Nije bitno jesi li React developer u 2026, već kako rešavaš probleme (uz AI!)

Pre dve godine, na razgovoru za posao, kompanije su postavljale pitanja poput: “Kako funkcioniše useEffect funkcija u Reactu?” Danas je pitanje: “Koliko kvalitetno znaš da promptuješ Claude Code i kako upravljaš agentima?” Tech stack prosto više nije bitan. Bitno je koliko kvalitetno možeš da artikulišeš svoje misli u instrukcije, koje će AI izvršiti za tebe.

Prema Stack Overflow anketi za 2025, 84% developera koristi AI alate u svom razvojnom procesu. GitHub objavljuje da je 41% svog koda na platformi generisano ili potpomognuto veštačkom inteligencijom. 90% Claude Code-a, alata koji samostalno piše kod i pravi kompletne web i mobilne aplikacije, napisao je – pogodili ste, Claude Code, tačnije on sam.

Dario Amodei, CEO Anthropica (kompanije koja je napravila Claude AI), je na svetskom ekonomskom forumu u Davosu izjavio da će AI modeli za godinu dana raditi kompletan posao softverskih inženjera.

CEO NVIDIA-e, Jensen Huang je takođe na istom forumu izjavio da skoro svi development timovi u njegovoj kompaniji intenzivno koriste Claude Code. Kada glavni čovek kompanije koja vredi 3 triliona dolara izjavi ovako nešto, onda stvari počinju da dobijaju nešto drugačiju perspektivu.

Ljudi koji misle da je AI daleko od toga da kompletno preuzme određene role, jednostavno ne koriste napredne AI alate ili nisu videli šta je AI sposoban da napravi kada se posveti pažnja optimizaciji prompta kao što bi se posvetila samom pisanju koda.

Na primer, unutar kompanije Nortik čiji sam suosnivač, svakodnevno koristimo AI. I to ne samo u developmentu, već u marketingu, prodaji, rekrutmentu, i ovo je bio jedan od glavnih pokretača našeg rasta u prethodnih godinu dana.

Otkako smo u ponudu uvrstili AI adoption, vidimo sve veće interesovanje kompanija koje su čule za sve ove pojmove, međutim ne znaju kako da ih implementiraju unutar svojih organizacija na pravi način.

Radimo sa velikim brojem inostranih klijenata, najviše iz Amerike, koja je trenutno prva linija fronta AI inovacije, i naši sales pozivi uopšte ne izgledaju isto. Glavna stvar koja se promenila je ta da sve češće čujemo pitanja poput “Kako najpametnije da krenemo sa implementacijom AI sistema?”

Kako izgleda programer v2?

Kada zamislite prosečnog programera uglavnom je u glavi slika “štrebera” – introvertan matematičar koji je osvojio jedno od prva tri mesta na okružnom takmičenju u šahu. Međutim, u korišćenju AI alata pobeđuju ekstroverti. Oni koji poseduju visok nivo takozvanog “people skills-a“, i koji znaju da kvalitetno objasne kakav rezultat žele.

Rola klasičnog developera prelazi u rolu “orkestratora” iliti menadžera koji nadgleda više AI procesa odjednom i meri kvalitet finalne isporuke. Programer v2 je zapravo menadžer + QA tester. Dirigent koji zna da upravlja i da prepozna bitno od nebitnog.

Boris Cherny, čovek koji je napravio Claude Code u Anthropicu, javno je izjavio da već više od dva meseca nije ručno napisao nijednu liniju koda. Sav njegov kod piše Claude Code. I to ne samo njegov, već većinu koda unutar cele kompanije. Cifra se kreće između 70% i 90% AI-generisanog koda.

Anthropic je za 10 dana, sa samo 4 inženjera, lansirao Cowork – kompletnu desktop aplikaciju. Većinu koda je napisao Claude Code. Pre godinu dana, za to bi vam trebao tim od 15 ljudi i 6 meseci do godinu dana developmenta.

Šta AI (još uvek) ne radi dobro

Hajde da se dotaknemo i onoga gde AI ume da zakaže. AI još uvek ne može da razume prioritizaciju untar određenih organizacija. Ne može da razume kontekst biznisa, zašto prioritizujemo određenu funkcionalost, ko je korisnik i kako se ovo sve uklapa u širu strategiju proizvoda.

Kada netehničko lice može da lansira SaaS proizvod u roku od nedelju dana, obično se javlja novi set problema a to je security. I upravo tu iskusan developer koji razume infrastrukturu postaje vredniji nego ikad, jer popravka security propusta nakon lansiranja proizvoda košta mnogo više nego prevencija.

Ovo su sve situacije koje rešava iskusan inženjer. I upravo ovde leži razlog zašto prostor između juniora i seniora nikad nije bio veći. Ne zato što senior ume da napiše kvalitetniji kod, nego zato što zna da iskoristi AI i bude 10x brži, dok istovremeno donosi odluke koje AI ne može. Junior developer bez konteksta i iskustva koristi AI kao neko ko je prvi put seo za volan Formule 1. Ima snagu motora, ali ne zna stazu.

Kako se adaptirati?

Par stvari koje sam primetio na svetskom tech tržištu i par saveta kako da se adaptiraš:

1) Prestani da se identifikuješ sa programskim jezikom

“Ja sam React developer” je rečenica koja polako gubi smisao. Ti si inženjer koji rešava probleme. Alat koji koristiš za to je nebitan. Danas je to React, sutra je to AI agent koji generiše celu frontend aplikaciju.

2) Nauči da budeš orkestrator, ne samo izvršilac

Tvoj posao postaje sličan poslu urednika u novinama. AI piše prvi draft, ti pregledaš, korigujuš, i odlučuješ šta ide u produkciju. Ovo zahteva potpuno drugačiji set veština – kritičko razmišljanje, razumevanje arhitekture, i sposobnost da prepoznaš kad AI pravi suptilnu ali skupu grešku.

3) Uloži vreme u product i business znanje

Razumevanje korisničkih potreba, tržišta, i poslovne strategije postaje tvoja najveća konkurentska prednost. Developer koji razume zašto se nešto gradi, a ne samo kako, je developer kojeg AI teško menja.

4) Razvijaj komunikacione veštine

Sposobnost da prevedeš tehnički problem u biznis jezik, da vodiš meeting sa klijentom, da napišeš jasan brief za ceo tim, to je veština sa kojom dominiraš sa AI-em, i kako zapravo postaješ nezamenljiv.

Developer nije nestajuća profesija, ali developer kakav je postojao do 2023. godine, onaj čija je jedina vrednost pisanje koda, jeste.

Na koji način vi komentarišete velike promene koje je AI doneo u svet programiranja? Da li se vi slažete sa stavovima koje je Ognjen izneo u svojoj kolumni? Pišite nam na mejl crnjanski@netokracija.com kako bismo otvorili neke nove teme za potencijalne tekstove.