Jovan Krička živi i radi u Amsterdamu i otkriva šta čeka programere koji žele da nastave karijeru u Holandiji

Naš današnji sagovornik, Jovan Krička, 2016. godine preko firme iz Beograda dobio je ponudu za posao u Eriksonovom razvojnom centru u Švedskoj. U to vreme, priseća se on, razmišljao je o odlasku u inostranstvo, više iz perspektive bacanja sebe u neko nepoznato okruženje, upoznavanja drugih zemalja i kultura nego zbog bilo čega drugog:

Zaista nisam imao neki konkretniji razlog za odlazak iz Srbije osim – što da ne. U Švedskoj sam proveo godinu dana u Karlskroni, gradiću blizu samog juga. To je grad od oko 35.000 stanovnika i posle džungle Beograda ovo je bila interesantna promena. Svuda sam išao peške, od stana do posla, od posla do treninga sve se vrtelo oko malog kruga centra grada. Prvi put još od detinjstva sam pecao u Karlskroni. Za tih godinu dana sam upoznao super ljude, kako na poslu tako i van njega i malo obilazio baltičke i skandinavske zemlje (Island toplo preporučujem).

Nakon godinu dana Jovan je odlučio da želi da bude u nekom od većih gradova u Evropi, te je krenuo u potragu za novim poslom, a put ga je doveo do Amsterdama i kompanije Miro gde danas radi kao softverski inženjer. O tom poslu i holandskom IT tržištu razgovaramo u tekstu koji sledi.

Kako je iz tvog iskustva izgledalo traženje posla van Srbije?

Dok sam bio u Srbiji nisam preterano aktivno tražio posao u inostranstvu iako sam već razmišljao o odlasku u neku drugu zemlju. Ponudu za Švedsku sam dobio preko kompanije Seavus, tako da nisam imao puno iskustva sa traženjem posla u inostranstvu iz Srbije. Ono što znam je da većina kompanija iz Holandije traži programere iz bilo kojih krajeva planete tako da jednostavno apliciranje na LinkedIn-u sigurno može da vam donese razgovore.

Što se tiče traženja posla iz Švedske, ono se nije puno razlikovalo od toga da sam tražio posao iz Srbije. Jedina prednost možda je bila to što sam već radio u internacionalnom okruženju i u EU, ali nisam siguran koliko je regruterima to uopšte bilo bitno. Traženje posla se svodilo na apliciranje na pozicije u gradovima koji su me interesovali ili odgovaranje regruterima i to je to.

Kako si došao do prvog posla u Holandiji i koliko ti je izazovan bio taj poslovni tranzit u njihovu industriju?

Do prvog posla u Holandiji sam došao tako što me je kontaktirao regruter, u to vreme sam imao još neke ponude za Dablin, ali sam se na kraju odlučio za Amsterdam. Izazov u tranzitu iz Švedske u holandski IT nisam toliko osetio, jedina razlika je bila u tome što je Erikson velika i pomalo troma korporacija i ja sam u to vreme tražio izazovnije i dinamičnije okruženje i to sam našao u Amsterdamu.

Da li ti je proces preseljenja i dobijanja vize predstavljao problem? Kako je to izgledalo iz tvog ugla?

Proces preseljenja je išao prilično glatko, sama ta procedura je dosta uigrana. Regruter mi je pomogao oko samog apliciranja za vizu i oko gomile drugih sitnica (nekih koje mi ne bi ni pale na pamet, tipa kupovina bicikla u Amsterdamu). Kompanija je takođe angažovala agenta za nekretnine koji je pomogao oko nalaženja stana, tako da se samo preseljenje svelo na jednu checklist-u stvari koje moraš da odradiš.

U tih prvih mesec dana sam odseo u Airbnb smeštaju dok nisam našao odgovarajući stan. U Amsterdamu postoji dosta velika potražnja za iznajmljivanjem i kada apliciraš za stan uglavom se “takmičiš” sa grupom ljudi koja je u sličnoj poziciji, tako da nalaženje stana nekad može da potraje. Međutim, uz pomoć agenta i novih kolega sa posla i to se brzo sredi.

U Holandiji si od 2017. godine i to ti je omogućilo da upoznaš njihovu tehnološku industriju. Koje su njene glavne karakteristike i po čemu se razlikuje u odnosu na srpski IT sektor?

Holandski IT sektor je prilično dinamičan, u Amsterdamu je dosta velikih svetskih kompanija, ali i dosta startup/scaleup kompanija. Holandija (kao uostalom i sve zemlje) ima manjak kadrova u IT sektoru i pokušava da podstiče priliv obrazovanih migranata nuđenjem poreskih olakšica za stručne kadrove koji dolaze iz inostranstva. Samim tim radno okruženje je jako internacionalno. U firmama u kojima sam radio zapravo sam najmanje kolega imao iz Holandije. Ovo ima svoje prednosti i svoje mane, sa jedne strane upoznao sam dosta ljudi iz različitih kultura i sa različitih kontinenata, gotovo da se formira određena “expat” subkultura gde su svi prijateljski nastrojeni i otvoreni jedni prema drugima. Sa druge strane može se desiti da nemaš toliko praktičnih prilika da vežbaš holandski jezik (čak su mi i treninzi na engleskom).

Što se tiče razlika u odnosu na srpski IT sektor, stvar koja se razlikuje je to što dosta kompanija u Srbiji radi outsourcing. Zapravo, u dve firme za koje sam radio u Holandiji sam sarađivao sa srpskim timovima kroz outsourcing model (fenomenalni ljudi iz Novog Sada). S druge strane, mislim da se i u Srbiji sada stvari menjaju i da ima više kompanija sa svojim proizvodima nego kad sam ja otišao. Takođe, i u Holandiji postoje firme koje se bave isključivo outsource razvojem gde programer radi projekat za lokalne banke, avio kompanije, itd. ali je verovatno procentualno broj takvih firmi trenutno veći u Srbiji.

Ekspanzija remote rada dovodi do toga da su svi remote i da je manje bitno ko odakle radi nego što je to bilo ranije. Ovo ima uticaj na globalno tržište softverskih usluga i meni deluje kao jako dobra stvar. Sa te strane čini se da outsourcing destinacije profitiraju kroz veći izbor poslova, jer više kompanija prihvata remote rad, i kroz veću jednakost na samom poslu zbog činjenice da su i in-house i outsource timovi remote. Razlika koju sam ja osetio u trenutku kada sam otišao je ta blizina samom okruženju gde se donose najbitnije odluke.

Čime tehnološke kompanije u Holandiji nastoje da privuku svoje zaposlene? Koji su im glavni benefiti?

Što se tiče benefita, zavisi od kompanije do kompanije. U Holandiji postoji, recimo, neke tri grupe: IT kompanije koje posluju samo u Holandiji (ili i u Belgiji), kompanije čiji biznis skalira na celu Evropu (ili njen veći deo) i na kraju onih globalnih čije je tržište cela planeta. Većina kompanija pokriva standardne stvari kao što su budžet za usavršavanje, one-time budžet za relokaciju, troškove prevoza, troškove teretane/treninga, troškove zdravstvenog osiguranja (u Holandiji ovo sam sređuješ), privatnu penziju, opremu za rad od kuće (otkako je počeo remote work sa covid-om), kurseve holandskog itd.

Globalne kompanije nude kompetitivnije plate (dosta njih se takmiči za kandidate na globalnom nivou) i uglavnom akcije ili opcije na akcije (stock options), ručak na poslu (ili dodatak za ručak kući kod remote-a) itd. Neki deo kompanija sad reklamira opciju za full remote rad nakon covid-a kao benefit, ima kompanija koje nude 36-časovnu radnu nedelju i neke kompanije isprobavaju četvorodnevnu radnu nedelju.

Što se tebe lično tiče, koji su ti najveći karijerni izazovi u ovom trenutku? Kako nastojiš da ih prevaziđeš?

Što se tiče tehničkog dela mog posla, trenutno izazovi su manje u samoj tehnologiji, učenju tehnologije ili njenom korišćenju, već se više pojavljuju u tome kako upotrebiti tehnologiju najefektivnije da se postigne rezultat od najveće vrednosti za sam proizvod, kompaniju i ono što je najbitnije za krajnjeg korisnika. Jedan od najvećih problema koji se uporno prikrada je velika količina slučajne kompleksnosti. Ta kompleksnost nije inherentna za sam domenski problem koji se rešava već dolazi od samog rešenja ili načina na koji se rešenje primenjuje. Uzroci velike količine ove slučajne kompleksnosti mogu biti razni, od toga da inženjeri biraju tehnologiju više radi toga da bi je stavili u CV nego zbog toga što je ta tehnologija optimalno rešenje za dati problem, do toga da se nekad jednostavno ne razmišlja dovoljno kritički o samim rešenjima (cargo cult programiranje).

Još jedan od izazova koji je sveprisutan, i koji je star verovatno koliko i samo programiranje, su nejasni zahtevi i prioritet onoga što je najbitnije za krajnjeg korisnika. Ono što pomaže u oba problema je neumorna i konstantna komunikacija unutar tima, među timovima i unutar cele kompanije i nemilosrdan descope-ing. Često je moguće veoma jasno iskristalizovati ono što zaista donosi vrednost krajnjem korisniku (ili ne) kroz prosto pitanje “Zašto je ovo potrebno napraviti?”.

Što se tiče netehničkog dela mog posla, tu je ta standardna dilema da li se razvijati više u tehničkom ili menadžerskom smeru. Oba su jako bitna, ali ono što mi je trenutno interesantno je da se organizacijom ljudi, dobrom komunikacijom i blagim korekcijama kursa može postići značajno više nego samo individualnim doprinosom.

Kako je ova pandemija uticala na rad holandskih tehnoloških kompanija – posebno iz ugla organizacije posla i procesa?

Verovatno se situacija razlikuje u odnosu na Srbiju, s obzirom da su ovde mere bile malo oštrije nego tu. Tokom poslednje skoro dve godine radi se uglavnom od kuće. Bio je jedan period u novembru kada su sve kompanije počele da se vraćaju u kancelarije, međutim to je trajalo vrlo kratko. U Miru je na dan proslave organizovane zbog povratka u kancelariju objavljeno da kreće novi lockdown, tako da je to ujedno i bila i žurka oproštaja od kancelarije 🙂

Deo zaposlenih insistiraju na omogućavanju full remote rada nakon izlaska iz pandemije i neke kompanije ovo navode kao benefit u oglasima za posao. S te strane pandemija je ukazala na mogućnost rada sa bilo kog mesta na planeti dokle god ne postoji velika razlika u vremenskim zonama. Ovu novu okolnost je dosta ljudi iz Amsterdama, uključujući i mene, koristilo da radi deo godine iz svoje zemlje porekla ili sa neke toplije destinacije.

Neke statistike pokazuju da je većina kompanija za sada odabrala hibridni model gde se deo nedelje radi od kuće a deo iz kancelarije. Nisam siguran koliko je taj kratak period “testiranja” modela rada bio dovoljan da se izvuku validni zaključci i dobije feedback ali za sada većina kompanija planira da usvoji hibridni model.

Za kraj, šta programeri imaju u Amsterdamu što ne mogu naći u Srbiji?

Što se tiče programera, u Amsterdamu postoji veliki broj IT kompanija i značajan broj velikih svetskih kompanija koje imaju svoje kancelarije u njemu (neke imaju razvoj tu, neke ne), tako da je paleta izbora sigurno veća.

Druga prednost, koja nije jedinstvena za Amsterdam a koju sam već spomenuo, za nekoga može biti izlazak iz outsourcing modela i blizina okruženju gde se donose najbitnije odluke o uticaju na njih. Što se tiče svega ostalog, Amsterdam je zaista jedan koktel ljudi sa raznih strana sveta i za bilo koga ko dođe ovde neizbežno je da upozna drugačije kulture, razmišljanja i običaje dela tih ljudi i da sa njima formira prijateljstva. Za nekoga kome je interesantno da nauči više o sličnostima i razlikama sopstvene kulture sa svim ostalim i da upozna puno super ljudi, Amsterdam je sigurno jedna od najboljih destinacija na planeti za to.

I definitivno ne mogu naći toliko mostova, kanala, čamaca i bicikala kao u Amsterdamu! 🙂