Zašto programeri kažu da im je pisanje koda zapravo najlakši deo posla?

Zašto programeri kažu da im je pisanje koda zapravo najlakši deo posla?

Brojni sagovornici iz teksta u tekst govore nam kako je za programere pisanje koda najlakši zadatak - izazov je u oganizaciji koja se odvija pre toga. Zašto je to slučaj i kako se ta situacija može rešiti?

U idealnom sistemu kada zadatak dođe do developmenta to je već razjašnjen posao: zahtevi klijenata, biznis logika, iteracije u kojima se radi na zadatku i taskovi su jasno definisani i određeni. Međutim, šuška se da to obično nije tako, naročito u manje organizovanim kompanijama gde se programeru u hodu ubaci neki feature, a on mora da se snađe.

Verovatno zato nebrojeno mnogo programera podržava tvrdnju da samo pisanje koda zaista jeste najlakši deo – izazov predstavlja ono što prethodi pisanju.

Kako bismo demistifikovali gde se najčešće javljaju izazovi te vrste, ali i kako se oni mogu prevazići, razgovaramo smo sa Aleksandrom Sabom (Project Manager) i Borisom Vujičićem (Senior Front-End programer).

Projekti sa kojih programeri ‘jedva čekaju da pobegnu’

(Ne)definisanost zadataka varira od veličine tima i tipa kompanije: u manjim firmama i startapima developeri su često uključeni u početne diskusije neke funkcionalnosti dok se u velikom sistemu očekuje da će do vas stići jasno definisan zadatak, objašnjavaju naši sagovornici.

Ali, da li je to baš tako?

“Po defaultu zaista podrazumevamo da u većim kompanijama do programera dolazi zadatak sa preciznim instrukcijama, ali realnost nas često demantuje – obim posla neretko prednost daje brzini, ne organizaciji. Ponekad se desi da klijentu bude obećan feature, te se to baci developerima na razvoj po sistemu snađi se”, kaže Vujičić za Netokraciju:

Programeri se u tim situacijama snalaze na razne načine ne bi li rešili taj task i nastavili dalje. To obično donosi loš kod, lošu logiku i sve to sa nedostatkom kvalitetnog code review-a završava u produkciji, što nikome nije od koristi.

Sa druge strane, dodaje on, kada developer u malim timovima učestvuje u planiranju, on na neposredniji i lakši način shvata koji problem bi ta funkcionalnost rešila ili će, možda, unapred primetiti neki potencijalni izazov u funkcionalnosti, te predložiti drugačije rešenje – i u većini slučajeva neće biti potrebna dodatna objašnjenja.

Takav pristup, sam po sebi, stvara drugačiji tip programera, dodaje Sabo. „Profesionalcima omogućava i da se bolje razviju kao inženjeri ali i da nauče osnove product developementa, project managementa i raznih drugih veština, plus ih to čini mnogo boljim timskim igračima“, ocenjuje on. Suprotna situacija, sa druge strane, stvara projekte sa kojih ljudi jedva čekaju da pobegnu.

Posledica tržišta ili nešto treće?

Ovakva situacija u internoj organizaciji posla mogla bi se donekle smatrati posledicom aktuelnih tržišnih uslova: većina kompanija bavi se outsourcing-om, ima dosta klijenata, mnogo posla, a premalo radnika – i sve to doprinosi (ne)organizaciji.

Projekti ponekad moraju da se zbrzaju zbog nedostatka resursa u timu i to, nažalost, jeste slika koja preovlađuje u našoj industriji, dodaje Aleksandar:

Ako kao tržišne uslove postavimo činjenicu da su programeri danas traženi i da, osim samih programera (tehničara), sve ostale profesije i veštine koje se pojavljuju u razvijenim IT sistemima nisu razvijene, onda imamo prethodno opisanu situaciju – da se pred development tim stavljaju zadaci koji nisu razrađeni i dovoljno definisani.

Po mom mišljenju, najveća tačka spoticanja je upravo to što na ovako definisanom tržištu nedostaje veliki broj ne-programerskih profesija koje bi mogle da isprate sam development. Veoma smo deficitarni sa project menadžerima, product developerima, product owner-ima i svim ostalim profesijama koje su i tek kako neophodne.

Mnoge firme ovaj izazov nastoje da reše tako što primaju dosta ljudi “na praksu” ili na juniorske pozicije, kaže Boris. Međutim, „ti ljudi su odmah ubačeni na veliki projekat sa slabijom organizacijom, upitnim code review-om, mentorima i seniorima koji su pretrpani poslom i nemaju vremena da ih drže za ruku pa se provuče mnogo nekvalitetnog koda za koji je kasnije teško naći opravdanje za rewrite i slično“, objašnjava on i dodaje:

U budućnosti kada taj loš kod počne da predstavlja problem, kada se pojavi bezbroj bugova i problema sa performansama, onda se zaposli jos novih ljudi jer “previše je taskova”, pa onda ti novi ljudi dobiju zadatke da reše bugove koji su nastali nekvalitetnim kodom i tako da se vrtimo u krug i imamo gomilu nezadovoljnih programera.

Upravo ta fluktuacije (koja ako je prečesta u velikoj meri utiče na dinamiku timova), narušava se i osećaj tima i komunikacija unutar njega, a programerima postaje problem da suprotstave nekom iznad njih, bio to vođa tima ili nekom iz menadžmenta, kaže Boris.

Sve to, više-manje, kao povratna sprega utiče na organizovanost.

 

Srpskoj IT industriji nedostaju ne-tehničke pozicije – i to se mnogo oseti

Jedno od potencijalnih rešenja za ovu situaciju može biti opcija da se u startu potroši više vremena na samu organizaciju i definisanje projekata i projektnih zadataka, kaže Aleksandar. „Ovde bi bilo idealno da imamo i pomoć ne-programera ili bar da naše senior kolege daju svoj input. Što se više vremena investira u ovu fazu, kasniji razvoj i rad će biti lakši i desiće se manje nepredviđenih situacija i problema“, ocenjuje on.

Pored toga, dodaje Boris, neophodno je što manje bespotrebnog mućkanja timova i prebacivanja ljudi iz tima u tim, ukoliko ne postoji jako opravdan razlog za to:

Prebacivanje iskusnog programera u tim novajlija možda će podići produktivnost tog novog tima i pomoći im da se upoznaju sa projektom brze, ali je velika verovatnoća da će narušiti produktivnost ljudi u timu iz kog je izašao. Upravo zato firme pokušavaju da reše takve probleme su da forsiraju “prijateljsku” atmosferu, da cela firma ne bude previše formalna, da se organizuju zajedničke aktivnosti van posla i na taj način da se održi što opuštenija atmosfera na poslu.

Ipak, kako dodaje Aleksandar, ono što treba da uradimo jeste da ohrabrimo ljude da počnu više da se bave ne-programerskim profesijama i da poštujemo njihov sud. „Mi kao programeri smo veoma razmažena bića i navikli smo da je naša uvek poslednja, međutim, to ne bi uvek trebalo da bude tako. U ozbiljnim i efikasnim timovima veoma važnu ulogu igraju i project menadžeri, product owner-i i svi ostali kojima je posao upravo to da omoguće programerima da samo kodiraju, pa ih zato treba i poštovati i ceniti njihov rad“, zaključuje on.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Tehnologija

Neuralink moždani čip: Revolucija u medicini ili senzacionalizam?

Čip pod nazivom 'Telepatija' uspešno je ugrađen u ljudski mozak, saopštila je kompanija Elona Maska. Analizirali smo da li je reč o velikom naučnom dostignuću, ili tek eksperimentu u testnoj fazi.

Startapi i poslovanje

Vega IT ulaže €1.000.000 u osnivanje novog startapa Thrivea

Kao nastavak globalnog širenja poslovanja, kompanija Vega IT najavila je novi poslovni poduhvat. Ovog puta, rade na razvoju inovativnog HR SaaS rešenja pod imenom Thrivea.

Startapi i poslovanje

Anygo je novi servis za deljenje vozila u Beogradu putem aplikacije – čija se mreža širi

Na ulicama glavnog grada pojavili su se mali gradski Hyundai automobili sa natpisom 'Anygo car sharing'. Prestonica je konačno dobila jedan ovakav servis, a mi vam u intervjuu sa osnivačem startapa 'Anygo' otkrivamo kako on funkcioniše i na koji način je nastao.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Novi GapMinder Fond II s kapitalom od €80 miliona targetira i srpske startape!

GapMinder Ventures, VC fond koji je dosad primarno ulagao u tehnološke kompanije iz Rumunije, pokreće GapMinder Fond II, investicioni paket od 80 miliona evra koji će biti alociran i na širem istočnoevropskom regionu, pa tako i Srbiji i Hrvatskoj.

Analiza

SEO Spam: Kako su AI generisani advokati pokušali da prevare Netokraciju?

Razvojem veštačke inteligencije cyber kriminalci postaju sve veštiji, a napadi sve maliciozniji. Donosimo vam priču o tome kako smo uspeli da raskrinkamo jedan takav pokušaj ucene.

Office Talks Podcast

Da li će Bitcoin doći do $100.000?

Dolazak Bitcoin ETF-a izazvao je pažnju mnogih u Web3 svetu. Upravo o ovoj temi ali i o stanju na tržištu kriptovaluta, razgovarali smo u novoj epizodi podkasta sa Aleksandrom Matanovićem, direktorom i osnivačem kripto menjačnice ECD.rs.

Mobilno

Uživo praćenje prevoza u Beogradu od danas na Google mapama!

Google je u okviru svoje aplikacije mapa na pametnim telefonima omogućio praćenje javnog prevoza u realnom vremenu za našu prestonicu.

Digitalni mediji

Vladimir Kovač: Iz zajednice se regrutuje radna snaga, zato kompanije treba da budu deo događaja

Zrenjaninski hotel Vojvodina tradicionalno će krajem aprila ugostiti još jednu DigiTalk konferenciju i edukaciju posvećenu e-trgovini. O važnosti održavanja ovakvih događaja za kreativnu, digitalnu i IT zajednicu, razgovaramo sa jednim od osnivača i organizatora konferencije.

Intervju

Bosch inženjerski centar u Srbiji zapošljava IT stručnjake koji razvijaju rešenja za auto industriju

Ubrzani razvoj 'automotive' industrije i okretanje u smeru sve veće integracije digitalnih rešenja, otvorile su jedno sasvim novo poglavlje za tehnološke i IT kompanije. Jedan od lidera u razvoju digitalnih rešenja za auto industriju je i kompanija Bosch, čiji IT sektor u Srbiji zapošljava više od 400 stručnjaka.