaciju svoje banke, kliknuti na ikonicu IPS pokaži (u momentu kada otvori aplikaciju na početnoj strani aplikacije će biti ikonice – IPS ili IPS pokaži i IPS skeniraj, od kojih će kliknuti na jednu), nakon čega će potvrditi svoj identitet unosom PIN-a, otiskom prsta, skeniranjem lica (u zavisnosti od toga za šta se opredelila banka koja mu je obezbedila aplikaciju).

Na ekranu telefona pojaviće se IPS QR kod, koji će trgovac skenirati čitačem povezanim s fiskalnom kasom (kod velikih trgovinskih lanaca), ili korišćenjem kamere na svom mobilnom telefonu na kojem je instalirana aplikacija za prihvatanje instant plaćanja (kod malih trgovaca).

Hoćemo li uskoro i u našim prodavnicama imati priliku da uz pomoć svog telefona kupimo željene proizvode?

Šta donosi IPS skeniraj?

Drugi model ili IPS skeniraj, podrazumeva da kupac skenira IPS QR kod koji trgovac kreira (jedna od opcija je da se IPS QR kod generiše odabirom opcije instant plaćanja pojavi na ekranu mobilnog uređaja trgovca ili na POS terminalu). To će uraditi tako što će otvoriti aplikaciju banke na svom mobilnom telefonu, kliknuti na IPS skeniraj i kamerom na telefonu skenirati IPS QR kod koji je trgovac generisao, nakon čega će se kupcu u aplikaciji pojaviti iznos sa računa kupovine.

Osoba koja plaća će zatim unosom PIN-a, otiskom prsta ili skeniranjem lica na svom telefonu potvrditi da je saglasna da se izvrši plaćanje, nakon čega će trgovac, za samo nekoliko sekundi, imati novac na svom računu. Dakle, instant plaćanje na prodajnom mestu biće lako, brzo i jednostavno, kupac neće morati kod sebe da ima novac, niti platnu karticu. Biće mu potreban samo mobilni telefon i da bude korisnik m-banking aplikacije one banke u kojoj ima otvoren platni račun. Naravno, za instant plaćanje na prodajnom mestu ne postoji provizija koju će kupac platiti za obavljanje platne transakcije.

Iz Narodne Banke Srbije su nam između ostalog tačno objasnili i šta tačno trgovci treba da urade sa svoje strane kako bi implementirali QR kodove:

Potrebno je da se trgovci obrate svojoj banci za ponudu prihvatanja instant plaćanja na prodajnim mestima i da razmotre koji im model za instant plaćanja na prodajnim mestima banka nudi (postoje dva modela – IPS pokaži i IPS skeniraj, kao što smo i naveli) i naravno, troškove koje bi imali za tu uslugu.

Pri tome su banke u zakonskoj obavezi da, kao i kod trgovačkih naknada za platne kartice, transparentno trgovcima prikažu pojedinačne naknade koje su sastavni deo trgovačke naknade kako bi trgovci bili u mogućnosti da ih sagledaju i donesu odgovarajuću poslovnu odluku. 

Hoćemo li uskoro sve račune plaćati na ovaj način?

Osim što je instant plaćanje na prodajnom mestu pogodno za kupce zbog jednostavnosti samog procesa plaćanja, važno je i za trgovce, jer im omogućava da odmah imaju raspoloživ novac na svom računu za razliku od platnih kartica. Takođe, njima će ovaj način plaćanja odgovarati i zbog niskih troškova, jer kod ove vrste plaćanja naknade su znatno niže od onih koje se naplaćuju kod kartičnih plaćanja i koje nameću veliki internacionalni kartični sistemi.

Štaviše, prednost korišćenja IPS QR kodova jeste ta što se oni mogu štampati i na računima velikih izdavalaca računa (poput javnih preduzeća – npr. Infostan ili EPS), te će i plaćanje računa biti znatno lakše. Korisnik će, kao i u prethodnom slučaju, korišćenjem aplikacije za mobilno bankarstvo svoje banke, kamerom telefona skenirati IPS QR kod koji je odštampan na računu i na taj način za nekoliko sekundi platiti račun. Veliki broj izdavalaca računa (javno-komunalnih preduzeća) iz različitih jedinica lokalnih samouprava pokazao je interesovanje da na svojim računima štampa IPS QR kod – tako da bismo uskoro ovaj proces mogli da vidimo i u realnoj primeni.

Plaćanje računa QR kodovima bilo je dostupno još pre dve godine kada je NBS zvanično započela sa implementacijom i puštanjem u promet IPS sistema.

Postoji razlika između običnih QR kodova i IPS QR kodova

Viceguvernerka Narodne banke Srbije Dragana Stanić govorila je za RTS početkom februrara da se uveliko prelazi na e-trgovinu. Prema njenim rečima tokom 2019. godine imali smo 13 miliona transakcija e-komerca, građani su kupovali i plaćali na Internetu. Od toga sedam miliona transakcija obavljeno je na sajtovima domaćih trgovaca.

Iz tog razloga, Narodna banka je ulagala upravo u ovoj oblasti. U specijalnoj laboratoriji, NBS je sa bankama i trgovcima radila na uvođenju mogućnosti plaćanja pomoću IPS QR koda koji se značajno razlikuje od običnog QR koda koji služi da se recimo upisuje poreklo robe i slične stvari – u skladu sa novim Zakonom o trgovini.

Rešenja su testirana, a NBS je dala smernice kako da se unaprede da bi korisničko iskustvo bilo što jednostavnije, sa što manje klikova. Narednih dana, ovaj vid plaćanja biće moguć u radnjama koje su učestvovale u pilot projektu, a zatim će moći i masovno da se plaća na ovaj način.

Iako je i dalje u pitanju pilot projekat NBS-a koji je još u fazi testiranja, jasno je da će morati da prođe izvesno vreme kako bi se trgovci prilagodili novom zakonu i kako bi uspešno integrisali sistem instant plaćanja uz pomoć IPS QR kodova. Štaviše, čini se da ćemo još neko vreme morati da sačekamo kako bismo kao krajnji korisnici zaista imali benefite instant plaćanja i kako bismo uskoro videli nalepnice za mogućnost plaćanja IPS QR kodovima na vratima prodavnica.

Jedan od glavnih razloga za to čekanje jeste spora implementacija i slabo edukovano i nespremno tržište na čemu se treba poraditi u narednom peridou kako bi i trgovci i kupci osetili benefite ovog modernog načina plaćanja.

*Prvobitna verzija teksta ažurirana je sa novom, zahvaljujući informacijama koje smo dobili iz Narodne Banke Srbije.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kako doći do investicije za vaš startap?

Gost 195. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Rakčević koji je sa nama podelio svoj preduzetnički put i iskrene savete za sve koji planiraju da osnuju startap u Web3 ili nekom drugom sektoru IT industrije.

Startapi i poslovanje

Kako je Slobodan pobegao iz Beograda na Rtanj gde spaja IT i poljoprivredu?

U podnožju planine Rtanj, zajedno sa svojom porodicom pobegao je od gradske vreve i stresnog života. Tamo uzgajaju lekovito bilje od kojeg proizvode preparate dostupne na portalu Royal Balm.

Startapi i poslovanje

Srpsko-američki Lupa Technology osigurao investiciju od $1,8 miliona – sledi širenje poslovanja

Lupa Technology je na misiji da značajno unapredi upravljanje podacima u građevinskoj industriji. Ova srpsko-američka platforma, sa sedištem u Njujorku i Beogradu, upravo je zatvorila rundu ulaganja od $1,8 miliona kako bi podstakla svoju ekspanziju.

Propustili ste

Intervju

Pulsar istraživanje: Do sada uloženo €1,7 milijardi u ‘fintech’ startape na Balkanu

Uspešni 'fintech' startapi privlače investicije na balkanski region, što doprinosi ekonomskom rastu. Istraživanje ovog tržišta na Balkanu analizirao je Pavel Korolev, CEO Pulsar VC fonda.

Najava

Heapcon 2024 o tehnološkim inovacijama koje oblikuju budućnost

Heapcon, vodeća međunarodna tehnološka konferencija u Balkanskom regionu, vraća se u Beograd sa još boljim sadržajem iz tech industrije.

Novost

Google Street View automobili ponovo na putevima Srbije

Njihova misija je ažuriranje Google Street View fotografija srpskih gradova, arhitektonskih i prirodnih dobara na Google mapama.

Novost

Predstavljen žiri SoMo Borca: Evo ko će odabrati najbolje digitalne projekte u regionu

Prijave se zatvaraju 25. septembra, a 'early bird' prijave otvorene su do 1. septembra 2024. godine!

Sponzorisano

Endava: Program dualnog obrazovanja stvara IT budućnost Srbije

 Ukoliko nastojimo da razvijamo IT industriju i digitalnu ekonomiju u Srbiji, jedan od temelja za to jeste obrazovanje i dolazak novih mladih talentovanih ljudi. Velike IT kompanije, poput Endave, igraju važnu ulogu u procesu izgradnje i edukacije budućih stručnjaka.

Analiza

Učenike u Srbiji više ne zanima IT: Istina ili medijski spin?

'Đaci neće u programere' odjeknulo je u svim medijima nakon završenog prijemnog za srednje škole i gimnazije. Da li je zaista tako i zbog čega ove godine ima manje upisanih đaka na IT smerove u gimnazijama, pročitajte u analizi koja sledi.