Zašto programeri kažu da im je pisanje koda zapravo najlakši deo posla?

Zašto programeri kažu da im je pisanje koda zapravo najlakši deo posla?

Brojni sagovornici iz teksta u tekst govore nam kako je za programere pisanje koda najlakši zadatak - izazov je u oganizaciji koja se odvija pre toga. Zašto je to slučaj i kako se ta situacija može rešiti?

U idealnom sistemu kada zadatak dođe do developmenta to je već razjašnjen posao: zahtevi klijenata, biznis logika, iteracije u kojima se radi na zadatku i taskovi su jasno definisani i određeni. Međutim, šuška se da to obično nije tako, naročito u manje organizovanim kompanijama gde se programeru u hodu ubaci neki feature, a on mora da se snađe.

Verovatno zato nebrojeno mnogo programera podržava tvrdnju da samo pisanje koda zaista jeste najlakši deo – izazov predstavlja ono što prethodi pisanju.

Kako bismo demistifikovali gde se najčešće javljaju izazovi te vrste, ali i kako se oni mogu prevazići, razgovaramo smo sa Aleksandrom Sabom (Project Manager) i Borisom Vujičićem (Senior Front-End programer).

Projekti sa kojih programeri ‘jedva čekaju da pobegnu’

(Ne)definisanost zadataka varira od veličine tima i tipa kompanije: u manjim firmama i startapima developeri su često uključeni u početne diskusije neke funkcionalnosti dok se u velikom sistemu očekuje da će do vas stići jasno definisan zadatak, objašnjavaju naši sagovornici.

Ali, da li je to baš tako?

„Po defaultu zaista podrazumevamo da u većim kompanijama do programera dolazi zadatak sa preciznim instrukcijama, ali realnost nas često demantuje – obim posla neretko prednost daje brzini, ne organizaciji. Ponekad se desi da klijentu bude obećan feature, te se to baci developerima na razvoj po sistemu snađi se“, kaže Vujičić za Netokraciju:

Programeri se u tim situacijama snalaze na razne načine ne bi li rešili taj task i nastavili dalje. To obično donosi loš kod, lošu logiku i sve to sa nedostatkom kvalitetnog code review-a završava u produkciji, što nikome nije od koristi.

Sa druge strane, dodaje on, kada developer u malim timovima učestvuje u planiranju, on na neposredniji i lakši način shvata koji problem bi ta funkcionalnost rešila ili će, možda, unapred primetiti neki potencijalni izazov u funkcionalnosti, te predložiti drugačije rešenje – i u većini slučajeva neće biti potrebna dodatna objašnjenja.

Takav pristup, sam po sebi, stvara drugačiji tip programera, dodaje Sabo. „Profesionalcima omogućava i da se bolje razviju kao inženjeri ali i da nauče osnove product developementa, project managementa i raznih drugih veština, plus ih to čini mnogo boljim timskim igračima“, ocenjuje on. Suprotna situacija, sa druge strane, stvara projekte sa kojih ljudi jedva čekaju da pobegnu.

Posledica tržišta ili nešto treće?

Ovakva situacija u internoj organizaciji posla mogla bi se donekle smatrati posledicom aktuelnih tržišnih uslova: većina kompanija bavi se outsourcing-om, ima dosta klijenata, mnogo posla, a premalo radnika – i sve to doprinosi (ne)organizaciji.

Projekti ponekad moraju da se zbrzaju zbog nedostatka resursa u timu i to, nažalost, jeste slika koja preovlađuje u našoj industriji, dodaje Aleksandar:

Ako kao tržišne uslove postavimo činjenicu da su programeri danas traženi i da, osim samih programera (tehničara), sve ostale profesije i veštine koje se pojavljuju u razvijenim IT sistemima nisu razvijene, onda imamo prethodno opisanu situaciju – da se pred development tim stavljaju zadaci koji nisu razrađeni i dovoljno definisani.

Po mom mišljenju, najveća tačka spoticanja je upravo to što na ovako definisanom tržištu nedostaje veliki broj ne-programerskih profesija koje bi mogle da isprate sam development. Veoma smo deficitarni sa project menadžerima, product developerima, product owner-ima i svim ostalim profesijama koje su i tek kako neophodne.

Mnoge firme ovaj izazov nastoje da reše tako što primaju dosta ljudi „na praksu“ ili na juniorske pozicije, kaže Boris. Međutim, „ti ljudi su odmah ubačeni na veliki projekat sa slabijom organizacijom, upitnim code review-om, mentorima i seniorima koji su pretrpani poslom i nemaju vremena da ih drže za ruku pa se provuče mnogo nekvalitetnog koda za koji je kasnije teško naći opravdanje za rewrite i slično“, objašnjava on i dodaje:

U budućnosti kada taj loš kod počne da predstavlja problem, kada se pojavi bezbroj bugova i problema sa performansama, onda se zaposli jos novih ljudi jer „previše je taskova“, pa onda ti novi ljudi dobiju zadatke da reše bugove koji su nastali nekvalitetnim kodom i tako da se vrtimo u krug i imamo gomilu nezadovoljnih programera.

Upravo ta fluktuacije (koja ako je prečesta u velikoj meri utiče na dinamiku timova), narušava se i osećaj tima i komunikacija unutar njega, a programerima postaje problem da suprotstave nekom iznad njih, bio to vođa tima ili nekom iz menadžmenta, kaže Boris.

Sve to, više-manje, kao povratna sprega utiče na organizovanost.

 

Srpskoj IT industriji nedostaju ne-tehničke pozicije – i to se mnogo oseti

Jedno od potencijalnih rešenja za ovu situaciju može biti opcija da se u startu potroši više vremena na samu organizaciju i definisanje projekata i projektnih zadataka, kaže Aleksandar. „Ovde bi bilo idealno da imamo i pomoć ne-programera ili bar da naše senior kolege daju svoj input. Što se više vremena investira u ovu fazu, kasniji razvoj i rad će biti lakši i desiće se manje nepredviđenih situacija i problema“, ocenjuje on.

Pored toga, dodaje Boris, neophodno je što manje bespotrebnog mućkanja timova i prebacivanja ljudi iz tima u tim, ukoliko ne postoji jako opravdan razlog za to:

Prebacivanje iskusnog programera u tim novajlija možda će podići produktivnost tog novog tima i pomoći im da se upoznaju sa projektom brze, ali je velika verovatnoća da će narušiti produktivnost ljudi u timu iz kog je izašao. Upravo zato firme pokušavaju da reše takve probleme su da forsiraju „prijateljsku“ atmosferu, da cela firma ne bude previše formalna, da se organizuju zajedničke aktivnosti van posla i na taj način da se održi što opuštenija atmosfera na poslu.

Ipak, kako dodaje Aleksandar, ono što treba da uradimo jeste da ohrabrimo ljude da počnu više da se bave ne-programerskim profesijama i da poštujemo njihov sud. „Mi kao programeri smo veoma razmažena bića i navikli smo da je naša uvek poslednja, međutim, to ne bi uvek trebalo da bude tako. U ozbiljnim i efikasnim timovima veoma važnu ulogu igraju i project menadžeri, product owner-i i svi ostali kojima je posao upravo to da omoguće programerima da samo kodiraju, pa ih zato treba i poštovati i ceniti njihov rad“, zaključuje on.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Internet marketing

Zašto je Jala Brat bolji u marketingu od 97% balkanskih kompanija?

Šta znači kad neko na Balkanu u samo 24 sata nakon objavljivanja albuma uspije skupiti preko 1.000.000 pregleda na svih 6 pjesama? Znači da je razvalio - ili da se Justin Bieber preselio nama?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

SEO i pretraga

Stiže Netokracijina edukacija o SEO trikovima – promo cene karata do 22. septembra!

Netokracija Srbija nastavlja sa organizacijom edukacija, a na red je došla ona o SEO trikovima. Želite da naučite tehnike koje garantuju uspeh na rezultatima pretraga? Čekamo vas 30. septembra u Beogradu!

Propustili ste

Kultura 2.0

Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji – otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Muzika je odavno postala unosan biznis, a rastu ove industrije doprinose novi trendovi poput tehnologije produkcije pesama i spotova, streaming servisi ali i YouTube. Da li i naš region polako ulazi u moderni svet muzičkog biznisa?

Internet marketing

Zašto Dejv Birs kaže da kreativnost nije bogom dan talenat već stvar koju svako može da nauči?

Ovogodišnji Webiz Networking Night ugostiće nagrađivanog britanskog autora i govornika Dejva Birsa. Sa Dejvom razgovaram o tome kako nekonvencionalne stvari prodati šefu.

Netokracija

Kako do uspešnog Employer Branding ekosistema?

Marketari i HR menadžeri, spremite se – početkom oktobra vraća se Netokracijina Employer Branding konferencija! Kada 3. oktobra završite sa poslom pridružite nam se u ICT Hub-u gde ćemo govoriti o razvoju Employer Branding ekosistema u kompanijama. Čekamo vas!

Internet marketing

Kako su brendovi odigrali marketinšku utakmicu tokom Svetskog prvenstva u Kini?

Sa sportske strane svetsko prvenstvo u košarci želimo da zaboravimo što pre, ali sa marketinške strane priča je drugačija jer su brendovi ovaj put bili veoma aktivni. Ipak, da li su u potpunosti iskoristili 'hype' takmičenja u Kini?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Karijere

Kako se zaposliti u kompaniji Facebook? Nenad Božidarević deli svoja iskustva

Nakon četiri godine na poziciji front-end inženjera, najpre sa Facebook, a potom i sa Instagram strane, Nenad Božidarević prelazi u Oculus, gde nakon godinu dana postaje menadžer, a za Netokraciju otkriva da li je Menlo Park zaista raj za domaće programere.