Nebrojani sati provedeni uz Counter-Strike za Strahinju su se isplatili ― Pripremili su ga za karijeru u Microsoft Razvojnom centru

Strahinja Rodić je od malih nogu pokazivao entuzijazam za video igre, ali nije mogao da sluti da će upravo one biti sastavni deo njegove karijere, dok je prve korake načinio na Računarskom fakultetu u Beogradu.

Posvećenost i marljiv rad na ostvarenju svog cilja, doveli su ga do pozicije u Microsoft Razvojnom centru, a kako je taj put izgledao, šta podrazumeva Product Management i koja su sve njegova zaduženja, pročitajte u intervjuu sa Strahinjom.

Kako su izgledali tvoji prvi koraci u svetu tehnologije i tvoj razvojni put?

Strahinja: Prvi-prvi koraci definitivno uz prvi komp, Pentium 1, početkom 2000-ih. Tokom odrastanja proveo sam nebrojano sati igrajući video igre. U jednom trenutku sam čak i držao Counter-Strike 1.6 server. Dosta sam se bavio glumom i muzikom i verovao sam da ću studije nastaviti u tom pravcu, a uz pomoć računara interesovao sam se pomalo i za audio i video produkciju.

Međutim, kada je trebalo doneti odluku koji ću fakultet upisati, roditelji su insistirali da postoji neka rezervna opcija ukoliko ne budem primljen na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Tako je Elektrotehnički fakultet u Beogradu postao “rezervna opcija” za fakultet. Prijemni za glumu nisam prošao, a takođe nisam položio ni prijemni na ETF-u, dok mi je na FON-u falio 1 bod za IT smer. Na nagovor svojih roditelja, i uz njihovu beskrajnu i nesebičnu podršku, upisao sam Računarski fakultet (RAF) u Beogradu, i to je jedna od (naj)boljih stvari koja mi se desila.

Prvi ozbiljniji koraci u svetu tehnologije su napravljeni na RAF-u, gde sam završio osnovne i master studije. U četvrtoj godini studija povereno mi je da budem saradnik u nastavi na predmetu Uvod u programiranje. Nedugo zatim, karijerni put sam nastavio u jednoj gejming kompaniji gde sam radio kao C++ programer na razvoju AAA video igara narednih godinu i po dana.

Zbog čega si odlučio da se prijaviš za poziciju Product Manager-a u Microsoft Razvojnom centru Srbija (MDCS)? 

Strahinja: Tokom rada na razvoju video igara, iako mi to nije bio primarni zadatak, dosta sam se interesovao da razumem kako ljudi doživljavaju igre i funkcionalnosti na čijem sam razvoju radio. Bilo mi je zanimljivo da vidim snimke ili pročitam komentare igrača u nadi da ću moći da doprinesem tadašnjem timu da unapredimo igru.

Tada sam počeo da osvešćujem koliko me pored tehničkog dela, interesuje kako proizvod na kojem radim utiče na druge ljude i svet, kao i biznis aspekt i (funkcionalni) dizajn projekata na kojima radim.

U paraleli sa tim, slušao sam priče o PM poziciji od Vojina, mog prijatelja i kolege sa RAF-a koji je tada radio kao PM u MDCS-u. Tada sam povezao da je to zapravo nešto što bih voleo da radim. Znao sam od ranije da je MDCS jedan od najtraženijih poslodavaca u Srbiji, a čuo sam i dosta pozitivnih priča od ljudi koji su radili tamo.

U jednom trenutku Vojin mi je poslao oglas za otvorenu poziciju, i meni je bilo kristalno jasno da treba da se prijavim i probam. Prolazim proces selekcije, koji čine 3-4 intervjua, i od oktobra 2020. počinjem da radim kao Program/Product manager.

Kako izgleda tvoj radni dan, koja su tvoja zaduženja?

Strahinja: Radni dan Program/Product manager-a je interesantan i dinamičan. Svaki dan donese neko novo (sa)znanje i iskustvo. Najčešće počne tako što proverim kada imam sastanke tog dana, prođem kroz mejlove i poruke sa MS Teams-a, i napravim plan za taj dan. S obzirom na to da MDCS ima hibridno radno okruženje, ukoliko sam u kancelariji, često mi dan započne kafom i razgovorom sa kolegama.

U dogovoru sa timom ili u zavisnosti od konkretnih sastanaka koje imamo, nekada radim od kuće, a neretko radim i iz kancelarije. To mi daje dovoljno fleksibilnosti da mogu da koristim čari rada od kuće, a ujedno i da izgradim i održim dobre međuljudske odnose sa koleginicama i kolegama. Rad od kuće je super, ali druženje i saradnja uživo dosta pomažu u izgradnji dobrog timskog duha.

Još jedna fleksibilnost, i prednost rada u MDCS-u je fleksibilno radno vreme (ali zaista!). Ima dana kada radni dan počnem i u 7 ili 8 ujutru jer mi odgovara da neki dan završim ranije, ali ima i dana kad započnem nešto kasnije, npr. oko 11 ukoliko imam neke sastanke sa kolegama iz Amerike ili samo želim da malo duže spavam. To mi često pomaže da završim privatne obaveze i adekvatno isplaniram vreme za sebe.

Ključna stvar u poslu PM-a jeste da se postara da tim razvija proizvod u pravom smeru; tačnije da ceo tim bude siguran da razvija pravi proizvod. Naš zadatak je da osmislimo proizvod koji rešava neki problem i čini život lakšim ciljnoj grupi korisnika. To treba da se uradi tako da korisnici budu zadovoljni, dok smo ujedno i odgovorni za uspešnost proizvoda i biznisa rukovodiocima kompanije.

Posao PM-a je često da uradi istraživanje neke oblasti gde smatra da može biti korisno investirati vreme i unaprediti proizvod, i da na osnovu podataka dobijenih iz tog istraživanja predstavi ideju drugim zainteresovanim stranama i ubedi ih da je baš to smer u kom treba da se ide. U saradnji sa softverskim inženjerima i drugim kolegama koji rade na istom proizvodu, PM definiše plan i strategiju razvoja proizvoda, kako sa funkcionalne tako i sa biznis strane.

PM može da bude junior ili praktikant, ali i senior i tim menadžer. Stoga, PM-ovi moraju da zasluže autoritet i poštovanje kako bi došli u poziciju da mogu da donose bitne odluke.

Kako Product Manager uspeva sve ovo da uradi?

Strahinja: Razvijanje softverskih rešenja (proizvoda) je dosta više od samog pisanja koda. Programiranje je neophodno da bi proizvod funkcionisao i bez dobrog koda često nema ni dobrih proizvoda, ali da bi proizvod bio uspešan potrebno je dosta stvari da se uradi. PM-ovi su pre svega zaduženi da dobro razumeju tržište i potrebe. Istraživanje je jedna od ključnih veština svakog Program/Product manager-a.

Pre svakog osmišljavanja novih funkcionalnosti i proizvoda, potrebno je dobro istražiti tržište, pre svega jasno definisati i razumeti korisnike, kao i potrebe koje imaju. Treba utvrditi koje probleme ti korisnici imaju kako bi se osmislilo rešenje koje će da im reši te probleme i učini neku aktivnost lakšom.

Takođe, posao PM-a obuhvata i pisanje dokumentacije, kreiranje tutorijala kako se koristi softversko rešenje koje je tim razvio, kako bi edukovao korisnike i olakšao im korišćenje softvera. Dokumentacija se stalno unapređuje i često PM kombinuje ostale oblasti znanja kako bi se dodale nove funkcionalnosti i unapredio softver.

Da li nam možeš opisati sada kako su izgledali tvoji radni dani, iz ugla u radu sa mladima koji su na praksi? 

Strahinja: Ukoliko u nečemu želite da se razvijate, učite i napredujete, mislim da je najbitnije naći dobre mentore (formalne ili neformalne) iz oblasti koje vas zanimaju i raditi sa njima. U radu sa mentorima, dosta je bitno uraditi sopstveno istraživanje problema sa kojim se suočavate, pronaći što više potencijalnih rešenja i neka od njih probati ili testirati.

Nakon što imate toliko saznanja i informacija, znaćete koja konkretna pitanja treba da postavite mentorima i u kom delu pronalaska rešenja vam mogu najviše pomoći. Ovo je mnogo bitno, tako se najbolje uči.

U razgovoru sa ljudima koji žele da se prijave za praksu ili juniorsku PM poziciju, primetio sam da je često pitanje koliko je tehničkog znanja potrebno, da li je neophodno da znaju da programiraju i slično. Ne bih rekao da je nužno neophodno da znaju da programiraju, mada je veoma poželjno i prednost, jer je bitno da dobro razumeju koncepte razvijanja softverskih aplikacija, neku high-level arhitekturu softverskih sistema, koje tehnologije se mogu koristiti, kakva softverska rešenja i mogućnosti postoje i slično.

Konkretno u Azure Data timu, mislim da je neophodno da kandidat razume osnovne koncepte baza i skladišta podataka, da je nekada koristio/la SQL jezik i/ili neki programski jezik, i poželjno je da je upoznat sa cloud tehnologijom. Ne mora to da bude na nekom veoma ozbiljnom nivou, studenti koji su na višim godinama studija (od navršene treće godine studija) verujem da imaju dovoljan nivo tehničkog znanja za praksu.

Za juniorsku poziciju, koliko sam upućen, nije neophodno da neko studira/završava neki tehnološki fakultet, tako da se osnove računarskih nauka i osnovna znanja navedenih tehnologija i koncepata mogu steći i kroz praktičan rad na razvoju softverskih rešenja ili neki drugi vid obrazovanja.

Deo si Azure Data tima, na čemu sve radite?

Strahinja: Azure Data tim je verovatno najveći tim u MDCS-u, i čini ga nekoliko stotina ljudi. Mi smo fokusirani na razvoj nekih od najvećih baza podataka dostupnih na Azure platformi. Azure Data team je podeljen u dva tima koji rade na dva različita Microsoft-ova proizvoda: Azure SQL Managed Instance i Azure Synapse Analytics.

Ja sam deo tima koji radi na razvoju Azure Synapse Analytics proizvoda. Tim u Srbiji konkretno radi na razvoju serverless Synapse SQL servisa dostupnog u okviru Azurove Sinapse. Azure Synapse Analytics jeste cloud rešenje koje omogućava korisnicima brzo i jednostavno kreiranje analitičkih rešenja nad velikim podacima (eng. Big Data).

Sa pozicije Program Manager-a, koji bi savet dao mladim ljudima koji imaju u planu da se prijave na PM praksu u MDCS-u?

Strahinja: Preporučio bih im da za početak pročitaju neku od knjiga poput Mamin test, The Lean Startup, ili Lean Customer Development kako bi bolje razumeli posao Program/Product manager-a, kako razgovarati sa korisnicima i da li je ovaj posao nešto što ih zaista interesuje. Često se desi da ljudi pomešaju posao Project manager-a (PM) sa poslom Program/Product manager-a (PM).

Razlika između ova dva tipa posla je dobro opisana u knjizi Cracking the PM interview, koja takođe može dosta dobro poslužiti u pripremi za proces selekcije. Tokom pripreme za intervju, ne bih savetovao kandidatima da imaju unapred spremljene odgovore na često postavljena pitanja navedena u knjizi, već više da o njima promisle i razmišljaju kako bi oni možda odgovorili na neko od njih dok budu čitali knjigu.

Cilj intervjua je da se vidi kako kandidati spontano razmišljaju, unapred pripremljeni odgovori se lako uoče, a knjiga će im pomoći da razumeju šta mogu da očekuju na intervjuu. Ono što svima toplo preporučujem jeste da u svoje slobodno vreme van studija pronađu nešto što ih zanima i da rade na tome.

Da li je to projekat u vezi sa video igrama, kozmetike i modne industrije ili sporta je manje bitno. Bitno je da imaju neke projekte na kojima mogu da rade sa svojim drugarima/kolegama ili samostalno, i da tako steknu neko znanje i iskustvo van studija.

Svima koji bi želeli da se prijave, ozbiljno savetujem da ne oklevaju već da se odmah prijave čim vide otvorene pozicije (nevezano za to koja pozicija je u pitanju). Razumem da proces selekcije možda može da izgleda malo strašno (prvo se dobija test, potom kandidat ima dva do tri intervjua), ali što se pre prijave pre će dobiti priliku da rade u MDCS-u.

Čak i da ne prođete iz prvog pokušaja, dobićete veoma vredno iskustvo na osnovu kojeg ćete moći da unapredite svoje meke i tehničke veštine, uradite neki dodatan projekat ili slično, i poboljšate sebi šanse za neku narednu otvorenu poziciju.