Zašto programeri kažu da im je pisanje koda zapravo najlakši deo posla?

Zašto programeri kažu da im je pisanje koda zapravo najlakši deo posla?

Brojni sagovornici iz teksta u tekst govore nam kako je za programere pisanje koda najlakši zadatak - izazov je u oganizaciji koja se odvija pre toga. Zašto je to slučaj i kako se ta situacija može rešiti?

U idealnom sistemu kada zadatak dođe do developmenta to je već razjašnjen posao: zahtevi klijenata, biznis logika, iteracije u kojima se radi na zadatku i taskovi su jasno definisani i određeni. Međutim, šuška se da to obično nije tako, naročito u manje organizovanim kompanijama gde se programeru u hodu ubaci neki feature, a on mora da se snađe.

Verovatno zato nebrojeno mnogo programera podržava tvrdnju da samo pisanje koda zaista jeste najlakši deo – izazov predstavlja ono što prethodi pisanju.

Kako bismo demistifikovali gde se najčešće javljaju izazovi te vrste, ali i kako se oni mogu prevazići, razgovaramo smo sa Aleksandrom Sabom (Project Manager) i Borisom Vujičićem (Senior Front-End programer).

Projekti sa kojih programeri ‘jedva čekaju da pobegnu’

(Ne)definisanost zadataka varira od veličine tima i tipa kompanije: u manjim firmama i startapima developeri su često uključeni u početne diskusije neke funkcionalnosti dok se u velikom sistemu očekuje da će do vas stići jasno definisan zadatak, objašnjavaju naši sagovornici.

Ali, da li je to baš tako?

“Po defaultu zaista podrazumevamo da u većim kompanijama do programera dolazi zadatak sa preciznim instrukcijama, ali realnost nas često demantuje – obim posla neretko prednost daje brzini, ne organizaciji. Ponekad se desi da klijentu bude obećan feature, te se to baci developerima na razvoj po sistemu snađi se”, kaže Vujičić za Netokraciju:

Programeri se u tim situacijama snalaze na razne načine ne bi li rešili taj task i nastavili dalje. To obično donosi loš kod, lošu logiku i sve to sa nedostatkom kvalitetnog code review-a završava u produkciji, što nikome nije od koristi.

Sa druge strane, dodaje on, kada developer u malim timovima učestvuje u planiranju, on na neposredniji i lakši način shvata koji problem bi ta funkcionalnost rešila ili će, možda, unapred primetiti neki potencijalni izazov u funkcionalnosti, te predložiti drugačije rešenje – i u većini slučajeva neće biti potrebna dodatna objašnjenja.

Takav pristup, sam po sebi, stvara drugačiji tip programera, dodaje Sabo. „Profesionalcima omogućava i da se bolje razviju kao inženjeri ali i da nauče osnove product developementa, project managementa i raznih drugih veština, plus ih to čini mnogo boljim timskim igračima“, ocenjuje on. Suprotna situacija, sa druge strane, stvara projekte sa kojih ljudi jedva čekaju da pobegnu.

Posledica tržišta ili nešto treće?

Ovakva situacija u internoj organizaciji posla mogla bi se donekle smatrati posledicom aktuelnih tržišnih uslova: većina kompanija bavi se outsourcing-om, ima dosta klijenata, mnogo posla, a premalo radnika – i sve to doprinosi (ne)organizaciji.

Projekti ponekad moraju da se zbrzaju zbog nedostatka resursa u timu i to, nažalost, jeste slika koja preovlađuje u našoj industriji, dodaje Aleksandar:

Ako kao tržišne uslove postavimo činjenicu da su programeri danas traženi i da, osim samih programera (tehničara), sve ostale profesije i veštine koje se pojavljuju u razvijenim IT sistemima nisu razvijene, onda imamo prethodno opisanu situaciju – da se pred development tim stavljaju zadaci koji nisu razrađeni i dovoljno definisani.

Po mom mišljenju, najveća tačka spoticanja je upravo to što na ovako definisanom tržištu nedostaje veliki broj ne-programerskih profesija koje bi mogle da isprate sam development. Veoma smo deficitarni sa project menadžerima, product developerima, product owner-ima i svim ostalim profesijama koje su i tek kako neophodne.

Mnoge firme ovaj izazov nastoje da reše tako što primaju dosta ljudi “na praksu” ili na juniorske pozicije, kaže Boris. Međutim, „ti ljudi su odmah ubačeni na veliki projekat sa slabijom organizacijom, upitnim code review-om, mentorima i seniorima koji su pretrpani poslom i nemaju vremena da ih drže za ruku pa se provuče mnogo nekvalitetnog koda za koji je kasnije teško naći opravdanje za rewrite i slično“, objašnjava on i dodaje:

U budućnosti kada taj loš kod počne da predstavlja problem, kada se pojavi bezbroj bugova i problema sa performansama, onda se zaposli jos novih ljudi jer “previše je taskova”, pa onda ti novi ljudi dobiju zadatke da reše bugove koji su nastali nekvalitetnim kodom i tako da se vrtimo u krug i imamo gomilu nezadovoljnih programera.

Upravo ta fluktuacije (koja ako je prečesta u velikoj meri utiče na dinamiku timova), narušava se i osećaj tima i komunikacija unutar njega, a programerima postaje problem da suprotstave nekom iznad njih, bio to vođa tima ili nekom iz menadžmenta, kaže Boris.

Sve to, više-manje, kao povratna sprega utiče na organizovanost.

 

Srpskoj IT industriji nedostaju ne-tehničke pozicije – i to se mnogo oseti

Jedno od potencijalnih rešenja za ovu situaciju može biti opcija da se u startu potroši više vremena na samu organizaciju i definisanje projekata i projektnih zadataka, kaže Aleksandar. „Ovde bi bilo idealno da imamo i pomoć ne-programera ili bar da naše senior kolege daju svoj input. Što se više vremena investira u ovu fazu, kasniji razvoj i rad će biti lakši i desiće se manje nepredviđenih situacija i problema“, ocenjuje on.

Pored toga, dodaje Boris, neophodno je što manje bespotrebnog mućkanja timova i prebacivanja ljudi iz tima u tim, ukoliko ne postoji jako opravdan razlog za to:

Prebacivanje iskusnog programera u tim novajlija možda će podići produktivnost tog novog tima i pomoći im da se upoznaju sa projektom brze, ali je velika verovatnoća da će narušiti produktivnost ljudi u timu iz kog je izašao. Upravo zato firme pokušavaju da reše takve probleme su da forsiraju “prijateljsku” atmosferu, da cela firma ne bude previše formalna, da se organizuju zajedničke aktivnosti van posla i na taj način da se održi što opuštenija atmosfera na poslu.

Ipak, kako dodaje Aleksandar, ono što treba da uradimo jeste da ohrabrimo ljude da počnu više da se bave ne-programerskim profesijama i da poštujemo njihov sud. „Mi kao programeri smo veoma razmažena bića i navikli smo da je naša uvek poslednja, međutim, to ne bi uvek trebalo da bude tako. U ozbiljnim i efikasnim timovima veoma važnu ulogu igraju i project menadžeri, product owner-i i svi ostali kojima je posao upravo to da omoguće programerima da samo kodiraju, pa ih zato treba i poštovati i ceniti njihov rad“, zaključuje on.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Srpsko-švajcarski Strong Network podigao €5,1 investicije – širi se na Evropu i SAD

Strong Network, srpsko-švajcarski startap dobio je investiciju vrednu 5,1 miliona evra kako bi ubrzao svoje širenje na teritorije Evrope i SAD-a. Rundu investiranja predvodio je OpenOcean zajedno sa Wingman Ventures fondom.

Startapi i poslovanje

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) – izazovi i perspektive

Džon Lenon je u pesmi 'Power to the people' sumirao koncept slobode i omogućavanja građanima da odlučuju o političkim i društvenim prilikama. Ove ideje stare su koliko i prve teorije o uređenju društva.

Startapi i poslovanje

B-Fresh: Nakon pobede na Generator ZERO konkursu, krećemo sa aktivnom prodajom!

Domaći startap ekosistem možda ne obiluje sa previše uspešnih agrotech rešenja. Ipak, Generator Zero konkurs OTP banke predstavio nam je talentovane timove iz oblasti ekologije i poljoprivrede. Pobedu na ovom takmičenju odneo je tim B-Fresh sa proizvodom za produženje roka trajanja voća i povrća.

Gaming

Novo poglavlje Tetrisa piše se u Beogradu i Tel Avivu – razvijaće ga Playstudios

Kompanija Playstudios kupila je krajem prošle godine prava za razvoj Tetris franšize na mobilnim platformama. Dalji razvoj ovog legendarnog naslova poveren je timu Playstudios Europe iz Beograda na kome će zajedno raditi sa kolegama iz Playstudios Israel u Tel Avivu.

Office Talks Podcast

Zašto Elon Musk kupuje Twitter?

Twitter - hoće li ostati kakvog ga znamo ili sa akvizicijom Elona Muska dolazi neka nova era? O kupovini ove društvene mreže razgovaramo u 95. epizodi Office Talks podcasta.

Startapi i poslovanje

Londonski Qudo sa osnivačem iz Srbije uzeo investiciju od $3,5 miliona – razmišlja se o razvojnom centru u Beogradu

Questionardo, firma koja razvija platformu Qudo za agilno ispitivanje potrošača i preciznu digitalnu aktivaciju vođenu podacima, nedavno je dobila i investiciju od 3,5 miliona dolara. Jedan od osnivača ovog startapa dolazi iz Srbije i sa njim razgovaramo o daljem poslovanju i razvoju proizvoda.