Zašto programeri kažu da im je pisanje koda zapravo najlakši deo posla?

Zašto programeri kažu da im je pisanje koda zapravo najlakši deo posla?

Brojni sagovornici iz teksta u tekst govore nam kako je za programere pisanje koda najlakši zadatak - izazov je u oganizaciji koja se odvija pre toga. Zašto je to slučaj i kako se ta situacija može rešiti?

U idealnom sistemu kada zadatak dođe do developmenta to je već razjašnjen posao: zahtevi klijenata, biznis logika, iteracije u kojima se radi na zadatku i taskovi su jasno definisani i određeni. Međutim, šuška se da to obično nije tako, naročito u manje organizovanim kompanijama gde se programeru u hodu ubaci neki feature, a on mora da se snađe.

Verovatno zato nebrojeno mnogo programera podržava tvrdnju da samo pisanje koda zaista jeste najlakši deo – izazov predstavlja ono što prethodi pisanju.

Kako bismo demistifikovali gde se najčešće javljaju izazovi te vrste, ali i kako se oni mogu prevazići, razgovaramo smo sa Aleksandrom Sabom (Project Manager) i Borisom Vujičićem (Senior Front-End programer).

Projekti sa kojih programeri ‘jedva čekaju da pobegnu’

(Ne)definisanost zadataka varira od veličine tima i tipa kompanije: u manjim firmama i startapima developeri su često uključeni u početne diskusije neke funkcionalnosti dok se u velikom sistemu očekuje da će do vas stići jasno definisan zadatak, objašnjavaju naši sagovornici.

Ali, da li je to baš tako?

„Po defaultu zaista podrazumevamo da u većim kompanijama do programera dolazi zadatak sa preciznim instrukcijama, ali realnost nas često demantuje – obim posla neretko prednost daje brzini, ne organizaciji. Ponekad se desi da klijentu bude obećan feature, te se to baci developerima na razvoj po sistemu snađi se“, kaže Vujičić za Netokraciju:

Programeri se u tim situacijama snalaze na razne načine ne bi li rešili taj task i nastavili dalje. To obično donosi loš kod, lošu logiku i sve to sa nedostatkom kvalitetnog code review-a završava u produkciji, što nikome nije od koristi.

Sa druge strane, dodaje on, kada developer u malim timovima učestvuje u planiranju, on na neposredniji i lakši način shvata koji problem bi ta funkcionalnost rešila ili će, možda, unapred primetiti neki potencijalni izazov u funkcionalnosti, te predložiti drugačije rešenje – i u većini slučajeva neće biti potrebna dodatna objašnjenja.

Takav pristup, sam po sebi, stvara drugačiji tip programera, dodaje Sabo. „Profesionalcima omogućava i da se bolje razviju kao inženjeri ali i da nauče osnove product developementa, project managementa i raznih drugih veština, plus ih to čini mnogo boljim timskim igračima“, ocenjuje on. Suprotna situacija, sa druge strane, stvara projekte sa kojih ljudi jedva čekaju da pobegnu.

Posledica tržišta ili nešto treće?

Ovakva situacija u internoj organizaciji posla mogla bi se donekle smatrati posledicom aktuelnih tržišnih uslova: većina kompanija bavi se outsourcing-om, ima dosta klijenata, mnogo posla, a premalo radnika – i sve to doprinosi (ne)organizaciji.

Projekti ponekad moraju da se zbrzaju zbog nedostatka resursa u timu i to, nažalost, jeste slika koja preovlađuje u našoj industriji, dodaje Aleksandar:

Ako kao tržišne uslove postavimo činjenicu da su programeri danas traženi i da, osim samih programera (tehničara), sve ostale profesije i veštine koje se pojavljuju u razvijenim IT sistemima nisu razvijene, onda imamo prethodno opisanu situaciju – da se pred development tim stavljaju zadaci koji nisu razrađeni i dovoljno definisani.

Po mom mišljenju, najveća tačka spoticanja je upravo to što na ovako definisanom tržištu nedostaje veliki broj ne-programerskih profesija koje bi mogle da isprate sam development. Veoma smo deficitarni sa project menadžerima, product developerima, product owner-ima i svim ostalim profesijama koje su i tek kako neophodne.

Mnoge firme ovaj izazov nastoje da reše tako što primaju dosta ljudi „na praksu“ ili na juniorske pozicije, kaže Boris. Međutim, „ti ljudi su odmah ubačeni na veliki projekat sa slabijom organizacijom, upitnim code review-om, mentorima i seniorima koji su pretrpani poslom i nemaju vremena da ih drže za ruku pa se provuče mnogo nekvalitetnog koda za koji je kasnije teško naći opravdanje za rewrite i slično“, objašnjava on i dodaje:

U budućnosti kada taj loš kod počne da predstavlja problem, kada se pojavi bezbroj bugova i problema sa performansama, onda se zaposli jos novih ljudi jer „previše je taskova“, pa onda ti novi ljudi dobiju zadatke da reše bugove koji su nastali nekvalitetnim kodom i tako da se vrtimo u krug i imamo gomilu nezadovoljnih programera.

Upravo ta fluktuacije (koja ako je prečesta u velikoj meri utiče na dinamiku timova), narušava se i osećaj tima i komunikacija unutar njega, a programerima postaje problem da suprotstave nekom iznad njih, bio to vođa tima ili nekom iz menadžmenta, kaže Boris.

Sve to, više-manje, kao povratna sprega utiče na organizovanost.

 

Srpskoj IT industriji nedostaju ne-tehničke pozicije – i to se mnogo oseti

Jedno od potencijalnih rešenja za ovu situaciju može biti opcija da se u startu potroši više vremena na samu organizaciju i definisanje projekata i projektnih zadataka, kaže Aleksandar. „Ovde bi bilo idealno da imamo i pomoć ne-programera ili bar da naše senior kolege daju svoj input. Što se više vremena investira u ovu fazu, kasniji razvoj i rad će biti lakši i desiće se manje nepredviđenih situacija i problema“, ocenjuje on.

Pored toga, dodaje Boris, neophodno je što manje bespotrebnog mućkanja timova i prebacivanja ljudi iz tima u tim, ukoliko ne postoji jako opravdan razlog za to:

Prebacivanje iskusnog programera u tim novajlija možda će podići produktivnost tog novog tima i pomoći im da se upoznaju sa projektom brze, ali je velika verovatnoća da će narušiti produktivnost ljudi u timu iz kog je izašao. Upravo zato firme pokušavaju da reše takve probleme su da forsiraju „prijateljsku“ atmosferu, da cela firma ne bude previše formalna, da se organizuju zajedničke aktivnosti van posla i na taj način da se održi što opuštenija atmosfera na poslu.

Ipak, kako dodaje Aleksandar, ono što treba da uradimo jeste da ohrabrimo ljude da počnu više da se bave ne-programerskim profesijama i da poštujemo njihov sud. „Mi kao programeri smo veoma razmažena bića i navikli smo da je naša uvek poslednja, međutim, to ne bi uvek trebalo da bude tako. U ozbiljnim i efikasnim timovima veoma važnu ulogu igraju i project menadžeri, product owner-i i svi ostali kojima je posao upravo to da omoguće programerima da samo kodiraju, pa ih zato treba i poštovati i ceniti njihov rad“, zaključuje on.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Ko je vaš Mesija na razmućivanje?

Kada ste prvi put shvatili da ste matori? Ja pre nekih 5-6 godina, tada u kasnim dvadesetim.

Internet marketing

UniCredit Bank Srbija gasi Facebook, Messenger i Instagram – sledi ulaganje u sopstvene digitalne kanale?

Način na koji Facebook tretira svoje korisnike bili su dovoljan razlog da UniCredit grupa najavi potpuno povlačenje sa društvenih mreža kompanije iz Menlo Parka.

Digitalni mediji

Valjda niste zaboravili na TikTok jer ova aplikacija upravo menja način na koji konzumiramo digitalni sadržaj

Aplikacija TikTok otklanja iluziju o tome kako je bilo koji korisnik društvenih mreža tu da odlučuje i aktivno bira – to umesto njega u potpunosti radi aplikacija. Znači li to da dolazi novo doba za društvene mreže?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

U kojoj meri sarađuju domaće kompanije i startapi?

Uoči predstojeće Webiz edukacije u Novom Sadu, razgovaramo sa učesnicima panela o saradnji kompanija i startapa. Kako taj odnos izgleda danas i može li se unaprediti?

Mobilno

Societe Generale Srbija i Mastercard lansirali mCard – uslugu plaćanja mobilnim telefonom na POS terminalima

Societe Generale Srbija lansirala je u petak mCard - uslugu koja omogućava beskontaktno plaćanje pametnim telefonom na svim POS terminalima u zemlji i inostranstvu gde se prihvataju Mastercard beskontaktne platne kartice.

Startapi i poslovanje

Vukan Simić (FishingBooker): Svaki dan na posao dolazi 80 ljudi koji veruju u ono što stvaramo – to je naš najveći uspeh

Sa Vukanom Simićem razgovarali smo o putu koji je prošao FishingBooker, jedan od najpoznatijih domaćih startapa i servis koji se bavi rezervacijom pecaroških tura svuda u svetu.

Internet marketing

Proglašeni dobitnici IAB MIXX 2019. nagrada – Grand Prix otišao u ruke Ovation BBDO

Na devetom po redu Digital Day konferenciji pod sloganom How do you trust, dodeljena su Mixx Awards priznanja za najbolje digitalne kampanje realizovane prethodne godine u Srbiji.

Internet marketing

€36,8 miliona za digitalno oglašavanje u 2018. — srpsko tržište poraslo za 24,8%

I u 2018. godini zadržan je jak dvocifren rast tržišta digitalnog oglašavanja u Srbiji, pokazali su rezultati AdEx istraživanja. U nastavku teksta donosimo vam pregled najbitnijih rezultata.

Internet marketing

Najčešće greške pri izradi ‘content marketing’ strategije

Sasvim je razumno da želite da investirate u kvalitetan sadržaj kako biste unapredili svoj biznis, ali stvari nisu baš tako jednostavne. Evo koje greške marketari najčešće prave pri izradi content marketing strategije.