Koji izazovi najviše muče QA inženjere?

Koji izazovi najviše muče QA inženjere?

Glavni zadatak QA inženjera je da bude podrška obezbeđivanju kvaliteta proizvoda. Zvuči lako, zar ne? U praksi, naravno, nije tako.

Da biste u bilo kojoj industriji imali dobar proizvod, proverom njegovog kvaliteta trebalo bi da se bavi čitav jedan sektor. Taj proces kontrole proizvoda traje ceo razvojni ciklus – od početka do kraja njegovog kreiranja.

Identična situacija je u pitanju i kada kreirate softver, čime se bave QA inženjeri.

Njihov najvažniji zadatak, kako navodi naš sagovornik Nenad Cvetković, Senior Software QA Engineer koji je ujedno i angažovan kroz zajednicu “QA Srbija” na podizanju svesti o sferi, iako to nije jedina aktivnost kojom se ovi inženjeri bave, a u taj svet u poslednje vreme sve više ljudi ulazi u taj svet. Međutim, čini se da onog momenta kad dobiju željeni posao izgube svaku ambiciju, objašnjava Nenad.

O razlozima zašto se to dešava i kako prevazići te izazove razgovaramo u daljem tekstu.

Testiranje, dakle, nije jedini posao kojim se QA inženjeri bave. Koji su njihovi zadaci pored toga?

Nenad: Ostale aktivnosti uključuju procenu rizika u trenutnom rešenju, kao i procenu rizika kod novih funkcionalnosti, procenu da li je rešenje moguće testirati i kako to obezbediti, primenu testiranja na više nivoa, kao i uključivanje testiranja u razvojni ciklus svake nove funkcionalnosti.

Samo testiranje, pak, izvodi se na nekoliko načina: primenom test dizajn tehnika za kreiranje novih testova, puštanjem automatskih testova da urade verifikaciju, kao i istraživačkim testiranjem (exploratory testing). Ovaj poslednji način testiranja je i najbitniji jer dozvoljava da sva kreativnost dođe do izražaja.

Da li se kontrola kvaliteta softvera vrši nekim standardizovanim alatima? Varira li to od kompanije do kompanije ili od osobe do osobe?

Nenad: Svakako da su se do sada izdvojili alati koji predstavljaju standard. Ja bih ih podelio u dve grupe: open source i komercijalne alate. Ja lično sam u svojoj karijeri sam koristio najviše one open source tako da ne mogu da mnogo komentarišem komercijalne.

Ako govorimo o alatu za automatizaciju Web UI testiranja, tu je svakako dominantan Selenium, mada se u poslednje vreme pojavljuju alati koji nisu bazirani na Seleniumu, kao što je na primer cypress.io. Za testiranje API je trenutno dominantan Postman, jer je lako početi sa radom. Sa druge strane, za testiranje performansi popularan je JMeter, mada na tom polju stvarno postoji mnogo različitih proizvoda.

Svaka kompanija se u jednom momentu odluči u kom smeru će ići, da li želi komercijalne ili open source alate, ili možda pak kombinaciju ovih alata.

Svaki alat ima neke svoje specifičnosti. Najbitnije je dobro upoznati alat i njegove dobre i loše strane, kontekst u kome će se taj alat naći, i da li možda postoji neko bolje rešenje. Takođe treba obratiti pažnju i na to da li će taj alat u budućnosti predstavljati usko grlo ili prepreku daljem razvoju. Prilikom izbora alata svakako se mora voditi računa i o tome kakvo znanje poseduju ljudi koji će koristiti taj alat.

Često se može čuti da je QA inženjerima najveći izazov saradnja sa programerima, da njihove kolege kritiku prihvataju na ličnoj osnovi. Da li je to kod nas realan scenario i zašto se to dešava?

Nenad: Ponekad se čini da postoji nadmudrivanje između programera i QA inženjera, ali to samo po sebi i nije loša stvar, jedino treba biti obazriv da objašnjenje defekta ne preraste u kritiku osobe. Takođe, ne mislim da je osetljiv odnos između programera i QA inženjera specifičnost našeg tržišta, naprotiv.

Ono što svakako QA inženjeri treba da urade je da izađu iz senke programera i izbore se za svoje mesto u timu ili organizaciji, tako što će svoju ulogu opravdati kroz konstantan rad na podizanju kvaliteta. Uvođenje novih modela testiranja, rad na sprečavanju da defekti dospeju do klijenta, podizanje svesti o potrebi da proizvod bude kvalitetan, pojašnjenje uticaja pojedinih defekata na sam sistem ili na korisnika i druge slične aktivnosti doprinose da QA inženjeri budu bolje shvaćeni.

Da li potencijalno rešenje tog problema može biti reorganizacija timova?

Nenad: Postoje dva pristupa kada se organizuju QA i programerski timovi: jedan je da je QA tim nezavisan u odnosu na tim programera, a drugi je da su QA inženjeri sastavni deo razvojnih timova. Oba pristupa imaju svojih prednosti i mana.

Ipak, zajednički cilj je kvalitetan proizvod. Da bi QA inženjeri mogli da testiraju softver, potrebno je da on bude napisan, ali pre nego što pisanje softvera bude završeno, QA inženjeri mogu da obave niz aktivnosti koje će svima pomoći da dođu do kvalitetnog rešenja. Tu mislim na uključivanje QA inženjera već pri planiranju nove funkcionalnosti, utvrđivanju kriterijuma koje nova funkcionalnost mora da zadovolji i pre nego što je započeo rad na njoj, utvrđivanju koje rizike nosi nova funkcionalnost i kako eliminisati te rizike, pisanju test skripti i pre nego što je započeo razvoj itd.

Kako se treba nositi sa tim nedostatkom vremena?

Nenad: To se dešava iz više razloga i može se rešiti na različite načine. Jedan od uzroka je taj što se scrum metodologija koristi previše rigidno, gde sve što je završeno u toku jednog sprint-a mora da bude i testirano u tom istom sprintu, a pri tom još i napisani automatski testovi. Neretko ti sprintovi traju pet radnih dana.

Osim toga, ponekad se postavljaju nerealni rokovi po pitanju toga kada će funkcionalnost da bude na produkciji, postoji loša organizacija posla unutar tima, premalo QA inženjera u odnosu na broj programera, velika složenost sistema ili netestabilni sistem ili big bang pristup testiranju gde neka ogromna izmena treba da se testira u jako kratkom roku.

Sve se to, ipak, može preduprediti boljom organizacijom posla, konstantnom analizom postojećeg stanja i planiranjem koraka koji treba da dovedu do poboljšanja. Ovo je zadatak lidera tima ili menadžera, a svi članovi tima treba da daju svoje predloge i ideje za poboljšanje, ali i otvoreno izraze neslaganje. Zato je jedan od najkorisnijih sastanaka „retrospektiva“, gde mogu da se otkriju svi problemi u kratkom roku, kao i da se planiraju koraci koje treba da se preduzmu da bi se rešili problemi ili uvela poboljšanja.

Jesu li to ujedno i najveći izazovi sa kojima se ovi inženjeri suočavaju?

Nenad: Svaka profesija ima svoje probleme i oni se mogu posmatrati sa različitih aspekata. U ovom konkretnom slučaju tu su nerazumevanje menadžmenta i drugih kolega u vezi toga koliko je važan kvalitetan softver, nerealna očekivanja da će QA inženjeri biti čuvari kvaliteta, povećanje složenosti softverskih rešenja koje, na kraju, treba dobro testirati.

Ja bih, pak, kao najveći izazov za QA inženjere izdvojio odsustvo podrške od strane menadžmenta za naše aktivnosti. Svi ostali izazovi su, po meni, manje bitni i lakše savladivi. Ukoliko menadžment guši sve aktivnosti ili pokušaje inicijative još u startu, nama su vezane ruke i naš posao svodi se na puko kliktanje.

Sve ovo se može rešiti kroz otvorenu komunikaciju i uz uvažavanje različitih mišljenja. Na primer, mogu da se utvrde planovi kako napraviti neka poboljšanja i postave rokove. Takođe, trebalo bi raditi na podizanju svesti o potrebi za kvalitetnim softverskim rešenjem, i kako to postići. Pored toga, svaki pojedinac bi trebalo da radi na sebi i konstantno uči jer se ova profesija stalno menja i potrebno je ispratiti sve aktuelnosti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Regruteri nam otkrivaju koje su trenutno najtraženije pozicije u IT-ju

Kako bismo saznali koji kadrovi su trenutno najpotrebniji domaćoj tehnološkoj industriji kontaktirali smo predstavnike agencija FatCat Coders, ManpowerGroup i Omnes Group. U nastavku teksta slede njihova iskustva.

Startapi i poslovanje

Poreska uprava poziva građane da prijave svoje inostrane prilive – posebno ističu programere i influensere

Poreska uprava Republike Srbije poziva sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.

Startapi i poslovanje

Uhapšena dvojica državljana Hrvatske u slučaju ‘privredni registar’ – bespravno prisvojili €50.000

Uhapšenima za ovu prevaru određen je pritvor od 48 sati, dok se za trećim licem i dalje traga.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

LearnUpon sa kancelarijama u Beogradu osigurao $56 miliona investicije

LearnUpon, kompanija koja u Beogradu zapošljava preko 40 developera, osigurala je manjinsku investiciju od 56 miliona dolara od kompanije za globalni rast Summit Partners.

Gaming

Gejming studio Miracle Dojo ušao u svet gejmifikacije likova igrom PopStar Adventure – glavni junak je Željko Joksimović

Miracle Dojo, beogradski gejming studio, uspešno je objavio svoju drugu video igru - PopStar Adventure. Ovaj poduhvat realizovan je u saradnji sa producentom i pevačem Željkom Joksimovićem, o čemu smo razgovarali sa osnivačem ovog studija. 

Kultura 2.0

Spotify imenovao Httpool kao ekskluzivnog zastupnika za oglasna rešenja na Balkanu

Ova agencija biće na raspolaganju brendovima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i BiH koji žele da se oglašavaju na platformi Spotify.

Kultura 2.0

Stiže nam nova Vlada – koliko će se ona baviti digitalizacijom i IT industrijom u Srbiji?

Mnogo je toga urađeno u protekle četiri godine, mahom zbog kontinuiteta prethodne Vlade sa kojim se one pre nje i ne mogu baš pohvaliti. Analiziramo koje su to stvari koje bi se mogle naći u novom ekspozeu, a koje se tiču digitalizacije i IT industrije u Srbiji.

Kultura 2.0

Zbog globalne pandemije zavoleli smo kuvanje, a Klopica.rs olakšava nam sam proces dostavljanjem svežih namirnica

Klopica.rs predstavlja servis za dostavu svežih, domaćih namirnica za pripremu 'restoranskih' recepata. U nastavku teksta otkrivamo kako ovaj servis zapravo funkcioniše i kome je namenjen.

Kultura 2.0

Zašto ništa nije originalno – i zašto je to sasvim ok?

Tekst pred vama predstavlja ilustraciju dinamike tima agencije Flexis, koja se zasniva na jednostavnoj istini: mi odgovore nalazimo u miksu ideja, stavova i različitih perspektiva 'account' i dizajn tima, svesni da jedni bez drugih ne možemo. A i ne želimo.