Koji izazovi najviše muče QA inženjere?

Koji izazovi najviše muče QA inženjere?

Glavni zadatak QA inženjera je da bude podrška obezbeđivanju kvaliteta proizvoda. Zvuči lako, zar ne? U praksi, naravno, nije tako.

Da biste u bilo kojoj industriji imali dobar proizvod, proverom njegovog kvaliteta trebalo bi da se bavi čitav jedan sektor. Taj proces kontrole proizvoda traje ceo razvojni ciklus – od početka do kraja njegovog kreiranja.

Identična situacija je u pitanju i kada kreirate softver, čime se bave QA inženjeri.

Njihov najvažniji zadatak, kako navodi naš sagovornik Nenad Cvetković, Senior Software QA Engineer koji je ujedno i angažovan kroz zajednicu “QA Srbija” na podizanju svesti o sferi, iako to nije jedina aktivnost kojom se ovi inženjeri bave, a u taj svet u poslednje vreme sve više ljudi ulazi u taj svet. Međutim, čini se da onog momenta kad dobiju željeni posao izgube svaku ambiciju, objašnjava Nenad.

O razlozima zašto se to dešava i kako prevazići te izazove razgovaramo u daljem tekstu.

Testiranje, dakle, nije jedini posao kojim se QA inženjeri bave. Koji su njihovi zadaci pored toga?

Nenad: Ostale aktivnosti uključuju procenu rizika u trenutnom rešenju, kao i procenu rizika kod novih funkcionalnosti, procenu da li je rešenje moguće testirati i kako to obezbediti, primenu testiranja na više nivoa, kao i uključivanje testiranja u razvojni ciklus svake nove funkcionalnosti.

Samo testiranje, pak, izvodi se na nekoliko načina: primenom test dizajn tehnika za kreiranje novih testova, puštanjem automatskih testova da urade verifikaciju, kao i istraživačkim testiranjem (exploratory testing). Ovaj poslednji način testiranja je i najbitniji jer dozvoljava da sva kreativnost dođe do izražaja.

Da li se kontrola kvaliteta softvera vrši nekim standardizovanim alatima? Varira li to od kompanije do kompanije ili od osobe do osobe?

Nenad: Svakako da su se do sada izdvojili alati koji predstavljaju standard. Ja bih ih podelio u dve grupe: open source i komercijalne alate. Ja lično sam u svojoj karijeri sam koristio najviše one open source tako da ne mogu da mnogo komentarišem komercijalne.

Ako govorimo o alatu za automatizaciju Web UI testiranja, tu je svakako dominantan Selenium, mada se u poslednje vreme pojavljuju alati koji nisu bazirani na Seleniumu, kao što je na primer cypress.io. Za testiranje API je trenutno dominantan Postman, jer je lako početi sa radom. Sa druge strane, za testiranje performansi popularan je JMeter, mada na tom polju stvarno postoji mnogo različitih proizvoda.

Svaka kompanija se u jednom momentu odluči u kom smeru će ići, da li želi komercijalne ili open source alate, ili možda pak kombinaciju ovih alata.

Svaki alat ima neke svoje specifičnosti. Najbitnije je dobro upoznati alat i njegove dobre i loše strane, kontekst u kome će se taj alat naći, i da li možda postoji neko bolje rešenje. Takođe treba obratiti pažnju i na to da li će taj alat u budućnosti predstavljati usko grlo ili prepreku daljem razvoju. Prilikom izbora alata svakako se mora voditi računa i o tome kakvo znanje poseduju ljudi koji će koristiti taj alat.

Često se može čuti da je QA inženjerima najveći izazov saradnja sa programerima, da njihove kolege kritiku prihvataju na ličnoj osnovi. Da li je to kod nas realan scenario i zašto se to dešava?

Nenad: Ponekad se čini da postoji nadmudrivanje između programera i QA inženjera, ali to samo po sebi i nije loša stvar, jedino treba biti obazriv da objašnjenje defekta ne preraste u kritiku osobe. Takođe, ne mislim da je osetljiv odnos između programera i QA inženjera specifičnost našeg tržišta, naprotiv.

Ono što svakako QA inženjeri treba da urade je da izađu iz senke programera i izbore se za svoje mesto u timu ili organizaciji, tako što će svoju ulogu opravdati kroz konstantan rad na podizanju kvaliteta. Uvođenje novih modela testiranja, rad na sprečavanju da defekti dospeju do klijenta, podizanje svesti o potrebi da proizvod bude kvalitetan, pojašnjenje uticaja pojedinih defekata na sam sistem ili na korisnika i druge slične aktivnosti doprinose da QA inženjeri budu bolje shvaćeni.

Da li potencijalno rešenje tog problema može biti reorganizacija timova?

Nenad: Postoje dva pristupa kada se organizuju QA i programerski timovi: jedan je da je QA tim nezavisan u odnosu na tim programera, a drugi je da su QA inženjeri sastavni deo razvojnih timova. Oba pristupa imaju svojih prednosti i mana.

Ipak, zajednički cilj je kvalitetan proizvod. Da bi QA inženjeri mogli da testiraju softver, potrebno je da on bude napisan, ali pre nego što pisanje softvera bude završeno, QA inženjeri mogu da obave niz aktivnosti koje će svima pomoći da dođu do kvalitetnog rešenja. Tu mislim na uključivanje QA inženjera već pri planiranju nove funkcionalnosti, utvrđivanju kriterijuma koje nova funkcionalnost mora da zadovolji i pre nego što je započeo rad na njoj, utvrđivanju koje rizike nosi nova funkcionalnost i kako eliminisati te rizike, pisanju test skripti i pre nego što je započeo razvoj itd.

Kako se treba nositi sa tim nedostatkom vremena?

Nenad: To se dešava iz više razloga i može se rešiti na različite načine. Jedan od uzroka je taj što se scrum metodologija koristi previše rigidno, gde sve što je završeno u toku jednog sprint-a mora da bude i testirano u tom istom sprintu, a pri tom još i napisani automatski testovi. Neretko ti sprintovi traju pet radnih dana.

Osim toga, ponekad se postavljaju nerealni rokovi po pitanju toga kada će funkcionalnost da bude na produkciji, postoji loša organizacija posla unutar tima, premalo QA inženjera u odnosu na broj programera, velika složenost sistema ili netestabilni sistem ili big bang pristup testiranju gde neka ogromna izmena treba da se testira u jako kratkom roku.

Sve se to, ipak, može preduprediti boljom organizacijom posla, konstantnom analizom postojećeg stanja i planiranjem koraka koji treba da dovedu do poboljšanja. Ovo je zadatak lidera tima ili menadžera, a svi članovi tima treba da daju svoje predloge i ideje za poboljšanje, ali i otvoreno izraze neslaganje. Zato je jedan od najkorisnijih sastanaka „retrospektiva“, gde mogu da se otkriju svi problemi u kratkom roku, kao i da se planiraju koraci koje treba da se preduzmu da bi se rešili problemi ili uvela poboljšanja.

Jesu li to ujedno i najveći izazovi sa kojima se ovi inženjeri suočavaju?

Nenad: Svaka profesija ima svoje probleme i oni se mogu posmatrati sa različitih aspekata. U ovom konkretnom slučaju tu su nerazumevanje menadžmenta i drugih kolega u vezi toga koliko je važan kvalitetan softver, nerealna očekivanja da će QA inženjeri biti čuvari kvaliteta, povećanje složenosti softverskih rešenja koje, na kraju, treba dobro testirati.

Ja bih, pak, kao najveći izazov za QA inženjere izdvojio odsustvo podrške od strane menadžmenta za naše aktivnosti. Svi ostali izazovi su, po meni, manje bitni i lakše savladivi. Ukoliko menadžment guši sve aktivnosti ili pokušaje inicijative još u startu, nama su vezane ruke i naš posao svodi se na puko kliktanje.

Sve ovo se može rešiti kroz otvorenu komunikaciju i uz uvažavanje različitih mišljenja. Na primer, mogu da se utvrde planovi kako napraviti neka poboljšanja i postave rokove. Takođe, trebalo bi raditi na podizanju svesti o potrebi za kvalitetnim softverskim rešenjem, i kako to postići. Pored toga, svaki pojedinac bi trebalo da radi na sebi i konstantno uči jer se ova profesija stalno menja i potrebno je ispratiti sve aktuelnosti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Internet marketing

Zašto je Jala Brat bolji u marketingu od 97% balkanskih kompanija?

Šta znači kad neko na Balkanu u samo 24 sata nakon objavljivanja albuma uspije skupiti preko 1.000.000 pregleda na svih 6 pjesama? Znači da je razvalio - ili da se Justin Bieber preselio nama?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

SEO i pretraga

Stiže Netokracijina edukacija o SEO trikovima – promo cene karata do 22. septembra!

Netokracija Srbija nastavlja sa organizacijom edukacija, a na red je došla ona o SEO trikovima. Želite da naučite tehnike koje garantuju uspeh na rezultatima pretraga? Čekamo vas 30. septembra u Beogradu!

Propustili ste

Kultura 2.0

Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji – otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Muzika je odavno postala unosan biznis, a rastu ove industrije doprinose novi trendovi poput tehnologije produkcije pesama i spotova, streaming servisi ali i YouTube. Da li i naš region polako ulazi u moderni svet muzičkog biznisa?

Internet marketing

Zašto Dejv Birs kaže da kreativnost nije bogom dan talenat već stvar koju svako može da nauči?

Ovogodišnji Webiz Networking Night ugostiće nagrađivanog britanskog autora i govornika Dejva Birsa. Sa Dejvom razgovaram o tome kako nekonvencionalne stvari prodati šefu.

Netokracija

Kako do uspešnog Employer Branding ekosistema?

Marketari i HR menadžeri, spremite se – početkom oktobra vraća se Netokracijina Employer Branding konferencija! Kada 3. oktobra završite sa poslom pridružite nam se u ICT Hub-u gde ćemo govoriti o razvoju Employer Branding ekosistema u kompanijama. Čekamo vas!

Internet marketing

Kako su brendovi odigrali marketinšku utakmicu tokom Svetskog prvenstva u Kini?

Sa sportske strane svetsko prvenstvo u košarci želimo da zaboravimo što pre, ali sa marketinške strane priča je drugačija jer su brendovi ovaj put bili veoma aktivni. Ipak, da li su u potpunosti iskoristili 'hype' takmičenja u Kini?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Karijere

Kako se zaposliti u kompaniji Facebook? Nenad Božidarević deli svoja iskustva

Nakon četiri godine na poziciji front-end inženjera, najpre sa Facebook, a potom i sa Instagram strane, Nenad Božidarević prelazi u Oculus, gde nakon godinu dana postaje menadžer, a za Netokraciju otkriva da li je Menlo Park zaista raj za domaće programere.