Koji izazovi najviše muče QA inženjere?

Koji izazovi najviše muče QA inženjere?

Glavni zadatak QA inženjera je da bude podrška obezbeđivanju kvaliteta proizvoda. Zvuči lako, zar ne? U praksi, naravno, nije tako.

Da biste u bilo kojoj industriji imali dobar proizvod, proverom njegovog kvaliteta trebalo bi da se bavi čitav jedan sektor. Taj proces kontrole proizvoda traje ceo razvojni ciklus – od početka do kraja njegovog kreiranja.

Identična situacija je u pitanju i kada kreirate softver, čime se bave QA inženjeri.

Njihov najvažniji zadatak, kako navodi naš sagovornik Nenad Cvetković, Senior Software QA Engineer koji je ujedno i angažovan kroz zajednicu “QA Srbija” na podizanju svesti o sferi, iako to nije jedina aktivnost kojom se ovi inženjeri bave, a u taj svet u poslednje vreme sve više ljudi ulazi u taj svet. Međutim, čini se da onog momenta kad dobiju željeni posao izgube svaku ambiciju, objašnjava Nenad.

O razlozima zašto se to dešava i kako prevazići te izazove razgovaramo u daljem tekstu.

Testiranje, dakle, nije jedini posao kojim se QA inženjeri bave. Koji su njihovi zadaci pored toga?

Nenad: Ostale aktivnosti uključuju procenu rizika u trenutnom rešenju, kao i procenu rizika kod novih funkcionalnosti, procenu da li je rešenje moguće testirati i kako to obezbediti, primenu testiranja na više nivoa, kao i uključivanje testiranja u razvojni ciklus svake nove funkcionalnosti.

Samo testiranje, pak, izvodi se na nekoliko načina: primenom test dizajn tehnika za kreiranje novih testova, puštanjem automatskih testova da urade verifikaciju, kao i istraživačkim testiranjem (exploratory testing). Ovaj poslednji način testiranja je i najbitniji jer dozvoljava da sva kreativnost dođe do izražaja.

Da li se kontrola kvaliteta softvera vrši nekim standardizovanim alatima? Varira li to od kompanije do kompanije ili od osobe do osobe?

Nenad: Svakako da su se do sada izdvojili alati koji predstavljaju standard. Ja bih ih podelio u dve grupe: open source i komercijalne alate. Ja lično sam u svojoj karijeri sam koristio najviše one open source tako da ne mogu da mnogo komentarišem komercijalne.

Ako govorimo o alatu za automatizaciju Web UI testiranja, tu je svakako dominantan Selenium, mada se u poslednje vreme pojavljuju alati koji nisu bazirani na Seleniumu, kao što je na primer cypress.io. Za testiranje API je trenutno dominantan Postman, jer je lako početi sa radom. Sa druge strane, za testiranje performansi popularan je JMeter, mada na tom polju stvarno postoji mnogo različitih proizvoda.

Svaka kompanija se u jednom momentu odluči u kom smeru će ići, da li želi komercijalne ili open source alate, ili možda pak kombinaciju ovih alata.

Svaki alat ima neke svoje specifičnosti. Najbitnije je dobro upoznati alat i njegove dobre i loše strane, kontekst u kome će se taj alat naći, i da li možda postoji neko bolje rešenje. Takođe treba obratiti pažnju i na to da li će taj alat u budućnosti predstavljati usko grlo ili prepreku daljem razvoju. Prilikom izbora alata svakako se mora voditi računa i o tome kakvo znanje poseduju ljudi koji će koristiti taj alat.

Često se može čuti da je QA inženjerima najveći izazov saradnja sa programerima, da njihove kolege kritiku prihvataju na ličnoj osnovi. Da li je to kod nas realan scenario i zašto se to dešava?

Nenad: Ponekad se čini da postoji nadmudrivanje između programera i QA inženjera, ali to samo po sebi i nije loša stvar, jedino treba biti obazriv da objašnjenje defekta ne preraste u kritiku osobe. Takođe, ne mislim da je osetljiv odnos između programera i QA inženjera specifičnost našeg tržišta, naprotiv.

Ono što svakako QA inženjeri treba da urade je da izađu iz senke programera i izbore se za svoje mesto u timu ili organizaciji, tako što će svoju ulogu opravdati kroz konstantan rad na podizanju kvaliteta. Uvođenje novih modela testiranja, rad na sprečavanju da defekti dospeju do klijenta, podizanje svesti o potrebi da proizvod bude kvalitetan, pojašnjenje uticaja pojedinih defekata na sam sistem ili na korisnika i druge slične aktivnosti doprinose da QA inženjeri budu bolje shvaćeni.

Da li potencijalno rešenje tog problema može biti reorganizacija timova?

Nenad: Postoje dva pristupa kada se organizuju QA i programerski timovi: jedan je da je QA tim nezavisan u odnosu na tim programera, a drugi je da su QA inženjeri sastavni deo razvojnih timova. Oba pristupa imaju svojih prednosti i mana.

Ipak, zajednički cilj je kvalitetan proizvod. Da bi QA inženjeri mogli da testiraju softver, potrebno je da on bude napisan, ali pre nego što pisanje softvera bude završeno, QA inženjeri mogu da obave niz aktivnosti koje će svima pomoći da dođu do kvalitetnog rešenja. Tu mislim na uključivanje QA inženjera već pri planiranju nove funkcionalnosti, utvrđivanju kriterijuma koje nova funkcionalnost mora da zadovolji i pre nego što je započeo rad na njoj, utvrđivanju koje rizike nosi nova funkcionalnost i kako eliminisati te rizike, pisanju test skripti i pre nego što je započeo razvoj itd.

Kako se treba nositi sa tim nedostatkom vremena?

Nenad: To se dešava iz više razloga i može se rešiti na različite načine. Jedan od uzroka je taj što se scrum metodologija koristi previše rigidno, gde sve što je završeno u toku jednog sprint-a mora da bude i testirano u tom istom sprintu, a pri tom još i napisani automatski testovi. Neretko ti sprintovi traju pet radnih dana.

Osim toga, ponekad se postavljaju nerealni rokovi po pitanju toga kada će funkcionalnost da bude na produkciji, postoji loša organizacija posla unutar tima, premalo QA inženjera u odnosu na broj programera, velika složenost sistema ili netestabilni sistem ili big bang pristup testiranju gde neka ogromna izmena treba da se testira u jako kratkom roku.

Sve se to, ipak, može preduprediti boljom organizacijom posla, konstantnom analizom postojećeg stanja i planiranjem koraka koji treba da dovedu do poboljšanja. Ovo je zadatak lidera tima ili menadžera, a svi članovi tima treba da daju svoje predloge i ideje za poboljšanje, ali i otvoreno izraze neslaganje. Zato je jedan od najkorisnijih sastanaka “retrospektiva”, gde mogu da se otkriju svi problemi u kratkom roku, kao i da se planiraju koraci koje treba da se preduzmu da bi se rešili problemi ili uvela poboljšanja.

Jesu li to ujedno i najveći izazovi sa kojima se ovi inženjeri suočavaju?

Nenad: Svaka profesija ima svoje probleme i oni se mogu posmatrati sa različitih aspekata. U ovom konkretnom slučaju tu su nerazumevanje menadžmenta i drugih kolega u vezi toga koliko je važan kvalitetan softver, nerealna očekivanja da će QA inženjeri biti čuvari kvaliteta, povećanje složenosti softverskih rešenja koje, na kraju, treba dobro testirati.

Ja bih, pak, kao najveći izazov za QA inženjere izdvojio odsustvo podrške od strane menadžmenta za naše aktivnosti. Svi ostali izazovi su, po meni, manje bitni i lakše savladivi. Ukoliko menadžment guši sve aktivnosti ili pokušaje inicijative još u startu, nama su vezane ruke i naš posao svodi se na puko kliktanje.

Sve ovo se može rešiti kroz otvorenu komunikaciju i uz uvažavanje različitih mišljenja. Na primer, mogu da se utvrde planovi kako napraviti neka poboljšanja i postave rokove. Takođe, trebalo bi raditi na podizanju svesti o potrebi za kvalitetnim softverskim rešenjem, i kako to postići. Pored toga, svaki pojedinac bi trebalo da radi na sebi i konstantno uči jer se ova profesija stalno menja i potrebno je ispratiti sve aktuelnosti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Programeri dugih jezika – ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Jedna od tema na nedavno završenoj Netokracijinoj Employer Branding konferenciji bila je o upitnim nastupima zaposlenih na LinkedIn-u, koje rizike po kompaniju i pojedinca bi to moglo da donese i kako bi ovi problemi mogli da se izbegnu.

Startapi i poslovanje

Novosadski Continental najavio novo razvojno odeljenje koje će do 2024. godine zaposliti još 200 inženjera

'Human Machine Interface' ime je nove visokotehnološke poslovne jedinice koja postaje deo R&D centra u Novom Sadu. Novo odeljenje baviće se razvojem 'head-up display' tehnologije za potrebe automobilske industrije.

E-commerce

Šta natera čoveka da stane u red – muka ili strah od promena?

U društvu koje je sasvim solidno prihvatilo digitalizovanje svega i svačega za vreme pandemije i dalje vidimo redove tamo gde ih ne mora biti. Možemo li se izboriti protiv njih?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Celsius, jedna od vodećih kripto platformi, kupio deo srpskog MVP Workshopa

Dva blockchain jednoroga od sada razvijaju svoje proizvode upravo iz Beograda.

Office Talks Podcast

Porezi, paušalci, test samostalnosti

Gost 52. epizode Office Talks podcasta bio je Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i stručnjak za fiskalizaciju i poreze. Sa njim smo razgovarali o novom predlogu poreskih mera za brži rast IKT sektora.

Startapi i poslovanje

Peti rođendan u Beogradu Symphony slavi uz tim koji broji 90 zaposlenih – najavljeno dalje širenje poslovanja

Povodom pete godišnjice kompanije Symphony u Beogradu sa njenim predstavnicima pravimo retrospektivu poslovanja: koliko je firma porasla, koliko trenutno ima zaposlenih i na kojim tipovima projekata danas rade njihovi timovi?

Gaming

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Startapi i poslovanje

DSI i Digitalna Zajednica objavile predlog poreskih mera za brži rast srpskog IT-ja

Predlog od 11 mera tiče se podrške ekonomiji inovacija i razvoja, a posebno se ističe produžetak roka poreskih subvencija za sve paušalce koji su zaposleni od uvođenja Testa samostalnosti.

Kultura 2.0

Da li sistem ‘bez menadžmenta’ može da radi – i do kada?

San preduzetnika je da zaposli ljude na koje može da se osloni i kojima može da pruži slobodu za kojom je i sam žudeo/la kada je osnivao/la biznis.