Koji izazovi najviše muče QA inženjere?

Koji izazovi najviše muče QA inženjere?

Glavni zadatak QA inženjera je da bude podrška obezbeđivanju kvaliteta proizvoda. Zvuči lako, zar ne? U praksi, naravno, nije tako.

Da biste u bilo kojoj industriji imali dobar proizvod, proverom njegovog kvaliteta trebalo bi da se bavi čitav jedan sektor. Taj proces kontrole proizvoda traje ceo razvojni ciklus – od početka do kraja njegovog kreiranja.

Identična situacija je u pitanju i kada kreirate softver, čime se bave QA inženjeri.

Njihov najvažniji zadatak, kako navodi naš sagovornik Nenad Cvetković, Senior Software QA Engineer koji je ujedno i angažovan kroz zajednicu “QA Srbija” na podizanju svesti o sferi, iako to nije jedina aktivnost kojom se ovi inženjeri bave, a u taj svet u poslednje vreme sve više ljudi ulazi u taj svet. Međutim, čini se da onog momenta kad dobiju željeni posao izgube svaku ambiciju, objašnjava Nenad.

O razlozima zašto se to dešava i kako prevazići te izazove razgovaramo u daljem tekstu.

Testiranje, dakle, nije jedini posao kojim se QA inženjeri bave. Koji su njihovi zadaci pored toga?

Nenad: Ostale aktivnosti uključuju procenu rizika u trenutnom rešenju, kao i procenu rizika kod novih funkcionalnosti, procenu da li je rešenje moguće testirati i kako to obezbediti, primenu testiranja na više nivoa, kao i uključivanje testiranja u razvojni ciklus svake nove funkcionalnosti.

Samo testiranje, pak, izvodi se na nekoliko načina: primenom test dizajn tehnika za kreiranje novih testova, puštanjem automatskih testova da urade verifikaciju, kao i istraživačkim testiranjem (exploratory testing). Ovaj poslednji način testiranja je i najbitniji jer dozvoljava da sva kreativnost dođe do izražaja.

Da li se kontrola kvaliteta softvera vrši nekim standardizovanim alatima? Varira li to od kompanije do kompanije ili od osobe do osobe?

Nenad: Svakako da su se do sada izdvojili alati koji predstavljaju standard. Ja bih ih podelio u dve grupe: open source i komercijalne alate. Ja lično sam u svojoj karijeri sam koristio najviše one open source tako da ne mogu da mnogo komentarišem komercijalne.

Ako govorimo o alatu za automatizaciju Web UI testiranja, tu je svakako dominantan Selenium, mada se u poslednje vreme pojavljuju alati koji nisu bazirani na Seleniumu, kao što je na primer cypress.io. Za testiranje API je trenutno dominantan Postman, jer je lako početi sa radom. Sa druge strane, za testiranje performansi popularan je JMeter, mada na tom polju stvarno postoji mnogo različitih proizvoda.

Svaka kompanija se u jednom momentu odluči u kom smeru će ići, da li želi komercijalne ili open source alate, ili možda pak kombinaciju ovih alata.

Svaki alat ima neke svoje specifičnosti. Najbitnije je dobro upoznati alat i njegove dobre i loše strane, kontekst u kome će se taj alat naći, i da li možda postoji neko bolje rešenje. Takođe treba obratiti pažnju i na to da li će taj alat u budućnosti predstavljati usko grlo ili prepreku daljem razvoju. Prilikom izbora alata svakako se mora voditi računa i o tome kakvo znanje poseduju ljudi koji će koristiti taj alat.

Često se može čuti da je QA inženjerima najveći izazov saradnja sa programerima, da njihove kolege kritiku prihvataju na ličnoj osnovi. Da li je to kod nas realan scenario i zašto se to dešava?

Nenad: Ponekad se čini da postoji nadmudrivanje između programera i QA inženjera, ali to samo po sebi i nije loša stvar, jedino treba biti obazriv da objašnjenje defekta ne preraste u kritiku osobe. Takođe, ne mislim da je osetljiv odnos između programera i QA inženjera specifičnost našeg tržišta, naprotiv.

Ono što svakako QA inženjeri treba da urade je da izađu iz senke programera i izbore se za svoje mesto u timu ili organizaciji, tako što će svoju ulogu opravdati kroz konstantan rad na podizanju kvaliteta. Uvođenje novih modela testiranja, rad na sprečavanju da defekti dospeju do klijenta, podizanje svesti o potrebi da proizvod bude kvalitetan, pojašnjenje uticaja pojedinih defekata na sam sistem ili na korisnika i druge slične aktivnosti doprinose da QA inženjeri budu bolje shvaćeni.

Da li potencijalno rešenje tog problema može biti reorganizacija timova?

Nenad: Postoje dva pristupa kada se organizuju QA i programerski timovi: jedan je da je QA tim nezavisan u odnosu na tim programera, a drugi je da su QA inženjeri sastavni deo razvojnih timova. Oba pristupa imaju svojih prednosti i mana.

Ipak, zajednički cilj je kvalitetan proizvod. Da bi QA inženjeri mogli da testiraju softver, potrebno je da on bude napisan, ali pre nego što pisanje softvera bude završeno, QA inženjeri mogu da obave niz aktivnosti koje će svima pomoći da dođu do kvalitetnog rešenja. Tu mislim na uključivanje QA inženjera već pri planiranju nove funkcionalnosti, utvrđivanju kriterijuma koje nova funkcionalnost mora da zadovolji i pre nego što je započeo rad na njoj, utvrđivanju koje rizike nosi nova funkcionalnost i kako eliminisati te rizike, pisanju test skripti i pre nego što je započeo razvoj itd.

Kako se treba nositi sa tim nedostatkom vremena?

Nenad: To se dešava iz više razloga i može se rešiti na različite načine. Jedan od uzroka je taj što se scrum metodologija koristi previše rigidno, gde sve što je završeno u toku jednog sprint-a mora da bude i testirano u tom istom sprintu, a pri tom još i napisani automatski testovi. Neretko ti sprintovi traju pet radnih dana.

Osim toga, ponekad se postavljaju nerealni rokovi po pitanju toga kada će funkcionalnost da bude na produkciji, postoji loša organizacija posla unutar tima, premalo QA inženjera u odnosu na broj programera, velika složenost sistema ili netestabilni sistem ili big bang pristup testiranju gde neka ogromna izmena treba da se testira u jako kratkom roku.

Sve se to, ipak, može preduprediti boljom organizacijom posla, konstantnom analizom postojećeg stanja i planiranjem koraka koji treba da dovedu do poboljšanja. Ovo je zadatak lidera tima ili menadžera, a svi članovi tima treba da daju svoje predloge i ideje za poboljšanje, ali i otvoreno izraze neslaganje. Zato je jedan od najkorisnijih sastanaka „retrospektiva“, gde mogu da se otkriju svi problemi u kratkom roku, kao i da se planiraju koraci koje treba da se preduzmu da bi se rešili problemi ili uvela poboljšanja.

Jesu li to ujedno i najveći izazovi sa kojima se ovi inženjeri suočavaju?

Nenad: Svaka profesija ima svoje probleme i oni se mogu posmatrati sa različitih aspekata. U ovom konkretnom slučaju tu su nerazumevanje menadžmenta i drugih kolega u vezi toga koliko je važan kvalitetan softver, nerealna očekivanja da će QA inženjeri biti čuvari kvaliteta, povećanje složenosti softverskih rešenja koje, na kraju, treba dobro testirati.

Ja bih, pak, kao najveći izazov za QA inženjere izdvojio odsustvo podrške od strane menadžmenta za naše aktivnosti. Svi ostali izazovi su, po meni, manje bitni i lakše savladivi. Ukoliko menadžment guši sve aktivnosti ili pokušaje inicijative još u startu, nama su vezane ruke i naš posao svodi se na puko kliktanje.

Sve ovo se može rešiti kroz otvorenu komunikaciju i uz uvažavanje različitih mišljenja. Na primer, mogu da se utvrde planovi kako napraviti neka poboljšanja i postave rokove. Takođe, trebalo bi raditi na podizanju svesti o potrebi za kvalitetnim softverskim rešenjem, i kako to postići. Pored toga, svaki pojedinac bi trebalo da radi na sebi i konstantno uči jer se ova profesija stalno menja i potrebno je ispratiti sve aktuelnosti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Internet marketing

Šta je korisnička persona i zašto je presudna za uspeh vašeg digitalnog proizvoda?

Često imam priliku da vidim kako se proizvod oblikuje u odnosu na pretpostavke o tome šta korisnicima treba. U najvećem broju slučajeva pokaže se da su one pogrešne, ali tek kada proizvod izađe na tržište. Ipak, ta situacija se može izbeći.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.

Startapi i poslovanje

Tesla Nation: Platforma za networking, poslove i konsultacije bila je logičan korak za Startit

Sinoć su u beogradskom Domu omladine premijerno objavljeni prvi rezultati novog projekta iza kojeg stoji SEE ICT - Tesla Nation. Vukašin Stojkov podelio je sa publikom kako će ova platforma pomoći Srbiji da se rebrendira kao 'go-to' destinacija za tehnološko znanje.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.