Puškice za inženjere: Kako da vašem menadžeru ulepšate dan?

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Puškice za inženjere: Kako da vašem menadžeru ulepšate dan?

Svaka timska aktivnost podrazumeva određen stepen organizacije. Takođe, svaka kompanija je biznis što podrazumeva određen stepen kontrole. Organizacijom i kontrolom upravljaju menadžeri, odnos između ta dva varira u zavisnosti od prirode biznisa i samih ljudi.

Kome je namenjen ovaj tekst i zašto ga ja uopšte pišem?

Ovaj tekst je namenjen inženjerima, naročito mlađim kolegama pošto su sadašnje IT firme u našoj zemlji dovoljno velike i solidno organizovane tako da su šanse da ne naletite na nekog menadžera minimalne.

To nije uvek bilo tako. Kada pogledam unazad 20+ godina karijere u IT-u raspoznajem sledeće faze interakcije sa menadžerima:

  • Rana ili naivna faza kada sam radio manje-više sve sam, nije bilo menadžera. Tim su činili ljudi slični meni, dogovarali smo se skoro telepatski, neko se brinuo da dobijemo platu, ali bi mi svakako radili i bez para.
  • Sledeća je faza u većoj firmi gde su prvi menadžeri bili iskusni programeri koje su uspeli da ubede, to je bila faza poricanja, ali recimo da se ništa nije promenilo sem što smo silno zafrkavali ove što su prešli da kodiraju u Excelu i Wordu.
  • Kako su stvari rasle, rasla je i potreba za menadžerima, ali profesionalnim koje smo morali obučavati. Tada nisam razumeo potrebu, pa sam radio više oko njih nego sa njima, tako da ovu fazu možemo da nazovemo fazom ignorisanja.
  • Na kraju sam i sam postao menadžer, između ostalog timu menadžera, gde sam zaista morao da se potrudim da shvatim kako oni doprinose i kako sve to zajedno radi. To je faza prihvatanja.

Pored ovog ličnog iskustva, radio sam sa brojnim klijentima gde tek srećete razne menadžere, često je bilo baš teško razumeti ko šta radi i za šta je odgovoran. Verujem da su i oni imali isti izazov.

Uglavnom, uočio sam izvesne obrasce ponašanja kod menadžera koje mislim da je važno da prepoznate da bi razumeli sa kakvim menadžerom radite. Inače se užasavam bilo kakve kategorizacije ljudi, čak i u profesionalnom smislu pošto je to vrlo pojednostavljen pogled na jednu osobu. U tom smislu kada kategorišem nekog kao menadžera administratora, mislim pre svega na način na koji pristupa poslu, nazovimo to menadžment stil, a ne kakva je osoba.

Šta rade menadžeri?

Svaka timska aktivnost podrazumeva određen stepen organizacije. Takođe, svaka kompanija je biznis što podrazumeva određen stepen kontrole. Organizacijom i kontrolom upravljaju menadžeri, odnos između ta dva varira u zavisnosti od prirode biznisa i samih ljudi.

O kojim menadžerima govorimo u ovom članku?

IT je posebna struka koja je u suštini pozajmila većinu titula iz drugih već etabliranih delatnosti, ali je značenje često maglovito.

Zato ću za početak definisati šta je menadžer u kontekstu ovog članka:

  • To je osoba koja je u dnevnoj interakciji sa IT ljudima koje ćemo zvati inženjerima (programeri, testeri, devopsi, data ljudi) – ovi što kodiraju
  • Priroda interakcije može biti:
    • Organizacija
    • Kontrola
    • Mekana organizacija i kontrola tzv. facilitacija
    • Itd…

Bez obzira na prirodu interakcije, centri moći firme vide ovu osobu kao odgovornu za sve što tim uradi ili ne uradi:

  • Opis posla tj. titula sadrži jednu od reči: menadžer, lider, direktor, šef (trudim se da ne koristim engleski ali head, supervisor, C**,…)
  • Po pravilu ne kodiraju, ali često razumeju tehnologiju
  • Menadžment shvataju kao posebnu disciplinu, ne ulaze u sadržaj onoga što radite nego kako to radite iliti proces, svejedno im je da li menadžuju IT team ili fabriku piva.

Ovde ne pričamo o drugim ljudima koji se zovu menadžeri: produkt menadžeri, talent menadžeri, menadžeri za rast, itd… zato što ili se bave sadržajem ili nisu u dnevnoj interakciji sa inženjerima. Takođe, nikako ne pričamo o brend menadžerima koji su mi tražili da napišem ovaj tekst, ali su ostavili temu meni da izaberem. Hrabro.

Menadžment stilovi

Administratorski

Prepoznaje se po prosleđivanju poruka i zahteva, često neselektivno, ali sa mnogo energije uložene u praćenje da li je odgovor poslat. Sam sadržaj konverzacije i odgovora je nebitan, bitno je da se dinamika komunikacije održava u zamišljenom pozitivnom tonu. Ovo je neko ko će verno da prenese poruku i očekivanja od šefa ili klijenta. Zamislite reverzni proxy server, sa osnovnom autorizacijom. To vam je to otprilike.

Za većinu IT servisnih firmi dodatna veština je kombinatorika resursa tj. inženjera, gde kada klijent traži 5 javaša, treba da isto i dobije bez pitanja.

Uglavnom, mislim da su dometi i vrednost ovakvog stila menadžmenta poznati.

Tradicionalni

Ovo su pravi projekt menadžeri koji su morali da pognu glavu pod naletima agilnih metodologija i liderstva promovisanog od strane kul i uticajnih likova poput Simona i Elona. Stil se prepoznaje po metodologiji zasnovanoj na planiranju, procesu, deljenju na manje zadatke i detaljnom praćenju, da ne kažem kontroli. Pominju se rizici i mitigacije sličnih.

Bitno im je da je na vreme, u okviru planiranog budžeta i bez iznenađenja i u smislu šta smo se inicijalno dogovorili to je za vjek i vjekova. Sem kad klijent traži, onda imamo razne procese kada da opišemo uobičajenu situaciju da se nismo razumeli oko mnogo stvari. Čak i kad se maskiraju agilnim velom i koriste Jiru, uvek imaju Excel gde prate u paraleli ko je šta obećao i koliko smo van budžeta. Obično je kredibilno, često praćeno sa relevantnim iskustvom, naročito ako ste i vi sa iskustvom pa birate teme oko kojih se slažete, a ostale ne diskutujete – može da radi za sve.

Agilni

Ovde ubrajam ljude koji zaista veruju u Agile, do nivoa dogme i sa tendencijom definisanja i drugih aspekata do nivou smisla života. Često se definišu kao Scrum Masteri ili Scrum Treneri, znaju odlične trikove da naprave dobar tim. Fokusiraju se na kolaboraciju u timu, rešavaju razne probleme koje uoče, uglavnom ovo sam video da radi poprilično dobro. Za jedan tim.

Liderski

Ovde je sav fokus na vođstvu i izvlačenju najboljeg iz vas. Ovi menadžeri se trude da utiču na vašu karijeru, motivišu vas i podržavaju. Najbolji umeju da prepoznaju potencijal koji vi ne vidite – vaš uspeh je i njihov uspeh. Ovde budite oprezni, kao sa Agile ima dosta drugih stilova koji se maskiraju u liderski pošto to zvuči plemenito. I nekako IT kompanije, zbog poznate situacije na tržištu rada, forsiraju kulturu ličnog rasta i vođa tj. lidera. Dobar test može biti da li vas vaš menadžer interno promoviše, da li vas upoznaje sa njegovim šefovima i gradi vam sledeću poziciju, ili vas tapše po ramenu i čuva za sebe. Ako ste imali sreće pa naleteli na nekog pravog, može vam dosta pomoći u karijeri čak iako ne kodira. Ima ih, ja znam neke sjajne.

Biznis orijentisani

Ovo su japiji među menadžerima, zanima ih u suštini samo novac tj. profit. Uglavnom se druže sa sličnima, nije baš jasno šta rade, ali rasturaju. Često dosta brzo pričaju. U suštini ih ne zanimate, sem ukoliko ne možete da napravite direktnu relaciju između vašeg postojanja i profita. Umeju da budu uticajni, ulažu u umrežavanje sa centrima moći.

Inženjerski

Ljudi iz struke, sa relevantnim iskustvom koji iz raznih razloga završe u menadžmentu. Mogu da budu ekstremno dobri i ekstremno loši, u zavisnosti od toga da li su naučili da ne mora sve biti savršeno, da ljudi moraju da pogreše pre nego što nauče i da se tehnologija menja u smislu da je na primer potpuno normalno da se JavaScript izvršava na serveru. I da programski jezici nisu strogo tipizirani, a interpreteri se zaista koriste na produkcionim okruženjima.

Moć delegiranja i nemoć pametovanja vam može ukazati u kojoj fazi tranzicije su. Ako uspeju da se izbore sa perfekcijom, potrebom za kodiranjem i odgovornošću, mogu da vam pruže mnogo – dok im ne dosadi biti menadžer i krenu da maštaju da rade čisti C i implementiraju protokole ili rade na Linux kernelu, pošto to podrazumeva vrlo malo ili poželjno nula interakcije sa ostalim ljudima. Iscedite maksimum iz njih, dok možete.

Omiljene teme sa vašim menadžerima

Ima ih dosta, opus se neprestano širi, a korona i fleksibilan rad je doneo gomilu novih. Fokusiraću se na 3 vrlo uobičajene: estimacije, pisanje sati i metrike. To su zajedničke teme oko kojih ćete provesti mnogo vremena sa vašim menadžerima i tako graditi odnos. U zavisnosti od menadžment stila ovim temama treba da pristupite na različit način.

Estimacije ili procene

Fundamentalni izazov u našoj struci je bio i ostaje količina izbora koji imate. Kada pravite most ili zgradu imate konačan i vrlo standardizovan izbor vrsta materijala, jasne kriterijume kada šta ima smisla i par vekova dokumentovanog iskustva drugih kolega. Kada pravite softver, limita nema… sem vremena i budžeta.

Zato će vam menadžeri tražiti procenu, deklarativno će potvrditi da razumeju da je to samo procena i da procena po definiciji same reči na bilo kom jeziku nije nešto što je tačno iako je izražena brojem.

Zapamtite, u trenutku kada izađete sa cifrom, to postaje obećanje – vi ćete pokrenuti fantastični sled događaja koji će rezultirati ugovorom (formalizovano obećanje) sa određenim finansijskim konsekvencama za vašu kompaniju. Uglavnom, postaćete poznati i mnogi će čuti za vas.

Postoji par pravila za davanje procena koja važe univerzalno i nevezano za menadžment stil menadžera koji vam istu traži, a to su:

  • Budite profesionalni i otvoreni oko procena, uvek budite spremni da podelite sve detalje i objasnite kako ste došli do procene.
  • Nemojte da stvarate lažni osećaj preciznosti, zaokružite i ako vam neke informacije fale navedite pretpostavke pod kojima procena važi. Ne vadite se na specifikaciju, procenite šta ima smisla, dajte konstruktivno mišljenje o onome što fali. Možete dati i opseg, od-do.
  • Nikada ne podležite pritiscima, menjajte procenu samo na bazi novih činjenica i argumenata. Ako podlegnete to će svima da se obije o glavu – u pitanju je profesionalna etika.

Na kraju, kako god da procenite, vi ste ti koji ćete da sedite noćima kada se ispostavi da nešto nije uzeto u obzir, kada nešto ne radi kako smo mislili i svi ostali razlozi zbog čega nam treba više vremena. A uvek treba, i to je potpuno u redu, zato se opustite i shvatite ovo kao neophodan korak da počnete neki zanimljiv projekat i naučite nešto novo.

Pisanje sati

Menadžeri će vas juriti da upišete sate. U zavisnosti od primarnog biznis modela vaše firme, može imati direktnu vezu sa vašom platom pošto se to što upišete fakturiše klijentu od čije uplate firma zadrži skromni deo iz koga će i vaš menadžer dobiti platu. Ostatak daju vama.
Drugi razlog bi mogao biti praćenje i unapređenje procesa, identifikovanje smetnji i prepreka i unapređenje produktivnosti. Sve je to važno vašim menadžerima, pa treba da je važno i vama.

Pisanje sati može biti i zanimljivo, na primer neke situacije koje će dovesti do intenzivne komunikacije sa vašim, a potencijalno i više menadžera su:

  • Ako radite na više projekata distribucija sati može biti interesantna tema
  • Gde se pišu sati za kompanijske sastanke, intervjue, konferencije, putovanja itd…
  • Gde se piše pola sata pauze za ručak koja po našem zakonu spada u radno vreme ako klijentu pišemo 8h (ja u stvari mislim da imam odgovor za ovo najvažnije pitanje domaće IT outsourcing industrije).

Metrike

Menadžeri obožavaju metrike, njihovo formalno obrazovanje se često bavi produktivnošću sa primerima iz druge industrijske revolucije. Zato su se inženjeri dugo zvali resursima. Sad ste talenti, ako vas još uvek nazivaju resursima razmislite da promenite firmu, to je stvar profesionalnog dostojanstva.

Pored finansijskih pokazatelja uspeha koji naravno imaju smisla, postoje i sofisticirane metrike koje uvek na kraju imaju ambiciju da se meri produktivnost: firme, tima i pojedinaca.

Martin Fowler je 2003. napisao zanimljiv tekst na tu temu: CannotMeasureProductivity, a onda je u tvitu 10 godina kasnije napisao:

10 years ago today I wrote that we cannot measure productivity. Still true and still needs to be said.

Pročitajte.

O svim besmislenim metrikama kojim sam bio izložen tokom karijere bi mogla knjiga da se napiše, ali izdvajam nekoliko inicijativa koje su ostavile poseban utisak na mene:

  • Ideja da se rad naplaćuje po isporučenim Functional Points (iz Functional Points Analysis koja je bila popularna kao metodologija pre 10-ak godina). Skoro nam je jedan klijent tražio isto.
  • Ideja da se stori poeni standardizuju u firmi sa 500+ inženjera i nekih 70+ timova koji rade za 40+ klijenata sa 5 različitih lokacija. Standardizuju u smislu da 1 i 3 indikuje istu veličinu u svakom timu i projektu. Skala je normalno isto standardizovana i Fibbinachi, a ne ona druga.
  • Ideja da se velocity iskoristi kao mera produktivnosti sa još nekoliko jednako besmislenih metrika uz malo kompleksniji matematički alat da indikuje ozbiljnost pristupa. Kada kažem kompleksniji alat, mislim na deljenje, a ne na diferencijalne jednačine i integrale, što cenim da bi imalo potencijal.

Uglavnom, menadžeri će doći sa idejom da se uvedu nekakve metrike. To obično znači dodatnu administraciju za vas. Ako ne znači i naletite na menadžera koji pokušava da razume šta se dešava koristeći gomilu već dostupnih metrika, podržite ga – možda zajedno otkrijete nešto relevantno.

Puškice ili Cheat Sheet – konačno

Ko je izdržao do ovde, razumeo prethodna 2 poglavlja, može da pogleda ili čak odštampa ovu tabelu koja će mu pomoći da učini interakciju sa svojim menadžerom na 3 spomenute teme prijatnom, bez frikcije i tako svima ulepša dan. Pre toga treba da prepozna menadžment stil da bi mogao da pronađe najbolji pristup.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

DocsCube iz Srbije efikasno automatizuje dokumentacije za mala i srednja preduzeća

O tome kako je njihov proizvod postao treći proizvod dana na ProductHunt-u i šta im je taj uspeh doneo, razgovarali smo sa suosnivačem DocsCube startapa.

Startapi i poslovanje

Šta posle godine u kojoj se mehur izduvao?

Tema za ovaj, poslednji članak u godini, došla je prirodno. Svakodnevno me prati u razgovorima s kolegama, startapima, investitorima, u sadržajima koje svakodnevno čitam ili slušam.

Novost

NBS: Dodeljene prve dozvole za kripto-menjačnice u Srbiji

Narodna banka Srbije (NBS) je 16. decembra izdala dozvole dvema domaćim kripto-menjačnicama. Šta to sve podrazumeva pitali smo Aleksandra Matanovića, osnivača kompanije (menjačnice) ECD, jedne od dobitnica dozvole.

Propustili ste

Office Talks Podcast

DevRel – Kako se grade dobri odnosi sa programerima?

Gosti 126. epizode Office Talks podkasta bili su Nenad Vitorović (Tenderly) i Lav Leon Hudak (MVP Workshop) koji su nam govorili o značaju dobrih odnosa sa programerima, ali i o kvalitetnoj zajednici i sadržaju usmerenim ka programerima, a koji sve više dolaze do izražaja.

Developer Experience

Shift Miami: Infobipova konferencija posvećena developerima stiže u Ameriku

Ovo je prvi korak ka internacionalizaciji jedne od najvećih evropskih konferencija posvećenih developerima koja se već 10 godina održava u Hrvatskoj.

Startapi i poslovanje

Degordian akvizirao Shopycode – srpsku agenciju za e-commerce razvoj

Internacionalna digital-first agencija Degordian akvizirala je Shopycode, srpsku programersku kompaniju specijalizovanu za e-commerce.

Istraživanje

Predstavljamo rezultate ankete o platama dizajnera digitalnih proizvoda i usluga u Srbiji

Prva anketa ovog tipa sprovedena je na uzorku od oko 700 učesnika. Podaci pokazuju da je 71% dizajnera ušlo na tržište u poslednjih 8 godina, dok je 57% ušlo u poslednjih 6 godina.

Društvene mreže

OnlyFans: Kako su poznate ličnosti normalizovale ‘online’ prostituciju?

U ovoj kolumni, otkrivam vam zašto 'girl power' na internetu nije izraz feminističke borbe i zašto se 'online' prodaja vlastite intime ne razlikuje od prostitucije.

Intervju

Beckoning je animirani film Save Živkovića – Epic Games i 3Lateral bili deo projekta

Kreiranje dugometražnih animiranih filmova je oduvek bilo nedostižno malim timovima kreativaca pre svega zbog produkcijskih ograničenja, ali zahvaljujući novim tehnologijama situacija se znatno promenila.